Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA MAJ 2007
Festival DANI SARAJEVA
utorak, 1.maj 2007. − 2.maj 2007.
13:00, razne lokacije

Inicijativa mladih za ljudska prava u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju i RENDE izdavačkom kućom iz Beograda 1. i 2. maja organizuje mini festival “Dani Sarajeva u Beogradu”, u znak obeležavanja 15 godina od početka opsade Sarajeva i sa idejom podsticanja razvoja komunikacija između mladih iz Beograda i Sarajeva.

Festival će na simboličan način biti otvoren akcijom obnavljanja Sebilj česme na dnu Skadarlije, poklona Sarajeva gradu Beogradu. Tom prilikom nastupiće i angažovani beogradski hor i orkestar Horkestar.

Učešće u programu uzeće glumica Mirjana Karanović, talentovani pisci iz Bosne i Hercegovine Muharem Bazdulj, Namik Kabil, predsednik Mladih liberala BiH Edin Čolić, disk džokeji Ahmaad i Jasmina, a festival će zatvoriti predstava Pozorišta malih stvari iz Trebinja "Sarajevske priče" u režiji Filipa Gajića.

Takođe imamo čast da najavimo pretpremijerno prikazivanje filma "Vodič za prežvljavanje" u produkciji FAMA koji govori o tome kako je izgledao život u opkoljenom Sarajevu.

 
Program festivala:

Utorak 1. maj

13:00 - 14:00, Skadarlija

Otvaranje festivala / rekonstrukcija Sebilj česme, nastup Horkestra pored česme

15:00 - 16:30, CZKD, Birčaninova 21

Tribina - Komunikacija Sarajeva i Beograda nakon završetka rata;
Dragana Erjavec, XY Produkcija, Sarajevo;
Edin Čolić, predsednik Mladih liberala BiH,
Mirjana Karanović, glumica,
Nataša Govedarica, Sarajevo film festival,
Andrej Đerković, vizuelni umetnik,
Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava

16:30 - 19:00, CZKD, Birčaninova 21

Vodič za preživljavanje - FAMA
Atorzija - Stefan Arsenijević

22:00 žurka na splavu Povetarac (novobeogradska obala Save);
Dj Ahmaad, Sarajevo
DJ Jasmina, Sarajevo
Shazalakazu, Beograd
K-NOO, Beograd

Sreda 2. maj

14:00 - 17:00, CZKD, Birčaninova 21
Sarajevo ljubavi moja - RENDE produkcija
Otisci - XY Produkcija

17:00 - 19:00, CZKD, Birčaninova 21
Tribina - predstavljanje sarajevskih pisaca: Muharem Bazdulj, Saša Ilić, Željko Obrenović, Namik Kabil, Vahid Piralić, Vule Žurić


20:30, Kalemegdan

Sarajevske priče - Pozorište malih stvari, Trebinje, režija Filip Gajić

Tokom trajanja festivala publika će u dvorištu Centra za kulturnu dekontaminaciju biti u prilici da vidi izložbu ZABORAV UBIJA bosanskog umetnika Andreja Đerkovića koja je tokom poslednjih nekoliko godina sa velikim uspehom prikazana u petnaestak evropskih gradova.

O izložbi:

Andrej Ðerković, ZABORAV UBIJA

U nedostatku ozbiljnjijih razmišljanja o našoj prošlosti ni nakon petnaest godina, rad “Zaboravubija”je reakcija na agresivnu kampanju protiv pušenja (koja je u nekim zemljama propisana zakonskom regulativom), u vrijeme kada riječ smrt postaje jedna od sasvim uobičajenih riječi iz novinarskog vokabulara. Na originalnoj kutiji cigareta sarajevske DRINE umjesto oznake “Pušenje ubija” na bosanskom, engleskom i francuskom jeziku nalazi se naznaka “Zaborav ubija”. Rad koji je urađen u suradnji sa Fabrikom Duvana Sarajevo, je potpisan od strane autora i “Majke enklava Srebrenica i Žepa”, te numerisan od 001 do 800. Ovaj rad je posvećen onima koji misle, da pušenje ubija više no ljudski um, i nama koji mislimo da oni tako ne misle. Rad je premijerno prikazan u Sarajevu u okviru zvaničnog obilježavanja desetogodišnjice pada Srebrenice, te istog dana u Londonu, a poslije i u Amsterdamu, Zagrebu, Ženevi, Antverpenu, Cirihu, Marseju, Barseloni, Banjoj Luci, Bratislavi, Rijeci, Istanbulu, Podgorici i Dubrovniku. Postavka u Beogradu ima simbolično značenje gledajući na činjenicu da se postav održava na petnaestogodišnjicu početka opsade Sarajeva i rata u BiH.

O autoru:

Andrej Ðerković je rođen 1971. godine u Sarajevu. Završio je Školu Primijenjenih umjetnosti u Sarajevu. Samostalno izlagao u Gazi, Ženevi, Barseloni, Belfastu, Istanbulu Firenci, Den Haug, Amsterdamu, Londonu, Ljubljani, Rijeci, Bernu, Splitu, Lionu, Strazburu, Zagrebu, Beogradu, Mostaru, Sarajevu i u još desetak gradova širom Evrope. Radovi i fotografije objavljene su u brojnim svetskim štampanim i elektronskim medijima. Njegovi radovinalaze se između ostalih i u kolekcijama ARS AEVI Muzeja Suvremene umjetnosti Sarajevo, Umjetničke GalerijeBosne i Hercegovine, «The Councilof EuropeStrasbourg», Old Arts Museum Belfast», «MB Centrefor ContemporaryArts Istanbul», Centro Arte «Moderna e Contemporanea della Spezia», «United StatesInformation Agency», SCCA Sarajevo, Grada Marseja, Memorijalnog Centra «Potočari» Srebrenica.

Za sve dodatne informacije kao i zahteve za pojedinačne intervjue sa učesnicima festivala možete se obratiti na e-mail press@yihr.org ili na brojeve telefona 011/33 70 757, 063/321-376 i 064/490-57-80.

PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA
Jusuf Hadzifejzović u CZKD, performans

i predavanje Petra Čukovića

PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA Jusuf Hadzifejzović u CZKD, performans i predavanje Petra Čukovića
četvrtak, 10.maj 2007. − 11.maj 2007.
20:00, CZKD

Cetvrtak, 10. maj, 20h

Jusuf Hadzifejzovic

CARLAMA DEPO, performans

 Petak, 11. maj, 20h

Petar Čuković

OBJAVE APOKRIFA, predavanje

 

O projektu:

>>>

Projekat Performans: istorija, akcija predstavlja seriju dogadjaja tokom koje ynaajni umetnici, teoreticari i istoricari umetnosti koji svoj rad vezuju za performans - ucestvuju u premijernim i ponovnim izvodjenjima, diskusijama, predavanjima i razlicitim umetnickim i teorijskim formama dogadjaja osvetljavajuci tako praksu performansa kao zive tradiciju vizuelnih umetnosti na ovim prostorima, na savremen i kriticki nacin.

S obzirom na istorijske aspekte umetnosti performansa i njenu poziciju u aktuelnim stvaralačkim trendovima i praksama na internacionalnoj umetničkoj sceni, nužno je reći da se prisustvo ove vrste produkcije u našoj sredini gotovo simptomatično tretiralo kao svojevrsna nestabilna, vaninstitucionalna i establišmentu preteća vrsta kreativne upotrebe van-umetničkih sredstava. U tom smislu, posebno je zanimljivo gotovo efemerizovano insistiranje na označavanju perfromansa kao novog i alternativnog umetničkog medija.

Sa druge strane, njegova višedecenijska izopštenost iz akademskih obrazovnih platformi dovela je do toga da se performans-produkcija od 1970-ih do danas vidi kao potencijalna pretnja hijerarhizovanim postojećim aparatima distribucije znanja. Anahrone težnje “vladajućih” akademskih struktura mogu se prepoznati u pažljivim i uspešnim odbranama ideje o vaninstitucionalnoj sudbini tzv. nematerijalne umetnosti (u tom smislu performans je principijelno bio svrstavan u tradiciju konceptualnih praksi kasnih 1960-ih i 1970-ih godina) i to je sa druge strane dovelo do nemogućnosti istorizacije i evaluacije, ove, inače sasvim bogate, prakse na prostorima nekadašnje Jugoslavije i na lokalnim scenama zemalja koje su je nasledile.

O umetniku

>>>

Jusuf Hadžifejzović je rođen u Prijepolju. Živi i radi u Sarajevu i Antverpenu. Studirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umjetnosti, te u Dizeldorfu završio postdiplomske studije na Državnoj akademiji umjetnosti u klasi Klausa Rinkea. Jedan je od osnivača projekta Jugoslovenska dokumenta i sarajevskog bijenala moderne umjetnosti koji je 80-tih sarajevsku umjetničku zajednicu doveo na vrh jugoslavenske i svjetske umjetničke scene. Od tada drži poziciju najprovokativnijeg bosanskog umjetnika srednje generacije. Jedan je od osnivača Kolekcije Ars Aevi budućeg sarajevskog muzeja savremene umjetnosti. Učestvovao je u mnogim veoma značajnim međunarodnim izložbama savremene umjetnosti od Berlina do Koreje.

 

O predavanju Petra Čukovića, Objave apokrifa

>>>

Napuštanje strogo definisanoga polja nominalističkog umjetničkog praksisa i razumijevanje šireg konteksta kulture kao suštinskog referentnog okvira za djelovanje umjetnika, za Jusufa Hadžifejzovića, jednako kao i za novije generacije umjetnika sa istoka, nijesu omogućavali samo simboličku razgradnju / rekonstrukciju dominantnih ideoloških matrica po kojima su funkcionisala ova manje-više zatvorena društva, nego su isto tako otvarali prostor za jednako simboličku samoidentifikaciju. Tako i Hadžifejzovićeve Depografije, koje ovaj umjetnik radi posljednjih šesnaest godina, integrišu obje ove značenjske ravni. Sa jedne strane, na djelu je strategija jezičkog mulatstva, hibridnosti i transepcije znakova, koja dovodi u pitanje funkcionisanje uspostavljenog Smisla, kao i njoj srodna rekuperacija objekata sa Deponije Istorije, odbačenih, degradiranih, zaboravljenih tragova o nekom postojanju, objekata koji nijesu mogli, ili im u ambijentu nemilosrdne razmjene znakova nije bilo dano, da se uzdignu do Svjetlosti Istorije. Sa druge pak strane, i to je ono što je uglavnom izmicalo tumačima Hadžifejzovićevog rada, sve Depografije, bez izuzetka, na jedan uzbudljiv način otvaraju mogućnost susreta sa jednom apokrifnom ličnom pripoviješću: nobilizacija degradiranih objekata i njihovo uznošenje do nivoe umjetnosti ne samo da na simboličkoj ravni (re)konstruiše Istoriju, nego upućuje i na diskretne tragove finih nadkompenzacijskih psiholoških mehanizama (umjetnikov otac svoje relativno bogatstvo inisijalno je stekao baveći se prometom otpada, a nadimak Pado direktno je izveden iz imenice koja označava vrstu robe kojom se njegova firma bavila).

Petar Čuković je istoričar umetnosti iz Podgorice. Direktor je Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju.

Realizaciju projekta su podrzali Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pro Helvetia Belgrade - Swiss ultural Programme Serbia.

Prof. Harald Velcer "Deka nije bio Nacista. Holokaust i nacionalni socijalizam u sećanjima nemačkih porodica", predavanje, na nemačkom jeziku, sa simultanim prevodom
ponedeljak, 14.maj 2007.
19:00, CZKD

Predavanje je deo projekta “Moje detinstvo se iselilo. Istorija i konstrukcija sećanja“.
Da li ono, čega se mi sećamo, ono što se zaista i dogodilo? Težište ove teme su pitanja vezana za ispitivanje sećanja i njihov značaj za aktuelne debate na polju savremene istorije.

Prof. Harald Velcer je rukovodilac istraživačke grupe "Sećanje i pamćenje" na Kulturno- naučnom institutu u Esenu, Naučnog centra pokrajine Severnorajnske Vestfalije.

Realizovano u saradnji sa Gete institutom Beograd

vise informacija o citavom projektu na:

+381 11 2622823  

Teofil Pančić KARMA KOMA Promocija nove knjige u izdanju Biblioteke XX vek
utorak, 15.maj 2007.
18:00, CZKD

Govore:
Milan Vlajčić,
Vojin Dimitrijević
Ivan Čolović
i autor
 

Beleška o autoru:

Teofil Pančić je rođen 1965. godine u Skoplju. Kolumnista je i kritičar beogradskog nedeljnika « Vreme ». Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-jugoslovenskog područja, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja. U Biblioteci XX vek objavljene su njegove knjige : Urbani Bušmani – Život i smrt u srpskom postkomunizmu (2001) i Čuvari bengalske vatre - Život i smrt u srpskom postkomunizmu,2. Pančić je autor još dve knjige: Osobeni znaci (Beopolis, Beograd, 2006) i Na hartijskom zadatku (Dnevnik, Novi Sad, 2006). Knjiga Kama Koma donosi tekstove istoimene Pančićeve kolumne u novosadskom listu «Dnevnik».

Iz recenzije Ivana Čolovića:

Ima pisaca koji pišu za novine, ali priznanje da su pisci stiču na drugi način, tako što objavljuju romane, pripovetke, eseje, studije i druge stvari koje spadaju u uvažene institucije Književnosti, Filozofije ili Nauke. Kad takvi pišu za novine, podrazumeva se da to ne spada u njihovo “delo”, koje čeka da mu se oni, kad završe novinski članak, vrate i da, pošto su kratko vreme pisali, nastave da “stvaraju”. Nasuprot njima, Teofil Pančić je odlučio da baš tu, u novinama, stvara, da na pesku novina zida svoj opus. I materijal koji on koristi za tu gradnju u skladu je sa izabranom lokacijom. To je ona dosadna, nametljiva, a ustvari skoro neuhvatljiva zbrka svakodnevnih dogadjaja, reči i slika koju je svojevremeno Boris Vijan nazvao penom dana.

Pančićeve knjige, četiri dosad objavljene i ova, peta, pokazuju da se i na tako nesigurnom tlu kao što su novine i da se od tako efemerne gradje kao što je svakodnevica može podići nešto solidno. Sve su to zbirke novinskih tekstova, a ti tekstovi, kad su preneti u knjige, čuvaju uspomenu na svoj život u novinama, i ne stide ga se. Karma koma - kao, pre toga, Urbani bušmani i Čuvari bengalske vatre – sadrži tekstove koji su nastali kao komentari dogadjaja u takozvanom realnom svetu i taj svet je u njima ostao prepoznatljiv i kad su Pančićevi članci i kolumne postali poglavlja njegovih knjiga.

 
 
Filip Matić

NEMAČKI U STO LEKCIJA

izložba

Filip Matić NEMAČKI U STO LEKCIJA izložba
sreda, 16.maj 2007. − 25.maj 2007.
19:00, CZKD

O autoru >>>>

Filip Matić je umetnik iz Beograda, nastanjen u Oslu (Norveška) gde je u poslednjih desetak godina ostvario veoma uspešnu karijeru dizajnera i art direktora. Paralelno sa tim i sve intenzivnije Filip Matić izlaze svoje slike, uglavnom velikog formata. Nekoliko puta je izlagao samostalno u Beogradu (Galerija Zvono i Galerija SKC) i Oslu (Galerije Semmingsen i Matic), kao i na grupnim izložbama u Nemackoj, Austriji, Srbiji, Norveškoj. Njegovi radovi nalaze se u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u SAD, Norveškoj, Srbiji, Kanadi, Nemačkoj.

Iz teksta Ivana Pravdića, katalog izložbe

>>>>

Žan Žene nas je, davno li to beše, učio da je svaka tehnološka novina oslobađala umetnički medij od realnosti. Fotografija je tako oslobodila slikarstvo od nužne faktografčnosti. Film je oslobodio fotografiju od potrebe za beleženjem trajanja. Televizija je oslobodila film od trenutnosti dokumenta. Internet je oslobodio televiziju od necenzurisane vesti. Svi navedeni postslikarski mediji snažno su se borili i slavili osvajanje nečeg imanentnog slikarstvu – višebojnosti. Od foto papira preko celuloida do ekrana. Sve u slavu invazije bojenih slika koje šareno maskiraju sivilo svakodnevnice. Sivilo asfalta i betona, sivilo i prljavštinu prirode i društva, sivilo i mutnoću osrednjeg javnog mišljenja - svi mediji uz pomoć boja bivaju oslobođeni realnosti postojanja, jer mi čemo uvek radije gledati kaleidoskopsku razglednicu. Svedoci smo da je u “društvima spektakala” po Gi Deboru i “društvima statista” po Nikolasu Buriou, i sama realnost oslobodila sve nas od sebe – i od nas samih i od same realnosti. A šta to beše realnost? Bora ćosi}, jedan od najboljih jugoslovenskih pisaca i prevodilaca, izganik nigde druge do u Nemačku, učio nas je da je “stvarnost isuviše estetizantna”, da je mučno, pa i nepotrebno estetizovati je. Zato je iznenađujuće, šokantno čak, naći se pred “klasičnim” slikarskim delima dovoljno impozantnih dimenzija (da se može u njih kročiti), a koja su crno-bela. Pardon, ne crno bela, jer ni život nije crn i/ili beo, već klizi i zapinje beskrajnim spektrom sive ili već kakve druge monohromije. Zato dela nisu stilizovana, estetizovana, autorski pečatirana, likovno ukalupljena, već obično precizna i stravično zasivljena, bašonako kako naše oči ne pristaju da vide svet. Na slikama je još nešto što ne vidimo u svakodnevnim prizorima. Bauk tekta. I to strašan koncept ove nemani, pa još i na nemačkom jeziku. Naslov dela istovremeno je i podnaslov.

...   Izložba će biti otvorena do 25. maja, svakim danom sem nedelje 11-19h.

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019