Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA NOVEMBAR 2007
POZORIŠNI DIPTIH „EVROPA + RIO BAR“

tekstovi Ivane Sajko

režija Bojan Đorđev

POZORIŠNI DIPTIH „EVROPA + RIO BAR“ tekstovi Ivane Sajko režija Bojan Đorđev
nedelja, 18.novembar 2007. − 30.novembar 2007.
20:00, razne lokacije

Prva predstava u okviru projekta RIZIK

u saradnji Centra za kulturnu dekontaminaciju,

TkH platforme i Beogradskog dramskog pozorišta

 

Nedelja, 18. novembar u 20h (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

Ponedeljak, 19. novembar u 18h (Magacin u Kraljevića Marka)

 
 
***

Drama Europa i roman Rio bar Ivane Sajko su objavljeni nezavisno i nemaju eksplicitne veze

među sobom. Đorđev ih u svojoj režiji pozorišnog “diptiha“ povezuje i postavlja u odnos

glavnog teksta, tj. velikog, umivenog meta-narativa (Europe) i fusnota,

tj. njegovih malih, prljavih ratnih i tranzicijskih priča iz ex-Yu (Rio bar).

Osnovni autorski gest je insistiranje na međusobnoj kontekstualizaciji

i preiščitavanju ovih priča, sadržan u samoj situaciji njihovog neraskidivog povezivanja.

(Ana Vujanović)

 
***
 

Ivana Sajko

E V R O P A 

 

18, 19, 21, 22. i 30. novembar 2007. 20:00h

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković

Birčaninova 21, Beograd

 
režija:                                               
Bojan Đorđev

dramaturgija/teorijski savet:                   

Ana Vujanović

dizajn scene:                                      

Siniša Ilić

dizajn kostima:                        

Maja Mirković

scenski pokret:                       

Čarni Đerić
 

igraju:                                                

Čarni Đerić

Vladislava Đorđević

Sena Đorović

Nataša Marković

Snežana Milojević

Marija Opsenica

Slobodan Pavelkić

Miloš Timotijević

i hor ‘Španac’,

dirigent: Nenad Vukmirović

 
organizacija:                                        
Ana Dimitrijević
koordinacija:                                        
Jelena Knežević   
 
+
Ivana Sajko

Rio bar

pozorišna serija o ratu i moru u 5 epizoda/

19, 21, 22, 23. i 24. Novembar/November 2007. 18:00

Magacin u Kraljevića Marka

Kraljevića Marka 4, Beograd

 

1. epizoda “Tom i Jerry”19. 11.

2. epizoda “Aska i vuk”21. 11.

3. epizoda “Zdravo Marijo”22. 11.

4. epizoda “Pobjeda… i to kakva! ”23. 11.

5. epizoda “…i deset godina kasnije”24. 11.

 

režija:                                                             

Bojan Đorđev

dramaturgija/teorijski savet:                               

Ana Vujanović

prostorna instalacija:                                       

Siniša Ilić

dizajn kostima:                                    

Maja Mirković
 

igraju:                                                             

Vladislava Đorđević

Sena Đorović

Nataša Marković

Snežana Milojević

Marija Opsenica

 
organizacija:                                                   
Ana Dimitrijević
koordinacija:                                                   
Jelena Knežević   
 

dodatne informacije i karte:

CZKD web: www.czkd.org.yu

CZKD tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954

 
 
>>>>>>>
 
 
Ana Vujanović

[…] Žanrovske odrednice ova dva teksta ne postoje, odnosno kompleksne su u toj meri da prevazilaze pojam „žanra“. Europa je određena kao monolog za majku Courage i njezinu djecu, a Rio bar kao 8 monologa o ratu za 8 glumica odjevenih u vjenčanice. Ove para- ili kvazi-žanrovske odrednice svakako nisu direkcije za katalogizaciju. Koja je njihova uloga? Prvo, one nisu duhovito poigravanje sa publikom i njenim uobičajenim očekivanjima od žanra. Čitateljstvo se ovde tretira ozbiljno, kao suigrač. Odrednice su pre izazov čitaocima/teljkama da misle o njima kao otkrivenom referencijalnom polju (izvedbe: tekstualne ili scenske) tekstova, nego uputstvo autorke kako da se ti tekstovi shvate i sortiraju u istoriji drame. […]

 
Bojan Đorđev

[…] drama kao takva me zaista malo interesuje, osim kao istorijski artefakt. Drama mi deluje potpuno anahrono, jer svojim tvrdoglavim insistiranjem na ipak-uvek realističkom dijalogu i principu 'ključaonice' ne uspeva da govori iz i o sadašnjem trenutku.

Većina mojih izvedbenih radova jesu bazirani na tekstovima, ali ne na dramskim tekstovima, već na nečemu što mislim da je mnogo ubitačnije da se izgovara sa scene – to su prošvercovani parateorijski tekstovi, lažne ispovesti, konstantna samopreispitivanja izvedbene situacije itd. […]

[…] Blisko mi je njeno tematsko/ideološko stanovište i njen kritički diskurs. Način na koji piše istoriju Evrope u vratolomnom slalomu između mita, propagandne, događaja iz ratova u ex-Yu, Brechta i tabloida; način na koji kao hirurškim nožem secira post-ratni i tranzicijski milje «krepanih država» u Rio baru. Uzbudljiv mi je način na koji se kritički odnos krši u susretu sa emocijom i sentimentom i obrnuto kod Sajko. A zatim i ne najmanje bitno, otvoreno i konstantno upisivanje telesnosti, prisustva autorke koje postaje legitimni deo komada kao i replike likova. […]
[…] Koliko je Evropa koreografisana i 'pozorišna', toliko je Rio bar statičan, u grču i 'stegnuto' poseže za pozorišnim mehanizmima. Koliko je Evropa himnična, svečana i alegorijska, toliko je Rio bar  dokumentaristički i performerski. Evropa je osvetljena, Rio bar se dešava u mraku. Rio bar funkcioniše kao elaborirane fusnote Evrope. A oba teksta govore o ratu. […]
 
Ivana Sajko

[…] ja se ne bavim analizama, niti zauzimanjem strana. Za takav bih pristup morala vjerovati da postoji protagonist koji je u pravu, tj. da uopće postoje jasno razlučivi antagonisti. To bi bila simplifikacija. […]
[…] Mene zapravo uopće ne zanima govoriti o politici, već o pitanju osobne slobode, a ona znači živjeti, misliti i raditi, štoviše i voljeti, bez nametnutih stavova i mehanizama koji ih konstruiraju, a koji su priljepljeni uz našu kožu i infiltrirani u naše glave takvom jačinom da ponekad vjerujemo da su naši vlastiti. Ali nisu. Put do sebe podrazumjeva deranje te kože i pražnjenje te glave. A to nije samo zadatak umjetnika, već svake osobe koja želi dotaknuti vlastitu misao. To je prvi korak.
Zato mislim da su formalni postupci bilo Europe bilo Rio bara kao i potencijalni prostori interpretacija i inscenacija koji se njima otvaraju mnogo političniji – demokratičniji, ako hoćete – nego li njihove teme. […]

 

RIZIK, projekat hrabrog pozorišta

Rizik shvatamo kao mogućnost, kao prostor i vreme u kojima uspostavljamo priliku za lične i institucionalne inicijative, kao idealizovani, ali i operativni mehanizam unutar kog se umesto "dogovorenih rizika" i "dogovorenih uspeha", umesto "konsenzusa po svaku cenu", otvara i realizuje sve ono što je nemoguće uraditi na drugom mestu, a što je nužno uraditi sada i ovde.

Rizik je imanentna kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Rizik je pokušaj da se ukaže na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi takve pozorišne produkcije. Istovremeno, to je i sasvim određeni predlog kulturne politike, model jednog od mogućih načina da se vratimo onoj umetnosti koja ulog sopstvenog autoriteta pretpostavlja rasporedu unutar hijerarhije moći.

Pre svega - Rizik je avantura, ah, u ime ideala. Rizik je i negacija i afirmacija. Izabrano promišljanje pozicije Centra za kulturnu dekontaminaciju ovoga puta na teritoriji pozorišne produkcije. Rizik je nastao kao analiza postojeće pozorišne produkcije u kojoj je poređenje sa “ovim ovde” postalo merilo vrednosti, “Rizik” je, dakle, jedan predlog, priziv i poziv.

 

Projekat pomogli: Fond za otvoreno društvo, Srbija, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava

rizik
PROMOCIJA IZDAVAČKE KUĆE VBZ-BEOGRAD I KNJIGE PROMOCIJA IZDAVAČKE KUĆE VBZ-BEOGRAD I KNJIGE "NOĆNO PUTOVANJE POSLANIKA MUHAMEDA"
ponedeljak, 26.novembar 2007.
19:00, CZKD

Kitāb al-mi’rādž / Liber Scale Machometi
(s latinskog preveo i priredio Sinan Gudžević)

učestvuju:
Sinan Gudžević, prevodilac i priređivač dela
Mirko Đorđević, sociolog religije
Jasmina Ahmetagić, teoretičar književnosti
Vladimir Arsenijević, urednik VBZ-Beograd

program vodi:
Valentina Macura (novinar, B92)


O DELU
(iz pogovora prevodioca i priređivača Sinana Gudževića*):

"Sadržaj knjige o noćnom putovanju Poslanika Muhammeda na nebo velikim je djelom poznat u našim krajevima, no sama knjiga nije. Ovo je prva na našem jeziku koja tu čuvenu i jako omiljenu građu sadrži na jednom mjestu. Jezik s kojeg je predena jest latinski, a na njega je prevedena sa starokastiljanskoga, na koji je pak bila prevedena s arapskoga originala, a ovaj je izgubljen.
Pet je godina presudilo sudbinu ove knjige. Najprije je to 1264., u kojoj je prevedena s kastiljanskoga na latinski, pa s latinskoga na francuski. Ti će prevodi omogućiti njenu značajnu distribuciju po Španiji, Francuskoj i Italiji. U 14. i 15. stoljeću knjiga će na evropskom Zapadu imati status kanonskoga teksta islamske vjere, a kroz stoljeća je, prije no što će pasti u zaborav, zabunom smatrana i prevodom 70. sure Kur'ana. Druga je godina 1919., kada španski arabista Miguel Asin Palacios izlaže tezu da u Danteovoj slici zagrobnoga svijeta postoje analogije s muslimanskom eshatologijom, te da se ne može poreći veza između Božanstvene komedije i one muslimanske književnosti koja tematizira zagrobni svijet. Razni dantolozi i dantofili usprotivili su se Asinu, te je stvar prerasla u veliku polemiku i po mnogo čemu dobila mjere skandala. Treća je godina 1944., u kojoj, godinu dana nakon smrti Asinove, bivaju opet nađeni rukopisi zaboravljenih prevoda na starofrancuski i latinski, prvi u Oxfordu, drugi u Parizu. Četvrta je godina 1949. Tada, skoro istovremeno, u trci za primat, izlaze dva izdanja latinskoga teksta, jedno u Vatikanu, a drugo u Madridu. Peta je godina 1991.: izlaze prva dva prevoda na današnje jezike, jedan u Parizu, drugi u Milanu."

Izdanje koje predstavljamo, objavljeno u Zagrebu 2007. godine u prevodu Sinana Gudževića, treći je evropski prevod s latinskog ovog važnog i kod nas do sada gotovo sasvim nepoznatog dela arapske duhovnosti čiji je latinski naslov "Libner Scale Machometi".


*Sinan Gudžević je rođen 1953. godine u Grabu, podno Golije. Bavi se prevođenjem sa grčkog, latinskog, italijanskog i njemačkog jezika. Živi u Zagrebu.

 

+ PRODAJA KNJIGA IZDAVAČKE KUĆE VBZ PO POSEBNIM, PROMOTIVNIM CENAMA +

Centar za kulturnu dekontaminaciju najavljuje
poslednje izvodjenje predstave EVROPA u jesenjoj sezoni:
 
 
(deo POZORIŠNOG DIPTIHA „EVROPA + RIO BAR“
po tekstovima Ivane Sajko i u režiji Bojan Đorđev)

Centar za kulturnu dekontaminaciju najavljuje poslednje izvodjenje predstave EVROPA u jesenjoj sezoni: (deo POZORIŠNOG DIPTIHA „EVROPA + RIO BAR“ po tekstovima Ivane Sajko i u režiji Bojan Đorđev)
petak, 30.novembar 2007.
20:00, CZKD

Prva predstava u okviru projekta RIZIK

u saradnji Centra za kulturnu dekontaminaciju,

TkH platforme i Beogradskog dramskog pozorišta

Posle predstave je planiran razgovor sa autorima:

Ivana Sajko (autorka tekstova EVROPA i RIO BAR)

Bojan Đorđev (reditelj) 

Moderatorka razgovora: 

Ana Vujanović (dramaturg)

 
***

Drama Europa i roman Rio bar Ivane Sajko su objavljeni nezavisno i nemaju eksplicitne veze među sobom. Đorđev ih u svojoj režiji pozorišnog “diptiha“ povezuje i postavlja u odnos glavnog teksta, tj. velikog, umivenog meta-narativa (Europe) i fusnota, tj. njegovih malih, prljavih ratnih i tranzicijskih priča iz ex-Yu (Rio bar).Osnovni autorski gest je insistiranje na međusobnoj kontekstualizaciji i preiščitavanju ovih priča, sadržan u samoj situaciji njihovog neraskidivog povezivanja.

(Ana Vujanović)

 
***
 

Ivana Sajko

E V R O P A 

 
režija:                                               
Bojan Đorđev

dramaturgija/teorijski savet:                   

Ana Vujanović

dizajn scene:                                      

Siniša Ilić

dizajn kostima:                        

Maja Mirković

scenski pokret:                       

Čarni Đerić
 

igraju:                                                

Čarni Đerić

Vladislava Đorđević

Sena Đorović

Nataša Marković

Snežana Milojević

Marija Opsenica

Slobodan Pavelkić

Miloš Timotijević

i hor ‘Španac’,

dirigent: Nenad Vukmirović

 
organizacija:                                        
Ana Dimitrijević
koordinacija:                                        
Jelena Knežević   
 
 
>>>>>>>
 
Ana Vujanović

[…] Žanrovske odrednice ova dva teksta ne postoje, odnosno kompleksne su u toj meri da prevazilaze pojam „žanra“. Europa je određena kao monolog za majku Courage i njezinu djecu, a Rio bar kao 8 monologa o ratu za 8 glumica odjevenih u vjenčanice. Ove para- ili kvazi-žanrovske odrednice svakako nisu direkcije za katalogizaciju. Koja je njihova uloga? Prvo, one nisu duhovito poigravanje sa publikom i njenim uobičajenim očekivanjima od žanra. Čitateljstvo se ovde tretira ozbiljno, kao suigrač. Odrednice su pre izazov čitaocima/teljkama da misle o njima kao otkrivenom referencijalnom polju (izvedbe: tekstualne ili scenske) tekstova, nego uputstvo autorke kako da se ti tekstovi shvate i sortiraju u istoriji drame. […]

 
Bojan Đorđev

[…] drama kao takva me zaista malo interesuje, osim kao istorijski artefakt. Drama mi deluje potpuno anahrono, jer svojim tvrdoglavim insistiranjem na ipak-uvek realističkom dijalogu i principu 'ključaonice' ne uspeva da govori iz i o sadašnjem trenutku.

Većina mojih izvedbenih radova jesu bazirani na tekstovima, ali ne na dramskim tekstovima, već na nečemu što mislim da je mnogo ubitačnije da se izgovara sa scene – to su prošvercovani parateorijski tekstovi, lažne ispovesti, konstantna samopreispitivanja izvedbene situacije itd. […]

[…] Blisko mi je njeno tematsko/ideološko stanovište i njen kritički diskurs. Način na koji piše istoriju Evrope u vratolomnom slalomu između mita, propagandne, događaja iz ratova u ex-Yu, Brechta i tabloida; način na koji kao hirurškim nožem secira post-ratni i tranzicijski milje «krepanih država» u Rio baru. Uzbudljiv mi je način na koji se kritički odnos krši u susretu sa emocijom i sentimentom i obrnuto kod Sajko. A zatim i ne najmanje bitno, otvoreno i konstantno upisivanje telesnosti, prisustva autorke koje postaje legitimni deo komada kao i replike likova. […]
[…] Koliko je Evropa koreografisana i 'pozorišna', toliko je Rio bar statičan, u grču i 'stegnuto' poseže za pozorišnim mehanizmima. Koliko je Evropa himnična, svečana i alegorijska, toliko je Rio bar  dokumentaristički i performerski. Evropa je osvetljena, Rio bar se dešava u mraku. Rio bar funkcioniše kao elaborirane fusnote Evrope. A oba teksta govore o ratu. […]
 
Ivana Sajko

[…] ja se ne bavim analizama, niti zauzimanjem strana. Za takav bih pristup morala vjerovati da postoji protagonist koji je u pravu, tj. da uopće postoje jasno razlučivi antagonisti. To bi bila simplifikacija. […]
[…] Mene zapravo uopće ne zanima govoriti o politici, već o pitanju osobne slobode, a ona znači živjeti, misliti i raditi, štoviše i voljeti, bez nametnutih stavova i mehanizama koji ih konstruiraju, a koji su priljepljeni uz našu kožu i infiltrirani u naše glave takvom jačinom da ponekad vjerujemo da su naši vlastiti. Ali nisu. Put do sebe podrazumjeva deranje te kože i pražnjenje te glave. A to nije samo zadatak umjetnika, već svake osobe koja želi dotaknuti vlastitu misao. To je prvi korak.
Zato mislim da su formalni postupci bilo Europe bilo Rio bara kao i potencijalni prostori interpretacija i inscenacija koji se njima otvaraju mnogo političniji – demokratičniji, ako hoćete – nego li njihove teme. […]

RIZIK, projekat hrabrog pozorišta

Rizik shvatamo kao mogućnost, kao prostor i vreme u kojima uspostavljamo priliku za lične i institucionalne inicijative, kao idealizovani, ali i operativni mehanizam unutar kog se umesto "dogovorenih rizika" i "dogovorenih uspeha", umesto "konsenzusa po svaku cenu", otvara i realizuje sve ono što je nemoguće uraditi na drugom mestu, a što je nužno uraditi sada i ovde.

Rizik je imanentna kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Rizik je pokušaj da se ukaže na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi takve pozorišne produkcije. Istovremeno, to je i sasvim određeni predlog kulturne politike, model jednog od mogućih načina da se vratimo onoj umetnosti koja ulog sopstvenog autoriteta pretpostavlja rasporedu unutar hijerarhije moći.

Pre svega - Rizik je avantura, ah, u ime ideala. Rizik je i negacija i afirmacija. Izabrano promišljanje pozicije Centra za kulturnu dekontaminaciju ovoga puta na teritoriji pozorišne produkcije. Rizik je nastao kao analiza postojeće pozorišne produkcije u kojoj je poređenje sa “ovim ovde” postalo merilo vrednosti, “Rizik” je, dakle, jedan predlog, priziv i poziv.

Projekat pomogli: Fond za otvoreno društvo, Srbija, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava

rizik
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019