Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA 2007
POGLED NA DRUGU STRANU, projekcija filma i razgovor
petak, 19.januar 2007.
12:00, CZKD

Ovaj film dokumentuje iskustva mladih ljudi koji su imali priliku da budu deo Viziting programa - programa razmene mladih između Kosova i Srbije, koji Inicijativa mladih za ljudska prava sprovodi od 2004. godine.

Svedoci/kinje smo čestih diskusija na temu putovanja u Evropu i vizama kao preprekama. Hajde da pričamo o putovanjima na ona mesta za koja vize nisu potrebne. Nažalost, mnogi od nas nisu posetili čak ni ta mesta. Pravdajući se strahovima, ljudi zamišljaju, te zapravo konstruišu predstavu o gradovima, regijama i zemljama u kojima nikada nisu bili, a time reprodukuju ranije, manipulacijom stvorene stereotipe.

Zanima nas šta kažu oni koji su tamo bili?
Šta kažu ljudi sa tih mesta koji su posetili nas?
Kako su mladi ljudi razbijali sopstvene predrasude?
Šta su naučili, a šta ih je iznenadilo?

Nakon projekcije filma govoriće učesnici/ce Viziting programa, kao i aktivisti/kinje Inicijative mladih za ljudska prava.

Inicijativa mladih za ljudska prava – MoJA inIcijaTIva u sklopu kampanje „Mobilizacija građanske Srbije“ i Centar za kulturnu dekontaminaciju

BOKS MEČ, režija Bojan Đorđev
subota, 17.februar 2007.
20:00, CZKD

Predstava koja će vas nokautirati sa ivice scene!


režija:.....................Bojan Đorđev
dramaturgija:...........Ana Vujanović
scena:....................Siniša Ilić
video:.....................Marta Popivoda
produkcija:.............Jelena Kneževic


dramatis personae:                                
bokser 1  - Bojan Knezić
bokser 2 - Aleksandar Cigaranović
trener 1 - Marko Mirilović
trener 2 - Milivoje Bašić
glavni sudija u ringu - Dobrivoje Radanović
merilac vremena - Jovica Jovanović
najavljivač - Novo Keranović
+ medicinska ekipa, pomoćni treneri i pomoćne sudije


Projekat pomogli: Ministarstvo kulture Republike Srbije,
Pro Helvetia Swiss Cultural Programme SCG
 
Produkcija TkH u saradnji sa CZKD

TkH-centar za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti
TkH-centre for performing arts theory and practice
e-mail: TkH.centar@sezampro.yu , web site: www.tkh-generator.net

Promocija knjige RAZGOVOR autora Zefa Bate Dedivanovića
subota, 24.februar 2007.
14:00, CZKD

Učestvuju: Latinka Perović, Mirko Đorđevic, Voja Brajović i autor   >>>  

Treće izdanje knjige RAZGOVOR Zefa Bate Dedivanovica stampano je u Podgorici krajem 2005. godine. Reč je o ne toliko uobičajenom književnom izdanju s onzirom da se pored originalnog teksta, štampanog ćirilično i latinično, nalaze i prevodi na albanski i engleski jezik. Prvo izdanje knjige izašlo je u javnost 1997. godine. U pitanju je dijaloška forma odnosno ‘književna’ inscenacija razgovora muškog i ženskog lika, JA i ON.

 

Zef Bato Dedivanović (1939) je poznati crnogorski glumac. Član je Crnogorskog narodnog pozorišta od 1972. godine, a javnosti su najpoznatije njegove uloge na filmu i televiziju (uključujući i istorijsku rolu u TV seriji “Đekna još nije umrla,a ka’ će ne znamo”). Dedivanović je dobitnik mnogih nagrada za svoje uloge, a paralelno sa glumačkom karijerom on objavljuje pesme, eseje i druge književne forme u časopisima u Crnoj Gori još od sredine 1960-ih godina.

FEST 2007 u CZKD Ed Guerrero: "DANCE AND IT’S TALES: BLACK PERFORMANCE IN AMERICAN CINEMA",
subota, 24.februar 2007.
18:00, CZKD


Ed Gerero je jedan od vodećih americkih teoretičara i kritičara savremenog filma. U svojim radovima se bavi se pitanjima reprezentacije crne kulture i predstavama različitih rasnih zajednica, seksualnih manjina i socijalnih marginalaca u savremenom američkom društvu. Profesor je na Univerzitetu Njujork i autor je 2 veoma uspešne knjige: “Do The Right Thing” (2001) i “Framing Blackness: The African American Image in Film” (1993). Ed Gerero je gost Ambasade SAD u Beogradu.

 

Predavanje je na engleskom jeziku.

Izložba fotografija i prezentacija fotografskih radionica

KOMUNIKACIJA 
(godina II)

Izložba fotografija i prezentacija fotografskih radionica KOMUNIKACIJA (godina II)
četvrtak, 1.mart 2007. − 10.mart 2007.
19:00, CZKD

80 fotografija, 80 autora

SUBOTICA, NOVI PAZAR, BUJANOVAC I PRIŠTINA

Izložba je rezultat 12-nedeljnih radionica koje su u ova četiri grada realizovane u partnerstvu sa lokalnim organizacijama i uz učešće osamdesetoro mladih polaznika srednjoškolskog uzrasta i različitih nacionalnih pripadnosti i verskih opredeljenja.

Projekat fotografskih radionica za mlade, putem umetničke prakse i edukacije, a prevenstveno kroz medij fotografije, pre svega je imao za cilj uspostavljanje dijaloga među etničkim grupama u multietničkim gradovima četiri regiona: Vojvodine, Sandžaka, Juga Srbije i Kosova. Naime, tokom 12 nedelja trajanja radionica po dvadesetoro mladih srednjoškolskog uzrasta iz četiri grada: Subotice, Novog Pazara, Bujanovca i Prištine, fotografisali su sebe i svoju okolinu, bivajući na taj način motivisani da se bolje i bez uobičajenih posrednika upoznavaju sa svojim vršnjacima i sugrađanima. Teme fotografskih radionica, ujedno i teme o kojima se potom diskutovalo, između ostalih su bile: porodica, tradicija, autoportret, nepoznato, snovi, strah, ljubav, budućnost, ... Upravo su diskusije inicirane fotografijama otvorile su mogućnost boljeg razumevanja jedne generacije mladih ljudi odraslih u atmosferi rata i sukoba baziranog na nacionalnoj pripadnosti i religioznoj opredeljenosti.

Iskustva mladih ljudi sa ovih prostora, njihovi razgovori, strepnje, nadanja i uspostavljena komunikacija rezultirali su zajedničkim izložbama koje su u februaru održane u svim gradovima gde su se radionice odvijale.

Izložba radova svih učesnika projkta biće otvorena u Beogradu, 1. marta 2007. godine u 19.00 časova u prostoru Centra za kulturnu dekontaminaciju u Birčaninovoj 21 u Beogradu. Na izložbi će biti predstavljene fotografije svih učesnika projekta nastale tokom rada u radionicama, dokumentarni video materijal sa izjavama učesnika i opširna publikacija o projektu u celini.

Radionice u ova četiri grada vodili su tri umetnika i jedan likovni kritičar: Ana Adamović (Priština), Tanja Strugar (Novi Pazar), Dorijan Kolundžija (Subotica) i Vladimir Tupanjac (Bujanovac).

Partneri na projektu: Nvo “Inicijativa mladih za ljudska prava” (Priština), Nvo “Generator” (Vranje), Nvo “Urban in” (Novi Pazar) i “Youth and Eco Life” (Subotica).

Autor projekta: Ana Adamović, Nosilac projekta: NVO “ KIOSK”, Beograd

Projekat je realizovan zahvaljujući donaciji Britanske Vlade.

Izložba je otvorena do 10. marta, svakim danom sem nedelje, 10-20h
_____
Nvo KIOSK i Centar za kulturnu dekontaminaciju Vas pozivaju

Secanje na profesora MILADINA ŽIVOTIĆA (1930-1997) - Sesija Beogradskog kruga
subota, 3.mart 2007.
12:00, CZKD

Govore: Filip David, Milan Kangrga, Svetlana Knjazeva, Hidajet Repovac, Ivan Čolović, Branko Baletić,
Vehid Sehić, Žarko Korać, Petar Luković, Velja Droca, Nenad Prokić, Obrad Savić, Borka Pavićević
Moderator: Dragan Banjac
FEST 2007 u CZKD, projekcija 2 dugometrazna dokumentarna filma: Dinko Tucaković/Milan Nikodijević: ZABRANJENI BEZ ZABRANE (2007) Kirby Dick: FILM JO� NIJE CENZURISAN (This Film is Not Rated Yet, 2006)
subota, 3.mart 2007.
18:00, CZKD

Dinko Tucaković/Milan Nikodijević: ZABRANJENI BEZ ZABRANE (2007)

Kroz razgovore sa jugoslovenskim autorima, dokumentarni film "Zabranjeni bez zabrane" pripoveda o fenomenu cenzure, a težište je bolna epoha jugoslovenske kinematografije, nazvana crni talas, najznačajnije i umetnički najsnažnije razdoblje sedme umetnosti u bivšoj Jugoslaviji. Film otkriva "triler" priču o metodama odbrane tabua totalitarnih režima na primerima progona najznačajnijih jugoslovenskih filmskih autora.

 

Kirby Dick: FILM JOŠ NIJE CENZURISAN (This Film is Not Rated Yet, 2006)

Ovo ostvarenje skida veo sa holivudskog sistema cenzurisanja filmova koje obavlja udruženje filmskih kompanija, da bi nam pružilo zabavan, šokantan i nadasve provokativan uvid u rad grupe čije odluke imaju neposredan uticaj na ono što gledamo širom sveta. Sve je ostvareno korišćenjem veštih animiranih sekvenci, "filmske" privatne istrage, intervjua sa čuvenim režiserima i otkrivanjem cenzurisanih inserata iz filmova.

UMEĆE TRANZICIJE - fotografije Srđana Veljovića

UMEĆE TRANZICIJE - fotografije Srđana Veljovića
petak, 16.mart 2007. − 3.april 2007.
19:00, Evropska kuća, Niš

Izložba UMEĆE TRANZICIJE (fotografije Srđana Veljovića) planirana je kao jedan od završnih događaj prvog ciklusa programa koji je pod zajedničkim nazivom UMEĆE TRANZICIJE realizovan u partnerstvu sa niškim institucijama i organizacijama tokom 2006. godine.

Evropska kuća, Obrenovićeva 38
Niš


U pitanju je izbor od 34 (uglavnom kolor) fotografije poznatog beogradskog autora Srđana Veljovića koje su nastale tokom prethodnih poseta Nišu, a u prilikama različitih sadržaja programa UMEĆE TRANZICIJE. Smatramo da je u pitanju zanimljivi izbor fotografija koje na sasvim ličan i pomalo autsajderski način (uz pogled izvana, sa strane) nude priliku da se o različitim javnim i životnim prostorima i različitim aspektima života u Nišu danas, progovori na jedan drugačiji i svež način. Ovom prilikom biće štampan i prateći promotivni materijal u vidu kompleta razglednica u boji koji ćei poslužiti i kao suvenir i kao katalog izložbe tj. štampani osvrt na celokupan projekat.(u saradnji sa Kancelarijom gradonačelnika Niša – služba za međunarodne odnose)
(izložbu će otvoriti Borka Pavićević,
direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju)

(izložba je otvorena do 3. aprila, svim danima sem nedelje, 12-21h)

O Srđanu Veljoviću:
Fotograf. Završio Elektrotehnički fakultet.
Član ULUS, samostalni umetnik. Rođen 1968. godine.
Saradnik Arhitektonskog fakulteta od 1998. godine,
Studentskog kulturnog centra od 2000,
B92 od 2000,
Narodne biblioteke Srbije od 2002,
Centra za kulturnu dekontaminaciju od 2002,
Muzeja istorije Jugoslavije. Član je ULUS-a od 2004. godine
i član je umetničke grupe Ledart od 1998 do 2000.
Izlagao na 16 samostalnih i nekoliko desetina grupnih izložbi i manifestacija u Srbiji i inostranstvu.
Objavljivao fotografije u domaćim i inostranim štampanim medijima (Feral Tribune-Split, Playboy-Zagreb, Mondo, Sunday Telegraf-London, Enterijer-Beograd).
Živi i radi u Beogradu.

O projektu UMEĆE TRANZICIJE:
Ovaj projekat rezultat je višegodišnje saradnje CZKD-a i niških institucija i predstavlja seriju događaja koji će, u saradnji sa različitim partnerskim organizacijama iz Niša, Novog Sada, Sarajeva, Zagreba i Beograda, realizovuje u periodu april-jul 2006. godine u Nišu. Sadržaji projekta na prvi pogled su sasvim različitog žanrovskog, formalnog i institucionalnog okvira – pozorišne radionice, koncerti, izložbe, javne diskusije, naučni seminari, konferencije posvećene ugroženim i marginalnim socijalnim grupama. Njihov zajednički efekat koji priželjkujemo jeste otvaranje čitavog niza mogućnosti kojim će se lokalne institucije i pojedinci, kroz različite tematske i problemske akcije i programe uključiti u javni život grada i na taj način doprineti njegovoj vidljivosti na kulturnoj, umetničkoj i akademskoj mapi regiona.

Projekat UMEĆE TRANZICIJE realizovan je donacijom DIN "Fabrika duvana" A.D. Nis u sastavu Philip Morris International

Promocija knjige DNEVNIK ALBANCA U BEOGRADU (JANUAR - JUN 1999) autora Fahria Musliua
subota, 24.mart 2007.
12:00, CZKD

Učestvuju:
Nadežda Gaće
Mihailo Mihailov
Filip David
Dragoljub Todorović
Dragan Banjac
i autor
PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA

AKCIJA#1
Tomislav Gotovac u CZKD, performans, film, predavanje

PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA AKCIJA#1 Tomislav Gotovac u CZKD, performans, film, predavanje
sreda, 4.april 2007. − 5.april 2007.
20:00, CZKD

sreda, 4. april 2007 u 20h
Tomislav Gotovac - Lauer
"PARANOIA VIEW ART", performans
 
četvrtak, 5. april 2007 u 20h 
Antonio Lauer: "DEAD MAN WALKING", projekcija, 50min
Stevan Vuković: "UPOTREBA FILMSKOG JEZIKA U RADOVIMA TOMISLAVA GOTOVCA/ANTONIA LAUERA", predavanje
 
(akcija #1 realizovana je u saradnji sa AFC - DKSG Beograd)
 

u nastavku projekta:

akcija #2
tba (april 2007)
JUSUF HADŽIFEJZOVIĆ
"ČARLAMA DEPOT"
 
akcija #3
tba (maj 2007)
SLAVKO BOGDANOVIĆ
"FINAL SHOT"
 
akcija #4
tba (maj 2007)
ŽIVKO GROZDANIĆ
"UNTITLED"
 
 

O projektu:

Projekat Performans: istorija, akcija predstavlja seriju događaja tokom koje značajni umetnici, teoretičari i istoričari umetnosti koji svoj rad vezuju za performans - učestvuju u premijernim i ponovnim izvođenjima, diskusijama, predavanjima i različitim umetničkim i teorijskim formama događaja osvetljavajući tako praksu performansa kao živu tradiciju vizuelnih umetnosti na ovim prostorima, na savremen i kritički način.

S obzirom na istorijske aspekte umetnosti performansa i njenu poziciju u aktuelnim stvaralačkim trendovima i praksama na internacionalnoj umetničkoj sceni, nužno je reći da se prisustvo ove vrste produkcije u našoj sredini gotovo simptomatično tretiralo kao svojevrsna nestabilna, vaninstitucionalna i establišmentu preteća vrsta kreativne upotrebe van-umetničkih sredstava. U tom smislu, posebno je zanimljivo gotovo efemerizovano insistiranje na označavanju perfromansa kao novog i alternativnog umetničkog medija.

Sa druge strane, njegova višedecenijska izopštenost iz akademskih obrazovnih platformi dovela je do toga da se performans-produkcija od 1970-ih do danas vidi kao potencijalna pretnja hijerarhizovanim postojećim aparatima distribucije znanja. Anahrone težnje “vladajućih” akademskih struktura mogu se prepoznati u pažljivim i uspešnim odbranama ideje o vaninstitucionalnoj sudbini tzv. nematerijalne umetnosti (u tom smislu performans je principijelno bio svrstavan u tradiciju konceptualnih praksi kasnih 1960-ih i 1970-ih godina) i to je sa druge strane dovelo do nemogućnosti istorizacije i evaluacije, ove, inače sasvim bogate, prakse na prostorima nekadašnje Jugoslavije i na lokalnim scenama zemalja koje su je nasledile.

 

O Tomislavu Gotovcu

>>>>

Tomislav Gotovac rođen je u Somboru, 1937. g. Skolovao se u Zagrebu i Beogradu gde završava filmsku režiju na Akademiji za film, radio i TV. Prvi performans izvodi sredinom 1950-ih. godine u Mostaru, a svoje prve filmove snima početkom 1960-ih u Zagrebu gde se i vraća posle okončanog školovanja 1976. godine i gde i danas živi i radi. Poznat je po ulozi u filmu “Plastični Isus” Lazara Stojanovića, kao i po svojim eksperimentalnim filmovima “Kružnica”, “Pravac”, “Plavi jahač”, te po novijim radovima “Glenn Miller 2000” i “Dead Man Walking” (svojevrsnom dokumentarnom autobiografskom eseju). Svojim ranim performansima od kojih su se mnogi odigrali i na ulicama i trgovima Beograda je direktno uticao na prve generacije ovdašnjih konceptualista.

 
 

O predavanju Stevana Vukovića

(Upotreba filmskog jezika u radovima Tomislava Gotovca / Antonia Lauera)

>>>>
Autorski govor u prvom licu i najava umetnosti ponašanja, koji će biti dominantni u okviru nove umetničke prakse kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka, te zatim i upotreba fotografije kao medija umetnika skoro deceniju  pre nego što je to postala standardna praksa, uveli su u istoriju savremene likovne umetnosti radove koji su proisticali iz  produkcije nekada potpisivane imenom Tomislava Gotovca, a sada Antonia Lauera, filmofila i radikalnog filmskog radnika,  jednog od prvih autora strukturalističkog filma u istoriji svetske kinematografije. Na prvi pogled, ta imena, upravo  pomenuta, (Gotovac i Lauer) igraju ulogu koju je Foucault odredio kao "autorsku funkciju", to jest, ona pod jedno (autorsko)  ime podvode potpuno disperzne tipove rada u različitim zanrovima savremene kulture i umetnosti, te je elemente ove produkcije
u tom okviru moguće shvatiti jedino u njihovom ekscesnom vidu, i istorizovati ih samo kao preteče neke koherentne umetničke paradigme. Da bi se ti, na nivou pojavnosti potpuno različiti radovi, postavili na horizont jedinstvenog strateškog pristupa  umetnosti, koji sobom nosi definisane istorijske i teorijske konsekvence, neophodno je uzeti u obzir i njihovu genezu, te se  upustiti u tumačenje specifičnih načina na koji su oni izvedeni iz iskustva prisvajanja elemenata filmskog jezika i njihovog performativnog sažimanja sa neposrednom egzistencijalnom realnošću autora koji ih pretače u segmente foto i filmskih radova, performansa i hepeninga, kolaža i instalacija. "Sve je to movie!" - stav je Tomislava Gotovca, sada znanog kao Antonio Lauer, koji izvodi krajnje konsekvence kinestetičkog poimanja filmske produkcije: telesni učinak čina gledanja filma za njega se ne završava krajem projekcije - njegovi performansi su kodirani složenim sistemom odloženih dejstava filmskog jezika u čiju perceptivnu i kontekstualnu analizu se on konstantno upušta. Stoga se ovo predavanje fokusira na upotrebu filmskog jezika u radovima Tomislava Gotovca / Antonia Lauera, sa posebnim osvrtom na one radove koji uključuju telesno izvođenje od strane autora.


Realizaciju projekta su podrzali Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pro Helvetia Belgrade - Swiss cultural Programme Serbia.

 
Promocija knjige poezije NE RAĐAJ ME Nedja Osmana
subota, 14.april 2007.
18:00, CZKD


Učestvuju:
Barbara Dejvis,
Rajko Đurić,
Jovan Ćirilov
i autor

Na violini:
Ismet Jašarević



 

Festival DANI SARAJEVA
utorak, 1.maj 2007. − 2.maj 2007.
13:00, razne lokacije

Inicijativa mladih za ljudska prava u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju i RENDE izdavačkom kućom iz Beograda 1. i 2. maja organizuje mini festival “Dani Sarajeva u Beogradu”, u znak obeležavanja 15 godina od početka opsade Sarajeva i sa idejom podsticanja razvoja komunikacija između mladih iz Beograda i Sarajeva.

Festival će na simboličan način biti otvoren akcijom obnavljanja Sebilj česme na dnu Skadarlije, poklona Sarajeva gradu Beogradu. Tom prilikom nastupiće i angažovani beogradski hor i orkestar Horkestar.

Učešće u programu uzeće glumica Mirjana Karanović, talentovani pisci iz Bosne i Hercegovine Muharem Bazdulj, Namik Kabil, predsednik Mladih liberala BiH Edin Čolić, disk džokeji Ahmaad i Jasmina, a festival će zatvoriti predstava Pozorišta malih stvari iz Trebinja "Sarajevske priče" u režiji Filipa Gajića.

Takođe imamo čast da najavimo pretpremijerno prikazivanje filma "Vodič za prežvljavanje" u produkciji FAMA koji govori o tome kako je izgledao život u opkoljenom Sarajevu.

 
Program festivala:

Utorak 1. maj

13:00 - 14:00, Skadarlija

Otvaranje festivala / rekonstrukcija Sebilj česme, nastup Horkestra pored česme

15:00 - 16:30, CZKD, Birčaninova 21

Tribina - Komunikacija Sarajeva i Beograda nakon završetka rata;
Dragana Erjavec, XY Produkcija, Sarajevo;
Edin Čolić, predsednik Mladih liberala BiH,
Mirjana Karanović, glumica,
Nataša Govedarica, Sarajevo film festival,
Andrej Đerković, vizuelni umetnik,
Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava

16:30 - 19:00, CZKD, Birčaninova 21

Vodič za preživljavanje - FAMA
Atorzija - Stefan Arsenijević

22:00 žurka na splavu Povetarac (novobeogradska obala Save);
Dj Ahmaad, Sarajevo
DJ Jasmina, Sarajevo
Shazalakazu, Beograd
K-NOO, Beograd

Sreda 2. maj

14:00 - 17:00, CZKD, Birčaninova 21
Sarajevo ljubavi moja - RENDE produkcija
Otisci - XY Produkcija

17:00 - 19:00, CZKD, Birčaninova 21
Tribina - predstavljanje sarajevskih pisaca: Muharem Bazdulj, Saša Ilić, Željko Obrenović, Namik Kabil, Vahid Piralić, Vule Žurić


20:30, Kalemegdan

Sarajevske priče - Pozorište malih stvari, Trebinje, režija Filip Gajić

Tokom trajanja festivala publika će u dvorištu Centra za kulturnu dekontaminaciju biti u prilici da vidi izložbu ZABORAV UBIJA bosanskog umetnika Andreja Đerkovića koja je tokom poslednjih nekoliko godina sa velikim uspehom prikazana u petnaestak evropskih gradova.

O izložbi:

Andrej Ðerković, ZABORAV UBIJA

U nedostatku ozbiljnjijih razmišljanja o našoj prošlosti ni nakon petnaest godina, rad “Zaboravubija”je reakcija na agresivnu kampanju protiv pušenja (koja je u nekim zemljama propisana zakonskom regulativom), u vrijeme kada riječ smrt postaje jedna od sasvim uobičajenih riječi iz novinarskog vokabulara. Na originalnoj kutiji cigareta sarajevske DRINE umjesto oznake “Pušenje ubija” na bosanskom, engleskom i francuskom jeziku nalazi se naznaka “Zaborav ubija”. Rad koji je urađen u suradnji sa Fabrikom Duvana Sarajevo, je potpisan od strane autora i “Majke enklava Srebrenica i Žepa”, te numerisan od 001 do 800. Ovaj rad je posvećen onima koji misle, da pušenje ubija više no ljudski um, i nama koji mislimo da oni tako ne misle. Rad je premijerno prikazan u Sarajevu u okviru zvaničnog obilježavanja desetogodišnjice pada Srebrenice, te istog dana u Londonu, a poslije i u Amsterdamu, Zagrebu, Ženevi, Antverpenu, Cirihu, Marseju, Barseloni, Banjoj Luci, Bratislavi, Rijeci, Istanbulu, Podgorici i Dubrovniku. Postavka u Beogradu ima simbolično značenje gledajući na činjenicu da se postav održava na petnaestogodišnjicu početka opsade Sarajeva i rata u BiH.

O autoru:

Andrej Ðerković je rođen 1971. godine u Sarajevu. Završio je Školu Primijenjenih umjetnosti u Sarajevu. Samostalno izlagao u Gazi, Ženevi, Barseloni, Belfastu, Istanbulu Firenci, Den Haug, Amsterdamu, Londonu, Ljubljani, Rijeci, Bernu, Splitu, Lionu, Strazburu, Zagrebu, Beogradu, Mostaru, Sarajevu i u još desetak gradova širom Evrope. Radovi i fotografije objavljene su u brojnim svetskim štampanim i elektronskim medijima. Njegovi radovinalaze se između ostalih i u kolekcijama ARS AEVI Muzeja Suvremene umjetnosti Sarajevo, Umjetničke GalerijeBosne i Hercegovine, «The Councilof EuropeStrasbourg», Old Arts Museum Belfast», «MB Centrefor ContemporaryArts Istanbul», Centro Arte «Moderna e Contemporanea della Spezia», «United StatesInformation Agency», SCCA Sarajevo, Grada Marseja, Memorijalnog Centra «Potočari» Srebrenica.

Za sve dodatne informacije kao i zahteve za pojedinačne intervjue sa učesnicima festivala možete se obratiti na e-mail press@yihr.org ili na brojeve telefona 011/33 70 757, 063/321-376 i 064/490-57-80.

PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA
Jusuf Hadzifejzović u CZKD, performans

i predavanje Petra Čukovića

PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA Jusuf Hadzifejzović u CZKD, performans i predavanje Petra Čukovića
četvrtak, 10.maj 2007. − 11.maj 2007.
20:00, CZKD

Cetvrtak, 10. maj, 20h

Jusuf Hadzifejzovic

CARLAMA DEPO, performans

 Petak, 11. maj, 20h

Petar Čuković

OBJAVE APOKRIFA, predavanje

 

O projektu:

>>>

Projekat Performans: istorija, akcija predstavlja seriju dogadjaja tokom koje ynaajni umetnici, teoreticari i istoricari umetnosti koji svoj rad vezuju za performans - ucestvuju u premijernim i ponovnim izvodjenjima, diskusijama, predavanjima i razlicitim umetnickim i teorijskim formama dogadjaja osvetljavajuci tako praksu performansa kao zive tradiciju vizuelnih umetnosti na ovim prostorima, na savremen i kriticki nacin.

S obzirom na istorijske aspekte umetnosti performansa i njenu poziciju u aktuelnim stvaralačkim trendovima i praksama na internacionalnoj umetničkoj sceni, nužno je reći da se prisustvo ove vrste produkcije u našoj sredini gotovo simptomatično tretiralo kao svojevrsna nestabilna, vaninstitucionalna i establišmentu preteća vrsta kreativne upotrebe van-umetničkih sredstava. U tom smislu, posebno je zanimljivo gotovo efemerizovano insistiranje na označavanju perfromansa kao novog i alternativnog umetničkog medija.

Sa druge strane, njegova višedecenijska izopštenost iz akademskih obrazovnih platformi dovela je do toga da se performans-produkcija od 1970-ih do danas vidi kao potencijalna pretnja hijerarhizovanim postojećim aparatima distribucije znanja. Anahrone težnje “vladajućih” akademskih struktura mogu se prepoznati u pažljivim i uspešnim odbranama ideje o vaninstitucionalnoj sudbini tzv. nematerijalne umetnosti (u tom smislu performans je principijelno bio svrstavan u tradiciju konceptualnih praksi kasnih 1960-ih i 1970-ih godina) i to je sa druge strane dovelo do nemogućnosti istorizacije i evaluacije, ove, inače sasvim bogate, prakse na prostorima nekadašnje Jugoslavije i na lokalnim scenama zemalja koje su je nasledile.

O umetniku

>>>

Jusuf Hadžifejzović je rođen u Prijepolju. Živi i radi u Sarajevu i Antverpenu. Studirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umjetnosti, te u Dizeldorfu završio postdiplomske studije na Državnoj akademiji umjetnosti u klasi Klausa Rinkea. Jedan je od osnivača projekta Jugoslovenska dokumenta i sarajevskog bijenala moderne umjetnosti koji je 80-tih sarajevsku umjetničku zajednicu doveo na vrh jugoslavenske i svjetske umjetničke scene. Od tada drži poziciju najprovokativnijeg bosanskog umjetnika srednje generacije. Jedan je od osnivača Kolekcije Ars Aevi budućeg sarajevskog muzeja savremene umjetnosti. Učestvovao je u mnogim veoma značajnim međunarodnim izložbama savremene umjetnosti od Berlina do Koreje.

 

O predavanju Petra Čukovića, Objave apokrifa

>>>

Napuštanje strogo definisanoga polja nominalističkog umjetničkog praksisa i razumijevanje šireg konteksta kulture kao suštinskog referentnog okvira za djelovanje umjetnika, za Jusufa Hadžifejzovića, jednako kao i za novije generacije umjetnika sa istoka, nijesu omogućavali samo simboličku razgradnju / rekonstrukciju dominantnih ideoloških matrica po kojima su funkcionisala ova manje-više zatvorena društva, nego su isto tako otvarali prostor za jednako simboličku samoidentifikaciju. Tako i Hadžifejzovićeve Depografije, koje ovaj umjetnik radi posljednjih šesnaest godina, integrišu obje ove značenjske ravni. Sa jedne strane, na djelu je strategija jezičkog mulatstva, hibridnosti i transepcije znakova, koja dovodi u pitanje funkcionisanje uspostavljenog Smisla, kao i njoj srodna rekuperacija objekata sa Deponije Istorije, odbačenih, degradiranih, zaboravljenih tragova o nekom postojanju, objekata koji nijesu mogli, ili im u ambijentu nemilosrdne razmjene znakova nije bilo dano, da se uzdignu do Svjetlosti Istorije. Sa druge pak strane, i to je ono što je uglavnom izmicalo tumačima Hadžifejzovićevog rada, sve Depografije, bez izuzetka, na jedan uzbudljiv način otvaraju mogućnost susreta sa jednom apokrifnom ličnom pripoviješću: nobilizacija degradiranih objekata i njihovo uznošenje do nivoe umjetnosti ne samo da na simboličkoj ravni (re)konstruiše Istoriju, nego upućuje i na diskretne tragove finih nadkompenzacijskih psiholoških mehanizama (umjetnikov otac svoje relativno bogatstvo inisijalno je stekao baveći se prometom otpada, a nadimak Pado direktno je izveden iz imenice koja označava vrstu robe kojom se njegova firma bavila).

Petar Čuković je istoričar umetnosti iz Podgorice. Direktor je Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju.

Realizaciju projekta su podrzali Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pro Helvetia Belgrade - Swiss ultural Programme Serbia.

Prof. Harald Velcer "Deka nije bio Nacista. Holokaust i nacionalni socijalizam u sećanjima nemačkih porodica", predavanje, na nemačkom jeziku, sa simultanim prevodom
ponedeljak, 14.maj 2007.
19:00, CZKD

Predavanje je deo projekta “Moje detinstvo se iselilo. Istorija i konstrukcija sećanja“.
Da li ono, čega se mi sećamo, ono što se zaista i dogodilo? Težište ove teme su pitanja vezana za ispitivanje sećanja i njihov značaj za aktuelne debate na polju savremene istorije.

Prof. Harald Velcer je rukovodilac istraživačke grupe "Sećanje i pamćenje" na Kulturno- naučnom institutu u Esenu, Naučnog centra pokrajine Severnorajnske Vestfalije.

Realizovano u saradnji sa Gete institutom Beograd

vise informacija o citavom projektu na:

+381 11 2622823  

Teofil Pančić KARMA KOMA Promocija nove knjige u izdanju Biblioteke XX vek
utorak, 15.maj 2007.
18:00, CZKD

Govore:
Milan Vlajčić,
Vojin Dimitrijević
Ivan Čolović
i autor
 

Beleška o autoru:

Teofil Pančić je rođen 1965. godine u Skoplju. Kolumnista je i kritičar beogradskog nedeljnika « Vreme ». Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-jugoslovenskog područja, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja. U Biblioteci XX vek objavljene su njegove knjige : Urbani Bušmani – Život i smrt u srpskom postkomunizmu (2001) i Čuvari bengalske vatre - Život i smrt u srpskom postkomunizmu,2. Pančić je autor još dve knjige: Osobeni znaci (Beopolis, Beograd, 2006) i Na hartijskom zadatku (Dnevnik, Novi Sad, 2006). Knjiga Kama Koma donosi tekstove istoimene Pančićeve kolumne u novosadskom listu «Dnevnik».

Iz recenzije Ivana Čolovića:

Ima pisaca koji pišu za novine, ali priznanje da su pisci stiču na drugi način, tako što objavljuju romane, pripovetke, eseje, studije i druge stvari koje spadaju u uvažene institucije Književnosti, Filozofije ili Nauke. Kad takvi pišu za novine, podrazumeva se da to ne spada u njihovo “delo”, koje čeka da mu se oni, kad završe novinski članak, vrate i da, pošto su kratko vreme pisali, nastave da “stvaraju”. Nasuprot njima, Teofil Pančić je odlučio da baš tu, u novinama, stvara, da na pesku novina zida svoj opus. I materijal koji on koristi za tu gradnju u skladu je sa izabranom lokacijom. To je ona dosadna, nametljiva, a ustvari skoro neuhvatljiva zbrka svakodnevnih dogadjaja, reči i slika koju je svojevremeno Boris Vijan nazvao penom dana.

Pančićeve knjige, četiri dosad objavljene i ova, peta, pokazuju da se i na tako nesigurnom tlu kao što su novine i da se od tako efemerne gradje kao što je svakodnevica može podići nešto solidno. Sve su to zbirke novinskih tekstova, a ti tekstovi, kad su preneti u knjige, čuvaju uspomenu na svoj život u novinama, i ne stide ga se. Karma koma - kao, pre toga, Urbani bušmani i Čuvari bengalske vatre – sadrži tekstove koji su nastali kao komentari dogadjaja u takozvanom realnom svetu i taj svet je u njima ostao prepoznatljiv i kad su Pančićevi članci i kolumne postali poglavlja njegovih knjiga.

 
 
Filip Matić

NEMAČKI U STO LEKCIJA

izložba

Filip Matić NEMAČKI U STO LEKCIJA izložba
sreda, 16.maj 2007. − 25.maj 2007.
19:00, CZKD

O autoru >>>>

Filip Matić je umetnik iz Beograda, nastanjen u Oslu (Norveška) gde je u poslednjih desetak godina ostvario veoma uspešnu karijeru dizajnera i art direktora. Paralelno sa tim i sve intenzivnije Filip Matić izlaze svoje slike, uglavnom velikog formata. Nekoliko puta je izlagao samostalno u Beogradu (Galerija Zvono i Galerija SKC) i Oslu (Galerije Semmingsen i Matic), kao i na grupnim izložbama u Nemackoj, Austriji, Srbiji, Norveškoj. Njegovi radovi nalaze se u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u SAD, Norveškoj, Srbiji, Kanadi, Nemačkoj.

Iz teksta Ivana Pravdića, katalog izložbe

>>>>

Žan Žene nas je, davno li to beše, učio da je svaka tehnološka novina oslobađala umetnički medij od realnosti. Fotografija je tako oslobodila slikarstvo od nužne faktografčnosti. Film je oslobodio fotografiju od potrebe za beleženjem trajanja. Televizija je oslobodila film od trenutnosti dokumenta. Internet je oslobodio televiziju od necenzurisane vesti. Svi navedeni postslikarski mediji snažno su se borili i slavili osvajanje nečeg imanentnog slikarstvu – višebojnosti. Od foto papira preko celuloida do ekrana. Sve u slavu invazije bojenih slika koje šareno maskiraju sivilo svakodnevnice. Sivilo asfalta i betona, sivilo i prljavštinu prirode i društva, sivilo i mutnoću osrednjeg javnog mišljenja - svi mediji uz pomoć boja bivaju oslobođeni realnosti postojanja, jer mi čemo uvek radije gledati kaleidoskopsku razglednicu. Svedoci smo da je u “društvima spektakala” po Gi Deboru i “društvima statista” po Nikolasu Buriou, i sama realnost oslobodila sve nas od sebe – i od nas samih i od same realnosti. A šta to beše realnost? Bora ćosi}, jedan od najboljih jugoslovenskih pisaca i prevodilaca, izganik nigde druge do u Nemačku, učio nas je da je “stvarnost isuviše estetizantna”, da je mučno, pa i nepotrebno estetizovati je. Zato je iznenađujuće, šokantno čak, naći se pred “klasičnim” slikarskim delima dovoljno impozantnih dimenzija (da se može u njih kročiti), a koja su crno-bela. Pardon, ne crno bela, jer ni život nije crn i/ili beo, već klizi i zapinje beskrajnim spektrom sive ili već kakve druge monohromije. Zato dela nisu stilizovana, estetizovana, autorski pečatirana, likovno ukalupljena, već obično precizna i stravično zasivljena, bašonako kako naše oči ne pristaju da vide svet. Na slikama je još nešto što ne vidimo u svakodnevnim prizorima. Bauk tekta. I to strašan koncept ove nemani, pa još i na nemačkom jeziku. Naslov dela istovremeno je i podnaslov.

...   Izložba će biti otvorena do 25. maja, svakim danom sem nedelje 11-19h.

 
Biblioteka XX vek, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Narodna biblioteka Srbije 

pozivaju Vas na predavanje i razgovor sa Marijom Todorovom 

 
Biblioteka XX vek, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Narodna biblioteka Srbije pozivaju Vas na predavanje i razgovor sa Marijom Todorovom
utorak, 5.jun 2007. − 6.jun 2007.
19:00, razne lokacije

Utorak, 5. jun, 19h

Narodna biblioteka Srbije, amfiteatar

Skerlićeva 1

''Istorijska nasleđa između Evrope i Bliskog Istoka''

(''Historical Legacies between Europe and Near East'')

predavanje Marije Todorove na engleskom jeziku, uz simultani prevod

 
 

Sreda, 6. jun, 19h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21

Razgovor sa Marijom Todorovom

povodom drugog izdanja knjige ''Imaginarni Balkan''

moderator: Ivan Čolović

(na engleskom jeziku, uz simultani prevod)

 
 

Marija Todorova, profesor istorije na univerzitetima Illinois i Urbana - Champaign, rođena je i odrasla u Bugarskoj gde je studirala istoriju i englesku filologiju na Univerzitetu u Sofiji. Posle specijalizacije ma univerzitetima u Oksfordu, Moskvi i Sankt-Peterburgu, odbranila je doktorsku tezu o reformističkom pokretu u Otomanskom carstvu u 19. veku, kasnije objavljenu pod nazivom ''Engleska, Rusija i tanzimat'' (Sofija, 1980 i Moskva, 1982). Na Katedri za istoriju u Sofiji predavala je otomansku i balkansku istoriju. U njene radove spadaju i ''Izabrani izvori za istoriju Balkana od 15. do 19. veka'' (Sofija, 1987), ''Istoričari o istoriji'' (Sofija, 1988), ''Struktura porodice i evropska matrica, demografske tendencije u otomanskoj Bugarskoj'' (American University Press, 1993). Priredila je i zbornik ''Balkan Identities, Nation and Memory'' (Hurst&Company, London, 2004). Drugo izdanje prevoda njene najpoznatije knjige ''Imaginarni Balkan'' (Oxford University Press, New York, 1997) upravo je objavljeno u Beogradu u Biblioteci XX vek.

 
 
Informacije: 

Centar za kulturnu dekontaminaciju, 3610 270, 3610 954, www.czkd.org.yu

Redakcija za kulturu Narodne biblioteke Srbije, 2457 822, www.nbs.bg.ac.yu

 
 
Beogradska premijera filma KARNEVAL i razgovor sa gostima iz Sarajeva Beogradska premijera filma KARNEVAL i razgovor sa gostima iz Sarajeva
petak, 22.jun 2007.
19:00, CZKD

KARNEVAL
Film Alen Drljevica
 
prema istrazivanjima za knjigu FATALNA SLOBODA Sekija Radončića
 
 
Producent: Boro Kontić, Produkcija: Mediacenter Sarajevo,
Izvršni producent: Maja Hadžiosmanović,
Dizajn zvuka: Igor Čamo, Dizajn slike: Mersudin Suman, Zvuk: Predrag Doder,
Montaža: Almir Kenović, Muzika: Adnan ZIlić, Kamera: Mustafa Mustafić
Scenario: Seki Radončić and Alen Drljević
Režija: Alen Drljević
 
 
"Čarsijom se u jednom momentu pronio glas da izbjeglice love. Ljudi koji su bili u kampovima su se dali u skrivanje. Moja porodica je isto tako izbjeglička. Mi smo istoga trenutka odlučili da ćemo se sto manje kretati po gradu, iako je moj otac Ulcinjanin, iako smo mi stara ulcinjska familija. moj 18-ti rođendan je pao tako nekako u to vrijeme i kao svježa izbjeglička porodica smo se okupili. Majka je uspela da skupi neke namirnice da nam napravi neki kolač, ali sam siguran da je to bila najtužnija proslava kojoj sam ikada prisustvovao. Prvo sto tu nije bilo ikoga da bi radost podijelio sa nama, bili smo sami. Potom i zato sto je to bio rođendan koji je mogao biti poslednji jer utom trenutku naravno nismo znali hoće li doći i po nas."
 
Posle projekcije filma planirana je diskusija sa gostima:
Seki Radončić (ko-scenarista i autor knjige koja je inspirisala film)
Boro Kontić (producent filma i direktor Mediacentra Sarajevo)
 
Razgovor vode: 
Nataša Kandić (Fond za humanitarno pravo, Beograd)
Borka Pavićević (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd)
>>>>

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Fond za humanitarno pravo

 
Soundscapes #26 plus SaturdayzSuspendeedVideoAfternoonz
subota, 23.jun 2007.
17:00, CZKD

Soundscapes
>>>>>>

Na opštu radost, i ove godine SOUNDSCAPES opstaje, ove sezone u nepromenjenom prostoru (bašta Centra za kulturnu dekontaminaciju). Dođite i ponovo osetite atmosferu na koju ste navikli. ove godine nema pripremljenih line-upa, ali će svaki put uz muzički izbor BGYSS biti i specijalnih iznenađenja.

SOUNDSCAPES je serijal popodnevnih matine događaja koje kolektiv Belgradeyard Sound System održava na različitim beogradskim lokacijama na otvorenom, još od 2001. godine. Do sada je održano 24 višesatnih dešavanja, u Kulturnom centru Rex, na otvorenom prostoru Jevrejske ulice, na krovu zgrade BIGZ-a, Muzeju savremene umentosti i u bašti Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde su locirana i dešavanja u ovoj letnjoj sezoni, u junu i julu mesecu 2007.

SSC je ubrzo privukao pažnju publike svojim inovativnim, nepretencioznim pristupom i opuštajućom atmosferom, dok su sa druge strane mnogi domaći i strani muzičari i video umetnici imali prilike da svoje manje formalne i intimnijoj atmosferi prilagođene radove predstave upravo tokom ovog serijala. Spisak SSC gostiju uključuje imena kao što su Four Tet, Tony Morley, Sutekh, Pure ili domaće snage poput Igora Stangliczkog, Luke Toyboya, AV, Nenada Popova, Boba Miloševića, Rastka Lazića i WoOa, čiji je koncert bio sastavni deo programa prethodnog specijalnog izdanja SSC povodom Noći Muzeja i izložbe Breaking Step u MSU. Ideja SSC serijala je predstavljanje novog koncepta besplatnog popodnevnog dešavanja na otvorenom, koje funkcioniše kao svojevrsna pozitivna protiv-teza beogradskoj klupskoj muzičkoj ponudi, i posetiocima pruža drugačije iskustvo otvorenog gradskog/muzičkog/vizuelnog ambijenta.

Kao i prošle godine, SSC se odvija u CZKD-u u sklopu programa Suspended Adolescence.

 
plus:

SaturdayzSuspendeedVideoAfternoonz (#1)  

60-minutni izbor video radova nekoliko gostiju prethodnih d-p festivala i renomiranih autora lokalne video-scene.

>>>>>
 

Suspended Adolescence je serija javnih eksperimenata koji ispituju pred-kolektivno, meta-generacijsko i medijski posredovano stanje svesti na lokalnom i internacionalnom planu u vremenu koje počinje početkom 1990-ih i traje do danas. Cilj svakog od događaja je partikularna detekcija i relaciona analiza fenomena mladosti unutar medijskih aparata i ideoloških mehanizama koji funkcionišu u javnom polju i kojim se slike mladih i za mlade realizuju, reprodukuju i koriste za uspostavljanje i održavanje tržišnih i političkih relacija produkcije i konzumiranja. Suspended Adolescence se u različitim prostorima u Beogradu i u produkciji Centra za kulturnu dekontaminaciju realizuje tokom 2006 i 2007 godine.

 

www.czkd.org.yu/suspended

 
Realizaciju projekta pomogli su Evropska kulturna fondacija i Ministarstvo kulture Republike Srbije
produžena adolescencija
Ivana Smiljanić I G R A M I G R A M I G R A M trodnevna performans-žurka
četvrtak, 28.jun 2007. − 30.jun 2007.
20:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju i KONTEKST Galerija Vas pozivaju na trodnevnu performans-zurku Ivane Smiljanić .Mlada beogradska umetnica igraće svake večeri neprestano po tri sata, uz muziku koju biraju kulturni pregalnici grada i Vi!
 
>
U četvrtak, 28. juna, cucemo sta slusaju i sta su za plesni podijum u ovoj prilici odabrali kustosi, istoričari, kritičari i teoretičari savremene umetnosti:
Jasmina Čubrilo, Jovan Čekić, Maja Ćirić, Branko Dimitrijević, Zoran Erić, Miroslav Karić, Vida Knežević i Ivana Marjanović = KONTEKST, Marina Martić, Aleksandra Mirčić, Ana Nikitović, Danijela Purešević, Darka Radosavljević, Dejan Sretenović, Maja Stanković i Maida Gruden = dipassage.com, Biljana Tomić i Dobrila
Denegri = nKA/iCA, Vladimir Tupanjac, Jelena Vesić, Ana Vujanović, Stevan Vuković.
 
>>
U petak, 29. juna, muziku biraju umetnici:
Mrđan Bajić, Uroš Đurić, Nenad Glišić i Jelena Martinović, Siniša Ilić, Zolt Kovač, Branka Kuzmanović, Bob Milošević, Mihael Milunović, Zoran Naskovski, Slavica Panić, Neša Paripović, Vladimir Perić - Talent, Milena Putnik, Jelena Radić, Maja Rakočević, Milica Ružičić, Boris Šribar, Zoran Todorović, Milica Tomić.
 
>>>
Poslednje večeri, u subotu, 30. juna, od 20h playlistu kreira publika!
Dođite i ponesite svoj disk!
 
 
O svom performansu Ivana Smiljanić, između ostalog, kaze:
...
Jednostavno želim da igram... Onako, iz sve snage!
Tako nekako vidim svoju ulogu na savremenoj umetničkoj sceni: radim nešto jako uzbudljivo, u čemu silno uživam, beskrajno je naporno, mora čovek bez prestanka da se gura i pritom da ima u vidu ove tri referentne tačke: ljude sa moje prve liste, "konkurenciju" (gde mi je mesto u odnosu na druge) i publiku (kome je umetnička produkcija namenjena, kolika je vidljivost, kakve su reakcije...). Uloga plesačice i uloga umetnice se podudaraju: potpuno sam slobodna i istovremeno vrlo uslovljena/ograničena (krećem se na muziku koju su drugi birali za mene).
Prosto, vidim ovaj svoj rad kao nekakvu jednostavnu i dinamičnu "ilustraciju sistema".
Međunarodni seminar: "Balkanska Evropa: Evropa i/kao Drugi" i promocija knjige Tomaža Mastnaka
subota, 30.jun 2007.
09:00, CZKD

realizacijs u saradnji sa:

Kosovo Institute of Journalism and Communication – KIJAC

U radu seminara će učestvovati studenti iz Beograda, Novog Sada, Niša i Prištine, kao i gosti: Prof. Tomaž Mastnak (Remarque Institute, NYU, USA), Prof. Zdravko Grebo (Direktor centra za interdisciplinarne postdiplomske studije, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, BiH), Prof. Dušan Bjelić (University of Southern Maine, USA), Dr. Silva Mežnarič (Institut za migracije i narodnosti, Zagreb, Hrvatska), Shkelzen Maliqi (Centre for Humanistic Studies ‘Gani Bobi’, Priština, Kosovo), Prof. Alpar Lošonc, (Univerzitet u Novom Sadu, Srbija), Prof. Daša Duhaček (Univerzitet u Beogradu, Srbija), Prof. Milan Vukomanović (Univerzitet u Beogradu, Srbija), Dr. Dragan Prole (Univerzitet u Novom Sadu, Srbija), Dukagjin Gorani(Priština, Kosovo) i Ivan Milenkovic (Beograd, Srbija).  

Otvoreni radni dan seminara je u subotu, 30. juna sa početkom u 10 časova

+ promocija knjige Tomaža Mastnaka, “Evropa: istorija političkog pojma” (Časopis Beogradski krug i Centar za medije i komunikacije 2007) koja će se održati u subotu, 30. juna u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

 

PROGRAM SEMINARA

Subota, 30. jun

09:00-10:00                 

Registracija učesnika

 
10:00               

Otvaranje seminara

Uvodna reč organizatora:

Obrad Savić (Beogradski krug, Beograd, Srbija)
Ana Miljanić (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Srbija)

Pozdravna reč gostiju seminara:

Prof. Tomaž Mastnak (Remarque Institute, NYU, USA)
Prof. Zdravko Grebo (Direktor centra za interdisciplinarne postdiplomske studije, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, BiH)
Prof. Dušan Bjelić (University of Southern Maine, USA)
Dr. Silva Mežnarič (Institut za migracije i narodnosti, Zagreb, Hrvatska)
William Houwen (KIJAC, Priština, Kosovo)

 
10:30–12:00     

Prva sesija: Balkanska Evropa: Politička upotreba imena

Uvodničar: Prof. Tomaž Mastnak (Remarque Institute, NYU, USA)

Komentatori: Prof. Zdravko Grebo (Univerzitet u Sarajevu, BIH); Prof. Alpar Lošonc, (Univerzitet u Novom Sadu, Srbija); Prof. Daša Duhaček (Univerzitet u Beogradu, Srbija); Dr. Willem Houwen (KIJAC, Priština, Kosovo); Prof. Milan Vukomanović (Univerzitet u Beogradu, Srbija); Shkelzen Maliqi (Centar za humanističke studije ‘Gani Bobi’, Priština, Kosovo)

Moderator: Obrad Savić (Beogradski krug)

 
12:30-14:00                 

Panel diskusija (nastavak prve sesije)

 
15:00-16:30                 

Druga sesija: Evropa kao Drugi

Uvodničar: Prof. Dušan Bjelić (University of Southern Maine, USA)

Komentatori: Dr. Silva Mežnarič (Institut za migracije i narodnosti, Zagreb, Hrvatska); Dr. Dragan Prole (Univerzitet u Novom Sadu, Srbija); Ivan Milenkovic (filozof, Beograd, Srbija); Dukadjini Gorani (KIJAC, Priština, Kosovo), Obrad Savić (Beogradski krug, Beograd, Srbija)

Moderator: Ana Miljanić (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

 
17:00–18:30                 

Panel diskusija (nastavak druge sesije)

19 časova       

Promocija knjige

Tomaž Mastnak, Evropa: istorija političkog pojma (Časopis Beogradski krug i Centar za medije i komunikacije, 2007)

Učestvuju: Prof. Zdravko Grebo; Prof. Dušan Bjelic, Dr.. Silva Mežnarič; Prof. Alpar Lošonc; Dr. Dragan Prole; Ivan Milenkovic; Obrad Savić i Ana Miljanić; Moderator: Borka Pavićević (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

 

Seminar se realizuje uz podršku: Balkan Trust for Democracy

 
Soundscapes #27 plus ALTERNATIVE 2006 u okviru SaturdayzSuspendeedVideoAfternoonz
subota, 7.jul 2007.
17:00, CZKD

Soundscapes #27

specijalni gosti:

Igor Stanglitzky (audio)

Haritmija (video)

 
>>>>>>

Na opštu radost, i ove godine SOUNDSCAPES opstaje, ove sezone u nepromenjenom prostoru (bašta Centra za kulturnu dekontaminaciju). Dođite i ponovo osetite atmosferu na koju ste navikli. Ove godine nema pripremljenih line-upa, ali će svaki put uz muzički izbor BGYSS biti i specijalnih iznenađenja.

SOUNDSCAPES je serijal popodnevnih matine događaja koje kolektiv Belgradeyard Sound System održava na različitim beogradskim lokacijama na otvorenom, još od 2001. godine. Do sada je održano 24 višesatnih dešavanja, u Kulturnom centru Rex, na otvorenom prostoru Jevrejske ulice, na krovu zgrade BIGZ-a, Muzeju savremene umentosti i u bašti Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde su locirana i dešavanja u ovoj letnjoj sezoni, u junu i julu mesecu 2007.

SSC je ubrzo privukao paznju publike svojim inovativnim, nepretencioznim pristupom i opuštajucom atmosferom, dok su sa druge strane mnogi domaći i strani muzičari i video umetnici imali prilike da svoje manje formalne i intimnijoj atmosferi prilagođene radove predstave upravo tokom ovog serijala. Spisak SSC gostiju uključuje imena ka što su Four Tet, Tony Morley, Sutekh, Pure ili domaće snage poput Igora Stangliczkog, Luke Toyboya, AV, Nenada Popova, Boba Miloševića, Rastka Lazića i WoOa, čiji je koncert bio sastavni deo programa prethodnog specijalnog izdanja SSC povodom Noći Muzeja i izložbe Breaking Step u MSU. Ideja SSC serijala je predstavljanje novog koncepta besplatnog popodnevnog dešavanja na otvorenom, koje funkcioniše kao svojevrsna pozitivna protiv-teza beogradskoj klupskoj muzičkoj ponudi, i posetiocima pruža drugačije iskustvo otvorenog gradskog/muzičkog/vizuelnog ambijenta.

Kao i prošle godine, SSC se odvija u CZKD-u u sklopu programa Suspended Adolescence.

produžena adolescencija
ŽIVKO GROZDANIĆ, Retrospektivna izložba relikvija "??? Art"
ponedeljak, 24.septembar 2007. − 28.jul 2008.
19:00, CZKD

Posle izloženih instalacija METEORSKA KIŠA i VLADIKA PAHOMIJE U EPIZODI 7 GODINA VERNOSTI, Grozdanić se vraća u simbolički i imaginarni prostor naše svakodnevice obojene crkveno-državno-civilnim odnosima. Takođe, Grozdanić se vraća i u izložbeni prostor Centar za kulturnu dekontaminaciju nudeći publici ovaj put čitavu zbirku izloženih radova: prizora, objekata, materijalizovanih metafora, citata, karikatura...
(Neposredno pred finalizaciju izložbe na adresu umetnika stiglo je obaveštenje o povlačenju tužbe Episkopa vranjskog Pahomija - svetovno ime Tomislav Bačić, koja je pokrenuta posle nekoliko izložbi u proleće 2006. godine.)
 
O autoru>>
 
Živko Grozdanić (Vršac, 1957), svakako je jedan od naproduktivnijih i najprovokativnijih aktera na ovdašnjoj umetničkoj sceni poslednjih decenija. Posle studiranja na sarajevskoj akademiji, od prve polovine 1980-ih, njegov rad, bilo da je u pitanju performans, slikarstvo ili instalacija/skulptura, karakteriše odluka o konfrontaciji sa fizičkom i simboličkom, egzistencijalnom okolinom. U tom smislu, Grozdanić je najpre onaj koji preispituje kontekst i, u poetsko-taktičkom smislu, umetnik koji nasilno izmešta rad u domen javnog, u polje opšte-prihvaćenih interesa i tipizovanih predstava, zadržavajući za sebe ulogu provokatora i posrednika koji naizgled ne promišlja krajnje i eventaulne posledice svog delovanja. Upravo na tom mestu, drskog i ne-odgovornog govora, pompezne i gotovo karikirane monumentalnosti, prepoznaje se i kritički potencijal Grozdanićeve umetnosti - u pitanju je sirova materijalizacija najrazličitijih simptoma naše metastazirane (ne)društvenosti.
...
"Vladika Pahomije, u epizodi Sedam godina vernosti" predstavlja povratak Živka Grozdanić u ambijent Paviljona Veljković (Centra za kulturnu dekontaminciju) u kom je prošle jeseni uspešno izlagao svoju instalaciju "Meteorska kiša". U isto vreme to je i povratak umetniku u tematski okvir koji bi se uslovno mogao opisati kao "ciklus metaforičnih prizora iz života crkvenih velikodostojnika".
 
 

Izložba je otvorena do 28. septembra, radnim danom 11-19h

SUPEREGO/VukVidor izložba
petak, 28.septembar 2007. − 4.oktobar 2007.
19:00, CZKD

S U P E R E G O

*Vuk Vidor je ponovo u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

*SUPEREGO Vuka Vidora je raznobojna zbirka autoreferentnih objekata – materijalnih dokaza krajnjeg stadijuma umetnikove opsednutosti sopstvenim likom i njegovim društvenim i medijskim interpretacijama.

*Vuk Vidor nas posle uspešnih umetnickih poduhvata pod naslovima TRANSFORMERS i IF YOU'RE LOOKING FOR TROUBLE YOU CAME TO THE RIGHT PLACE ponovo podseća na to da je upravo prostor CZKD-a (Paviljon Veljkovic) jedan od najatraktivnijih izložbenih prostora u gradu.

*Vuk Vidor ponovo glumi samog sebe.

*Vuk Vidor zna da su Srbi po sopstvenom ubedjenju, narod sa najvise samopouzdanja na svetu.

*Vuk Vidor ponovo naručuje plastične, mermerne, gipsane, staklene, aluminijumske i poinkovane, lažne i prave, na struju i na baterije igracke, skulpture i makete u radionicama domaćih majstora.

*Vuk Vidor se ponovo igra sa sopstvenim likom pronalazeći skrivena znacenja tamo gde su ona najočiglednija i najsladunjavija.

*Vuk Vidor najviše voli priče o herojima…

*Vuk Vidor ovog puta, u žanrovski okvir i ikonografsku matricu herojske i heroične poezije i proze stavlja svoju figuru pokušavajući da nam pokaže kako materijalizovana 3D silueta doslovno zrači u fizičkom prostoru galerije i imaginarnom i simboličkom prostoru idealnog sveta uspešnih i superiornih.

“Moja generacija je tipično pop-kulturna po tome što smo rasli u doba ekspanzije televizije, rok muzike, stripa itd. Po tome sam ja totalni pop proizvod u smislu ogromne banke podataka koje sam uneo u sebe od malih nogu pa do danas. Mislim da sam uspeo da vidim sve filmove, čujem sve ploče, pročitam sve relevantne knjige i stripove i odgledam sve tv emisije i serije emitovane od 67. do danas i tako stvorim svoj idealan pop svet iz koga još crpim reference, ideje i inspiraciju za rad kao za svakodnevni život…

Celo to naglo ubrzavanje kulture i eksplozija novih oblika razmišljanja, života i ponašanja je u potpunosti uticala na mene i moji uzori su, mimo nekih klasičnih kao što su Antonin Arto, Orson Vels, Tarkovski ili Borhes, bili i Srebrni Letač, Modesti Blejz, 007, Stiv Mekvin, Dejvid Bouvi ili Seks Pistolsi …“

(iz intervjua za Yellow Cab, decembar 2004)

Vuk Vidor je rođen u Beogradu 1965. godine. Studirao je na l'Ecole d'Architecture Paris Tolbiac u Parizu. Izlaže od 1992. godine. Njegove poslednje samostalne i grupne izložbe ukljušuju i "Cosmopolis" u Muzeju savremene umetnosti u Solunu, izložbu "Black Box" i mural-instalaciju "Art history" u Palais de Tokyo u Parizu i izložbu "Eldorado" u galeriji Valérie Cueto u Parizu. Istovremeno sa beogradskom izložbom u CZKD-u i učešćem na 48. Oktobarskom salonu u Beogradu, njegovi radovi mogu se videti u njujorškim galerijama White Box i Cueto Project.

 

Izlozba je otvorena do 4. oktobra, svakim danom sem nedelje, 11-19h

POLITIKE SEĆANJA regionalni skup umetnika i teoretičara
četvrtak, 4.oktobar 2007. − 5.oktobar 2007.
19:00, razne lokacije

Nepostojanje i nemogucnost izgradnje spomenika posvecenog beskrajnom nizu ubistava, genocidu, ratnim zlocinima, ubijanju civila, destrukciji zajednicke drzave, odnosno gradnja mnostva spomenika tokom i nakon 1990-ih na tlu nekadasnje SFRJ dve su strane iste strukturne nemoci secanja na devedesete. Spomen obelezja nastala tokom i nakon 1990-ih na tlu bivse Jugoslavije su spomenici koji pokusavaju da  potisnu i naivno sakriju horor tih godina. Time postaju pastoralni  “ekran secanja” koji blokira memoriju na pravu prirodu smrti u ime “etnicke stvari”. Drugim recima: tamo gde nikne spomenik “nasoj stvari” na istom mestu prikriven je i potisnut zlocin u ime “nacionalne stvari”.

Slucaj  beogradskog “Spomen obelezja zrtvama ratova i braniocima otadzbine od 1990 do 1999” paradigmatican je zbog kontradiktornosti i antagonizma koji produkuje pokusaj imenovanja dogadjaja devedsetih i pravljenje vizuelne forme spomenika koji pokusava da pozitivira horor vacui devedesetih konceptom “svi smo mi zrtve rata”.
Nesvodiva razlika intencije i rezultata izradnje ovog spomenika otvorila je prostor za pokretanje javnih diskusija o problemu spomenika na tlu bivse Jugoslavije.

Program

4. oktobar

19h
Studio TV Fox, Beograd, Autoput 22

Snimanje dokumentarnog filma “Spomenik” autorke Milice Tomić

U diskusiji učestvuju: Rastko Močnik, teoretičar, Albert Heta, umetnik, Nebojša Jovanović, teoretičar, Branimir Stojanović, teoretičar i Milica Tomić, umetnik

18.30h

Okupljanje publike u Centru za kulturnu dekontaminaciju – obezbeđen je prevoz publike i zainteresovanih do studija, kao i povratak na Trg Slavija po završteku snimanja, oko 23h.

 

5. oktobar
Centar za kulturnu dekontaminaciju

Umetničke prezentacije i studije slučaja:
Moderator: Vladimir Tupanjac
11h  

Damir Nikšić, “Spomenik Šehidima (BREZOVO POLJE – BRČKO)” - prezentacija projekta i “Sarajevsko venčanje”, projekat za spomenik u Sarajevu
12h

Nino Raspudić, “Mostarski Brus Li – apsurdni spomenik ili spomenik apsurdu”
12.45h

Suzana Milevska, naslov prezentacije će biti naknadno objavljen
13.30h

Grupa Spomenik, “Politika sećanja - slučaj beogradskog Spomen-obeležja žrtvama ratova i braniocima otadžbine od 1990 do 1999."
 
 
16h
Insert iz video razgovora: “Politike sećanja: Tamo gde je bio genocid bice politički subjekt”,

Učestvuju:

Rastko Močnik, teoretičar,

Albert Heta, umetnik,

Nebojsa Jovanović, teoretičar,

Branimir Stojanović, teoretičar,

Milica Tomić, umetnik
(Prezentacija segmenata video razgovora  i razgovor publike sa učesnicima)
Moderator: Vladimir Tupanjac

18h
“Savski trg”, i slucaj beogradskog “Spomen-obeležja žrtvama ratova i braniocima otadzbine od 1990 do 1999", diskusija

Učestvuju:

Branislav Belić, predsednik komisije za imenovanje ulica i trghiva grada Beograda,

Jelena Pančevac i Žarko Uzelac, arhitekti, pobednici konkursa za idejno rešenje spomenika i uređenje Savskog trga,

Nebojša Milikić, umetnik,

Branimir Stojanović, teoretičar,

Milica Tomić, umetnik

Moderator: Borka Pavićević

 

 

 ___________________

Organizacija:

Centar za kulturnu dekontaminaciju Beograd

Milica Tomić i Branimir Stojanović

Skup se realizuje uz podršku: Balkan Trust for Democracy

 
 
40 GODINA VIDEO UMETNOSTI U NEMAČKOJ
40jahrevideokunst.de 
(part 1)
40 GODINA VIDEO UMETNOSTI U NEMAČKOJ 40jahrevideokunst.de (part 1)
sreda, 10.oktobar 2007. − 16.oktobar 2007.
17:00, CZKD

 
59 radova
 
Vise od 25 sati projekcija
 

Svakodnevni program, 10-16. oktobra (od 17h i 20h)

Eksluzivna prilika da na velikom platnu vidite radove najvecih svetskih video-umetnika:

Nam June Paik/Jan Dibbets/Marina Abramovic & Ulay/Gerry Schumm/Wolf Vostel/Robert Wilson/

Joseph Beuys/Rebecca Horn/Valie Export/Bjorn Melhus/Samuel Becket/ito Steyerl/Rosemarie

Trockel/Annika Eriksson/Daniel Pflumm/Heike Baranowsky/telewissen/Malaria ! i mnogi drugi...

Program je nastao kao koprodukcija najvecih nemackih medijskih i umetnickih institucija

[Inicijator projekta je K21 - Kunstsammlung Nordrhein-Westfalen iz Dusseldorfa, organizator projekta

je ZKM - Centar za umetnost i medije iz Karlsruhea, a partneri u realizaciji su bili Kunsthalle Bremen,

Lenbachhaus Munich i Museum der bildenden Künste iz Leipziga]

>>>>>

40jahrevideokunst.de je 26-časovni video program unutar kog je sadržana jedna od bezbroj mogućih istorija video umetnosti. U ovom slučaju, reč je o zajedničkom projektu nekoliko velikih umetničkih i medijskih institucija u Nemačkoj koje su udružile svoje arhive i tehnološke i stručne resurse i tako omogućile produkcijske uslove za jedan od, do danas, najvećih poduhvata istorizacije video umetnosti. Selekcija, restauracija i post-produkcija obavljene su u kooperaciji Centra za umetnost i medije ZKM iz Karlsruea, bremenskog Kunsthalea, i muzejskih i galerijskih timova iz Minhena, Dizeldorfa i Lajpciga. Na ukupno 12 dvd diskova našlo se ukupno 59 radova ne samo nemačkih umetnika već i onih koji su tokom 40-ak godina obuvaćenih selekcijom, svoj rad i produkciju realizovali u saradnji sa nemačkim institucijama i produkcijskim kućama.

Od pionira kakvi su Volf Vostel i Jan Dibets, preko onih koji su utemeljili standarde i jezik videa poput Nam Džun Pajka, Vali Eksport i Gerija Šhuma, preko velikana umetnosti koji su video koristili kao pomočno sredstvo izražavanja – Boba Vilsona, Samjuela Beketa, Jozefa Bojsa, Marine Abramović i Ulaja pa sve do poslednjih generacija etabliranih autora – Anike Erikson, Haruna Farockog i Korine Šnit, ova selekcija nas vodi putevima i vremenskim dimenzijama koje istovremeno određuju tehnološka istraživanja i otkrića i burni istorijski događaji i često protivtrečne socijalne okolnosti. Video-umetnost je u tom smislu idealno i apsolutno ogledalo nečega što bi mogli da nazovemo heterogena realnost druge polovine XX veka. U tom ogledalu će se, u gotovo istom trenutku prelamati društvena i politička stvarnost nekoliko različitih i gotovo sukobljenih generacija ovog perioda i njihova utopijska zagledanost u budućnost, u tehnološku evoluciju koja traje – od analognih i elektronskih prizora do digitalnim tehnologijama posredovanih slika koje više nisu neposredni odraz okruženja već njegova ravnopravna i moguća paralelna stvarnost.

Video-umetnost je tokom 40-ak godina sopstvene istorije prešla put od tehnološki centralizovanog i za medijske korporacije vezanog resursa, do krajnjeg stadijuma demokratičnosti i prava na mišljenje i stvaranje i participaciju kroz iznošenje onoga što predstavlja proizvod tih procesa. U tom smislu, video-produkcija je u svim svojim inkarnacijama i danas neka vrsta idealnog partnera internet-zajednice i digitalnim tehnologijama posredovanog i organizovanog društva, a samim tim i umetničke scene koja ostaje svojevrsna autonomna zona otvorena za eksperimente i javne debate o svim izazovima ovog vremena.

Tokom šestodnevnog programa video-projekcija, od 10. do 16. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju publika Dis-patch festivala imaće jedinstvenu priliku da premijerno u Srbiji vidi kompletan program 40jahrevideokunst.de projekta. U nekoliko navrata (10, 12, i 15. oktobra) domaćin programa, likovni kritičar Vladimir Tupanjac pokušaće da predstavi neke od radova i autora obuhvaćenih programom kao i da osvetli neke od zaniiljivih aspekata čitavog projekta uključujući i njegove relacije sa domaćom umetničkom i medijskom scenom.

program projekcija:

10. OKTOBAR / 17h

WOLF VOSTELL 1963 SUN IN YOUR HEAD [15'15"]
PETER ROEHR 1965 FILM-MONTAGEN 1-111 [23'55"]
SAMUEL BECKETT  1965/66 HEY JOE [33'52"]
JAN DIBBETS 1968/69 TV AS A FIREPLACE [23']
OTTO PIENE/ALDO TAMBELLINI  1968/69 BLACK GATE COLOGNE [47']
GERRY SCHUM 1969 AUSSCHNITT AUS "LAND ART": ,,12 HOURS TIDE OBJECT WITH CORRECTION OF PERSPECTIVE" VON JAN DIBBETS [7'32"] 

 
10. OKTOBAR / 20h

(uvodna reč u 20h, Vladimir Tupanjac, likovni kritičar i urednik/domaćin programa)

KATHARINA SIEVERDING 1969/2004 LIFE-DEATH [50']
JOSEPH BEUYS 1970 FILZ TV [11 '25"] 
IMI KNOEBEL 1971 PROJEKTION X [40']
 

11. OKTOBAR / 17h

JOCHEN GERZ 1972 RUFEN BIS ZUR ERSCHÖPFUNG [19'30"]
TELEWISSEN 1972 DOCUMENTA DER LEUTE [30'15”]
FRIEDERIKE PEZOLD 1973-1977 DIE NEUE LEIBHAFTIGE ZEICHENSPRACHE [55'22"]
VALIE EXPORT 1974 RAUMSEHEN UND RAUMHÖREN [4'58"]
ULRIKE ROSENBACH 1974 TANZ FÜR EINE FRAU [8']
REBECCA HORN 1974/75 BERLIN - ÜBUNGEN IN NEUN STÜCKEN [40'] 
RICHARD KRIESCHE  1977 MALEREI DECKT ZU, KUNST DECKT AUF [3'12"] 

 

11. OKTOBAR / 20h

KLAUS VOM BRUCH 1977/78 DAS SCHLEYER-BAND 1/11 [111”]
ROBERT WILSON 1978 VIDEO 50 [51'40"] 


12. OKTOBAR / 17h

DIETER FROESE 1979 THE PIECE IN THE COUNTRY (FAILURE PIECE #2) [11'55"]   
GERD CONRADT/HARTMUT JAHN 1982 ÜBER HOLGER MEINS - EIN VERSUCH - UNSERE SICHT HEUTE 1982 [109'38"]
JEAN·FRANCOIS GUITON 1982 HOLZSTÜCKE [6'] 
DIETER KIESSLING 1982/1986 VORHÄNGE [1'30"]
MARINA ABRAMOVIC/ULAY 1983 CITY OF ANGELS [20'09"]

 
 
12. OKTOBAR / 20h

(kratak osvrt o programu 3. i 4. dana, 20h, Vladimir Tupanjac, likovni kritičar i urednik/domaćin programa)

MICHAEL KLIER 1983 DER RIESE [82']
MALARIA! 1983 GELD [4'] 
FRANZISKA MEGERT-VOGT 1983 SWEET DRESSING [3'] 
DIE TÖDLICHE DORIS 1984 ÜBER-MUTTI-L1VE-KONZERT-PARIS 1983 ; PLAYED BACK BERLIN 1984 [4'27"] 
NAM JUNE PAIK 1984 GOOD MORNING, MR. ORWELL [58']
INGO GÜNTHER 1985 FÜNF FÜNFZIG IM DUNKELN [5'50"]
 

13. OKTOBAR / 17h

MARCEL ODENBACH 1986 AS IF MEMORIES COULD DECEIVE ME [17'35"]
BETTINA GRUBER/MARIA VEDDER 1988 DER HERZSCHLAG DES ANUBIS [4'57"]
KURT RAAB/HANNO BAETHEI/HANS HIRSCHMÜLLER1988 SEHNSUCHT NACH SODOM [47'20"]
JÖRG HEROLD 1989 KÖRPER IM KÖRPER  [11'40"]
NORBERT MEISSNER 1989 PFINGSTEN [6'30"]
VOLKER SCHREINER 1989 WIPE BOARD  [2'58"]
ANGELÄ MELITOPOULOS 1992 TRANSFER  [12'23"J
DELLBRÜGGE & DE MOLL 1992/93 VIDEO-THEORIE 1-4, REMIX, INTERVIEW [25'30"]

13. OKTOBAR / 20h

DANIEL PFLUMM 1996 LOGOS AUF SCHWARZ  [33'22"]
GRANULAR"SYNTHESIS 1997 SWEET HEART  [7'30"]
BJ0RN MELHUS 1997 NO SUNSHINE  [6'15"]
PIOTR BARAN 1998 MASSDART 98 [57']
HEIKE BARANOWSKY 1998 PASSAGE I [3']

15. OKTOBAR / 17h

(kratak osvrt o programu 5. i 6. dana, 20h, Vladimir Tupanjac, likovni kritičar i urednik/domaćin programa)

CHRISTOPH GIRARDET/MATTHIAS MÜLLER 1999 PHOENIX TAPES (#3 DERAILED 1 #4 WHY DON'T YOU LOVE ME?) [47']
HITO STEYERL 1999-2003 NORMALITÄT 1-10 [37'09"]
ROSE MARIE TROCKEL 2000 BUFFALO BILLY + MILLY [5'45"]
HARUN FAROCKI 2000 GEFÄNGNISBILDER [60']
CHRISTIAN JANKOWSKI 2001 THE HOLY ARTWORK [15'52"]
CORINNA SCHNITT 2001 DAS SCHLAFENDE MÄDCHEN [9']


15. OKTOBAR / 20h

DANICA DAKIC 2001/02 NY DIARY [25'06"]
All CE CREISCHERI ANDREAS SIEKMANN 2002 ES GIBT IMMER NUR MEHR  [9'37"]
JUDITH HOPF/STEPHAN GEENE 2002 BEI MIR ZU DIR (TV LOW DUNKEL) [17'47"]
NINA KÖNNEMANN 2002 UNRISE [10']
SOLMAZ SHAHBAZI/TIRDAD ZOLGHADR 2002 TEHRAN 1380 [45']
BERND KRAUSS 2002-2004 SENDER MITTELFRANKEN [29'25"]

 

16. OKTOBAR / 17h

ANNIKA ERIKSSON 2003 ARBEITSWELT [140'13"]
JEANNE FAUST 2003 INTERVIEW [9']

 

16. OKTOBAR / 20h

VOLKER EICHELMANN 2004 KURLICHTSPIELE (REMINISZENZ, 12. DEZ 1953) [6']
KORPYS/LÖFFLER 2004 THE NUCLEAR FOOTBALL [30'41"]
JAN VERBEEK 2004 ON A WEDNESDAY NIGHT IN TOKYO [5'35"]
    
_________

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Dis-patch festival
u saradnji sa Gete-institutom

 

 
 
R E E N A C T I N G M O M E N T S Radionica sa umetnicima sa Kosova
petak, 19.oktobar 2007. − 21.oktobar 2007.
20:00, razne lokacije

Učesnici:

Ana Adamović (Beograd), Natasha Kokić (Beograd), Nikoleta Marković (Beograd), Biljana Marinković (Beograd), Mileta Prodanović (Beograd), Milica Ružičić (Beograd), Urođ Đurić (Beograd), Stevan Vuković (Beograd), Branimir Stojanović (Beograd), Branko Dimitrijević (Beograd), Dubravka Sekulić (Beograd) Nebojša Pjević (Beograd), Milica Tomić (Beograd), Srđan Vulkajlović (Beograd), Boban Filipović (Ranilug), Tomislav Stanko Vukić (Novi Sad, Frankfurt), Artan Balaj (Priština) Driton Hajriedini (Priština), Alban Muja (Priština), Berat Hasani (Priština), Flaka Haliti (Priština), Fitore Isufi (Prisšina), Jetmir Idrizi (Priština), Rron Qena (Priština), Enver Gashi, (Priština), Bujar Sulejmani (Priština) Kader Muzaqi (Priština), Emine Shkodra (Priština), Lulzim Zeqiri (Priština), Manuel Schmalstieg (Genf)

 
20.00        
Uvodna reč/otvaranje:

Jutta Gehrig (Goethe Institut, Beograd),

Borka Pavićević (Centar for cultural decontamination)

 
20.30     
Prezentacije:   
Hortense Pisano: "Art goes Public"

Felicia Herrschaft: "Sense of Place?"

 
21.00

"Susret"/ENCOUNTER

projekcija filma Srjdana Vujanovica i Nebojse Pjevića 

(trajanje 50 min)

 

Projekat je deo ciklusa ZAJEDNICA SEĆANJA koji Centar za kulturnu dekontaminaciju realizuje uz podršku Balkan Trust for Democracy.

Ovaj segment projekta realizovan je u sradanji sa Goethe Institutom u Beogradu i uz podršku Ministarstva kulture Kosova.

R E E N A C T I N G M O M E N T S Radionica sa umetnicima sa Kosova
subota, 20.oktobar 2007.
11:00, razne lokacije

11.00 - 14.00

'Oslobađanje Beograda'

Različiti javni prostori na Novom Beogradu

domaćin/vodič: Dubravka Sekulić

17.00 - 19.00

VIDEOMOST, Beograd/Priština

Knez Mihajlova 50 - ispred Goethe-Instituta 

U saradnji sa KOSOVA ART Gallery, Priština

Projekat je deo ciklusa ZAJEDNICA SECANJA koji Centar za kulturnu dekontaminaciju realizuje uz podrsku Balkan Trust for Democracy.

Ovaj segment projekta realizovan je u sradanji sa Goethe Institutom u Beogradu i uz podrsku Ministarstva kulture Kosova.

R E E N A C T I N G M O M E N T S Radionica sa umetnicima sa Kosova
nedelja, 21.oktobar 2007.
11:00, CZKD

 

Otvoreni okrugli sto i umetničke prezentacije

Učestvuju: 

Flaka Haliti, Artan Bajla, Biljana Marinković, Berat Hasani, Fitore Isufi, Manuel Schmalstieg,

Boban Filipović, Tomislav Stanko Vukić, Lulzim Zeqiri, Driton Hajredini, Milica Tomić, Branimir Stojanović, Branislav Dimitrijević

Koncepcija kulture u post-scoijalistickim državama: 

Kako razumeti relacije kulture i politke u Ex-Jugoslovenskim državama 

Uroš Đuric i Stevan Vuković (domaćini: Felicia Herrschaft, Hortense Pisano)

 

Ana Adamović predstavlja radove Uroša Đurića / Dejana Kaluđerovića /

Zorana Naskovskog / Tijane Pakić / Vesne Pavlović / Vladimira Perića / Ivana Petrovića

 

Projekat je deo ciklusa ZAJEDNICA SEĆANJA koji Centar za kulturnu dekontaminaciju realizuje uz podršku Balkan Trust for Democracy.

Ovaj segment projekta realizovan je u sradanji sa Goethe Institutom u Beogradu i uz podršku Ministarstva kulture Kosova.

POZORIŠNI DIPTIH „EVROPA + RIO BAR“

tekstovi Ivane Sajko

režija Bojan Đorđev

POZORIŠNI DIPTIH „EVROPA + RIO BAR“ tekstovi Ivane Sajko režija Bojan Đorđev
nedelja, 18.novembar 2007. − 30.novembar 2007.
20:00, razne lokacije

Prva predstava u okviru projekta RIZIK

u saradnji Centra za kulturnu dekontaminaciju,

TkH platforme i Beogradskog dramskog pozorišta

 

Nedelja, 18. novembar u 20h (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

Ponedeljak, 19. novembar u 18h (Magacin u Kraljevića Marka)

 
 
***

Drama Europa i roman Rio bar Ivane Sajko su objavljeni nezavisno i nemaju eksplicitne veze

među sobom. Đorđev ih u svojoj režiji pozorišnog “diptiha“ povezuje i postavlja u odnos

glavnog teksta, tj. velikog, umivenog meta-narativa (Europe) i fusnota,

tj. njegovih malih, prljavih ratnih i tranzicijskih priča iz ex-Yu (Rio bar).

Osnovni autorski gest je insistiranje na međusobnoj kontekstualizaciji

i preiščitavanju ovih priča, sadržan u samoj situaciji njihovog neraskidivog povezivanja.

(Ana Vujanović)

 
***
 

Ivana Sajko

E V R O P A 

 

18, 19, 21, 22. i 30. novembar 2007. 20:00h

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković

Birčaninova 21, Beograd

 
režija:                                               
Bojan Đorđev

dramaturgija/teorijski savet:                   

Ana Vujanović

dizajn scene:                                      

Siniša Ilić

dizajn kostima:                        

Maja Mirković

scenski pokret:                       

Čarni Đerić
 

igraju:                                                

Čarni Đerić

Vladislava Đorđević

Sena Đorović

Nataša Marković

Snežana Milojević

Marija Opsenica

Slobodan Pavelkić

Miloš Timotijević

i hor ‘Španac’,

dirigent: Nenad Vukmirović

 
organizacija:                                        
Ana Dimitrijević
koordinacija:                                        
Jelena Knežević   
 
+
Ivana Sajko

Rio bar

pozorišna serija o ratu i moru u 5 epizoda/

19, 21, 22, 23. i 24. Novembar/November 2007. 18:00

Magacin u Kraljevića Marka

Kraljevića Marka 4, Beograd

 

1. epizoda “Tom i Jerry”19. 11.

2. epizoda “Aska i vuk”21. 11.

3. epizoda “Zdravo Marijo”22. 11.

4. epizoda “Pobjeda… i to kakva! ”23. 11.

5. epizoda “…i deset godina kasnije”24. 11.

 

režija:                                                             

Bojan Đorđev

dramaturgija/teorijski savet:                               

Ana Vujanović

prostorna instalacija:                                       

Siniša Ilić

dizajn kostima:                                    

Maja Mirković
 

igraju:                                                             

Vladislava Đorđević

Sena Đorović

Nataša Marković

Snežana Milojević

Marija Opsenica

 
organizacija:                                                   
Ana Dimitrijević
koordinacija:                                                   
Jelena Knežević   
 

dodatne informacije i karte:

CZKD web: www.czkd.org.yu

CZKD tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954

 
 
>>>>>>>
 
 
Ana Vujanović

[…] Žanrovske odrednice ova dva teksta ne postoje, odnosno kompleksne su u toj meri da prevazilaze pojam „žanra“. Europa je određena kao monolog za majku Courage i njezinu djecu, a Rio bar kao 8 monologa o ratu za 8 glumica odjevenih u vjenčanice. Ove para- ili kvazi-žanrovske odrednice svakako nisu direkcije za katalogizaciju. Koja je njihova uloga? Prvo, one nisu duhovito poigravanje sa publikom i njenim uobičajenim očekivanjima od žanra. Čitateljstvo se ovde tretira ozbiljno, kao suigrač. Odrednice su pre izazov čitaocima/teljkama da misle o njima kao otkrivenom referencijalnom polju (izvedbe: tekstualne ili scenske) tekstova, nego uputstvo autorke kako da se ti tekstovi shvate i sortiraju u istoriji drame. […]

 
Bojan Đorđev

[…] drama kao takva me zaista malo interesuje, osim kao istorijski artefakt. Drama mi deluje potpuno anahrono, jer svojim tvrdoglavim insistiranjem na ipak-uvek realističkom dijalogu i principu 'ključaonice' ne uspeva da govori iz i o sadašnjem trenutku.

Većina mojih izvedbenih radova jesu bazirani na tekstovima, ali ne na dramskim tekstovima, već na nečemu što mislim da je mnogo ubitačnije da se izgovara sa scene – to su prošvercovani parateorijski tekstovi, lažne ispovesti, konstantna samopreispitivanja izvedbene situacije itd. […]

[…] Blisko mi je njeno tematsko/ideološko stanovište i njen kritički diskurs. Način na koji piše istoriju Evrope u vratolomnom slalomu između mita, propagandne, događaja iz ratova u ex-Yu, Brechta i tabloida; način na koji kao hirurškim nožem secira post-ratni i tranzicijski milje «krepanih država» u Rio baru. Uzbudljiv mi je način na koji se kritički odnos krši u susretu sa emocijom i sentimentom i obrnuto kod Sajko. A zatim i ne najmanje bitno, otvoreno i konstantno upisivanje telesnosti, prisustva autorke koje postaje legitimni deo komada kao i replike likova. […]
[…] Koliko je Evropa koreografisana i 'pozorišna', toliko je Rio bar statičan, u grču i 'stegnuto' poseže za pozorišnim mehanizmima. Koliko je Evropa himnična, svečana i alegorijska, toliko je Rio bar  dokumentaristički i performerski. Evropa je osvetljena, Rio bar se dešava u mraku. Rio bar funkcioniše kao elaborirane fusnote Evrope. A oba teksta govore o ratu. […]
 
Ivana Sajko

[…] ja se ne bavim analizama, niti zauzimanjem strana. Za takav bih pristup morala vjerovati da postoji protagonist koji je u pravu, tj. da uopće postoje jasno razlučivi antagonisti. To bi bila simplifikacija. […]
[…] Mene zapravo uopće ne zanima govoriti o politici, već o pitanju osobne slobode, a ona znači živjeti, misliti i raditi, štoviše i voljeti, bez nametnutih stavova i mehanizama koji ih konstruiraju, a koji su priljepljeni uz našu kožu i infiltrirani u naše glave takvom jačinom da ponekad vjerujemo da su naši vlastiti. Ali nisu. Put do sebe podrazumjeva deranje te kože i pražnjenje te glave. A to nije samo zadatak umjetnika, već svake osobe koja želi dotaknuti vlastitu misao. To je prvi korak.
Zato mislim da su formalni postupci bilo Europe bilo Rio bara kao i potencijalni prostori interpretacija i inscenacija koji se njima otvaraju mnogo političniji – demokratičniji, ako hoćete – nego li njihove teme. […]

 

RIZIK, projekat hrabrog pozorišta

Rizik shvatamo kao mogućnost, kao prostor i vreme u kojima uspostavljamo priliku za lične i institucionalne inicijative, kao idealizovani, ali i operativni mehanizam unutar kog se umesto "dogovorenih rizika" i "dogovorenih uspeha", umesto "konsenzusa po svaku cenu", otvara i realizuje sve ono što je nemoguće uraditi na drugom mestu, a što je nužno uraditi sada i ovde.

Rizik je imanentna kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Rizik je pokušaj da se ukaže na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi takve pozorišne produkcije. Istovremeno, to je i sasvim određeni predlog kulturne politike, model jednog od mogućih načina da se vratimo onoj umetnosti koja ulog sopstvenog autoriteta pretpostavlja rasporedu unutar hijerarhije moći.

Pre svega - Rizik je avantura, ah, u ime ideala. Rizik je i negacija i afirmacija. Izabrano promišljanje pozicije Centra za kulturnu dekontaminaciju ovoga puta na teritoriji pozorišne produkcije. Rizik je nastao kao analiza postojeće pozorišne produkcije u kojoj je poređenje sa “ovim ovde” postalo merilo vrednosti, “Rizik” je, dakle, jedan predlog, priziv i poziv.

 

Projekat pomogli: Fond za otvoreno društvo, Srbija, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava

rizik
PROMOCIJA IZDAVAČKE KUĆE VBZ-BEOGRAD I KNJIGE PROMOCIJA IZDAVAČKE KUĆE VBZ-BEOGRAD I KNJIGE "NOĆNO PUTOVANJE POSLANIKA MUHAMEDA"
ponedeljak, 26.novembar 2007.
19:00, CZKD

Kitāb al-mi’rādž / Liber Scale Machometi
(s latinskog preveo i priredio Sinan Gudžević)

učestvuju:
Sinan Gudžević, prevodilac i priređivač dela
Mirko Đorđević, sociolog religije
Jasmina Ahmetagić, teoretičar književnosti
Vladimir Arsenijević, urednik VBZ-Beograd

program vodi:
Valentina Macura (novinar, B92)


O DELU
(iz pogovora prevodioca i priređivača Sinana Gudževića*):

"Sadržaj knjige o noćnom putovanju Poslanika Muhammeda na nebo velikim je djelom poznat u našim krajevima, no sama knjiga nije. Ovo je prva na našem jeziku koja tu čuvenu i jako omiljenu građu sadrži na jednom mjestu. Jezik s kojeg je predena jest latinski, a na njega je prevedena sa starokastiljanskoga, na koji je pak bila prevedena s arapskoga originala, a ovaj je izgubljen.
Pet je godina presudilo sudbinu ove knjige. Najprije je to 1264., u kojoj je prevedena s kastiljanskoga na latinski, pa s latinskoga na francuski. Ti će prevodi omogućiti njenu značajnu distribuciju po Španiji, Francuskoj i Italiji. U 14. i 15. stoljeću knjiga će na evropskom Zapadu imati status kanonskoga teksta islamske vjere, a kroz stoljeća je, prije no što će pasti u zaborav, zabunom smatrana i prevodom 70. sure Kur'ana. Druga je godina 1919., kada španski arabista Miguel Asin Palacios izlaže tezu da u Danteovoj slici zagrobnoga svijeta postoje analogije s muslimanskom eshatologijom, te da se ne može poreći veza između Božanstvene komedije i one muslimanske književnosti koja tematizira zagrobni svijet. Razni dantolozi i dantofili usprotivili su se Asinu, te je stvar prerasla u veliku polemiku i po mnogo čemu dobila mjere skandala. Treća je godina 1944., u kojoj, godinu dana nakon smrti Asinove, bivaju opet nađeni rukopisi zaboravljenih prevoda na starofrancuski i latinski, prvi u Oxfordu, drugi u Parizu. Četvrta je godina 1949. Tada, skoro istovremeno, u trci za primat, izlaze dva izdanja latinskoga teksta, jedno u Vatikanu, a drugo u Madridu. Peta je godina 1991.: izlaze prva dva prevoda na današnje jezike, jedan u Parizu, drugi u Milanu."

Izdanje koje predstavljamo, objavljeno u Zagrebu 2007. godine u prevodu Sinana Gudževića, treći je evropski prevod s latinskog ovog važnog i kod nas do sada gotovo sasvim nepoznatog dela arapske duhovnosti čiji je latinski naslov "Libner Scale Machometi".


*Sinan Gudžević je rođen 1953. godine u Grabu, podno Golije. Bavi se prevođenjem sa grčkog, latinskog, italijanskog i njemačkog jezika. Živi u Zagrebu.

 

+ PRODAJA KNJIGA IZDAVAČKE KUĆE VBZ PO POSEBNIM, PROMOTIVNIM CENAMA +

Centar za kulturnu dekontaminaciju najavljuje
poslednje izvodjenje predstave EVROPA u jesenjoj sezoni:
 
 
(deo POZORIŠNOG DIPTIHA „EVROPA + RIO BAR“
po tekstovima Ivane Sajko i u režiji Bojan Đorđev)

Centar za kulturnu dekontaminaciju najavljuje poslednje izvodjenje predstave EVROPA u jesenjoj sezoni: (deo POZORIŠNOG DIPTIHA „EVROPA + RIO BAR“ po tekstovima Ivane Sajko i u režiji Bojan Đorđev)
petak, 30.novembar 2007.
20:00, CZKD

Prva predstava u okviru projekta RIZIK

u saradnji Centra za kulturnu dekontaminaciju,

TkH platforme i Beogradskog dramskog pozorišta

Posle predstave je planiran razgovor sa autorima:

Ivana Sajko (autorka tekstova EVROPA i RIO BAR)

Bojan Đorđev (reditelj) 

Moderatorka razgovora: 

Ana Vujanović (dramaturg)

 
***

Drama Europa i roman Rio bar Ivane Sajko su objavljeni nezavisno i nemaju eksplicitne veze među sobom. Đorđev ih u svojoj režiji pozorišnog “diptiha“ povezuje i postavlja u odnos glavnog teksta, tj. velikog, umivenog meta-narativa (Europe) i fusnota, tj. njegovih malih, prljavih ratnih i tranzicijskih priča iz ex-Yu (Rio bar).Osnovni autorski gest je insistiranje na međusobnoj kontekstualizaciji i preiščitavanju ovih priča, sadržan u samoj situaciji njihovog neraskidivog povezivanja.

(Ana Vujanović)

 
***
 

Ivana Sajko

E V R O P A 

 
režija:                                               
Bojan Đorđev

dramaturgija/teorijski savet:                   

Ana Vujanović

dizajn scene:                                      

Siniša Ilić

dizajn kostima:                        

Maja Mirković

scenski pokret:                       

Čarni Đerić
 

igraju:                                                

Čarni Đerić

Vladislava Đorđević

Sena Đorović

Nataša Marković

Snežana Milojević

Marija Opsenica

Slobodan Pavelkić

Miloš Timotijević

i hor ‘Španac’,

dirigent: Nenad Vukmirović

 
organizacija:                                        
Ana Dimitrijević
koordinacija:                                        
Jelena Knežević   
 
 
>>>>>>>
 
Ana Vujanović

[…] Žanrovske odrednice ova dva teksta ne postoje, odnosno kompleksne su u toj meri da prevazilaze pojam „žanra“. Europa je određena kao monolog za majku Courage i njezinu djecu, a Rio bar kao 8 monologa o ratu za 8 glumica odjevenih u vjenčanice. Ove para- ili kvazi-žanrovske odrednice svakako nisu direkcije za katalogizaciju. Koja je njihova uloga? Prvo, one nisu duhovito poigravanje sa publikom i njenim uobičajenim očekivanjima od žanra. Čitateljstvo se ovde tretira ozbiljno, kao suigrač. Odrednice su pre izazov čitaocima/teljkama da misle o njima kao otkrivenom referencijalnom polju (izvedbe: tekstualne ili scenske) tekstova, nego uputstvo autorke kako da se ti tekstovi shvate i sortiraju u istoriji drame. […]

 
Bojan Đorđev

[…] drama kao takva me zaista malo interesuje, osim kao istorijski artefakt. Drama mi deluje potpuno anahrono, jer svojim tvrdoglavim insistiranjem na ipak-uvek realističkom dijalogu i principu 'ključaonice' ne uspeva da govori iz i o sadašnjem trenutku.

Većina mojih izvedbenih radova jesu bazirani na tekstovima, ali ne na dramskim tekstovima, već na nečemu što mislim da je mnogo ubitačnije da se izgovara sa scene – to su prošvercovani parateorijski tekstovi, lažne ispovesti, konstantna samopreispitivanja izvedbene situacije itd. […]

[…] Blisko mi je njeno tematsko/ideološko stanovište i njen kritički diskurs. Način na koji piše istoriju Evrope u vratolomnom slalomu između mita, propagandne, događaja iz ratova u ex-Yu, Brechta i tabloida; način na koji kao hirurškim nožem secira post-ratni i tranzicijski milje «krepanih država» u Rio baru. Uzbudljiv mi je način na koji se kritički odnos krši u susretu sa emocijom i sentimentom i obrnuto kod Sajko. A zatim i ne najmanje bitno, otvoreno i konstantno upisivanje telesnosti, prisustva autorke koje postaje legitimni deo komada kao i replike likova. […]
[…] Koliko je Evropa koreografisana i 'pozorišna', toliko je Rio bar statičan, u grču i 'stegnuto' poseže za pozorišnim mehanizmima. Koliko je Evropa himnična, svečana i alegorijska, toliko je Rio bar  dokumentaristički i performerski. Evropa je osvetljena, Rio bar se dešava u mraku. Rio bar funkcioniše kao elaborirane fusnote Evrope. A oba teksta govore o ratu. […]
 
Ivana Sajko

[…] ja se ne bavim analizama, niti zauzimanjem strana. Za takav bih pristup morala vjerovati da postoji protagonist koji je u pravu, tj. da uopće postoje jasno razlučivi antagonisti. To bi bila simplifikacija. […]
[…] Mene zapravo uopće ne zanima govoriti o politici, već o pitanju osobne slobode, a ona znači živjeti, misliti i raditi, štoviše i voljeti, bez nametnutih stavova i mehanizama koji ih konstruiraju, a koji su priljepljeni uz našu kožu i infiltrirani u naše glave takvom jačinom da ponekad vjerujemo da su naši vlastiti. Ali nisu. Put do sebe podrazumjeva deranje te kože i pražnjenje te glave. A to nije samo zadatak umjetnika, već svake osobe koja želi dotaknuti vlastitu misao. To je prvi korak.
Zato mislim da su formalni postupci bilo Europe bilo Rio bara kao i potencijalni prostori interpretacija i inscenacija koji se njima otvaraju mnogo političniji – demokratičniji, ako hoćete – nego li njihove teme. […]

RIZIK, projekat hrabrog pozorišta

Rizik shvatamo kao mogućnost, kao prostor i vreme u kojima uspostavljamo priliku za lične i institucionalne inicijative, kao idealizovani, ali i operativni mehanizam unutar kog se umesto "dogovorenih rizika" i "dogovorenih uspeha", umesto "konsenzusa po svaku cenu", otvara i realizuje sve ono što je nemoguće uraditi na drugom mestu, a što je nužno uraditi sada i ovde.

Rizik je imanentna kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Rizik je pokušaj da se ukaže na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi takve pozorišne produkcije. Istovremeno, to je i sasvim određeni predlog kulturne politike, model jednog od mogućih načina da se vratimo onoj umetnosti koja ulog sopstvenog autoriteta pretpostavlja rasporedu unutar hijerarhije moći.

Pre svega - Rizik je avantura, ah, u ime ideala. Rizik je i negacija i afirmacija. Izabrano promišljanje pozicije Centra za kulturnu dekontaminaciju ovoga puta na teritoriji pozorišne produkcije. Rizik je nastao kao analiza postojeće pozorišne produkcije u kojoj je poređenje sa “ovim ovde” postalo merilo vrednosti, “Rizik” je, dakle, jedan predlog, priziv i poziv.

Projekat pomogli: Fond za otvoreno društvo, Srbija, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava

rizik
PRVI MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK
ponedeljak, 3.decembar 2007.
18:00, CZKD

Otvaranje kapija Sajma u 18h
Svečano otvaranje Sajma u 19h
Sajam otvara: Dušan Makavejev
 
 
Razgovor sa autorima novih knjiga u 19.15h
 
Učestvuju:
Božidar Jezernik ("Divlja Evropa. Balkan u očima putnika sa Zapada")
Mitja Velikonja ("Evroza. Kritika novog evrocentrizma)
Srećko Horvat ("Protiv političke korektnosti. Od Kramera do Laibacha, i natrag!)
Teofi Pančić ("Kroz klisurine. Život i smrt u srpskom postkomunizmu, 3")
Ivan Čolović (moderator)
 
 
PLUS: KNJIGE PO POSEBNO-POVOLJNIM (SAJAMSKIM) CENAMA

Biblioteka XX vek i Centar za kulturnu dekontaminaciju
NE PLA IM SE, obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava i podrška 'Peščaniku'
ponedeljak, 10.decembar 2007.
20:00, CZKD

Povodom sistematskih kampanja uperenih protiv slobode mišljenja, izražavanja, kao i slobode mirnog okupljanja, manifestovanih kroz progon emisije Peščanik, 10.decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava.

Učestvuju:
Biljana Kovačević Vučo,
Vera Marković,
Teofil Pančić,
Staša Zajović,
Borka Pavićević
i drugi. Organizacije-saradnici: Centar za razvoj mira i tolerancije, Queeria centar, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Žene u crnom
Carla's List/Karlina lista, projekcija filma i panel-diskusija
četvrtak, 13.decembar 2007.
19:00, CZKD

režija: Marcel Schupback

trajanje: 100 minuta)
 
Posle projekcija planirana je panel-diskusija sa sledećim učesnicima:

Nataša Kandić,
Biljana Kovačević-Vučo,
Borka Pavićević i
Dejan Anastasijević

Moderator: Duška Anastasijević

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond za humanitarno pravo i Udruženje PRAVO LJUDSKI
Upoznavanja sa metodom "ŠENGEN BEZ MUKE"
petak, 14.decembar 2007.
19:00, CZKD

Javni cas iz predmeta PRODUŽENA ADOLESCENCIJA:

Upoznavanja sa metodom “ŠENGEN BEZ MUKE"

(surfovanje po birokratskim arhitekturama EU tranzitiranjem različitih legalnih statusa i tipova mobilnosti na šengenskoj teritoriji)

protagonista:

Srđan Arizanović - Justin

muzički urednik i protagonista #2:
Dejan Došljak

specijalni gost:
zastavičar - Ivan Sarajčić Sara

kompilator vodiča:
V.R Wah

moderator večeri:
Rade

>>>>> Knjigu ŠENGEN BEZ MUKE /ASSIMIL/ moći ćete da pogledate, prelistate i čak i kupite po vrlo pristupačnoj ceni. (Tvrd povez, 352 strane, compiled by Vahida Ranujkić, Barcelona, Bruxelles, Beograd, 2006)

performans: PROJEKTNI NACRT ZA ETERIČNO ZDANJE Bil Šenon (SAD)

performans: PROJEKTNI NACRT ZA ETERIČNO ZDANJE Bil Šenon (SAD)
subota, 15.decembar 2007.
20:00, CZKD

Performans Bila Šenona ima korene u urbanoj break dance i skejterskoj kulturi i prikazuje s jedne strane akrobatsku veštinu kretanja uz pomoć štaka, a s druge ispituje odnos ljudi bez poteškoća naspram osoba s poteškoćama pri kretanju.

Bil Šenon je američki umetnik – jedinstveni plesač i koreograf poznat u svetu kao »gospodar štaka«. On je rođen sa hendikepom kuka – u pitanju je genetska bolest usled koje nikada nije mogao da se kreće. Umoran od sažaljivih pogleda koji su ga zbog tog deformiteta pratili tokom života rešio je da od svog hendikepa napravi umetnost. Pomoću sredstava za kretanje koje neizostavno mora da koristi osmislio je tehniku plesa na štakama, koja je po njemu i nazvana “Šenonova tehnika”. U svojim video plesnim performansima uz pomoć štaka i skejtborda, on se poigrava sa ravnotežom, gravitacijom i opasnošću prikazujući publici neverovatnu harmoniju svoje telesne mane i majstorskih izvedbi. Već deset godina, ostavlja svoj trag na najprestižnijim alternativnim scenama, kako američkim tako i internacionalnim.

Svojim nastupom Bil Šenon pokazuje na sopstvenom primeru da drukčije, ekstravagantno telo osobe s posebnim potrebama može da bude ishodište neverovatne kreativnosti.

Web prezentacija Bila Šenona:  www.virtualprovocateur.com

Sajt na kome možete preuzeti fotografije visoke rezolucje: http://www.virtualprovocateur.com/pics/

Sajt na kome možete pogledati video zapise: http://www.youtube.com/watch?v=_zjfpdRlbbA

Centar za kulturnu dekontaminaciju, TkH – centar i Bitef teatar

videos

KARASEVDAH (Srebrenica Blues), projekcija filma Saidina Salkića
utorak, 18.decembar 2007. − 18.decembar 2008.
19:00, CZKD

Posle projekcije publika će biti u prilici da razgovara sa autorom.

Uvodna reč: Sonja Biserko (Helsinski odbor) i Borka Pavićević (CZKD).

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019