Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA 2005
Izložba: POZORIŠTE TADEUŠA KANTORA, Fotografije Romana Martinisa
ponedeljak, 7.februar 2005. − 17.februar 2005.
18:00, CZKD

 
Fotografia ubija ljude,

ona nije sredstvo koje nas čini vernim stvarnosti,

već način da gradimo nešto što ja nazivam iluzija,

dvojnost u pogledu na svet...

Ja sam veoma zainteresovan za fotografiju,

ona je najsavršeniji oblik iluzije. Fotografija je

pomalo nalik na smrt, likovi u njoj ostaju zarobljeni puput miševa u klopci,

očajni, bez budućnosti

i bez prošlosti.

 
Tadeuša Kantora (Tadeusz Kantor)
 

Susret Tadeuša Kantora i slikara Ahilea Perilija u leto 1968 omogućio je početak internacionalne odiseje velikog poljskog umetnika. Usledio je poziv na pozorišni festival “Premio Roma” na kom je nagrađen prvom nagradom i to za adaptaciju njegovog tada aktuelnog “hepeninga” VODENA KOKA. Fotografija na ovoj izložbi predstavljaju verovatno sve što je ostalo od tog izvođenja. Njegov sledeći komad, LEPOTANI I RUGOBE, osvojio je nagradu u Rimu 1974. godine. Izložene fotografije su neki od poslednjih fotografskih dokumenata koji su sačuvani do danas. Ova dva rada doneli su Kantoru međunarodno priznanje. Njegovo remek-delo, MRTVI RAZRED, svrstalo ga je u red najvećih umetnika XX veka.

Izložba, koju čini 200 fotografija Romana Martinisa, pokriva gotovo čitav opseg pozorišnog rada umetnika Tadeuša Kantora. Do sada, ona je bila predstavljena u Torinu i Salernu. Početkom 2003. godine njome je otvoren pozoriši festival “Nafta” u Poznanju, dok je iste jeseni postavljena u Krakovu, u Krikoteci (Cricoteca), u prostoru u kom je Kantor radio. Kolekcija fotografija je ocenjena kao najkompletniji pregled u domenu dokumentarnih i likovnih kvaliteta. Istoričar fotografije Šarl Anri Favr nazvao je ovu kolekciju “najizuzetnijim pregledom jednog pozorišnog opusa ikada urađenim”.

 

9. februar 2005, 18h

NASLEĐE POZORIŠTA TADEUŠA KANTORA, razgovor


Učestvuju:
Jovan Ćirilov,
Boro Drašković,
Borka Pavićević,
Andžej Sapija i
Malgožata Vježbicka

Tokom izložbe će biti prikazani dokumentarni filmovi o radu Tadeuša Kantora poljskog reditelja Andžeja Sapije: Postoji samo ono, što se vidi  /Istnieje tylko to, co się widzi/, Kantor i Probe i samo probe  /Próby, tylko próby/. Svi filmovi su titlovani na engleski jezik.

Izložba je otvorena do 17 febrauara, radnim danom od 12h do 20h.

Organizacija UNOPS Program Grad Gradu i Centar za kulturnu dekontaminaciju. 

U saradnji sa Ambasadom Republike Poljske u Beogradu i Italijanskim kulturnim centrom u Beogradu

Predavanje Vedrane Rudan Predavanje Vedrane Rudan
utorak, 8.mart 2005.
20:00, CZKD

NA TEME:

PORODICA
SEKS
DRŽAVA
CRKVA
 

povodom nove knjige JA, NEVJERNICA

Rende LEDOLOMAC, 2005
"Atentat na Zorana", promocija knjige Miloša Vasića
četvrtak, 10.mart 2005.
13:00, CZKD

Učestvuju:

Nadežda Gaće (novinar i publicista, Dnevni list "Danas")

Branka Prpa (istoričar, Istorijski arhiv Beograda)

Dubravka Stojanović (istoričar, Filozofski fakultet, Beograd)

Nikola Samardžić (istoričar, Filozofski fakultet, Beograd)

i autor

Uvodna reč i domaćin:

Nataša Mićić
 
Izdavači: Politika, Vreme, B92, Narodna Knjiga

 

Miloš Vasić (Beograd, 1947) je od kraja 1960-ih prisutan na ovdašnjoj novinarskoj sceni. Tokom 70-ih i 80-ih je novinar i saradnik TV Zagreb,  beogradskog nedeljnika «NIN», ljubljanske «Tribune», a od 1999 i dopisnik varšavske «Gazete Wyborcze». Suosnivač nedeljnika «Vreme» (1990) čiji je do danas novinar (bezbednost i vojno-policijska analitika). Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, uključujući i nagradu «Jug Grizelj» (2004, za istraživačko novinarstvo) i Aprilsku nagradu grada Beograda. Atentat na Zorana je njegova četvrta knjiga.

 
>>>

Na prvi pogled knjiga »Atentat« Miloša Vasića je krimi-drama, briljantna i britka studija funkcionisanja srpske kriminogene scene, uzbudljiva rekonstrukcija sprege kriminala i države, napeta priča o strukturama koje su, uz sučesništvo države ili otrgnute od nje, uticale na politički i društveni život Srbije. Knjiga je pisana vasićevski: brza je, inteligentna, proninciljiva, duhovita, žargonska, »mangupska«. Neverovatnom brzinom ređaju se likovi, scene i događaji, prepliću se u komplikovanom mozaiku lekareovske dinamike i trilerovske neizvesnosti. ... Kada bi to bio roman bio bi vrhunski triler. Na žalost, to je istorija. Naša istorija.

iz recenzije Dubravke Stojanović

I više o svega pomenutog, «Real time» istorija Miloša Vasića poziva i na preispitivanje ustaljenih vrednosti srpske istorije. Pozivanjem na tradicionalnu, predmodernu mitologiju zvanična Srbija se potrudila da ponovo u svega dve decenije krene da uništava sopstvena dostiguća u oslobodilačkim, integracionim, demokratskim i kulturnim naporima iz poslednja dva veka. Jer, sasvim je verovatno da mizerno mesto na lestvici savremenih evropskih vrednosti, i neuspešnost Srbije u izgradnji institucija i opšteg moralnog kurikuluma, potiču iz degenerativnih procesa u kojima su elite imperativ održanja postavile na ciničnom preziru i srozavanju i celine društva, i same istorije.

iz recenzije Nikole Samardžića

Momčilo Nastasijević, NEDOZVANI 

Momčilo Nastasijević, NEDOZVANI
sreda, 16.mart 2005.
20:00, CZKD

Sreda, 16.03. u 20h
Subota, 19.03. u 22h (sa simultanim prevodom na engleski
)

Režija: Jovan Ćirilov
Scena i kostim: Angelina Atlagić
Kompozitor: Vladimir Pejković
Pomoćnik reditelja: Marko Manojlović
Pokret: Zoja Begoli
Lektor: Ljiljana Mrkić - Popović
 
LICA:

NIKOLA Goran Šušljik
MIRA Vanja Ejdus
BRANKICA Nada Šargin
MAZULINO Ivan Bosiljčić
VUKAŠIN Nenad Pećinar
STANOJKA Marija Opsenica

"Glavna misao sadržana je baš u samom naslovu Nedozvani u smislu koji mu narod daje: ljudi koji su izgubili glavne putanje života i kod kojih je svako snalaženje dalje gubljenje... "

Momčilo Nastasijević

(Izvod razgovora koji je vodio književnik Desimir Blagojević sa Momčilom Nastasijevićem na dan premijere u Akademskom pozorištu, "Pravda", 20. jun 1931)

I kao što Nastasijević nesumnjivom originalnošću svoje poezije predstavlja usamljenu pojavu naše međuratne kulture, tako i njegova drama Nedozvani, u našem dramskom nasleđu, stoji usamljena i originalna svojim kompleksnim vrednostima - neobičnim jezikom, dubinom metafore o našem građanskom društvu ("tragični jer ne mogu da budu tragični"), sjajnim dramskim likovima i pripadnošću pokreta moderne svojim iracionalizmom protiv svakog plitkog psihologizma. Nedozvani su, nesumnjivo, naš najbolji međuratni komad na urbanu temu u srpskom dramskom nasleđu.

 



TRANZICIONA PRAVDA U BIVSOJ JUGOSLAVIJI, drugi u seriji međunarodnih seminara
Beograd, 21-22.03./ Zagreb, 23-24.03. TRANZICIONA PRAVDA U BIVSOJ JUGOSLAVIJI, drugi u seriji međunarodnih seminara Beograd, 21-22.03./ Zagreb, 23-24.03.
ponedeljak, 21.mart 2005. − 24.mart 2005.
10:00, razne lokacije

Međunarodni seminar

TRANZICIONA PRAVDA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI

Etika odgovornosti: uloga pravde u tranziciji

Beograd (SCG) / Zagreb (Hrvatska)

(20-24 mart 2005)

 

Okosnicu prvog dela seminara čini problematizovanje centralne uloge "pravde" u tranziciji. Glavna teškoća sa kojom želimo da se suočimo tiče se utvrđivanja objektivnih merila koja omogućavaju razlikovanje pravnog i političkog koncepta pravde. Posebno želimo da preispitamo povode i posledice sveprisutnog antagonizma između naloga međunarodnog prava i otpora ‘loklane pravde'. Neusklađenost nacionalnog i međunarodnog zakonodavstva, ali i tumačenja proizašla iz dominantne pravne kulture kod nas, dodatno ugrožava samo jezgro (nepristrasnost i univerzalnost) normativnog pojma pravde.

Na seminaru ćemo nastojati da artikulišemo razliku između dva institucionalna vida tranzicione pravde: legalne pravde i političke pravde. Mnogi slučajevi iz novije istorije ukazuju na neprihvatljive pretenzije političke pravde. Recimo, krajem Drugog svetskog rata mnogi su politički lideri bili protiv ideje da se nacističkim vođama omogući legalna pravda. Britanska vlada je predložila da se sastavi spisak od pedeset ili sto pojedinaca koji mogu da budu streljani na licu mesta. Staljin je govorio da taj broj treba da bude bar hiljadu puta veći. U Sjedinjenim Državama, saradnici Henrija Morgentaua radili su na planu mera osvete koje su uključivale i dve hiljade petsto pogubljenja po kratkom postupku. U Francuskoj, dvojica visokih sudija u pokretu otpora zalagali su se za ponovno uveđenje revolucionarne kazne. Dobro je poznato da nijedan od iznetih predloga osvetničke pravde nije bio prihvaćen.

Posebna sesija će biti posvećenapitanju tranzicione pravde u Sovjetskom savezu. Biće razmatrani istorijski primeri ‘pobedničke pravde’, kao što su Moskovski procesi, i procesi u kojima politička pravda preuzima formu montiranih suđenja čija je navodna legalnost bila puki privid unapred donetih sudskih presuda.

Na drugom kraju institucionalnog spektra tranzicione pravde nalazi se legalna pravda koja počiva na idealu vladavine zakona i pravne države. Od mnogih sredstava koja su na raspolaganju novom režimu u prevazilaženju loše prošlosti, sudska istraga nikako ne pruža ni najbrže ni najsigurnije rezultate. Mada se politički obračuni mogu odigravati u kontekstu legalnog suđenja postoji opšta saglasnost da je pravno izmirenje pravde još uvek jedan od najpouzdanijih puteva institucionalnog prevazilaženja prošlosti i uspostavljanja pravne države.

Na jednoj od sesija ponovo ćemo da pokrenemo pitanje poricanja odgovornosti za zlodela koja su nastala u prošlosti. Sistemski deficit tranzicione pravde delimično je povezan sa osporavanjem (neutralisanjem) kompromitovane prošlosti. Često se odgađanje tranzicione pravda zasniva na poklapanju interesa vinovnika zlodela da izbegnu krivično gonjenje i političkih lidera da povećaju svoj udeo u biračkom telu (‘demokratska dilema'). Poznata je činjenica da su posle 1945 godine mnogi nacisti iskreno verovali da, pošto su radili u interesu nacije braneći je od "boljševizma", treba da budu nagrađeni a ne kažnjeni. Sličan argument koriste i počinioci zločina protiv humanosti na prostoru bivše Jugoslavije. Pritom je potrebno naglasiti da kolektivne figure poricanja utiču na prestruktuiranje nacionalnog identiteta kao i naše slike drugih.

Na seminaru će učestvovati brojni stručnjaci iz područija političkih i pravnih nauka, kao i sociolozi, filozofi, psiholozi, i antropolozi. U okviru posebnih sesija će nastupiti predstavnici nevladinih organizacija, aktivisti mirovnih i feminističkih grupa, kao i borci za ljudska i manjinska prava. Oni će govoriti o neuspehu lustracije, kao i o zadacima političkog i pravnog prevazilaženja proslosti.

 

Ponedeljak 21. mart
Centar za kulturnu dekontaminaciju
           

10:00–11:30    

Prva sesija: Psihologija poricanja

Uvodničar: Prof. Stenli Koen (LSE, London, Engleska)

«Svakodnevna poricanja i daleki drugi»

Komentatori: Prof. Dušan Bjelić, (Univerzitet Južni Mejn, Portland, SAD), Prof. Vesna Nikolić-Ristanović (Beogradski Univerzitet, SCG), Džesika Gunhamar (LSE, London, Engleska), Nataša Hanak (Viktimološko društvo Srbije, Beograd, SCG),

Moderator: Obrad Savić

11:45-13:30                  

Panel diskusija (nastavak prve sesije)

 
15:00-16:30                  

Druga sesija: Tranziciona pravda u Istočnoj Evropi

Uvodničar: Prof. Nensi Adler (Univerzitet Amsterdam, Holandija)

«Budućnost sovjetske prošlosti ostaje neizvesna: oživljavanje staljinističkih simbola u sred ekshumacije masovnih grobnica»,

Komentatori: Dr. Latinka Perović (Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, SCG), Dr. Milan Subotić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, SCG), Mr. Mihajlo Mihajlov (publicista, Beograd, SCG), Ms. Jenni Winterhagen (Slobodni Univerzitet, Berlin, Nemačka). Moderator: Borka Pavićević

17:00-18:30                  

Panel diskusija (nastavak druge sesije)

 
18:30-19:00                  

Prezentacija izdavačkog projekta “Zajednica sećanja”

 
Utorak, 22. mart

Centar za kulturnu dekontaminaciju

 
10:00-11:30                  

Treća sesija: Etički problemi pravde u tranziciji

Uvodničari: Pol Hokenos (Inicijativa za Evropsku stabilnost, Berlin, Nemačka), Prof. Nenad Dimitrijević, (CEU, Budimpesta, Mađarska), Prof. Gajo Sekulić (Univerzitet u Sarajevu, BiH), Drinka Gojković (Dokumentacioni Centar "Ratovi 1991-1999", Beograd, SCG), Prof. Vlasta Jalušić (Univerzitet u Ljubljani, Slovenija), Prof. Radomir Videnović (Univerzitet u Nišu, SCG)

Moderator: Ana Miljanić (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

11:45-13:30                  

Panel diskusija (nastavak treće sesije)

 

15:00-16:30                  

Četvrta sesija: Lustracija u Srbiji

Uvodničari: Biljana Kovačević-Vučo (Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, SCG), Prof. Vojin Dimitrijević (Beogradski centar za ljudska prava, SCG), Prof. Vladimir Vodinelić (Centar za unapređivanje pravnih studija, Beograd, SCG), Dr. Bogoljub Milosavljević (Centar za antiratnu akciju, Beograd, SCG),

Moderator: Daša Duhaček

18:00-19:30                  
Narodna biblioteka Srbije
adresa: Skerlićeva 1, Beograd

Promocija knjige: Nensi Adler, Preživeti GULAG

Učestvuju: Prof. Nensi Adler, Dr. Latinka Perović, Prof. Nenad Dimitrijević, Prof. Dušan Bjelić, Dr. Milan Subotić, Mihajlo Mihajlov. Voditelj: Obrad Savić

           
Sreda, 23. mart
Multimedijalni institut
adresa: Preradovićeva 18, Zagreb
                                               
18:00-19:30      

Peta sesija: Tranziciona pravda i pravda u tranziciji

Predavač: Prof. Stenli Koen (LSE, London, Engleska)

Lična sećanja, Javna komemoracija

Komentatori: Prof. Dušan Bjelić (Univerzitet Južni Mejn, Portland, SAD), Prof. Nenad Dimitrijevic (CEU, Budimpesta, Mađarska), Džesika Gunhamar (LSE, London, Engleska) i učesnici iz Zagreba, Hrvatska. Moderator: Petar Milat (Multimedijalni institut, Zagreb, Hrvatska)

19:30-20:30      

Panel diskusija (nastavak pete sesije)

 
Četvrtak, 24. mart
Multimedijalni institut, Zagreb
 
11:00-12:30                  

Šesta sesija: Tranziciona pravda u Istočnoj Evropi

Uvodničar: Prof. Nensi Adler (Univerzitet Amsterdam, Holandija)

Budućnost sovjetske prošlosti ostaje neizvesna: oživljavanje staljinističkih simbola u sred ekshumacije masovnih grobnica

Komentatori: Mr. Pol Hokenos (Inicijativa za Evropsku stabilnost, Berlin, Nemačka),  Obrad Savić (Beogradski krug, Beograd, SCG), Ana Miljanić (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, SCG). Moderator: Tomislav Medak (Multimedijalni institut, Zagreb)

13:30-14:00                  

Panel diskusija (nastavak šeste sesije)

 
 
NAPOMENA:

Prva sesija: seminarska lektira:

Stelni Koen, Stanje poricanja: znati za zlodela i patnje (2001)

Nensi Adler, Preživeti GUAG (2004)

Beogradski krug i Centar za kulturnu dekontaminaciju

Tribina: Ima li reforme tajnih službi?
sreda, 30.mart 2005.
17:00, CZKD

Učesnici:

Miroslav Hadžić
Danica Drašković
Vladimir Vodinelić
Goran Petrović
Bogoljub Milosavljević

Moderator:
Vesna Pešić 

Centar za antiratnu akciju, list „Republika“, frakcija „11. decembar“ i Centar za kulturnu dekontaminaciju
Predstavljanje časopisa "Sarajevske sveske"
petak, 15.april 2005.
20:00, CZKD

Predstavljanje novog, osmog broja regionalnog časopisa "Sarajevske sveske". 

 
Učestvuju:

Ljiljana Šop, zamenik ministra kulture Republike Srbije
dr Velimir Visković (Zagreb), glavni i odgovorni urednik
Vojka Smiljanić-Đikić (Sarajevo), izvršni urednik
Mitja Cander (Ljubljana)
Ljiljana Dirjan (Skoplje)
Zdravko Grebo (Sarajevo)
Ognjenka Finci (Sarajevo)
Boro Kontić (Sarajevo), direktor

Domaćini susreta su članovi beogradske redakcije: Ljubica Arsić, Dragan Đoković, Zoran Hamović i Dragan Velikić.


Sarajevske sveske jedinstven su časopis koji se bavi pitanjima od suštinskog značaja za povezivanje kultura balkanskih naroda, koji se zalaže za afirmaciju dijaloga u svim političkim sporovima, učestvuje u oblikovanju dobrosusedskih odnosa i daje podsticaj regionalnom društvenom razvoju.
Redakcija se sastoji od članova prepoznatljivog delovanja u javnom i kulturnom životu regiona, a sam časopis je veoma dobro prihvacen i rado citan ne samo u rukama čitalaca na Balkanu već i u svetu. Posebno je važno istaći da se koristi kao
nastavno sredstvo na slavističkim i srodnim katedrama na univerzitetima širom sveta.

Časopis "Sarajevske sveske", izdavačka kuća Clio i Centar za kulturnu dekontaminaciju
Tribina: JAVNI LINČ I JAVNA REČ
subota, 16.april 2005.
18:00, CZKD

Učestvuju:

Ivana Dulić-Marković,ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije

Srbijanka Turajlić,profesor Beogradskog univerziteta

Vladimir Arsenijević,
književnik i izdavač

Teofil Pančić,
novinar i publicista

Vladislav Tasić,Pokret Kapiraj Kopiraj
 
Moderator:
Borka Pavićevic
 

Tribina:Povodom studije izvodljivosti: Da li ova Vlada vodi Srbiju u Evropu?
sreda, 20.april 2005.
17:00, CZKD

Ušesnici:
Božidar Đelić, ekonomista, bivši ministar u Vladi Srbije
Živorad Kovačević, predsednik “Evropskog pokreta u Srbiji”
Ivan Torov, novinar dnevnog lista “Politika”

Moderator:
Vesna Pešić

Frakcija "11. decembar" Građanskog saveza Srbije, Centar za antiratnu akciju, list “Republika” i Centar za kulturnu dekontaminaciju

Ežen Jonesko, ĆELAVA PEVAČICA
subota, 21.maj 2005.
20:00, CZKD

(povodom jubileja 100 godina pozorišta u Kulpinu)

Produkcija: Kulturno umetničko društvo “Zvolen”, Kulpin

Režija: Fedor Popov

Scenograf: Jadranka Dabić

Kostimograf: Fedor Popov , Jadranka Dabić

Izbor muzike: Fedor Popov

 
Igraju:

Gospođa Smit: Katarina Kolar

Gospodin Smit: Vladislav Medovarski

Gospođa Martin: Marija Koruniak

Gospodin Martin: Branislav Cesnak

Vatrogasac: Daniel Gaža

Kućna pomoćnica: Andrea Koruniak

Svetlo: Jan Cerovski, Jan Babiak// Ton: Stanislav Pećkovski// Likovno rešenje propagandnog materijala: Pavel Čanji// Kompjuterska priprema: Vlado Marko,Vladimir Širka// Inspicijent: Marija Petrović// Organizator: Pavel Gaža//

Tehnička ekipa: Jan Plahćinski, Branislav Halupka, Jan Halupka//Rekviziter: Jan Plahćinski

Izrada scenografije> Stolarski radovi: Mihal Benka // Bravarski radovi: Jan Tatliak, Mihal Kolar// Molerski radovi: Zdeno Malja , Stanislav Halupka // Tapetarski radovi: Vladimir Čelovski // Krojački radovi: Hana Zeljenak

Realizaciju predstave omogućio je :

SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE I KULTURU AP VOJVODINE

Ovaj projekat pomogli su AD Štamparija ''KULTURA'' B.Petrovac i brojne trgovinske i zanatske organizacije iz Kulpina.

Sweet And Tender Hooligans
nedelja, 22.maj 2005.
22:00, CZKD

Romantična banda Sweet and Tender Hooligans, web magazin Popboks i Bassment produkcija vas pozivaju na proslavu 46. rođendana Stevena Patrica Morrisseya, vođe najvažnijeg britanskog benda 80-ih godina prošlog veka.
 
Nekoliko poznatih domaćih muzičara okupljenih pod imenom Sweet And Tender Hooligans će povodom 46. rođendana Stevena Patrica Morrisseya nastupiti u Centru za kulturnu dekontaminaciju i tom prilikom izvoditi pesme nikada prežaljene britanske grupe The Smiths. Autentični predstavnici mančasterske pop scene, a pre svega njihov sugestivni frontmen, poslužili su domaćem ad hoc bendu kao inspiracija da u jedninstvenoj interpretaciji daju svoj odgovor i viđenje muzike koja je obeležila poslednje dve decenije 20. veka.
 
Tribina: NAŠ ODNOS PREMA SREBRENICI
četvrtak, 26.maj 2005.
17:00, CZKD

Učesnici:
Nataša Kandić,
Vladimir Beba Popović,
Milan St. Protić,
Žarko Korać
 
Moderator: Vesna Pešić

Centar za antiratnu akciju

 


 
Momčilo Nastasijević, NEDOZVANI 
Momčilo Nastasijević, NEDOZVANI
petak, 27.maj 2005.
20:00, CZKD

Režija: Jovan Ćirilov
Scena i kostim: Angelina Atlagić
Kompozitor: Vladimir Pejković
Pomoćnik reditelja: Marko Manojlović
Pokret: Zoja Begoli
Lektor: Ljiljana Mrkić - Popović
 
LICA:
NIKOLA Goran Šušljik
MIRA Vanja Ejdus
BRANKICA Nada Šargin
MAZULINO Ivan Bosiljčić
VUKAŠIN Nenad Pećinar
STANOJKA Marija Opsenica

"Glavna misao sadržana je baš u samom naslovu Nedozvani u smislu koji mu narod daje: ljudi koji su izgubili glavne putanje života i kod kojih je svako snalaženje dalje gubljenje... "

Momčilo Nastasijević

(Izvod razgovora koji je vodio književnik Desimir Blagojević sa Momčilom Nastasijevićem na dan premijere u Akademskom pozorištu, "Pravda", 20. jun 1931)

I kao što Nastasijević nesumnjivom originalnošću svoje poezije predstavlja usamljenu pojavu naše međuratne kulture, tako i njegova drama Nedozvani, u našem dramskom nasleđu, stoji usamljena i originalna svojim kompleksnim vrednostima - neobičnim jezikom, dubinom metafore o našem građanskom društvu ("tragični jer ne mogu da budu tragični"), sjajnim dramskim likovima i pripadnošću pokreta moderne svojim iracionalizmom protiv svakog plitkog psihologizma. Nedozvani su, nesumnjivo, naš najbolji međuratni komad na urbanu temu u srpskom dramskom nasleđu.

Ger Dejzings: “Religija i identitet na Kosovu”, Promocija 150. knjige u izdanju Biblioteke XX vek Ger Dejzings: “Religija i identitet na Kosovu”, Promocija 150. knjige u izdanju Biblioteke XX vek
nedelja, 29.maj 2005.
19:00, CZKD

(prevod sa engleskog: S. Glišić i S. Miletić)
 

Govore:

Srđan Bogosavljević,
Dušan Janjić,
Milan Vukomanović,
Rigels Halili,
Ivan Čolović,
Ger Dejzings

 

“Iako bi rat na Kosovu mogao da nas navede da razmišljamo

u okvirima nepremostivih razlika, ne smemo zaboraviti da su granice – kako teritorijalne, tako i kognitivne

– često bledele u mirnijim periodima”.

Ger Dejzings

 

Posle promocije biće priređena prodajna izložba knjiga Biblioteke XX vek.

Promocija knjiga holandskog antropologa Gera Dejzingsa "Religija i identitet na Kosovu". Ova knjiga, koju su s engleskog prevele Slobodanka Glišić i Slavica Miletić, objavljena je kao 150. naslov Biblioteke XX vek. O knjizi će govoriti Srđan Bogosavljević, Rigels Halili, Dušan Janjić, Milan Vukomanovović, Ivan Čolović i autor Ger Dejzings. Posle promocije biće priređeni koktel i prodajna izložba izdanja Biblioteke XX vek.

Knjiga “Religija i identitet na Kosovu” je plod autorovih višegodišnjih istraživanja uloge religije u formiranju loklanih, regionalnih i nacionalnih identiteta u ovom delu Evrope. On pokazuje kako ti identiteti nastaju i kako se menjaju usled političkih zbivanja. Posebna pažnja posvećena je analizi primera koji pokazuju da religija i rituali mogu da pomognu da se među ljudima uspostave veze preko etno-religijskih granica, ali da, istovremeno, mogu i da doprinesu osujećivanju tih veza. Analizirajući primere koji svedoče o povezivanju ljudi zahvaljujući religiji, autor zaključuje: “Danas to izgleda nezamislivo, ali i muslimani i hrišćani različitog etničkog porekla posećivalio su svetilišta druge strane, klanjali se njenim svecima o oglušivalise o očigledne teološke prigovore verskih ortodoksija”.

O Kosovu Dejzings ne govori kao o dva “etnička” društva nego kao o jednom “graničnom” društvu, u kome se razdoblja sukoba smenjuju s razdobljima dodira i saradnje preko etničkih i religijskih granica. “Iako bi rat na Kosovu”, piše Dejzings, “mogao da nas navede da razmišljamo u okvirima nepremostivih razlika, ne smemo zaboraviti da su granice – kako teritorijalne, tako i kognitivne – često bledela u mirnijim periodima”.

Ho­land­ski kul­tur­ni an­tro­po­log Ger Dej­zings (GerDu­ij­zings) ro­đen je 1961. go­di­ne. Od 1996. pre­da­je na Uni­ver­zi­tet­skom ko­le­džu u Lon­do­nu (UCL). Knjiga »Religija i identitet na Kosovu« je njegova doktorska disertacija. Pored nje, objavio je stu­di­ju o lo­kal­noj isto­ri­ji is­toč­ne Bo­sne: Isto­ri­ja i pam­će­nje u is­toč­noj Bo­sni. Po­za­di­na pa­da Sre­bre­ni­ce (Am­ster­dam 2002). S Du­ša­nom Ja­nji­ćem i Škelj­ze­nom Ma­li­ći­jem pri­re­dio je knji­gu Ko­so­vo-Ko­so­va. Su­ko­blja­va­nje ili su­ži­vot (Nej­me­hen, 1997).
 

>>>>>

“Religija i identitet na Kosovu” je 150. naslov objavljen u Biblioteci XX vek. Osnovana 1971. godine, Biblioteka XX vek je danas najstarija edicija kniga iz društvenih nauka na prostoru bivše Jugoslavije. Njen osnivač i urednik Ivan Čolović već 34 godine domaćoj publici sistematski predstavlja najvažnije autore i ideje na području interdiciplinarodnog istraživanja čoveka, društva i kulture. Biblioteka XX vek svoj dizajn duguje akademskom slikaru Ivanu Mesneru, koji je autor korica svih dosad objavljenih knjiga.

Uporedo sa knjigom Gera Dejzingsa o Kosovu, iz štampe su ovih dana izišla još trii nova naslova Biblioteke XX vek. To su :“Jezik i kultura”,novo delo našeg poznatog lingviste Ranka Bugarskog, “Antropologija svakodnevice” polčjskog antropologa Roha Sulime (u prevodu Radoslava Đokića) i “Lažljivčeva priča. Istorija neistine”, knjiga američkog filozofa i novinara Džeremija Kembela (u prevodu Vladimira Aranđelovića).

Sve ove knjige, kao i ranija izdanja Biblioteke XX vek, biće u promotivnoj prodaji pre i posle promocije “Religije i identiteta na Kosovu” u Centru za kulturnu dekontaminaciju u nedelju 19. maja.

 

SVET SNOVA I KATASTROFA, Promocija knjige - gostovanje Susan Buck-Morss u Beogradu SVET SNOVA I KATASTROFA, Promocija knjige - gostovanje Susan Buck-Morss u Beogradu
utorak, 31.maj 2005.
17:00, CZKD

Beogradski krug,

Škola izostavljenih studija i Centar za kulturnu dekontaminaciju

Vas pozivaju na promociju knjige:

“SVET SNOVA I KATASTROFA, Nestanak masovne utopije na istoku i zapadu”

autorke Suzan Bak-Mors,

u izdanju Beogradskog kruga
 
Govore:

Jerko Denegri,
Jovan Čekić,
Obrad Savić,
Miško Šuvaković,
Srđan Jovanović-Weiss,
Katherine Carl,
Susan Buck-Morss

Postsocijalistička situacija ovog trenutka stvara vizuelnu kulturu koja kruži svetom. Čak je i arhitektura bitnija kao predstava nego kao struktura. Šta znači biti 'levo orjentisan stvaralac kulture' u novonastaloj situaciji? Kako kulturna produkcija može da, radeći na površini predstave, pretvori društvo spektakla u izvor prosvetljenja?

Suzan Bak-Mors je profesor Političke filozofije i teorije društva i profesor za vizuelnu kulturu na odseku za istoriju umetnosti na  univerzitetu Cornell [SAD]. Bak-Mors je autor knjiga: "Dreamworld and Catastrophe," o prolasku masovnih utopija na istoku i zapadu, "The Dialectics of Seeing," o Valteru Benjaminu i projektu arkada i "Thinking Past Terror," o islamizmu i teoriji levice. 

Program gostovanja Prof.Suzan Bak-Mors u Beogradu dostupan je na www.schoolofmissingstudies.net/buck-morss

 
SOLIDARNOST: Od građanskog prijateljstva do globalne pravne zajednice, Promocija knjige - gostovanje Haukea Brunkhorsta u Beogradu
četvrtak, 9.jun 2005.
19:00, CZKD

Škola Visokog obrazovanja - Beogradski krug i Centar za kulturnu dekontaminaciju
Vas pozivaju na promociju knjige:
“SOLIDARNOST: Od građanskog prijateljstva do globalne pravne zajednice"
autora Haukea Brunkhorsta
u izdanju Beogradskog kruga
 
  Učestvuju:
prof. Hauke Brunkhorst (University Flensburg, Murwork, Nemačka),
prof. Milan Podunavac (Fakultet političkih nauka, Beogradski univerzitet),
prof. Dragica Vujadinović (Pravni fakultet, Beogradski univerzitet),
prof. Lino Veljak (Filozofski fakultet, Zagrebački univerzitet),
prof. Vukašin Pavlović (Fakultet političkih nauka, Beogradski univerzitet),
Petar Milat, (Multimedia Instritute, Zagreb) i
Tomislav Medak (Multimedia Instritute, Zagreb).
Moderator: Obrad Savić (Beogradski krug)
  Hauke Brunkhorst je profesor socijalne teorije i direktor Instituta za sociologiju na Univerzitetu u Flensburgu, Nemačka. Urednik je časopisa Acta Sociologic i predavač je na mnogim univerzitetima.
Profesor Brunkhost je autor brojnih knjiga od koji su najpoznatije: Solidarnost: od građanskog prijateljstva do globalne pravne zajednice, 2002. (prevedena na srpski jezik), Uvod u istoriju politickih ideja, 2002, Hana Arent, 1999,. Adorno I kritička teorija, Solidarnost među strancima, 1997, Razčarani intelektualac, 1990,  Adorno: Dijalektika moderne, 1990, Intelektualac u zemlji mandarina, 1987.
Hauke Brunkhorst je priredio i zbornike: Periferija i centar u svetskom drustvu, 2004, Globalizacija I demokratija: privreda, pravo, mediji, 2000,  Pravo na ljudska prava: ljudska prava, demokratija imeđunarodna politika, 1999,  Zajednica i pravednost, 1993. 
 
 
Tokom gostovanja u Beogradu prof. Brunkhorst će održati predavanja na Pravnom fakultetu i na Fakultetu političkih nauka:
 
08. jun, 19h
Pravni fakultet, Bul. Kralja Aleksandra 67
“Može li se demokratija globalizovati? Ustavna prava u globalnom društvu.”
 
09. jun, 21h
Fakultet političkih nauka, Jove Ilića 165
“Demokratija bez države? Evropa između 'Evolucije' i 'Revolucije'”
.

Međunarodni skup pisaca Danilo Kiš (1935 – 2005), IZMEĐU POETIKE I POLITIKE
sreda, 15.jun 2005. − 17.jun 2005.
20:00, CZKD

Sreda, 15. jun, 20h
Svečano otvaranje skupa 
                                           
Četvrtak, 16. jun/Petak, 17. jun

10:00-14:00
Zasedanje okruglog stola pisaca

19:00
IZMEĐU POETIKE I POLITIKE, [večernji program]:
književne večeri učesnika skupa, predstavljanje knjiga i razgovori sa gostima, video-projekcije

Učestvuju:
Vladimir Arsenijević, Vladimir Bacunov, Muharem Bazdulj, Laslo Blašković, Balša Brković, Zoran Đerić, Milan Đorđević, Alaksandar Hemon, Fatos Lubonja, Mihajlo Pantić, Andžej Stasiuk, Igor Štiks, Kšištof Varga, Nenad Veličković
 

“SREBRENICA, Od poricanja do priznanja”, predstavljanje publikacije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
“SREBRENICA, Od poricanja do priznanja”, predstavljanje publikacije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
četvrtak, 23.jun 2005.
19:00, CZKD

Učestvuju:
Latinika Perović
Ana Miljanić
Radovan Kupres
Sonja Biserko (priređivač)
 
Promocija publikacije “SREBRENICA, Od poricanja do priznanja” održava se u okviru izložbe “SREBRENICA: Sećanje za budućnost”. Podsećamo Vas da je izložba u Centru za kulturnu dekontaminaciju otvorena do 29. juna, radnim danom, od 10 do 20h.

 
>>>>>
Iz uvodnih napomena priređivača:
 
[…]
Etničko čišćenje je bilo cilj rata, a ne njegova posledica. Postavlja se pitanje: kako je Srebrenica uopšte bila moguća? Sa jedne strane, odgovor je u nečinjenju međunarodne zajednice, koja je prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida (iz 1949. godine) bila obavezna da deluje, odnosno da (ga) “spreči i kazni”. Konvencija o genocidu definiše genocid kao “bilo koje delo počinjeno s namerom da uništi, u celini ili delimično, nacionalnu, etničku, rasnu ili versku grupu, kao što su: ubistvo pripadnika grupe, nanošenje teških fizičkih ili psihičkih povreda pripadnicima grupe, hotimično nametanje određenoj grupi uslova sračunatih na to da, u celini ili delimično izazovu fizičko uništenje nametanjem određenih mera s namerom da se spreči rađanje u nekoj grupi, prinudno preseljenje dece iz jedne grupe u drugu”.
[…]
Nažalost, zapadne vlade su izbegavale da zločin nazovu pravim imenom – genocidom – kako bi izbegle i svoje obaveze proizašle iz Konvencije, koja, u krajnjoj linij i, podrazumeva i intervenciju. Sa druge strane, srpske snage su, ohrabrene oklevanjem međunarodne zajednice, realizovale svoju zločinačku politiku bez ikakvog kažnjavanja. Događalo se upravo suprotno: u to vreme Kontakt-grupa pokušava da ubedi strane u konfliktu da pristanu na etničku podelu Bosne i Hercegovine, do čega je kasnije i došlo u Dejtonu.
[…]
U 2005. godini obeležava se desetogodišnjica ovog zločina. Srebrenica je tačka na kojoj se zapadna civilizacija “prelomila” i vratila svojim izvornim vrednostima. Onim antifašističkim, na kojima zapadna civilizacij a sada i počiva. Osuđeni su i odgovorni za zločin genocida u Srebrenici, među kojima i general Radislav Krstić kao najodgovorniji izvršilac. Ratko Mladić i Radovan Karadžić kao inspiratori i organizatori, još uvek su na slobodi. Proces suočavanja je pokrenut u celom svetu. Čak je i vlada Republike Srpske pod pritiskom pripremila vlastiti izveštaj o zločinu u Srebrenici. Takođe pod međunarodnim pritiskom, priznala je čak i broj ubijenih i, makar formalno, izvinila se. Samo je Srbija ostala izvan tog procesa. Još uvek se negira broj nestalih i ubijenih. I ne samo to. Tvrdi se da se ne radi o civilima, već o presvučenim vojnicima.
[…]
Nastojeći da prezentira hronologiju zločina u Srebrenici, ova knjiga je istovremeno i doprinos suočavanju i katarzi strane koja je genocid počinila. Bez obzira što je to dugačak i bolan proces, treba verovati da će se ipak uspeti u tome.
 
Sonja Biserko

Seminar: Tranziciona pravda, istorija i rat: status žrtve u tranzicionoj pravdi

Beograd/Sarajevo 26-29. jun Seminar: Tranziciona pravda, istorija i rat: status žrtve u tranzicionoj pravdi Beograd/Sarajevo 26-29. jun
nedelja, 26.jun 2005. − 29.jun 2005.
19:00, razne lokacije

Nedelja, 26. jun
Centar za kulturnu dekontaminaciju
 
19h Svečano otvaranje seminara
Pozdravna reč:
Boris Tadić, Predsednik Srbije
Nj.E. Ambasador Mauricio Masari, Šef Misije OEBS u SCG
 
Dobrodošlica organizatora:
Obrad Savić (Beogradski krug)
Ana Miljanić (Centar za kulturnu dekontaminaciju)
 
Pozdravna reč gostiju:
Prof. Jon Elster (Robert K. Merton profesor društvenih nauka, Kolumbija univerzitet, Njujork, USA)
Prof. Meri Kaldor (Profesor i direktor Centra za istraživanje globalnog upravljanja, LSE, London, Engleska)
Prof. Nenad Dimitrijević (CEU, Budimpešta, Mađarska)
Prof. Ugo Vlaisavljević (Filozofski fakultet, Univerzitet u Sarajevu, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo BiH)
Prof. Zdravko Grebo (Direktor centra za interdisciplinarne postdiplomske studije, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, BiH)
Prof. Gajo Sekulić (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Sarajevu, BiH)
Prof. Dušan Bjelić (Univerzitet Južni Mejn, Portland, SAD)
 
20h Koktel
 
Ponedeljak, 27. maj
Centar za kulturnu dekontaminaciju         

09h Registracija učesnika
10:00–11:30 Prva sesija: “Pojam žrtve u tranzicionoj pravdi”
Uvodničar: Prof. Jon Elster (Kolumbija univerzitet, Njujork, USA)
Komentatori: Prof. Nenad Dimitrijević (CEU, Budimpešta, Mađarska), Prof. Dušan Bjelić (Univerzitet Južni Mejn, Portland, SAD), Prof. Milan Podunavac (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, SCG), Prof. Erik Gordi (Univerzitet Klark, Vorčester, SAD),Prof. Daša Duhaček (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, SCG),Moderator: Obrad Savić (Beogradski krug, SCG)
12:00-13:30   Panel diskusija (nastavak prve sesije)
12:00-13:30   Predavanje: Prof. Meri Kaldor, "Prema kosmopolitskoj politici” Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu  
 
15:00-16:30  Druga sesija: “Kosmopolitski pristup novim ratovima”
Uvodničar: Prof. Meri Kaldor (LSE, London, Engleska)
Komentatori: Dr Ivan Vejvoda (Direktor Balkanskog fonda za demokratiju, Beograd, SCG), Prof. Zdravko Grebo (Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, BiH), Prof. Ugo Vlaisavljević (Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, BiH), Prof. Vukašin Pavlović (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, SCG), Moderator: Borka Pavićević (CZKD, SCG)
17:00-18:30  Panel diskusija (nastavak druge sesije)
18:00-19:30   Predavanje: Prof. Jon Elster, "Um, interes i strast u istočno-evropskoj tranziciji”, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
 
Utorak, 28. jun
Centar za kulturnu dekontaminaciju
 
10:00-13:30  Treća sesija: Predstave žrtava i počinitelja ratnih zločina: Slučaj Srebrenica
 
10:00-10:45  Prostetičko sećanje: mediji, ratni zločini i mesta pamćenja
Prof. Eva Bahovec (Filozofski fakultet u Ljubljani, Ljubljana, Slovenija), Prof. Snježana Milivojević (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, SCG), Prof. Dušan Bjelić (Univerzitet Južni Mejn, Portland, SAD)
10:45-11:30  Politike sećanja: srebreničke žrtve između pravne i političke pravde
Luis N. Bikford (Institut za pravdu u tranziciji ICTJ, Njujork, SAD), Biljana Kovačević-Vučo (Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Beograd, SCG), Prof. Zdravko Grebo (Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, BiH)
12:00-12:45  Sećanje protiv zaborava: javni prostor i ratni zločini
Dr Svetlana Logar (Strategic Marketing & Media Research Institute, Beograd, SCG), Dr Branka Prpa (Direktor Istorijskog arhiva Beograda, Beograd, SCG), Ana Miljanić (CZKD, SCG) 
12:45-13:30  Dokumentovanje genocida: Knjige o Srebrenici
Dr. Latinka Perović (Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, SCG), Sonja Biserko (Helsinški komitet za ljudska prava, Beograd, SCG), Obrad Savić (Beogradski krug, SCG)
15:00- 19:00  Četvrta sesija: Svedočenje i ekranizacija ratnih zločina
15:00-16:45 Dokumentarni film: PAVILJON 22 i panel diskusija
Uvodničari: Prof. Gajo Sekulić (Fakultet političkih
nauka, Univerzitet u Sarajevu, BiH), Prof. Nenad Puhovski (Akademija dramskih umetnosti, Zagreb, Hrvatska)
17:15-19:00  Dokumentarni film: ISPIT ZRELOSTI i panel diskusija
Uvodničari: Prof. Predrag Delibašić (reditelj i profesor u penziji Univerziteta umetnosti u Beogradu, Beograd, SCG), Prof. Filip David (Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti, Beograd, SCG)

Materijali seminara:
Prof. Jon Elster, Svođenje računa: Tranziciona pravda u istorijskoj perspektivi, 2005
Prof. Meri Kaldor, Novi i stari ratovi: organizovano nasilje u globalizovanoj eri, 2005
 
 
Ovaj seminar podržali su:
OSCE - Misija u Srbiji i Crnoj Gori i
Balkan Trust for Democracy - Germal Marshall Fund
U ogranizaciji Beogradskog kruga i Centra za kulturnu dekontaminaciju

Momčilo Nastasijević, NEDOZVANI 
Momčilo Nastasijević, NEDOZVANI
utorak, 12.jul 2005. − 13.jul 2005.
21:00, CZKD

Režija: Jovan Ćirilov
Scena i kostim: Angelina Atlagić
Kompozitor: Vladimir Pejković
Pomoćnik reditelja: Marko Manojlović
Pokret: Zoja Begoli
Lektor: Ljiljana Mrkić - Popović
 
LICA:
NIKOLA Goran Šušljik
MIRA Vanja Ejdus
BRANKICA Nada Šargin
MAZULINO Ivan Bosiljčić
VUKAŠIN Nenad Pećinar
STANOJKA Marija Opsenica

"Glavna misao sadržana je baš u samom naslovu Nedozvani u smislu koji mu narod daje: ljudi koji su izgubili glavne putanje života i kod kojih je svako snalaženje dalje gubljenje... "

Momčilo Nastasijević

(Izvod razgovora koji je vodio književnik Desimir Blagojević sa Momčilom Nastasijevićem na dan premijere u Akademskom pozorištu, "Pravda", 20. jun 1931)

I kao što Nastasijević nesumnjivom originalnošću svoje poezije predstavlja usamljenu pojavu naše međuratne kulture, tako i njegova drama Nedozvani, u našem dramskom nasleđu, stoji usamljena i originalna svojim kompleksnim vrednostima - neobičnim jezikom, dubinom metafore o našem građanskom društvu ("tragični jer ne mogu da budu tragični"), sjajnim dramskim likovima i pripadnošću pokreta moderne svojim iracionalizmom protiv svakog plitkog psihologizma. Nedozvani su, nesumnjivo, naš najbolji međuratni komad na urbanu temu u srpskom dramskom nasleđu.
  
NEDOZVANI su produkcija CZKD za Belef 2004
Two Fish (Berlin, Nemačka) ”KRISTIJANE MILER SE SELI” (Christiane Mueller zieht um)
utorak, 19.jul 2005. − 20.jul 2005.
21:00, CZKD

Igraju: Javier Aléman Morillo, Brynjar Bandlien, Thomas Conway, Verena Fleißner, Angela Schubot
Režija: Barbara Friedrich
Pomoćnik reditelja: Franziska Köhler Dizajn svetla: Benjamin Schälike
Produkcija: “Two Fish” u kooperaciji sa “Sophiensaele” i produkcijskom “Tanztage” iz Berlina.
Koproducenti: “Forum Freies Theater” iz Dizeldorfa i “Junges Theater” iz Bremena
(Trajanje: 60 minuta)

 

Reč je o jednoj od vodećih trupa savremenog plesa ili tzv. think dancea u produkciji Barbare Friedrich i jedne od najpopularnijih plesnih trupa u Berlinu. Nemačka plesna scena je već decenijama veoma napredna i uticajna u celoj Evropi, što je, ujedno, najveća preporuka ovoj predstavi. Osim toga, Beograd nema priliku da redovno bude u kontaktu sa internacinalnom plesnom ponudom, pa ovakvi projekti znatno doprinose podizanju nivoa znanja i informisanosti u ovoj oblasti.

 
 

Centar za kulturnu dekontaminaciju, BELEF 2005, KONCENTRACIJA, Pozorište

Tribina:INTELIGENCIJA I ČETNIŠTVO
četvrtak, 21.jul 2005.
18:00, CZKD

Učestvuju:
Dr Dragoljub Petrović, istoričar
Dr Branko Latas, istoričar
Đuro Rodić, istoričar
 
 
Damir Nikšić, “IF I WASN’T MUSLIM” i drugi radovi

Damir Nikšić, “IF I WASN’T MUSLIM” i drugi radovi
sreda, 3.avgust 2005.
18:00, CZKD

18h

“If I wasn’t Muslim”, video instalacija

20h

Predstavljanje radova Damira Nikšića i susret sa umetnikom

 

Damir Nikšić (1970), jedan je od najaktivnijih i najprovokativnijih bosansko-hercegovačkih umetnika u poslednih nekoliko godina. U svojim video radovima, instalacijama i performansima, kako sam kaže, ispituje stereotipe identiteta pre svega vezane za pojam i ambijent Balkana i balkanskog. Umetničku akedemiju je pohađao u Sarajevu, Milanu i Bolonji. Poslediplomske studije na Univerzitetu Arizona (SAD. Živi i radi u Čikagu (SAD).

Damir Nikšić je, između ostalog, izlagao u Muzeju moderne umetnosti u Beču (1998), na Bijenalu mladih umetnika u Rimu (1999), na 51. Bijenalu u veneciji (u selekciji Frančeska Bonamija, centralna izložba Bijenala, 2003), na izložbama “Krv i Med” (u Beču, 2003, kustos Harald Zeman), Mediteranneans (u Rimu, 2004, kustosice Zdenka Badovinec i Dobrila De Negri), na 5. cetinjskom bijenalu (2004, kustos Petar Čuković).

Njegovi video-radovi su uvrsteni u programe filmskih festivala u Lokarnu, Veneciji i Sarajevu.

 >>>>

"Ja ne nastojim porediti događaje u Bosni devedesetih godina sa holokaustom Drugog svjetskog rata, pogotovo ne brojčane razmjere ovih tragedija. Ja poredim njihovu esenciju, motive, odnose, dinamiku i ideologiju. Ja sam svjestan veličine i užasa holokausta Drugog svetskog rata kada su sefardska i askenaska zajednica u Sarajevu gotovo nestale u toku vladavine nacističke marionetske NDH. Moj rad komemorira i ove žrtve.

Ja koristim poznate historijske reference i asocijacije na netolerantnost kršćanske Evrope koju je jevrejska zajednica iskusila, i prikazujem nasu tragediju kao deo istog problema: konstantnu evropsku potrebu da periodično definira svoj identitet čisćenjem sebe od neevropskih elemenata. Ja se nadam da će moj rad dopinijeti pojašnjavanju toga da bošnjačka i jevrejska tragedija nisu različiti problemi različitih nacija u različitim historijskim trenucima već jedan isti problem koji ostaje da bude naučno prepoznat i definiran."

Damir Nikšić (iz teksta za katalog izložbe "If I Wasn’t Muslim")

  

www.damirniksic.com

 
 
Program obeležavanja desetogodišnjice dolaska izbeglica, nastanka Grupe 484 i vojne operacije "Oluja"
četvrtak, 4.avgust 2005.
19:00, CZKD

Program

“Гледишта i Motrišta”– izložba napisa u dnevnoj štampi u Srbiji i Hrvatskoj iz avgusta 1995. godine

“Oluja nad Krajinom” – dokumentarni film u režiji Bože Kovačevića; Producent: Nenad Puhovski/Produkcija: Factum,  Zagreb; 2001 (52 minuta)

”Povratak” – dokumentarni filmu režiji Svetlane i Zorana Popovića; snimljen u saradnji Grupe 484 i nevladinih organizacija u Hrvatskoj; Produkcija: Kvadrat, Beograd; 2002(60 minuta).

 Pornografija 1,2...4 - nova pozorišna produkcija CZKD Pornografija 1,2...4 - nova pozorišna produkcija CZKD
sreda, 31.avgust 2005. − 2.septembar 2005.
21:00, Bioskop PARTIZAN

Sreda, 31. avgust u 21h (premijera)

Cetvrtak, 1. septembar u 21h (prva repriza)

Petak, 2. septembar u 21h (druga repriza)

Bioskop PARTIZAN, Savski trg 9

 

Koncept i režija: Ana Miljanić

Vizuelni identitet: Branko Pavić

Kostimograf: Maja Atanasijević–Popović

Kompozitor i izvođač na klaviru: Vladimir Pejković

Koreograf: Ani Udovički

Saradnici reditelja: Bojan Đorđev i Siniša Ilić

Izvršni producent: Slavica Vučetić

Stručni saradnik: Vladimir Tupanjac

 

Glumci (azbučnim redom):

Miloš Vlalukin, Igor Đorđević, Vladislava Đorđević, Sena Đorović, Marko Živić, Jelena Helc, Dubravka Kovjanić, Nataša Marković, Irena Mičijević-Rodić, Marija Opsenica, Slobodan Pavelkić, Ljuba Tadić, Miloš Timotijević

 

Citirani tekstovi prema redosledu pojavljivanja:

Witold Gombrovicz, Michel Foucault, George Bataille, Roland Barthes, Ivan Čolović, Alain Finkielkraut, Paskal Bruckner, Judith Butler, Angela Carter, Pat Califia, Nadine Strossen, Catharine A. MacKinnon, Slavoj Žižek, Vern L. Bullough & Bonnie Bullough, Linda Williams, Lynn Hunt, Nela Šukara, Uroš Filipović, Vjeran Miladinović, Dobrica Ćosić i internet materijali.

Muzički citati:

J.S. Bach, Eminem, Commodores, Village People, Nick Cave, Giacomo Puccini, Antony & Johnsons, Jackson Five, Missy Elliot, Joss Stone, Kornelije Kovač, Alla Pugačova, Leonard Cohen, Zana, Jeff Buckley

Predstava je realizovana uz podršku:

Ministarstva kulture Republike Srbije, RTV PINK, RTV B92, BLIC, Građanske inicijative

U koprodukciji sa Beogradskim letnjim festivalom i uz izvrsnu produkciju Belef centra

 
Orijentacija izvan roda, izložba u organizaciji Deva
subota, 3.septembar 2005.
19:00, CZKD

Učestvuju:

Marta Popivoda / Ana Vujanović / Bojan Đorđev / Gabrijela Mrkić /

Milica Crnobrnja Vukadinović / Marko Nenadić / Milica Simonović /

Katarina Zdjelar / Siniša Ilić

SOLIDARNOST 1980-2005, izložba fotografija
ponedeljak, 5.septembar 2005. − 14.septembar 2005.
18:00, CZKD

Izložba fotografija Erazma Ciolka
 
Izložba je otvorena do 14. septembra, svakim danom sem nedelje, od 12 do 20h.

 U organizaciji Ambasade republike Poljske u Beogradu i Centra za kulturnu dekontaminaciju
METEORSKA KIŠA
Instalacija Živka Grozdanića

METEORSKA KIŠA Instalacija Živka Grozdanića
ponedeljak, 19.septembar 2005.
19:00, CZKD

(iz teksta Branislava Dimitrijevica, "E = ½M x V² ili:Samo Bog sveti zna...")  

La Nona Ora (1999), skulptura/instalacija Maurizia Cattelana, izazvala je jedan od najpoznatijih novijih skandala u svetu umetnosti kada je bila izložena u varšavskoj galeriji Zacheta. Na crvenom tepihu Cattelan je položio voštanu figuru Pape Jovana Pavla II prignječenu velikim kamenom, t.j. «meteoritom» koji je sleteo kroz staklenu tavanicu galeriju. Halina Nowina-Konopka i Witold Tomczak, poslanici poljskog parlamenta i članovi Katoličke nacionalne partije, odlučili su se da krenu u odlučnu akciju protiv ovakve blasfemije i uklone ozloglašeni meteorit sa Papinih ledja. (Zadatak je bio težak jer, po rečima samog Tomczaka, meteorit nije bio od stiropora kako je on to očekivao.) Osim uobičajenih anti-semitskih komentara na račun Ande Rothenberg, direktorke galerije, dvoje poslanika su se zapitali: «Kako bi bilo kad bi u Nacionalnoj Galeriji Izraela bila izložena figura Velikog Rabina skršena stopalima Staljina ili Jasera Arafata?»

  Osim što ovakva izjava još jednom upućuje na identifikovanje alijanse komunista i Arapa kao sinonimne za «čisto zlo» (mogućnost da bi recimo Hitler bio taj pod čijim stopalima bi Rabin mogao takodje da bude smrskan ovde se ne pominje), postavljeno pitanje je na mestu: zaista, šta bi bilo kada bi se sličan rad izložio negde drugde? Novi rad Živka Grozdanića, Meteorska kiša, zamišljen je upravo kao realizacija ove mogućnosti ili pretnje. Radi se o replici, odnosno aproprijaciji Cattelanovog rada pri čemu je figura Pape zamenjena figurom srpskog Patrijarha Pavla. Radi se dakle o projektu koji ni na koji način ne krije želju da izazove skandal - odnosno da upravo progovori iz ozloglašene pozicije za koju bi mnogi obazrivi čistunci rekli da je «dnevno-politička» - i o radu  za koji se slobodno može reći da je plagijat, puko ponavljanje, preuzimanje, kopiranje već postojeće umetničke ideje. Sve ono najgore što se može zamisliti u polju «obezduhovljene» savremene umetnosti može se prepoznati u Grozdanićevom radu: skandal koji je sam sebi cilj, neoriginalnost, nedostatak mere i uvredljiva šala. Grozdanić ne samo da preuzima Cattelanovu instalaciju već i čitav diskurs koji je prati: on priziva sve ono što je već poznato na relaciji izmedju individualne provokacije i ideološkog sistema. Svi ovi razlozi da se Grozdanićev rad u potpunosti ignoriše upućuju na razvijeni sistem ideološke zabrane i samo-po-sebi-razumljive nedodirljivosti nekih tema. U odbranu ovog rada upotrebiti floskulu o «slobodi umetničkog izražavanja» nema nikakvog smisla jer ovde se više radi o «prisili» nad umetnikom da ovako nešto izvede, a ne o slobodi. Prisila je društvena. Ona je proizvod nužnosti da se konačno pogodi središte paternalne/patrijarhalne nedodirljivosti.  

Promocija knjige o Jeleni Šantić
sreda, 21.septembar 2005.
18:00, CZKD

Grupa 484 povodom desetogodišnjice osnivanja i rada, u znaku sećanja na svog osnivača i prvu predsednicu, u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu i brojnim saradnicima i prijateljima objavila je knjigu

J e l e n a  Š a n t i ć
 

Autori knjige su: Mira Erceg, Marija Janković, Milica Zajcev i Vesna Golić, sa predgovorom Ljubivoja Tadića.

Knjigu će, uz izbor dokumentarnog filmskog materijala autorke Bojane Andrić, predstaviti Dr Ratko Božović i Ana Blak, saradnik Jelene Šantić iz Holandije.
 

Odlomke iz knjige čitaju Anđelka i Ljubivoje Tadić, glumci.

RENDE u CZKD, Rođendanska žurka i promocija knjige Homecomingqueen Ane Jergensdoter

RENDE u CZKD, Rođendanska žurka i promocija knjige Homecomingqueen Ane Jergensdoter
četvrtak, 22.septembar 2005.
20:00, CZKD

Pesme čitaju:

Ana Jergensdoter i Milena Marković.

Program vode:

Uroš Đurić i Toma Grujić

O izdanju

Ana Jergensdoter

HOMECOMINGQUEEN

Prevela Slavica Agatonović

 

Rende 2005

Edicija SWITCH

Meki povez + ovojnica

Str. 100, latinica

Cena: 320,00 din.

 

Svojom prvom zbirkom poezije Homecomingqueen (Kraljica mature) Ana Jergensdoter (rođena 1973. godine u Sandvikenu) izdvojila se kao jedna od najistaknutijih slam-pesnikinja u Švedskoj. Posle debi romana Pappa Pralin iz 2002. godine, 2004. je objavila svoju prvu knjigu poezije koja se sad pojavljuje i pred našim čitaocima. Njena poezija je neposredna, topla i zasnovana na ličnom iskustvu a njeni performansi, za razliku od često odveć cerebralnih nastupa mnogih slam-pesnika, odlikuju se visokim emotivnim nabojem i inovativnošću. Među domaćim pesnicima i stilski i tematski najbliži bi joj bili Milena Marković i Srđan Valjarević. Ana Jergensdoter učestvuje na mnogim svetskim festivalima slam-poezije i često nastupa s rok-bendom Katyusha a naša publika mogla je da vidi njen nastup na prošlogodišnjem festivalu SWITCH # 001 u Beogradu.

Sve pesme u tematski izuzetno usklađenoj zbirci Homecomingqueen bave se tinejdžerskim bolima i odrastanjem u gradiću na krajnjem severu Švedske tokom osamdesetih godina. Neposrednim jezikom i slobodnim stihom, te čitavim nizom kulturnih, pop-kulturnih, subkulturnih i istorijskih referenci (Jon Bon Jovi, Abba, Milli Vanilli, Černobil, U2, Elvis Presley, UB40, Bob Marley, Def Leppard, Evrovizija itd.) Ana Jergensdoter vešto dočarava i univerzalizuje vreme i prostor o kojem tako uverljivo piše.

 
Pornografija 1,2...4, produkcija CZKD ponovo u bioskopu PARTIZAN, sa prevodom na engleski Pornografija 1,2...4, produkcija CZKD ponovo u bioskopu PARTIZAN, sa prevodom na engleski
sreda, 28.septembar 2005. − 30.septembar 2005.
20:00, Bioskop PARTIZAN

Sreda, 28. septembar u 20h

Petak, 30. septembar u 20h

Bioskop PARTIZAN, Savski trg 9

 

Koncept i režija: Ana Miljanić

Vizuelni identitet: Branko Pavić

Kostimograf: Maja Atanasijević–Popović

Kompozitor i izvođač na klaviru: Vladimir Pejković

Koreograf: Ani Udovički

Saradnici reditelja: Bojan Đorđev i Siniša Ilić

Izvršni producent: Slavica Vučetić

Stručni saradnik: Vladimir Tupanjac

Glumci (azbučnim redom):

Miloš Vlalukin, Igor Đorđević, Vladislava Đorđević, Sena Đorović, Marko Živić, Jelena Helc, Dubravka Kovjanić, Nataša Marković, Irena Mičijević-Rodić, Marija Opsenica, Slobodan Pavelkić, Ljuba Tadić, Miloš Timotijević

Citirani tekstovi prema redosledu pojavljivanja:

Witold Gombrovicz, Michel Foucault, George Bataille, Roland Barthes, Ivan Čolović, Alain Finkielkraut, Paskal Bruckner, Judith Butler, Angela Carter, Pat Califia, Nadine Strossen, Catharine A. MacKinnon, Slavoj Žižek, Vern L. Bullough & Bonnie Bullough, Linda Williams, Lynn Hunt, Nela Šukara, Uroš Filipović, Vjeran Miladinović, Dobrica Ćosić i internet materijali.

Muzički citati:

J.S. Bach, Eminem, Commodores, Village People, Nick Cave, Giacomo Puccini, Antony & Johnsons, Jackson Five, Missy Elliot, Joss Stone, Kornelije Kovač, Alla Pugačova, Leonard Cohen, Zana, Jeff Buckley

Predstava je realizovana uz podršku:

Ministarstva kulture Republike Srbije, RTV PINK, RTV B92, BLIC, Građanske inicijative

U koprodukciji sa Beogradskim letnjim festivalom i uz izvršnu produkciju Belef centra

 
Dis-patch 2005 u CZKD
subota, 8.oktobar 2005.
17:00, CZKD

Program

17h
Predavanja/prezentacije (slobodan ulaz) 
Florian Hecker
Tina Frank
Stephan Mathieu
Douglas Benford-Sprawl
 
20h
LIVE CINEMA program:
Stephan Mathieu (Nemačka)
si.cut.db (Velika Britanija)
Octex (Slovenija)
Murcof (Meksiko)
 
Pretprodaja karata: Plato Music Store, Čika Ljubina 16-18
 
"Zatvori i zdravlje", promocija knjige Vuka Stambolovića
petak, 14.oktobar 2005.
18:00, CZKD

Učestvuju:

Milan Popović, Filozofski fakultet u Beogradu, profesor u penziji Vesna Žunić Pavlović, Defektološki fakultet u Beograd Ivana Mišić, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Vučko Andrejić, KP Niš, načelnik zdravstvene službe Nikola Barović, advokat Vuk Stambolović, autor

"Gutanje vjetra", promocija knjige Đurđe Knežević
četvrtak, 27.oktobar 2005.
19:00, CZKD

Učestvuju: 
Jelena Bogavac, pozorišna rediteljka
Teofil Pancčić, književni kritičar
Đurđa Kneževic, autorka
 
 
Iz recenzije Teofila Pančića:
"Ako je u svom prvom romanu O MOJOJ MAMI, RUSIMA, VATROGASCIMA I OSTALIMA pokazala izraziti talenat za setno, ironično i duhovito pripovedanje "ranih jada" u onom već etabliranom, ali neprolaznom transžanrovskom i transgeneracijskom grlom-u-jagode stilu, onda se u novoj knjizi GUTANJE VJETRA, romanesknoj prozi izrazito fragmentarne strukture, Đurđa Knežević okreće prigušenom, introspektivnom lirizmu, u kojem se jedna "zabranjena" i odnekud - valjda usled nedostatka hrabrosti, nekako je među ljudima najcešće to u pitanju! - neodrživa romansa prepliće sa slikama jednog "postistorijskog" života negde u ovim našim samo naizgled pitomim zabitima Srednje i Istočne Evrope..."
 
>>>>>>

Đurđa Knežević je rođena u Jastrebarskom, 1952 godine. Po obrazovanju je istoričar i arheolog. Direktorka je Ženskog informacijsko-dokumentacijskog centra u Zagrebu, gde je i glavna i odgovorna urednica feminističkog časopisa Kruh i ruže i odeljenja za književno izdavaštvo. Kao novinar je objavljivala tekstove u javnim glasilima u Hrvatskoj a također i brojne eseje, istraživanja, članke, prikaze u različitim hrvatskim i  internacionalnim časopisima i periodičnim izdanjima. Objavila je i dva romana, O mojoj mami, Rusima, vatrogascima i ostalima u Zagrebu, 2003 te Gutanje vjetra, u Beogradu, 2006. Uskoro joj izlazi i treći roman. Živi i radi u Zagrebu.

 Izdavačka kuća BEOPOLIS i Centar za kulturnu dekontaminaciju
ONI SU GOVORILI DRUGAČIJE, projekcija i razgovor o filmu
četvrtak, 3.novembar 2005.
18:00, CZKD

Igmanska inicijativa i Centar za kulturnu dekontaminaciju Vas pozivaju
na projekciju i razgovor o filmu ONI SU GOVORILI DRUGAČIJE
povodom desetogodisnjice "Dejtonskog sporazuma"


Učestvuju:
Aleksandar Popov, ko-predsednik Igmanske inicijative
Živorad Kovačević, clan Saveta Igmanske inicijative
Vehid Sehić, clan Saveta Igmanske inicijative
Jadranka Jelinčić, direktor Fonda za otvoreno društvo Srbije
Dragan Mišković, autor filma

 

O filmu ONI SU GOVORILI DRUGAČIJE:
Film u 4 epizode pod nazivom  “ Oni su govorili drugačije”  govori o ljudima koji su se suprostavili  ratu i nasilju nacionalističkih vlasti u sve tri države Dejtonskog trougla, a koji se i danas zalažu za obnovu razumevanja i poverenja na prostorima bivše Jugoslavije. U filmu govore: Žarko Puhovski, Nebojša Popov, Zdravko Grebo, Mirjana Galo, Živorad Kovačević, Zoran Pusić, Sejfudin Tokić, Mladen Pandurević  i drugi...

 
Igmanska inicijativa
Igmanska inicijativa, koju čini više od 140 NVO iz Srbije i Crne Gore, BiH i Hrvatske, deluje u pravcu obnove saradnje i normalizacije međudržavnih odnosa unutar Dejtonskog trougla.  Igmansku inicijativu su osnovali Centar za regionalizam (Novi Sad, Srbija i Crna Gora), Forum demokratske alternative (Sarajevo, BiH) i Građanski odbora za ljudska prava (Zagreb, Hrvatska).
U aprilu 1995 godine, grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Savezne Republike Jugoslavije, pod vođstvom pokojnog profesora Miladina Životića, putovala je 48 sati preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman, do Sarajeva koje je bilo pod teškom artiljerijskom i snajperskom vatrom od strane Karadžićevih snaga.
Uprkos ovim dramatičnim okolnostima, učesnici ovog putovanja  su ostvarili nameru da pruže podršku Sarajlijama u opsadi i prisustvuju sednici Srpskog gradjanskog veća u Sarajevu Naziv Igmanska inicijativa priziva sećanje na rizike koje je preuzela ova grupa podižući glas razuma i savesti i na dug put u Sarajevo.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, odgovarajući na pitanje zasto je odlučio da u ovome učestvuje, Ivan Stambolić je rekao: «Zbog ljudi u Sarajevu i zbog solidarnosti s njima, ali takođe i zbog podrške ovdašnjim ljudima (u Srbiji) koji su bili protiv rata i uništenja grada i ljudi, kao i zbog ratnih podstrekača i profitera...ovim želim da pokažem da je patriotizam, osim ako je i humanizam, laž. «


 
METEORSKA KIŠA Živka Grozdanića ponovo u CZKD

METEORSKA KIŠA Živka Grozdanića ponovo u CZKD
ponedeljak, 7.novembar 2005. − 11.novembar 2005.
18:00, CZKD

instalacija METEORSKA KIŠA

autora Živka Grozdanića

ponovo postavljena u izložbenom prostoru Centra za kulturnu dekontaminaciju

 
Više o radu na

http://www.czkd.org.yu/indexsr.htm

http://www.czkd.org.yu/kisa.htm

 

'Umetnost, koliko hoćes', sesije razgovora
subota, 12.novembar 2005.
18:00, CZKD

“Šta su granice kritičkog govora u umetničkoj praksi danas?”

 
Učestvuju:

Branislav Dimitrijević, istoričar i teoretičar umetnosti

Saša Ilić, književnik

Vlada Petrić, istoričar i teoretičar filma

Lazar Stojanović, filmski reditelj

Moderator: Vladimir Tupanjac

Ovaj razgovor je 1[/4] deo projekta >>Umetnost, koliko hoćeš<<

[Novembar 2005 – Mart 2006]

Umetnost, koliko hoćeš je serija razgovora koja pokreće pitanja uloge umetničkog rada i umetnika kao ličnosti u javnom i društvenom životu u današnjem vremenu. Govorimo o poziciji umetnosti u vremenu krize javnog prostora i “opštih interesa”, o paralizujućoj zavisnosti kreativnih pojedinaca i institucija kulture, o čitanju i učitavanju političnosti i politizaciji umetničkog dela, o odnosu između eksplicitnosti i blasfemičnosti, o diskretnom, simboličkom i vulgarnom govoru koji se primenjuje u umetničkom radu, o motivima, smislu i potrebama za kritičku umetnost danas.

Ko je kritikovan, a ko se prepoznaje kao adresant? Gde su granice kritičke prakse kada je u pitanju aktuelna i recentna umetnička produkcija? Postoje li “viši” ili “pozitivni” ciljevi zarad čijeg je ostvarenja i loša umetnost “upotrebljiva”? Da li je moguće umetnost sa tzv. kritičkim namerama uklopiti unutar tržišta i u okvire postojećih mehanizama finansiranja danas? U kakvim su međusobnim relacijama umetnička praksa i kulturna politika u današnjim okolnostima socijalne, ekonomske i političke nestabilnosti u kojima živimo.

www.czkd.org.yu/koliko

 

Realizaciju projekta 'Umetnost, koliko hoćeš' podržao je Telekom Srbije AD

JUNAKINJE SVAKODNEVICE, izložba Lise Kahane

JUNAKINJE SVAKODNEVICE, izložba Lise Kahane
ponedeljak, 14.novembar 2005. − 21.novembar 2005.
18:00, CZKD

(anti-ratna fotografija) 

američke umetnice Lise Kahejn (Lisa Kahane)

 

Ratne priče nastavljaju da traju još dugo pošto pucnjava utihne. Preživelima je ostavljeno da se nose sa nagomilanim psihološkim prtljagom, dok se istovremeno volja za zaboravom širi međunarodnom medijskom teritorijom. Deo priče sa kojim se možda najlakše identifikujemo – borba za pronalaženjem smisla u svakodnevnim životnim situacijama – po pravilu nije zanimljiva 'vest'. Da li su dostignute granice saosećanja? Da li nam je potreban užas u svojoj vizuelnosti, da bismo se osećali sigurnim? Glavu okrećemo u trenutku kada ljudi počnu da liče na naše susede i nas same.

Civili, uglavnom žene i deca, koji su direktno ugroženi oružanim sukobima, uglavnom nemaju takvu vrstu izbora. U nekadašnjoj Jugoslaviji feminističke ženske grupe su pronalazile motivaciju u sopstvenoj svesti, međusobnom razumevanju i burnom neslaganju sa ratom i nacionalizmom koji je njihovu zemlju pretvorio u 5 (uskoro možda i u 6) različitih država. Zvanične vlade najčešće se ponašaju kao da je rat neizbežan. Muškarci će u boj, žene će plakati. Feminizam, kako je to rekla Vesna Kesić, upućuje nas na optimizam, na mogućnost promene. Svojim antiratnim aktivnostima, protestvovanjem, lobiranjem, analiziranjem, pisanjem, pomaganjem onih kojima je pomoć bila potrebna, bez obzira na etničku pripadnost, ove ženske grupe su kreirale bazu za inicijativu za prava žena u građanskom društvu, omogućivši tako početak pomirenja uprkos konfliktima.

To je istinsko herojstvo. Ako priđete bliže, ono je vidljivo na njihovim licima.

 
 
Hvala: Network for East West Women
 

 

Izložba je otvorena do 21. novembra, radnim danom, 10-20h

Žene u crnom - Beograd i Centar za kulturnu dekontaminaciju



"DOGAĐANJE NARODA 1988 - 2000" promocija fotomonografije Nebojše Radosavljevića Rausa
ponedeljak, 5.decembar 2005. − 16.decembar 2005.
19:00, CZKD

Ponedeljak 5. decembar u 19h
Otvaranje izložbe
 
Izložbu otvara Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista BLIC
 
Četvrtak, 15. decembar u 18h
Promocija fotomonografije "DOGAĐANJE NARODA 1988 - 2000"
Učestvuju: Miloš Vasić, Goranka Matić, Branislav Kovačević i Borka Pavićević
 

Izložba je otvorena do 16. decembra

 
LJUDSKA PRAVA: SLUČAJ SRBIJA, Tribina
petak, 9.decembar 2005.
18:00, CZKD

Učestvuju:

Žarko Korać (Socijaldemokratska unija)
Čedomir Jovanović (Liberalno-demokratska partija)
Zoran Ostojić (Građanski savez Srbije)
Sonja Biserko (Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji)
Biljana Kovačević-Vučo (YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava)
Miljenko Dereta (Građanske inicijative)

Moderator: Goran Bogunović (generalni sekretar SDO u SDU)

Socijaldemokratska unija  i Centar za kulturnu dekontaminaciju

TRANZICIONA PRAVDA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI, 4. seminar, Beograd-Novi Sad
pod naslovom

MORALNI PRISTUP GENOCIDU: S onu stranu getoizacije žrtava
TRANZICIONA PRAVDA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI, 4. seminar, Beograd-Novi Sad pod naslovom MORALNI PRISTUP GENOCIDU: S onu stranu getoizacije žrtava
subota, 10.decembar 2005. − 13.decembar 2005.
18:00, razne lokacije

PROGRAM SEMINARA

Tranziciona pravda u bivšoj Jugoslaviji

Beograd (SCG)– Novi Sad (SCG), 10-13. decembar 2005

MORALNI PRISTUP GENOCIDU: S onu stranu getoizacije žrtava

Subota, 10. decembar
Centar za kulturnu dekontaminaciju

18:00 Otvaranje seminara

Pozdravni govor::

Aca Singer, Zajednica jevrejskih opština, Srbija i Crna Gora;

Bojan Kostreš, Predsednik Skupštine Vojvodine, SCG;

Ivan Vejvoda, Direktor Balkanskog fonda za demokratiju, Beograd, SCG

Uvod organizatora:

Obrad Savić (Beogradski krug);

Ana Miljanić (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

Pozdravni govor učesnika seminara:

Prof. Helmut Dubiel (Justus-Liebig University, Germany);

Prof. Gabriel Motzkin (University of Jerusalem, Israel);

Prof. Johannes Houwink teb Cate (Centar za holokaust i genocide, Hag, Holandija);

Prof. Dušan Bjelić (University of Southern Maine, Portland, USA),

Prof. Ugo Vlaisavljević (Sarajevski univerzitet, BiH);

Prof. Eva Bahovec (Ljubljanski univerzitet, Slovenija)

19:00 Prikazivanje filma, premijera, uz uvod autora:

'Srebrenička sećanja’, režija: Suzana Vasiljević, SCG, 2005 (37’)

 

Nedelja, 11. decembar
Centar za kulturnu dekontaminaciju

11:00 Prva sesija:  “Koraci ka varvarizmu i iskoračenje iz varvarizma”

Uvodničar: Prof. Helmut Dubiel, Komentatori: Prof. Nenad Dimitrijević (Centralnoevropski univerzitet, Budimpešta, Mađarska);Prof. Dušan Bjelić; Prof. Ugo Vlaisavljević; Prof. Daša Duhaček (Beogradski univerzitet, SCG); Prof. Eva Bahovec. Moderator: Obrad Savić

13:00 Panel diskusija (nastavak Prve sesije)

17:00 Promocija knjige: Helmut Dubiel I Gabriel Motzkin, ur., Manje zla: Moralni pristupi praksama genocida (2005) Učesnici: Prof. Helmut Dubiel, Prof. Gabriel Motzkin,Prof. Nenad Dimitrijević, Obrad Savić, Ana Miljanić.  Moderator: Prof. Dušan Bjelić

19:00 Prikazivanje filmova, uz uvod Dunje Blažević (direktor Centra za savremenu umjetnost, Sarajevo, BiH): “Poslije, poslije”, BIH, 1997, (16’) i “Crvene gumene čizme”, BiH, 2000, (18’), režija: Jasmila Žbanić   
 

Ponedeljak, 12. decembar
Parlamentarna skupština Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad

12:00 Predavanje za poslanike: ”Moralni pristupi genocidu”

Prof. Gabriel Motzkin, Uvodničar: Borka Pavićević (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

15:00 Rektorat, Novosadski univerzitet, Adresa: Trg Dositeja Obradovića 5, Novi Sad

Druga sesija: “Tranziciona pravda i kolektivno sećanje”

Učesnici: Prof. Johannes Houwink teb Cate, Prof. Nenad Dimitrijević, Prof. Ugo Vlaisavljević,  Prof. Dušan Bjelić; Michael Th. Johnson(Registrar, Sud Bosne i Hercegovine Veće za ratne zločine i organizovani kriminal, Sarajevo, BIH). Moderatori: Obrad Savić i Ana Miljanić

17:00 Panel diskusija (nastavak Druge sesije)

19:00 Muzej savremene likovne umetnosti, Dunavska 37, Novi Sad                                 

Prikazivanje filmova, uzuvodnu reč Dunje Blažević i Suzane Vasiljević:

“Poslije, poslije”, BIH, 1997, (16’) i “Crvene gumene čizme”, BiH, 2000, (18’), režija: Jasmila Žbanić i 'Srebrenička sećanja’, režija: Suzana Vasiljević, SCG, 2005 (37’),

                       

Utorak, 13. decembar
Centar za kulturnu dekontaminaciju

10:00 Treća sesija: “Sećanje na zločin i nacionalni identitet”

Uvodničar: Prof. Gabriel Motzkin, Komentatori: Prof. Lino Veljak (Zagrebački univerzitet, Hrvatska); Prof. Filip David (Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, SCG);Dr. Latinka Perović (Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, SCG); Dr. Branka Prpa (direktor Istorijskog arhiva Beograda, SCG); Prof. Nenad Dimitrijević; Moderator: Prof. Daša Duhaček

12:00 Panel diskusija (nastavak Treće sesije)

15:00 Četvrta sesija: “Svedočenja žrtava i arhiv”

Moderator: Ana Miljanić

15:00 ”Mesta i značenja svedočenja i arhiv: konceptualne osnove”

Prof. Johannes Houwink teb Cate; Prof. Dušan Bjelić; Prof. Ugo Vlaisavljević.

15:45 ”Mesta i značenja svedočenja i arhiva: usmena istorija, documentacija i kolektivno sećanje”

Drinka Gojković (Documentacioni centar ’Ratovi 1991-1999’; Beograd, SCG); Nataša Kandić (Fond za humanitarno pravo, Beograd, SCG); Sonja Biserko (Helsinški komitet za ljudska prava, Beograd, SCG), Jessica Gunhammar (LSE, London, Engleska).

17:00 ”Mesta i značenja svedočenja i arhiv: pravo i mediji”

Michael Th. Johnson; Biljana Kovačević (YUCOM, Beograd, SCG); Bruno Vekarić (Portparol Tužilaštva za ratne zločine, Beograd, SCG), Nevena Bajalica (novinarka i regionalni ekspert za Izveštaj o Srebrenici)

17:45 ”Mesta i značenja svedočenja i arhiv: tumačenja i predstavljanja”

Suzana Vasiljević (novinar, filmski stvaralac, SCG); Dunja Blažević; Prof. Eva Bahovec

Prožimanje feminističke teorije i prakse, predavanje prof. Izabel Markus
petak, 16.decembar 2005.
17:00, CZKD

Centar za Kulturnu dekontaminaciju u saradnji sa ženskom mirovnom organizacijom Žene u crnom i Centrom za Ženske studije poziva sve zainteresovane na predavanje pod naslovom: »Prožimanje feminističke teorije i prakse«,

profesorke dr Izabel Markus (Isabel Marcus) sa Njujorškog državnog univerziteta (State University of New York, USA)

Nakon predavanja će biti održana promocija knjige Džejn Beri »Osnažene kroz pobunu« (Jane Barry, Raising up in Response), koju će predstaviti Tamara Belenzada (Žene u crnom). Autorka knjige je koordinatorka Urgent Action Fund, a samo izdanje je skup izveštaja o ženskim aktivističkim pokretima, godinama sakupljanim sa ratnih područja Balkana i Afrike.

Za nastavak razgovora, planiran je dogovor, uz sugestije i očekivanja u vezi sa konferencijom predviđenom za januar 2006.godine na temu »10 godina od Pekinške platforme, 10 godina od Dejtonskog sporazuma: ženska ljudska prava i mirovni aktivizam u periodu tranzicije«, koja je zamišljena kao deo druge faze projekta Aktivistkinje prelaze granice i grade mir, koji se realizuje na prostoru Zapadnog Balkana od 2000.godine. 

 
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019