Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA 2008
Le Courrier de la Serbie 
i Centar za kulturnu dekontaminaciju predstavljaju:
 
Manjine: migracije i readmisija

Le Courrier de la Serbie i Centar za kulturnu dekontaminaciju predstavljaju: Manjine: migracije i readmisija
četvrtak, 7.februar 2008.
11:00, CZKD

11h Otvaranje
pozdravni govor Milica Čubrilo, ministarka za dijasporu Srbije
Nj.E. g-din Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Srbiji
Nj.E. g-din Vilhelm Majer, ambasador Švajcarske u Srbiji

Predstavljanje Le Courrier des Balkans: Loran Žeslan Predstavljanje Le Courrier de la Serbie: Gael Perio    

11h30 Okrugli sto: Manjine: migracije i readmisija, 1.deo

Tanja Miščević: Pravni aspekti Sporazuma o readmisiji između Evropske unije i Srbije

Nadia Ćuk: Migracije, manjine i interkulturalni dialog

Žan-Arno Derens: Migranti sa Balkana u Zapadnoj Evropi, predrasude, integracija i odbacivanje

Jovan Ćirilov: Romska kultura – jezik prevođenje i komunikacija   

12h30 Okrugli sto: Manjine: migracije i readmisija,2.deo

Slađana Novosel: Sandžak - migraciono raskršće Balkana Belgzim Kamberi: Manjine, između legalne i ilegalne migracije Aleksandar Maksimović: Obrazovanje, integracija – primer škole Branko Pešić u Zemunu Biljana Tasić: Dati glas Romima – prezentacija NVO RPoint   Razgovor vodi: Marina Rakić     14h Degustacija vina Terroirs des Balkans   «Deca iz readmisije», projekcija fotografija Marije Janković i Dalibora Danilovića «Granice», projekcija fotografija Majkla Bauringa     19h «Kenedi se ženi», projekcija filma Želimira Žilnika (80’)     21h Hip-Hop FLYING CREW BBC CRAZY STEPS MYSTIC MC                 Produkcija: Le Courrier de la Serbie i Centar za kulturnu dekontaminaciju Partneri: R.Point i Urban In Podrska: Pro Helvetia, Council of Europe Sponzori: Beta RFI 107,9 FM, Terroirs des Balkans

Čarobnjak ili Harmonična kakofonija (PLAVO POZORIŠTE) Demonstracija jednog pozorišnog jezika
subota, 16.februar 2008.
20:00, CZKD

Scenario i režija: Nenad Čolić

Učestvuju: Maša Jelić, Ranko Trifković, Jelena Martinović,

Marko Potkonjak, Dejan Stojković

Scena i kostim: Ivana Čolić

Pr menadžer: Dubravka Vujinović

 
 

»Čarobnjak ili Harmonična kakofonija«, to je pokušaj pretvaranja vremena u prostor pomoću zvuka... To je pokušaj komponovanja teatra, pokušaj da scenski, pozorišni elementi budu u funkciji orkestriranja kakofonije i da na taj način gledaočeva percepcija bude pomerena iz racionalne u vanvremensku, prostornu sferu.

Predstava je bazirana na čuvenoj bajci L. Frenka Bauma »Čarobnjak iz Oza« i tekstovima F. M. Dostojevskog, Virdžinije Vulf, Hermana Hesea, Oskara Vajlda i Marine Cvetaeve. U predstavi su korišćeni materijali glumaca i muzički materijali iz različitih predstava Plavog pozorišta koje su realizovane u periodu od 1995. do 2006. godine:

Sonet bez naslova (1995)             

To beše duša rudnik čudesan (1999)  

Oscar Wilde i Nepostojani princ (2000)       

Sarcasticus ili Rođenje virusa (2002)

Fantastično jevanđelje po Virdžiniji (2003)

Dijalektika duše – Studija o slobodi (2004)

Pevam kao da sam ptica (2006)

Nenad Čolić
 
Evropska premijera predstave izvedena je na internacionalnom pozorišnom festivalu Manover u Lajpcigu u Nemačkoj, 4. decembra, na dan dvanaeste godišnjice Plavog pozorišta.
 
Plavo pozorište se zahvaljuje

Skupštini grada Beograda - Sekretarijatu za kulturu

Švajcarskom programu za kulturu - Pro Helvetia

Centru za kulturnu dekontaminaciju

 

Više informacija možete dobiti e-mailom ili na telefon 064 190 30 64.

 

Pozorisna laboratorija Plavo pozoriste
Senjacka 3,
Beograd
Tel: +381 11 2652 085, 64 190 30 64
E-mail: plavopozoriste@hotmail.com
www.plavopozoriste.com

JEBO SAD HILJADU DINARA, promocija knjige Borisa Dežulovića JEBO SAD HILJADU DINARA, promocija knjige Borisa Dežulovića
petak, 22.februar 2008.
19:00, CZKD

VBZ BGD i Centar za kulturnu dekontaminaciju
vas pozivaju na promociju
prve knjige u izdanju VBZ-a Beograd

Učestvuju:
Boris Dežulović
Ivan Bevc
Vladimir Arsenijević

SRBIJA KAO SPRAVA SRBIJA KAO SPRAVA
utorak, 18.mart 2008.
19:00, CZKD

BETON i Centar za kulturnu dekontaminaciju

vas pozivaju na tribinu/predstavljanje knjige

Učesnici: Redakcija kulturno propagandnog kompleta BETON

Srpska književna kritika se nikad nije sistematski pozabavila sferom direktnog prožimanja literature i ideologije, kulture i politike. Većina ozbiljnih istraživača je svesna estetskog šunda i/ili visoke ideološke zasićenosti dela čija će visina tiraža i broj izdanja, obeležiti jedno vreme, ali se time nikad neće adekvatno pozabaviti. Upravo kukavičluk i izrazita erozija moralne komponente zvanja univerzitetskog profesora, naučnog istraživača i književnog kritičara proizveli su zapušteno kulturno polje i ostavili prazan prostor.

Projekat KPK Beton, koji se manifestuje rubrikom Mixer i tekstovima koji selektivno preispituju srpsko književno nasleđe, ima za cilj dekonstrukciju »tvrde linije« mainstream srpske literature od početka osamdesetih. Reč je o uticajnim književnim delima koja sažimaju i konstruišu različite vidove ideologije nacionalizma. Ta su dela ostala bez adekvatne kritičke recepcije. Ona su nagrađivana, često izvođena, emitovana i preštampavana, zbog čega su i danas aktuelna i uticajna. Njihov uticaj raste uz činjenicu da takvi literarni projekti imaju svoje nastavljače i politički uticajne čitaoce, svoje političke ideologije i subkulturne pokrete.

U prvoj knjizi edicije BetonSrbija kao sprava, prikupljeni su tekstovi iz rubrike Mixer, koji dekodiraju ideološki potencijal u delima nastalim u periodu od ranih osamdesetih do naših dana. Ideološki luk opisuju romani Danka Popovića Knjiga o Milutinu (1984), Vojislava Lubarde Vaznesenje (1989), obe verzije drame Ljubomira Simovića Boj na Kosovu (1988, 2002), roman Gorana Petrovića Opsada crkve Svetog Spasa (1996), poezija Milosava Tešića i Dragana Jovanovića Danilova, poema Matije Bećkovića »Ćeraćemo se još« (1996), eseji Milorada Pavića Roman kao država (2004), knjiga poezije Rajka Petrova Noga Nedremano oko (2004) i najnoviji roman Dobrice Ćosića Vreme vlasti 2 (2007). Poseban kuriozitet predstavlja tekst o legionaru-profesionalnom ubici i piscu bestseler romana Miloradu Ulemeku, preko čije biografije »kolektivno autorsko telo« heroizuje ratnog zločinca i atentatora na premijera Đinđića.

 
KOČA POPOVIĆ – INTELEKTUALAC, REVOLUCIONAR, RATNIK, DRŽAVNIK povodom stogodišnjice rođenja Koče Popovića
sreda, 19.mart 2008.
18:00, CZKD

 
Učestvuju:
Mirko Tepavac
Radoslav Djerić
Branka Prpa

  u nastavku programa biće prikazan video-rad
NAKNADNO O LJUBAVI (2003)
Milice Tomić, uz komentar autorke

Organizacija:

CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU i
SAVEZ ANTIFAŠISTA SRBIJE

Tribina »Zaboravljeni svet – enklave na Kosovu«
četvrtak, 27.mart 2008.
18:00, CZKD

Učestvuju članovi grupe koja se upravo vratila sa Kosova:

Bashkim Hisari
Vera Marković
Marija Radoman
Miroslav Isaković
Ivan Živković
Ivan Kuzminović
Obrad Savić
Sonja Biserko
Borka Pavičević
___________________

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
i Centar za kulturnu dekontaminaciju

PLAVO POZORIŠTE: Čarobnjak ili Harmonična kakofonija
subota, 12.april 2008.
20:00, CZKD

Demonstracija jednog pozorišnog jezika

Scenario i režija: Nenad Čolić
Učestvuju: Maša Jelić, Ranko Trifković, Jelena Martinović,Marko Potkonjak, Dejan Stojković
Scena i kostim: Ivana Čolić
Pr menadžer: Dubravka Vujinović

»Čarobnjak ili Harmonična kakofonija«, to je pokušaj pretvaranja vremena u prostor pomoću zvuka... To je pokušaj komponovanja teatra, pokušaj da scenski, pozorišni elementi budu u funkciji orkestriranja kakofonije i da na taj način gledaočeva percepcija bude pomerena iz racionalne u vanvremensku, prostornu sferu.

Predstava je bazirana na čuvenoj bajci L. Frenka Bauma »Čarobnjak iz Oza« i tekstovima F. M. Dostojevskog, Virdžinije Vulf, Hermana Hesea, Oskara Vajlda i Marine Cvetaeve. U predstavi su korišćeni materijali glumaca i muzički materijali iz različitih predstava Plavog pozorišta koje su realizovane u periodu od 1995. do 2006. godine:
Sonet bez naslova (1995)             
To beše duša rudnik čudesan (1999)  
Oscar Wilde i Nepostojani princ (2000)       
Sarcasticus ili Rođenje virusa (2002)
Fantastično jevanđelje po Virdžiniji (2003)
Dijalektika duše – Studija o slobodi (2004)
Pevam kao da sam ptica (2006)

Nenad Čolić

Evropska premijera predstave izvedena je na internacionalnom pozorišnom festivalu Manover u Lajpcigu u Nemačkoj, 4. decembra, na dan dvanaeste godišnjice Plavog pozorišta. 

Plavo pozorište se zahvaljuje:

Skupštini grada Beograda - Sekretarijatu za kulturu

Švajcarskom programu za kulturu - Pro Helvetia

Centru za kulturnu dekontaminaciju

 

Više informacija možete dobiti e-mailom ili na telefon 064 190 30 64.

 

Pozorišna laboratorija Plavo pozorište
Senjačka 3, Beograd
Tel: +381 11 2652 085, 64 190 30 64
E-mail: plavopozoriste@hotmail.com
www.plavopozoriste.com

SEMINAR POSTSEKULARNA EVROPA RELIGIJA I JAVNI PROSTOR Beograd, Priština, Sarajevo
sreda, 16.april 2008. − 18.april 2008.
10:00, razne lokacije

Sreda, 16. April
Centar za kulturnu dekontaminaciju
 
10:00-10:30  
                 
Registracija učesnika
 
10:30-11:00                   
Otvaranje seminara

Pozdravni govor organizatora:
Obrad Savić (Beogradski krug, Beograd, Srbija)
Borka Pavičević (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Srbija)

Obraćanje u ime podrıavalaca seminara:
Ivan Vejvoda, Izvršni director - Balkan Trust for Democracy, German Marshall Fund of the United States (Beograd, Srbija)

Pozdravni govor gostiju seminara:
Prof. Talal Asad (City Univerzitet of New York, New York, USA)
Prof. Gil Anidjar (Columbia Univerzitet, New York, USA)
Prof. Sergej Flere (Univerzitet u Mariboru, Slovenija)
Prof. Zorica Kuburić (Filozofski Fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija)
Kira Bruner Don (Izvršni director - Lapham's Quarterly, New York, USA)
 
11:00ˆ12:30   
   
Prva sesija: Ispovedni pluralizam i demokratija
Uvodničar: Profesor Talal Asad, "Sloboda govora, religija i sekularni kriticizam";
Komentatori: Prof. Gil Anidjar (Columbia University, New York, USA); Prof. Sergej Flere (Univerzitet u Mariboru, Slovenija); Prof. Zorica Kuburić (Filozofski Fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija: President of the Empirical Religious Research Association); Vukašin Milićević (Pravoslavni Teološki Fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija); Ana Miljanić (Columbia University, New York, USA)
Moderator: Obrad Savić (Beogradski krug, Beograd)
                        
13:00-14:30    
               
Panel diskusija (nastavak prve sesije)
 
15:30-17:00    
               
Druga sesija: Sekularizacija i moderna racionalnost
Uvodničar: Profesor Gil Anidjar, "Sekularizam"
Komentatori:  Prof. Talal Asad (City University of New York, New York, USA); Prof. Sergej Flere (Univerzitet u Mariboru, Slovenija); Prof. Zorica Kuburić (Filozofski Fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija: Predsednica Centra za empirijsko istraıivanje religije); Kira Bruner Don (Izvršni director - Lapham's Quarterly, New York, USA);  Vuka˚in Milićević (Pravoslavni Teološki Fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija)
Moderator: Borka Pavićević (CZKD, Beograd)
 
17:30-18:30  
                
Panel diskusija (nastavak druge sesije)
 
18:30-20:00       

Razgovor o knjizi
Formacije Sekularnog: Hriščanstvo, Islam, Modernost, Beogradski krug, Beograd, 2008. (Talal Asad, Formations of the Secular: Christianity, Islam, Modernity, Stanford Univerzitet Press, Palo Alto, 2003)
Učestvuju: Prof. Talal Asad, Prof. Gil Anidjar, Vukašin Milićević, Prof. Zorica Kuburić, Kira Bruner Don, Mirko Đorđević, Obrad Savić.
Moderator: Ana Miljanić (CZKD, Beograd, Srbija)
 

Četvrtak, 17. April
Fakultet za Medije i Komunikaciju

Adresa: Karađorđeva 65, Beograd
 
10:00-12:00   
    
Susret sa predstavnicima medija
 
18:00-18:30                   
Pozdravni govor organizatora:
Prof. Nada Popović (Fakultet za Medije i Komunikaciju, Beograd)
 
18:30-20:00   
    
Predavanje: Profesor Talal Asad, "Samoubilački terorizam i pravedni rat".
Komentari i diskusija: profesori i studenti sa Fakulteta za Medije i Komunikaciju. Moderator: Prof. Nada Popović
 
 
Petak, 18. April
Fakultet za Medije i Komunikaciju

Adresa: Karađorđeva 65, Beograd
 
10:00-12:00
      
Susret sa studentima
 
18:00-19:30       
Predavanje: Profesor Gil Anidjar, "Postoji li koncept hri˚ćanstva?"
Komentari i diskusija: profesori i studenti sa Fakulteta za Medije i Komunikaciju. Moderator: Prof. Novica Milić

 
Literatura koja će biti distribuirana tokom seminara:
Profesor Talal Asad, Formacije Sekularnog: Hrišćanstvo, Islam, Modernost, Beogradski krug, Beograd, 2008 (Formations of the Secular: Christianity, Islam, Modernity, Stanford Univerzitet Press, Palo Alto, 2003)
Profesor Gil Anidjar, Jevreji, Arapi: Istorija neprijatelja, Beogradski krug, Beograd, 2006 (The Jew, the Arab: A History of the Enemy, Stanford Univerzitet Press, Stanford)

VEDRANA RUDAN, Kad je žena kurva/Kad je muškarac peder

VEDRANA RUDAN, Kad je žena kurva/Kad je muškarac peder
petak, 18.april 2008.
19:00, CZKD

VBZ-BGD i Centar za kulturnu dekontaminaciju

Pozivaju Vas na predstavljanje nove knjige Vedrane Rudan

[Vedrana Rudan vs PUBLIKA@CZKD (live)]

 
>>>>>>>>>>> 
 

Vedrana Rudan

Kad je žena kurva/Kad je muškarac peder

Vedrana Rudan ponovo jaše. I to u velikom stilu.

U skladu s dobrim starim kapitalističkim načelom „više vrednosti za vaš novac“ autorka koju najviše volite da mrzite ovog puta nudi dve knjige u jednoj, uz dva (više nego) provokativna naslova kao stvorena za medijsko i cenzorsko bipovanje: „Kad je žena KURVA (beep)/ Kad je muškarac PEDER (beep)“.

Ova knjiga-klepsidra sjajno se čita i s leva i s desna, i odozgo i odozdo, i spreda i otpozadi, te tako nastavlja veliku tradiciju zapadnobalkanskog post-modernizma ujedno ga bespoštedno ismejavajući. Ne zavaravajte se: nije ovo nikakav chick-lit za post-chick-lit generaciju. Nije ovo ni logorejično klepetanje klimakterične žene. Ovo je nadasve neumoljiv, blasfemičan pogled na ovdašnju svakodnevicu i sve nas - muškarce i žene - u njoj, izlomljen i nagrizen, doslovno – fragmentarizovan, neobuzdanim izlivima žuči i želudačne kiseline. Rukopis Vedrane Rudan oštar je poput smrtonosnog štektanja puškomitraljeza. Starost, smrt, gubljenje lepote, loš seks, mržnja, nasilje, pokvareni, ustajali ljudski odnosi – sve su to naličja onih lepših tema koje zapravo pokreću autorku: mladosti, života, lepote, dobrog seksa, ljubavi, blagosti, dobrih, svežih ljudskih odnosa. Ali, kao istinski moralistički pisac koji neprestano pretražuje skrovita područja i, sa strašću nevernog Tome, gura prst u bolnu ranu, opipava šavove i spojna mesta, Vedrana Rudan uvek je spremna da nas podseti da stvari nisu ni izbliza onoliko jednostavne koliko bi možda neko voleo da verujemo i da se na kraju svake potrage za smislom krije tek po jedno kosmičko razočaranje. Stoga, ne dozvolite da vas prevare!

Da će ova knjiga, kao i sva ranija dela Vedrane Rudan, iznervirati mnoge u to nema baš nikakve sumnje, ali bi do sada već moralo svima da bude jasno da je to i bila osnovna autorkina namera. Ko to još nije shvatio, najbolje da se kloni ovog naslova. Ovo je esencijalna literatura isključivo za one koji su spremni da zarone i prođu kroz sve slojeve globalnog đubrišta u kom živimo vođeni sigurnom rukom paklene jahačice.

Pisano bez imalo poštovanja? Naravno.

Prljavo kao punk-rock gitara! Možete da se opkladite u to.

Bizarno? Jasno kao dan.

Inteligentno? Više nego.

Smešno?

Tužno?

Iskreno?

Šokantno?

Sve to i još mnogo toga!

Kad je, zaista, žena – beep?

A kad je muškarac – beep?

Otkrijte. Ako smete.

ILMA RAKUZA u Beogradu
subota, 19.april 2008.
19:00, CZKD

(autorka romana OSTRVO, Clio, Beograd 2004.
prevod sa nemačkog: Dušan Hajduk-Veljković)
 
 
Učestvuju:
Ilma Rakuza,
Filip David,
Laslo Vegel,
Zoran Hamović

Autorka romana OSTRVO po prvi put gostuje u Beogradu gde će, u susretu sa gostima i publikom, govoriti o svom spisateljskom i prevodilačkom radu. Ilma Rakuza rođena je 1946. godine u Rimavskoj Soboti u Slovačkoj. Ćerka Mađarice i Slovenca, detinjstvo je provela u Budimpešti, Ljubljani i Trstu. Studirala je slavistiku i romanistiku, a od 1977. godine predaje na univerzitetu u Cirihu. Prevodi poeziju i prozu sa francuskog, ruskog, mađarskog i srpskog jezika i objavljuje pripovetke, poeziju i eseje. Njena najpoznatija dela su zbirke pesama Wie Winter (1977) i Les Mots/Morts (1992) i zbirke pripovedaka Miramar (1986) i Steppe (1990).
 
 
Posle rastanka od svoje žene, muskarac, o kome jedino znamo da je učitelj, boravi u skromnom hotelu na grčkom ostrvu Patmos. Dok tumara po ogoljenim brdima, obali ili hotelskoj sobi on nanovo opaža život i pokušava da shvati svoju prošlost i rastanak koji u sebi jos uvek ne mozeda prevaziđe. Jednostavno i pripovedački vešto, autorka pokazuje da celovit život ipak postoji, ne kao idila, već kao prirodna vezanost i(ili) razdvojenost muškarca i žene.

 

ISPLJUVAK PUN KRVI, predstavljanje novog izdanja knjige Živojina Pavlovića ISPLJUVAK PUN KRVI, predstavljanje novog izdanja knjige Živojina Pavlovića
ponedeljak, 5.maj 2008.
19:00, CZKD

Govore:
Dragoljub Mićunović
Milan Vlajčić
Ljubiša Ristić
Gojko Tešić
Slobodan Gavrilović
Borka Pavićević

Danas 5. juna (1968), glumci preplavljuju fakultete. Što je broj izdržljivijih studenata manji, to je prisustvo glumaca brojnije.
Oni su lešinari. Osećaju da pobuna više nije opasna; da se sa njom može koketirati. Nahrljuju, pojedinačno ili u grupama. S pismima. Telegramima. S estradnim „programima", da – zabavljaju.
Prividno, revolucija trijumfuje,. Eno, ulice se crvene od crvenih bedževa: devojke i mladići ih ponosito nose zakačene za košulje.
Ali nepogrešiva glumačka čula govore da je bunt na umoru. Nasrtaji folklornih, muzičkih i glumačkih priređivača kazuju da se duh pobune umrtvljuje efikasnim morfijumom – zabavom.
Umesto mecima, na nevaljalu decu u ovaj čas puca se konfetama.

SLUŽBENI GLASNIK i Centar za kulturnu dekontaminaciju

 

Tribina Antifašizam u Srbiji
petak, 9.maj 2008.
13:00, CZKD

Učesnici:

Prof.dr. Vojin Dimitrijević - direktor Beogradskog centra za ljudska prava

Sonja Liht - direktor Fonda za političku izuzetnost
Predrag J. Marković - saradnik Instituta za savremenu istoriju
 
Tribinu vodi Filip Švarm - odgovorni urednik nedeljnika Vreme.
 
Antifašizam je jedan od temeljnih evropskih vrednosti.
Da li se i koliko to primećuje i uvažava u Srbiji ?
Ideja naše tribine je osvetljavanje položaja antifašizma u Srbiji danas
 
Organizacija: Beogradski nedeljnik "Vreme", fondacija "Friedrich Ebert " i Centar za kulturnu dekontaminaciju

UMETNOST JESTE POLITIKA
Prva konferencija Radnika u kulturi

UMETNOST JESTE POLITIKA Prva konferencija Radnika u kulturi
subota, 10.maj 2008.
12:00, Muzej 25. maj

12h
ZAŠTO RADNICI U KULTURI?

Grupa RUK konstatuje da je uvedeno vanredno stanje u savremenoj umetnosti u Srbiji. Ukinut je politički prostor u umetnosti, sprovedena je zabrana mišljenja i slobodnog izražavanja koja je zagarantovana Ustavom. Postavlja se pitanje: zašto je savremena umetnost u Srbiji danas toliko opasna za državu i njen aparat?
Podsetimo: otvaranje izložbe "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine" nasilno je sprečeno od strane nacionalističkih i klerofašističkih grupacija, tumača i sprovodioca srpske državne ideologije. Onemogućena da vidi izložbu, grupa građana i građanki samoinicijativno se okupila, samoorganizovala i odlučila da na ovaj nasilni akt odgovori umetničko-političkom inicijativom grupe RUK (Radnici u kulturi), čija je namera pokretanje javne rasprave o ovom incidentu i stvaranje uslova za otvaranje cenzurisane izložbe, kao i vraćanje politike u polje savremene umetnosti.
RUK je otvoren za sve koji ne prihvataju cenzuru u savremenoj umetnosti, za sve koji nameravaju da intervenišu u uslovima društvene paralize koju je zatvaranje ove izložbe još jednom potvrdilo, za sve koji misle da je politici mesto u umetnosti. Zatvaranje izložbe više nije samo pitanje manjinskih prava u Srbiji, već je to problem društva u celini. RUK smatra da se mora stati na put fašizmu koji država i njene institucije ne sprečavaju.
 
Uvodna reč organizatora:
Dejan Sretenović, Branimir Stojanović

 
12.30 – 14.00
Panel #1
HOĆEMO CENZURU!
Od cenzure do evaulacije i nazad
 
Kako govoriti slobodno kada je zabrana govora neformalna i dolazi iz institucija kroz evaluaciju ili sa ulice kao nasilje, sve uz prećutnu podršku Države? Kako sprečiti da državni aparat sprovodi svoju ideološku cenzuru kroz polje društvenosti i navodnog samoorganizovanja? Panel diskusija "Hoćemo cenzuru" pokušava da mapira odnose države i slobode umetničkog izražavanja, odnosno da odgovori na pitanje: gde su granice dozvoljenog i kako ih možemo saznati kada država nema granice, ni spoljne, prema susednim državama, ni unutrašnje, prema sopstvenom društvu?
 
Uvodničar: Branislav Dimitrijević
Učesnici: Milena Dragicevic-Šešić, Želimir Žilnik, Ivan Medenica, Borka Pavićević, Vida Knežević;
Moderator: Svebor Midžić
 
14.00 – 14.45
Diskusija
 
 
15.30 – 18.00
Panel #2
ZA SADA BEZ DOBRE POLITIKE
Umetnička produkcija u Srbiji posle 2000. godine
 
Da li se može govoriti o periodu krize na umetničkoj sceni u poslednjih nekoliko godina? Da li su godine posle demokratskih promena, vreme tranzicije socijalne i tržišne hijerarhije i političkog sistema donele i svojevrsnu klimu uravnoteženja čije su karakteristike depolitizacija umetničke prakse, nedostatak 'velikih tema' i značajnih produkcijskih poduhvata i kad je aktuelna umetnička produkcija u pitanju, ali i kad je reč o recentnim kustoskim projektima? Možemo li, i na koji način, uporediti trenutne okolnosti na umetničkoj sceni sa situacijom koja je vladala tokom 90-ih godina prošlog veka?
 
Uvodničar: Milica Tomić
Učesnici: Slavko Bogdanović, Borut Vild, Bojan Đorđev, Darinka Pop-Mitić, Nenad Glišić, Vladan Jeremić, Danilo Prnjat;
Moderator: Vladimir Tupanjac

 

file attachments:
PDF  
Čarobnjak ili Harmonična kakofonija (PLAVO POZORIŠTE) Demonstracija jednog pozorišnog jezika
subota, 17.maj 2008.
20:00, CZKD

»Čarobnjak ili Harmonična kakofonija«, to je pokušaj pretvaranja vremena u prostor pomoću zvuka... To je pokušaj komponovanja teatra, pokušaj da scenski, pozorišni elementi budu u funkciji orkestriranja kakofonije i da na taj način gledaočeva percepcija bude pomerena iz racionalne u vanvremensku, prostornu sferu.
 
Predstava je bazirana na čuvenoj bajci L. Frenka Bauma »Čarobnjak iz Oza« i tekstovima F. M. Dostojevskog, Virdıinije Vulf, Hermana Hesea, Oskara Vajlda i Marine Cvetaeve. U predstavi su korišćeni materijali glumaca i muzički materijali iz različitih predstava Plavog pozorišta koje su realizovane u periodu od 1995. do 2006. godine:
Sonet bez naslova (1995)              
To beše duša rudnik čudesan (1999)   
Oscar Wilde i Nepostojani princ (2000)        
Sarcasticus ili Rođenje virusa (2002)
Fantastično jevanđelje po Virdžiniji (2003)
Dijalektika duše ˆ Studija o slobodi (2004)
Pevam kao da sam ptica (2006)
Nenad Čolić
 
 
Evropska premijera predstave izvedena je na internacionalnom pozorišnom festivalu Manover u Lajpcigu u Nemačkoj, 4. decembra, na dan dvanaeste godišnjice Plavog pozorišta.
 
  Plavo pozorište se zahvaljuje
Skupštini grada Beograda - Sekretarijatu za kulturu
Švajcarskom programu za kulturu - Pro Helvetia
Centru za kulturnu dekontaminaciju
 

Više informacija možete dobiti e-mailom ili na telefon 064 190 30 64.
 
Pozorisna laboratorija Plavo pozoriste
Senjacka 3, Beograd
Tel: +381 11 2652 085, 64 190 30 64
E-mail: plavopozoriste@hotmail.com
www.plavopozoriste.com

 

Festival DANI SARAJEVA (2008)
petak, 30.maj 2008. − 1.jun 2008.
20:00, razne lokacije

U organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava

Program festivala:
Dan I - 30. maj
CZKD, Birčaninova 21

20:00 Otvaranje izložbe - Sarajevo očima Sarajlija i Beograđana
Andrej Đerković, Branimir Prijak, Davor Konjikušić, Adnan Šahbaz, Almin Zrno
Video radovi, Cure:
Leila Čmajčanin: Under the burga/ Over the burga;
Adela Jušič: Snajperista;
Lana Čmajčanin: Predsjednica
20:30 koktel povodom otvaranja festivala "Dani Sarajeva"

Dan II - 31. maj
CZKD, Birčaninova 21
12:30 Javna debata – Važan je i region
Učesnici: predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, glavna i odgovorna urednica nedeljnika BH Dani Vildana Selimbegović, novinar Petar Luković, Staša Zajović iz organizacije Žene u crnom, potpredsednica Naše stranke Maja Marjanović, glavni i odgovorni urednik projekta Buka Aleksandar Trifunović.
15:00 promocija knjige "2. maj" Nihada Kreševljakovića
projekcija filma "Sjećaš li se Sarajeva" r. Nihad i Sead Kreševljaković, 18:30 Skadarlija, Sebilj-cesma performans „Bujrum, izvolite“, izvode fondacija Cure i Žene u crnom
20:00 CZKD, Birčaninova 21
predstava Pozorišta mladih iz Sarajeva "Trg ratnika". rezija: Dino Mustafić, igraju: Belma Lizde Kurt, Mario Drmać
23:00 splav Šipražje, marina Dorćol Žurka povodom otvaranja festivala, Oscilator DJ Crew, Sarajevo & DJ Ewox, Begrad

Dan III - 1. jun
CZKD, Birčaninova 21

12:30 Tribina: Web aktivizam
Učesnici: Amra Toska - Radio Sarajevo, Emir Saračević - Radio Sarajevo, Gaša Miladinović – Radio Sarajevo, Šemsudin Maljević - Građanski protest, Boris Milićević - Gej - strejt alijansa, Vladan Jeremić - Slobodna kultura, Vladimir Milovanović - BIRO, Dejan Restak - B92
14:30 Projekcije filmova sa Sarajevo film festivala 07
filmovi:
Fantazija, r. Aldin Arnautović ;
Informativni razgovori, r: Namik Kabil;
Ulica grafita, r. Sergej Kreso;

*u slučaju izmena u programu bićete blagovremeno obavešteni

Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje drugi po redu festival Dani Sarajeva u Beogradu, koji će se održati od 30. maja do 1. juna.
Festival Dani Sarajeva organizovan je prvi put 2007. godine sa ciljem da obeleži 15 godina od početka opsade Sarajeva i podstakne razvoj komunikacije mladih iz Sarajeva i Beograda.
Tokom tri dana festivala Beograđanima će se predstaviti umetnici/e, građani/ke Sarajeva, biće prikazani filmovi sarajevskih i beogradskih umetnika/ca, održaće se performans kod Sebilj česme, gostovanje pozorišne predstave i biće organizovana žurka sa sarajevskim i beogradskim DJevima.
Festival 30. maja otvara izložba fotografija "Sarajevo - očima Sarajlija i Beograđana" u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Birčaninovoj 21, nakon čega će na splavu Šikara kod Sportskog centra 25. maj nastupiti sarajevski Dj-evi Ocsilator Crew i beogradski Dj Ewox.
Drugi dan festivala počinje tribinom posvećenom regionalnoj saradnji kao uslovu evropskih integracija i nivou postojeće saradnje između BiH i Srbije. Planirano je da u razgovoru učestvuju predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, glavna i odgovorna urednica nedeljnika BH Dani Vildana Selimbegović, profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Ugo Vlaisavljević, novinar Petar Luković, Staša Zajović iz organizacije Žene u crnom, potpredsednica Naše stranke Maja Marjanović, glavni i odgovorni urednik projekta Buka Aleksandar Trifunović.
Nakon tribine održaće se promocija knjige Nihada Kreševljakovića "2. maj" i prikazati film Nihada i Seada Kreševljakovića "Sijećaš li se Sarajeva".

U nastavku festivala biće izveden performans kod Sebilj česme koju je grad Sarajevo poklonio gradu Beogradu, gde je festival i otvoren 2007. godine. Fondacija CURE, u saradnji sa Ženama u crnom, izvešće performans „Bujrum, izvolite“, tokom kojeg će učesnice praviti i deliti hranu pripremljenu po receptima iz perioda opsade Sarajeva (1992-1995).
Drugi dan festivala biće završen predstavom Pozorišta mladih iz Sarajeva "Trg ratnika".
Treći dan festivala počinje interaktivnom tribinom o rodnom, kulturnom i političkom aktivizmu na Internetu. Na tribini će učestvovati predstavnici radiosarajevo.ba, gradjanskiprotest.ba, gsa.org.rs, slobodnakultura.org, biro.org i b92.net. Posle tribine biće održane projekcije filmova sa prošlogodišnjeg Sarajevo film festivala, čime će festival biti i zatvoren.

Festival se organizuje zahvaljujući podršci BTD, QPSW i Britanske Ambasade u Sarajevu.

Molimo vas da se za sve dodatne informacije o festivalu i zahteve za pojedinačne intervjue sa učesnicima festivala obratite na email nnemanja@yihr.org, ili putem telefona 011 33 70 757 i 063 321 376.

www.czkd.org.yu
www.yihr.org

SUSPENDED ADOLESCENCE i KOSMOPLOVCI predstavljaju TRANSMISIJA #52, Dnevni program

SUSPENDED ADOLESCENCE i KOSMOPLOVCI predstavljaju TRANSMISIJA #52, Dnevni program
četvrtak, 5.jun 2008.
12:00, CZKD

12.00 STRIP Radionica

WOSTOK/STUDIOSTRIP/STRIPER/KOMSOPLOVCI

Zajednička akcija lokalnih autora, početak i kraj pravljenja strip albuma u realnom vremenu uz učešće svih zainteresovanih, nezainteresovanih i slučajnih prolaznika.

18.00 Otvaranje izložbe

ALBUMI U IZDANJU FABRIKE KNJIGA: ORIGINALNE TABLE,SLIKE, PRINTOVI ...autora zastupljenih u izdanjima edicije STUDIOSTRIP;

Igor Hofbauer, Wostok, Dunja Janković, Amanda Vahamaki, Studiostrip/Kosmoplovci...

U razgovoru učestvuju: Lazar Bodroža, Dejan Ilić, Danilo Milošev Wostok, Radovan Popović, Aleksandra Sekulić, Aleksandar Zograf

20.00 Video/Audio program

Video materijal, dokumentarni program, animacije u realnom vremenu, stripovi u trećoj dimenziji i pokretu, radio transmisije, radio drame, radio eksperimenti...

>>>>>

Suspended Adolescence je serija javnih eksperimenata koji ispituju pred-kolektivno, meta-generacijsko i medijski posredovano stanje svesti na lokalnom i internacionalnom planu u vremenu koje po č inje pocetkom 1990-ih i traje do danas. Cilj svakog od doga đaja je partikularna detekcija i relaciona analiza fenomena mladosti unutar medijskih aparata i ideoloških mehanizama koji funkcionišu u javnom polju i kojim se slike mladih i za mlade realizuju, reprodukuju i koriste za uspostavljanje i održavanje tržišnih i politič kih relacija produkcije i konzumiranja. Suspended Adolescence se u razli č itim prostorima u Beogradu i u produkciji Centra za kulturnu dekontaminaciju realizuje u periodu jun 2006 - januar 2007.

produžena adolescencija
PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA aKCIJA #3

PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA aKCIJA #3
subota, 7.jun 2008.
19:00, CZKD

Dragan Ilić, The People I Don't Like , interaktivni performans
Ješa Denegri, EGZISTENCIJA UPISANA U UMETNOST, UMETNOST
UPISANA U EGZISTENCIJU (reč o radu Dragana Ilića)
THE PEOPLE I DON'T LIKE

(o performansu)

>>>

Svaki od malobrojnih nastupa njujorškog umetnika beogradskog porekla Dragana Ilića na ovdašnjoj umetničkoj sceni može se označiti kao svojevrstan pozitivni incident. Bilo da su u pitanju performansi i instalacije koje uključuju upotrebu desetina hiljada crvenih grafitnih olovaka, galerijske akcije sa robotima-crtačima ili produkcija edukativno-umetničkih hepeninga na novootvorenom International Test Site-u u okolini Beograda, svaki od ovih događaja nosi auru poduhvata čije se granice preispituju i pomeraju u ime umetnosti hrabrosti, rizika i provokacije.

Performans čiji je naslov THE PEOPLE I DON'T LIKE koji sopstvenu dramaturgiju zasniva na interakciji umetnika i publike zamišljen je kao nesvakidašnja komunikacija čija su osnovna sredstva umetnikovo telo i glas i 50 hiljada oštro zašiljenih grafitnih olovaka koje su ostavljene na raspolaganju publici. Umetnik, u simboličkom činu žrtvovanja, preuzima različite identitete istorijskih savremenika čije nas prisustvo u ovoj situaciji nagoni na (re)akciju tokom koje njegova figura/telo postaje mesto iskaza i upisa povratne energije inicirane frustracijom simboličkim prisustvom navedenih ličnosti.

EGZISTENCIJA UPISANA U UMETNOST, UMETNOST UPISANA U EGZISTENCIJU

(prof. dr. Ješa Denegri)

>>>

Ako za ikoga važi pojam “umetnik-nomad” onda to važi za Dragana Ilića, podjednako u životu, u neprekidnom kretanju od Beograda, Austrije, Australije, Amerike, Japana, Južne Koreje, Holandije, ponovo Amerike, natrag do Beograda, kao i u radu – od crteža, objekata, performansa, uličnih akcija, video-arta, kompjutera, robota, često sve u isto vreme. U pionirskim danima umetničke scene njujorškog Ist Vilidža bio je jedan od najzapaženijih aktera te scene. Nastupao je u galerijama Fešn Moda i Sivilian Verfeir u njihovim slavnim danima. Pridržavao se bojsovske devize “sve je umetnost, umetnost je sve”, no do te je spoznaje stizao sopstvenim iskustvom. Veruje u to da sve što umetniku stoji naraspolaganju, od fizičke i mentalne energije sopstvenog tela i uma, do razvijenih tehnoloških pomagala, umetnik ima puno pravo da upotrebi shodno svom temeljnom umetničkom poimanju koje u slučaju Dragana Ilića glasi: egzistancija upisana u umetnost, umetnost upisana u egzistenciju.

O umetniku

>>>

Dragan Ilić, rođen 1948 u Begaljici (Grocka), od 1970 živi u Australiji gde se školuje na Umetničkoj akademiji u Kanberi, a koje nastavlja na Filmskoj akademiji u Sidneju, odsek Video-Art. Od 1977 živi i radi u Njujorku, gde zauzima važno mesto u krugovima tada veoma aktivnog umetničkog pokreta vezanog za Ist Vilidž ( East Village ) u kom sarađuje sa umetnicima i kritičarima poput Kiki Smit (Smith), Davida Vojnarovica (Wojnarowicz) ili Karla Markomika (Carlo McCormick). Od 1974. je samostalno izlagao u Sidneju, Melburnu, Kanberi, Čikagu, Nujorku, Tokiju, Briselu, Parizu, Amsterdamu, Beogradu i Pusanu (Južna Koreja). Među njegovim učešćima na važnijim grupnim izložbama širom sveta izdvajaju se “Deset jugoslovenskih umetnika” (Njujork, 1982), “Dokumenta 7” (predstavljanje galerije “Fashion Moda”, Kasel, 1982), “Ist Vildž u Santa Barbari” (Santa Barbara Museum of Modern Art, 1984), “20000 skulptura” (Galerija Civilian Warfare, Njujork, 1984), “Terminal Njujork” (Galerija Semafor. Njujork, 1985), do učešča na nedavno otvorenoj izložbi “Konceptualna umetnost” Miška Šuvakovića (Kuća legata, Beograd , 2008). Najnovija umetnička istraživanja Dragana Ilića kreću se u sferi robotike i kombinovanja kompjuterske tehnologije sa performativnim mogućnostima robotizovanih mašina koje se koriste sa izvođenje crteža velikih dimenzija putem moždanih senzora. Dragan Ilić je inicijator i osnivač umetničke radionice i izlagačkog prostora ITS (International Test Site Z-1) u Ritopeku, nedaleko od Beograda, u kom se od 2007 predstavljaju radovi eminentnih svetskih autora koji u različitim formama savremene umetnosti ispituju koegzistenciju visoke tehnologije i ljudskog tela (na zvaničnom otvaranju ITS laboratorije u maju 2007. godine nastupio je poznati australijski umetnik Stelarc).

O projektu:

>>>

Projekat Performans: istorija, akcija predstavlja seriju dogadjaja tokom koje ynaajni umetnici, teoreticari i istoricari umetnosti koji svoj rad vezuju za performans - ucestvuju u premijernim i ponovnim izvodjenjima, diskusijama, predavanjima i razlicitim umetnickim i teorijskim formama dogadjaja osvetljavajuci tako praksu performansa kao zive tradiciju vizuelnih umetnosti na ovim prostorima, na savremen i kriticki nacin.

S obzirom na istorijske aspekte umetnosti performansa i njenu poziciju u aktuelnim stvaralačkim trendovima i praksama na internacionalnoj umetničkoj sceni, nužno je reći da se prisustvo ove vrste produkcije u našoj sredini gotovo simptomatično tretiralo kao svojevrsna nestabilna, vaninstitucionalna i establišmentu preteća vrsta kreativne upotrebe van-umetničkih sredstava. U tom smislu, posebno je zanimljivo gotovo efemerizovano insistiranje na označavanju perfromansa kao novog i alternativnog umetničkog medija.

Sa druge strane, njegova višedecenijska izopštenost iz akademskih obrazovnih platformi dovela je do toga da se performans-produkcija od 1970-ih do danas vidi kao potencijalna pretnja hijerarhizovanim postojećim aparatima distribucije znanja. Anahrone težnje “vladajućih” akademskih struktura mogu se prepoznati u pažljivim i uspešnim odbranama ideje o vaninstitucionalnoj sudbini tzv. nematerijalne umetnosti (u tom smislu performans je principijelno bio svrstavan u tradiciju konceptualnih praksi kasnih 1960-ih i 1970-ih godina) i to je sa druge strane dovelo do nemogućnosti istorizacije i evaluacije , ove, inače sasvim bogate , prakse na prostorima nekadašnje Jugoslavije i na lokalnim scenama zemalja koje su je nasledile.

Realizaciju projekta pomogli su ProHelvetia Beograd i Ministarstvo kulture Republike Srbije

PERPETUUM MOBILE : ВЕЧНЫЙ ДВИГАТЕЛЬ : IKILIIKKUJA : EVIGHETSMASKIN : PERPETUUM MOBILE : ВЕЧНЫЙ ДВИГАТЕЛЬ : IKILIIKKUJA : EVIGHETSMASKIN :
nedelja, 8.jun 2008.
19:00, CZKD

multidisciplinarni mehanizam u pokretu
www.perpetualmobile.org

poziva Vas u

CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU
Birčaninova 2, Beograd
u nedelju, 8. juna 2008. godine u 19h

na diskusiju o izložbi koja se održava u Muzeju savremene umetnosti KIASMA u Helsinkiju

The Raw, The Cooked and The Packaged

(Sirovo, skuvano i spakovano)
arhiva umetnosti Perestrojke

I prezentaciju novog broja internacionalnog časopisa za umetnost i teoriju
FRAMEWORK (#8) - PATHS NOT TAKEN/ In Need of Openness
(FRAMEWORK (#8) – NEISTRAŽENE STAZE/ U potrebi za otvaranjem)
ilustrovano originalnim arhivskim dokumentima sa izložbe koji sadrže i savremenu interpretaciju motiva vezanih za političke pokrete 1848, 1968 i 1988…

Perpetuum Mobile je dugoročni projekat/istraživanje koji će ovom prilikom takođe biti predmet prezentacije i diskusije.

Prethodna poglavlja ovog projekta između ostalih sadrže i međunarodni umbrella-projekat pokrenut paralelno sa konferencijom

"Revisiting Perestroika – Processes and Alternatives" (na Univerzitetu u Helsinkiju).

Kontinuitet ideja emancipatorskih političkih projekata u aktuelnom trenutku nameće nova pitanja koja će biti razmatrana u svetlu ruskog konteksta, sa neizbežnim poređenjima sa ex-jugoslovenskim i internacionalnim okruženjem.

Izložba je praćena autentičnim Novina-Katalogom koji će biti besplatno distibuiran tokom trajanja prezentacije.

DOBRODOŠLI!

Za više informacija: www.perpetualmobile.org

+/- 40 godina, 1968 - 2008

+/- 40 godina, 1968 - 2008
četvrtak, 12.jun 2008. − 16.jun 2008.
19:00, CZKD

Četvrtak, 12. jun,
19h

STUDENTSKI ČASOPISI 1968, otvaranje izložbe, u saradnji sa AFC/ DKSG
izložbu otvara Marko Zubak (istoričar, Zagreb
 
20h
KULTURNI KONTEKST 1968. NA PRIMERU ŠTAMPE OVOG PERIODA, predavanje, Radina Vučetić (istoričarka, Beograd)
 
 
Petak, 13. jun
18h

PROGRAM KRATKIH FILMOVA, u saradnji sa AFC/ DKSG
uvodna reč: Tom Gotovac
 
 
Subota, 14. jun
19h

CRNI PERISTIL I SLIČNE AKCIJE
prezentacija, Igor Grubić (umetnik, Zagreb)
 
20h
CRVENI PERISTIL, diskusija
učestvuju:
Božo Jelinić
Slaven Sumić
Marko Marković
Igor Grubić
Ješa Denegri
moderator: Stevan Vuković
 
 
Nedelja, 15. jun
18h

MALA LEKCIJA CITATA, ulična akcija/performans Igora Grubića, različite lokacije u Beogradu (polazak u 18h iz dvorišta CZKD, Birčaninova 21)
 
20h
RANI RADOVI, 1969, režija: Želimir Žilnik
projekcija uz prisustvo protagonista
 
21.30h
Razgovor o filmu RANI RADOVI
učestvuju:
Greg DeCuir
Pavle Levi
Boris Kanzleiter
Želimir Žilnik
moderator: Borka Pavićević

Izložba STUDENTSKI ČASOPISI 1968 je otvorena do 16. juna, svakog dana, 12-20h

Program +/- 40 godina, 1968 - 2008 deo je projekta ZAJEDNICA SEĆANJA čiju su realizaciju u Centru za kulturnu dekontaminaciju podržali Erste Fondacija, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda
 
Inicijator projekta +/- 40 godina, 1968 - 2008: Aleksandra Sekulić

ZIDOVI NA ULICI / WALLS IN THE STREET

ZIDOVI NA ULICI / WALLS IN THE STREET
petak, 20.jun 2008. − 1.avgust 2008.
20:00, CZKD

Priznati umetnici iz celog sveta pozvani su da preispitaju jedan od osnovnih preduslova produkcije i reprezentacije u vizuelnim umetnostima: zid. Ovaj projekat prevazilazi standarnu muzejsku prezentaciju koristeci izlagacki potencijal odredjenih mesta u javnom prostoru kao i pojedine galerijske prostore u centru Beograda.

kuratori:
Branislava Anđelković
Thomas Trummer
Marko Lulić


umetnici:
Mike Bouchet/Uros Djuric/Michael Elmgreen & Ingar Dragset/Mathilde ter Heijne/
Rita McBride/Josephine Meckseper/Sarah Morris/Dusan Otasevic/ Nesa Paripovic/
Dan Perjovschi/Robin Rhode/Michael Sailstorfer/Annika Ström/Milica Tomic/
Lawrence Weiner/Amelie von Wulffen/Heimo Zobern

prostori:

Centar za kulturnu dekontaminaciju – Paviljon Veljkovic
Bircaninova 21, 11000 Beograd

- - - - -
Salon Muzeja savremene umetnosti
Pariska 14, 11000 Beograd
- - - - -

Nacionalna galerija
Dositejeva 1, 11000 Beograd

- - - - -

Park ispred Muzeja savremene umetnosti, Usce Save 10, blok 15

- - - - -

Krov zgrade nekadasnje Beobanke, Zeleni venac 16

- - - - -

Izlog bivse robne kuce "Beograd", Knez Mihailova 41-45

- - - - -

Radno vreme svih prostora je od 12 do 20 h, svakoga dana osim utorkom



Beogradska premijera filma
BRACO DIMITRIJEVIĆ: LOUVRE IS MY STUDIO, STREET IS MY MUSEUM 

(2008, 90 minuta; uz prisustvo umetnika)

Beogradska premijera filma BRACO DIMITRIJEVIĆ: LOUVRE IS MY STUDIO, STREET IS MY MUSEUM (2008, 90 minuta; uz prisustvo umetnika)
nedelja, 28.septembar 2008.
20:00, CZKD

 
Dugometražni dokumentarni film o životu i radu Brace Dimitrijevića, jednog od pionira konceptualne umetnosti: od samih početaka, prve samostalne izložbe koju je kao desetogodišnjak imao u Sarajevu, preko prvih konceptualnih radova 1960-ih i kasnije internacionalne karijere, do najnovijih izložbi u Filadelfiji i Pekingu. Film pokazuje različite faze i aspekte umetnikovog rada, od radova sa "Slučajnim prolaznikom", do instalacija sa remek-delima najprestižnijih muzejskih zbirki iz 1970-ih (Tate Gallery, Centre Georges Pompidou, Guggenheim Museum New York, Russian State Museum - Sankt Peterburg, etc.) Dimitrijevićev rad ima ogroman uticaj na savremene neokonceptualne umetničke tendencije.
O umetniku i njegovim delima govore savremenici i saputnici, umetnici, kustosi i kritičari umetnosti što, uz obilje arhivskog materijala ovaj film čini jedinstvenim svedočantsvom ne samo o Braci Dimitrijeviću, vec i revolucionarnoj epohi internacionalne umetnosti posle 1968.
WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN?

program 42. BITEF festivala

WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN? program 42. BITEF festivala "ISTINA U POZORIŠTU"
ponedeljak, 29.septembar 2008. − 30.septembar 2008.
20:00, CZKD

Koncept i režija: Sanja Mitrovic
Izvođači: Sanja Mitrovic, Jochen Stechmann
Dramaturg: Felix Ritter
Svetlo: Erik Gramberg
Zvuk: Vladimir Rakic
Kostim: Dejan Došljak
Umetnički konsultant: Vladimir Tupanjac
Fotograf: Sjoerd Kelderman

Izvođenja 26. i 27. septembra su deo specijalnog programa 42. BITEF festivala "ISTINA U POZORIŠTU"

>>>>>>>>>>
»Da li ćemo ikada opet biti srećni?«, pitao se nemački narod na kraju Drugog svetskog rata. Veliki deo srpske populacije suočava se sa istim pitanjem na početku novog milenijuma. Nemci su taj momenat zvali »nulti sat« kako bi simbolično označili svoju želju za novim početkom. Pokazalo se da je to bila iluzija jer niko ne može da pobegne od sopstvene istorije; možemo samo da se nadamo daćemo je preživeti.

WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN? je komad za jednog srpskog i jednog nemačkog izvođača. Strukturiran oko autentičnih autobiografskih iskaza izvođača, WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN? koristi se dokumentarističkom strategijom da bi istražio na koji način nacionalnost utiče na identitet pojedinca. Taj problem je bio od ključne važnosti kako za Srbiju tako i za Nemačku koje su, u različitim trenucima svojih nacionalnih istorija, prikazivane u negativnom svetlu u okviru međunarodne zajednice. WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN? je strukturiran kao niz performativnih situacija zasnovanih na, pored ostalog, dečiijm igrama, časovima iz osnovne škole i sportskim takmičenjima. Lična i kolektivna sećanja izvođača ocrtavaju narativne arhetipove poput relacija "dobro protiv zla" ili, "žrtva protiv kriminalca", ali i reflektuju situacije u kojima te razlike mogu lako da se preokrenu. Nemački izvođač koristi se uspomenama njegove porodice iz perioda posle Drugog svetskog rata i tokom hladnog rata. Srpska izvođačica vraća se u sopstveno detinjstvo tokom 1980-ih, seća se etničkih sukoba i raspada bivše Jugoslavije u 1990-im, sve do skorašnjeg iskustva sticanja holandskog državljanstva. Pružjaući kontrapunkt jedno drugom i uzajamno odražavajuci svoje različite kulturne i istorijske pozadine, oni pokušavaju da pristupe problemu samo-reprezentacije, načinu na koji posmatramo druge, i potrebi da pronademo sebe u očima drugoga. WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN?  balansira između dokumentarnog materijala i pozorišne interpretacije. Od neposrednog obraćanja do aluzije i citata i, uz oslanjanje na posrednu upotrebu istorijskih slika i poetskih izraza, predstava se kreće u rasponu od istraživanja do ritualne igre, stvarajući imaginarna poređenja između dve zemlje, ponavljajući Istoriju, kao što Istorija naizgled uvek ponavlja samu sebe.    

>>>>>>>>>>
Izvođenja u Amsterdamu:
HetVeem pozorište Van Diemenstraat 410
23. oktobar u 20.30 casova 
24. oktobar u 20.30 casova 
25. oktobar u 20.30 casova 
26. oktobar u 16.00 casova    

HetVeem pozorište
Van Diemenstraat 410
1013 CR Amsterdam
Telefon: 020 - 626 01 12
Telefon blagajna: 020 - 626 92 91
Fax: 020 - 422 39 61
veeminfo@hetveemtheater.nl
www.hetveemtheater.nl    

>>>>>>>>>>
Produkciju podržali: BITEF festival i Pact Zollverein Essen. Predstava WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN?  je deo projekta ZAJEDNICA SECANJA koji se realizuje u Centru za kulturnu dekontaminaciju uz podršku ERSTE Fondacije, Ministarstva kulture Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ambasade Švajcarske u Beogradu.

images
MIRA (Trailović), Sve što smo zaboravili i ovaj telefon

izložba MIRA (Trailović), Sve što smo zaboravili i ovaj telefon izložba
subota, 11.oktobar 2008. − 31.oktobar 2008.
19:00, CZKD

[Taj epitet „svetska žena“ prihvatam sa prijatnošću, jer on zapravo odgovara mom shvatanju sveta i života, mom shvatanju pozorišta: ima u njemu nešto što izražava moje unutrašnje osećanje, moju želju da budem „građanin sveta“. Uverena sam da savremeni čovek, da čovek koji teži da bude slobodan, mora da se oseća građaninom sveta: on mora stalno da nastoji da prevazilazi sitničavu lokalnu ograničenost, ograničenost okvira u kome je rođen. Meni je strano svako zatvaranje u takve okvire; mnogo mi je bliže sve ono što vodi čovekovom otvaranju prema tom širokom svetu.]
 
 
Saradnici na izložbi:
Jovan Ćirilov, Daša Duhaček, Milica Lopičić,
Olga Milićević, Feliks Pašić, Ivan Vejvoda,
Muzej Pozorišne Umetnosti
 
 

Koncept izložbe
Centar za kulturnu dekontaminaciju


Dizajn izložbe
METAKLINIKA

>>>>>>>>>>>>>>>>> 
 
 
Postoje ljudi čije su životne priče, jednostavno, veoma upotrebljive za interpretaciju vremena u kom su živeli – ljudi čiji su privatne i profesionalne hronologije, neka vrsta narativnog i denotativnog okvira, svojevrstan case study koji možemo iskoristiti za razumevanje i organizovanje konteksta koji su, i koji ih je formirao, usmerio, obeležio… Mira Trailović, jedna od deset najpopularnijih ličnosti Jugoslavije polovinom 1970-ih (po izboru razlilčitih dnevnih i nedeljnih novina tog vremena i prostora) – nesumnjivo jeste jedan od takvih likova.
 
Izložba pred kojom se nalazimo, upravo polazi od pretpostavke ili čak od empirijski zasnovanog saznanja da je pojedinac, u vremenu u kom je ova “priča” smeštena, bio u mogućnosti da na zahteve socijalnog, kulturnog i političkog koda, odgovori neposrednim angažmanom i da na taj način, upravo uzme učešće u redefinisanju tih parametara i pravila – drugim rečima da ispisuje istoriju, uspostavlja i preispituje njena “pravila”, pomera njihove granice. Bilo da govorimo o institucijama za čija se osnivanja i slavne dane vezuje njeno delo i lik, ili da pokušavamo da rekonstruišemo strategiju i metodologiju njenog rada (na pozicijama reditelja, umetničkih direktora ili upravnika pozorišnih kuća i festivala) – prvi utisak je veoma intenzivan i reklo bi se sasvim precizan: u pitanju je žena svesna svoje društvene pozicije, klasnog backgrounda (i njegovih mogučih implikacija) na jednoj strani i stručnosti i profesionalnih kapaciteta na drugoj. Istovremeno ili možda pre svega ostalog, veoma ozbiljno shvatajući potencijal onoga što danas nazivamo “odnosima sa javnošću”, ona svakim svojim medijskim nastupom pokazuje gotovo neverovatnu moć samoreprezentacije – predstavljajući sebe i svoj kolektiv sa apsolutnom svešću o važnosti komunikacije kroz najrazličitije forme prisustva u javnosti, od karikatura, satiričnih crtica i viceva na njen račun do stručnih diskusija i ne manje ozbiljnih intervjua u “ženskim časopisima”.
 
(Vladimir Tupanjac, iz teksta za katalog izložbe)
 
 
 
Radila sam sa Mirom Trailović u Ateljeu 212 i na Bitefu. Prvi put sam, sa one druge, službene strane, u Atelje 212 ušla kao studentkinja treće godine dramaturgije i kao član  žirija trećeg Bitefa. Studenti su tada, posle lipanjskih gibanja ‘68 bili na ceni. Tako je počeo jedan od “marševa kroz institucije’ – na svu moju sreću, kroz jednu krajnje specifičnu instituciju. Dakle, posle “predstavljanja” u žiriju, Mira Trailović me je pozvala na razgovor. Pored nje je sedeo Danilo Kiš, tada dramaturg Ateljea 212, koji se spremao za odlazak na profesuru u Bordo. Tako se ukazala prilika za mene. Nije mi bilo lako. Sve što sam tada imala da sretnem, srela sam odjednom.
 
Desetak godina kasnije, nas dve smo razgovarale o tome kako želim da osnujem i napravim svoje pozorište. Mira je rekla “‘Žao mi je, ali idi, moraš, razumem, pokušaj”. Sve je znala – i bila je svesna šta sam od nje u međuvremenu naučila.
 
(…)
 
Na otvaranju Bitef Teatra, za vreme te fešte i Mirinog govora, ugledala sam oči Roberta Ćulija, oči pune neizrecivog bola. Gordana Kosanović umrla je od raka u trideset i trećoj godini. Pomislila sam kako je Roberto trebao da radi predstavu o Miri. Kada je odlazila, u jednom času se oslonila na mene, za trenutak – ja na nju pre i posle, mada nisam uvek bila toga svesna.
 
Prošle godine je proslavljana pedesetogodišnjica Ateljea 212. Statistike su sklone da zamene suštine. Ostaju socijalne istorije. Tekst i kontekst.
 
Olga Milićević nam govori kako im je majka dala imena Mira i Olga da ne bi imale nadimke. Bila je u pravu, samo je jedna Mira. I posle svega mislimo na jedinu i jedinstvenu Miru.
 
 
(Borka Pavićević, iz teksta za katalog izložbe)
 
 
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> 
 
O projektu ŽENE I USPEH:
 
U poslednjim izveštajima Evropske komisije i Ujedinjenih nacija o Srbiji, konstatovana je slaba reprezentacija žena u javnom životu, kao i postojanje duboko ukorenjenih, tradicionalnih patrijarhalnih stereotipa o ulozi i odgovornosti žene i muškarca u porodici i široj zajednici, što se reflektuje u ženskom obrazovanju, mogućnostima na tržištu rada i niskom nivou učešća žena u političkom i javnom životu. Cilj projekta Žene i uspeh je da višestrukom i novom kontekstualizacijom fenomena «uspešnih žena» u našem društvu, kroz izložbe i javne diskusije u kojima će učestvovati stručnjaci, ali i javne ličnosti iz kulture, politike i medija, doprinese podizanju društvene svesti o neophodnosti bolje reprezentacije žena u ovdašnjem javnom životu.
 
U dosadašnjem medijskom, popularnom, a ponekad i stručnom predstavljanju fenomena žena koje su postigle društveni uspeh, preovlađuje dekontekstualizovana, anegdotska i mistifikatorska naracija. Mnogi kulturni i politički aspekti javnog rada poznatih žena ostali su nerasvetljeni, a veliki broj zbivanja ostao je zabeležen samo u privatnim sećanjima i kolekcijama. Naša namera je da tokom rada na projektu prikupimo i izložimo izbor dokumentarne građe koja do sada nije bila dostupna ili je izmakla pažnji stručne i šire javnosti, kao i da se postojeći dokumentarni i medijski materijali prikažu u kontekstu istraživačkog i kritičkog ispitivanja dominantnih modela reprezentacije društvenog uspeha poznatih žena.
 
 >>>>>>>>>>>
 
MIRA (Trailović), Sve što smo zaboravili i ovaj telefon je prva izložba u okviru projekta ŽENE I USPEH čiju su realizaciju pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, Telenor Fondacija, RTV Pink i Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu
images
Veče sećanja na arhitektu Miloša Bobića (1946-2007)
nedelja, 26.oktobar 2008.
18:00, CZKD

Tribina „Čemu sve te integracije?“
četvrtak, 6.novembar 2008.
13:00, CZKD

Učesnici tribine:  
 
Dejan Petrović, projekt menadžer ERSTE Fondacije
Miljenko Dereta, Izvršni direktor Građanskih inicijativa I član stručnog žirija nagrade ERSTE Fondacije
Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju
Borka Pavićević, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju
Boris Dežulović, novinar i publicista
Milica Đorđević, direktor Centra za integraciju mladih i koordinator projekta Svratište za decu ulice, finalista nagrade za 2008. godinu.
 
Moderator razgovora, Svebor Midžić

 
Na tribini će biti promovisana i nagrada za društvene integracije, koju ERSTE Fondacija, drugu godinu za redom, dodeljuje uspešnim inicijativama u regionu. Saznaćete detalje o procesu selekcije, kao i kriterijume odabira međunarodnog žirija. Takođe, sa vama će svoja iskustva podeliti prošlogodišnji finalisti.
Više informacija o samoj nagradi i prijavni obrazac možete preuzeti na sledećoj adresi: www.integrationaward.org.
 
Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju osmišljena je sa ciljem da se promovišu i nagrade organizacije u javnom i neprofitnom sektoru koje stavljaju sposobnosti, kapacitete i inicijative ljudi u službu društveno orijentisanih aktivnosti i razvoja zajednice.
 
ERSTE Fondacija je obezbedila nagradni fond od 295.000 evra za najbolje projekte nevladinih organizacija, javne administracije, civilnog društva, verskih zajednica i medija na teritoriji bivše SFRJ i Rumunije.  
Promocija publikacije NA PUTU IZMEĐU PRIŠTINE I BEOGRADA NALAZI SE 28000 BESPRAVNO IZGRAĐENIH OBJEKATA, TAKO DA TAJ PUT NIKADA NEĆE POSTATI AUTOPUT!
petak, 7.novembar 2008.
12:00, CZKD

 
Publikaciju uredili Albert Heta i Vala Osmani

Učestvuju:
Branimir Stojanović i
Albert Heta

 

 

 


Publikacija “Na putu između Prištine i Beograda nalazi se 28000 bespravno izgrađenih objekata, tako da taj put nikada neće postati autoput!“ uključuje: transkripte sa seminara “Kulturna politika kao krizni menadžment?” i autorske tekstove.

Seminar “Kulturna politika kao krizni menadžment?” koncipiran je tako da dovodi u pitanje ne samo kosovsku kulturnu i politički scenu nego i evropsku intelektualnu elitu pokazujući da politički proces na Kosovu jeste evropski proces koji se tiče ne samo politike i političara nego i mislioca i kulturnih radnika Evrope.
 

 

Transkripti sadrže prezentacije Andrea Hummera, Alberta Hete, Borisa Budena, Mehmet Behlulia, Shkelzen Maliqia, Petrit Selimia, Besnik Pule, Borke Pavićević, Branimira Stojanovića, Prelom Kolektiva, Marion Hamm, ErdenKosove, Maritta Muukkonena, Milice Tomić i tekstove iz 2006, 2007. i 2008. godine Borisa Budena, Branimira Stojanovića, Erdena Kosove, Maritte Muukkonen, Despine Zefkili, Nite Luci, Besnika Pule, Agona Hamze i Alberta Hete koji beleže vreme i procese na Kosovu, u Srbiji i drugim evropskim realnostima.
 

 

 

 

Promocija knjige izdavačke kuće RENDE
OSMI POVJERENIK, Renata Baretića

Promocija knjige izdavačke kuće RENDE OSMI POVJERENIK, Renata Baretića
petak, 7.novembar 2008.
20:00, CZKD

Osmi povjerenik Siniša Mesnjak posle novinskog skandala po kazni dolazi na najudaljenije hrvatsko ostrvo Trečić sa nalogom da uspostavi lokalnu vlast i organizuje izbore. Nema trajekta. Nema signala za mobilni, ni telefona, ni struje ni kanalizacije.
A čega ima? Ima puno solarnih ćelija, satelitskih antena i staraca sa čudnim običajima, jezikom i navikama. Napeta poput trilera, ali istovremeno i poetična, nabijena emocijama i duhovita, ova knjiga, koja je 2003. dobila četiri najprestižnije književne nagrade u Hrvatskoj, razoružava svojom vedrinom, pitkošću, stilskom čistotom i nadasve životnošću.
 
Promociju vodi Kruno Lokotar
Povodom izlaska iz štampe knjige Ivana Čolovića BALKAN – TEROR KULTURE CZKD i Biblioteka XX vek priređuju GUSLARSKO POSELO
subota, 8.novembar 2008.
19:00, CZKD


Učestvuju:
Siniša Labrović, konceptualni umetnik iz Zagreba
Voja Brajović, glumac
Ivan Čolović, autor knjige


 

Izložba fotografija SLIKA GOVORI HILJADU REČI
ponedeljak, 10.novembar 2008.
18:00, CZKD

U okviru projekta SLIKA GOVORI HILJADU REČI, 
Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kancelarija u Beograduje obišla i fotografisala deset škola sa teritorije grada Beograda, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na uslove u kojima učenisci osnovne škole svakodnevno provode svoje vreme.

 

Ciljevi Omladinskih grupa su razvijanje kritičkog odnosa prema društvenim fenomenima i događajima, usmeravanje ka društvenim i civilizacijskim vrednostima, razvijanje kulture dijaloga, podsticanje tolerancije i solidarnosti, razvijanje svesti o ravnoteži izmedu prava i odgovornosti, borba protiv nacionalizma, diskriminacije i drugih retrogradnih pojava u društvu.
 
Članovi Omladinskih grupa u Srbiji su mladi aktivisti, srednjoškolci svih profila, studenti pravnog, ekonomskog, filološkog, filozofskog, fakulteta političkih nauka, koji su svojim entuzijazmom i iskustvom sebe već dokazali kao borce za ljudska prava, obučene i spremne da se uhvate u koštac sa problemima ovog društva. Oni su usmereni na akciju, i rešeni su da svojim delovanjem utiču na promenu ovog društva i preduzimanje neophodnih koraka, kako bi naša zemlja bila najbolje mesto za život i mladih i svih ljudi koji u njoj žive, bez obzira na nacionalnost, versku pripadnost ili političko opredeljenje.

Omladinske grupe postoje i u Zagrebu, Bijeljini, Sarajevu, Podgorici i Skoplju, a u Srbiji još i u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Zrenjaninu i Zaječaru.
BRIDGE
Debata uživo i direktno iz CZKD (Beograd) i KIJAC (Priština)

BRIDGE Debata uživo i direktno iz CZKD (Beograd) i KIJAC (Priština)
sreda, 12.novembar 2008.
18:00, CZKD

Možemo li zajedno ostvariti bolju budućnost?
Šta mislimo jedni o drugima, koje to predrasude imamo jedni prema drugima?
Kakve slike u medijima prezentujemo jedni o drugima?
Ima li trenutno bilo koje tema iz bilo koje oblasti (kultura, društvo, politika, ekonomija…) koja nas može spojiti?
 
Cilj emisije je da se razmene ideje i mišljenja koja bi omogućila otvaranje jedne političke i kulturne komunkacije između dva naroda.
 
Učesnici debate u Beogradu                                           
Milica Tomić, umetnica                                                       
Nadezda Gaće, novinarka                                                  
Andrej Nosov, aktivista YIHR                                            
Milot Hasimja, student iz programa razmene Priština-Beograd
 
Učesnici debate u Prištini
Albert Heta, umetnik
Halili Matoshi, novinar
Valdete Idrizi, aktivistikinja
Marija Savić studentkinja iz programa razmene Beograd- Priština           
 

Debata će biti održana u CZKD – Centar za kulturnu dekontaminaciju-Beograd

 

 

i u KIJAC - Kosovo Institute of Journalism and Communication -Priština

 

U organizaciji radija Urban.FM iz Prištine

Udruženje građana Odgovornost za budućnost iz Beograda u saradnji sa partnerskom organizacijom Susedi za mir iz Bujanovca-prezentacija aktivnosti
četvrtak, 13.novembar 2008.
18:00, CZKD

Udruženje građana Odgovornost za budućnost iz Beograda u saradnji sa partnerskom organizacijom Susedi za mir iz Bujanovca 
predstavljaju aktivnosti svojih organizacija kroz multumedijalnu izložbu i tribinu uz projekciju dokumentarnog filma o deci
posle sukoba na Jugu Srbije u produkciji Dokumentarnog programa  RTS-a.
 
Projekti ovih organizacija imaju za cilj uspostavljanje dijaloga između srpske i albanske
zajednice nakon konflikta 2000. godine.
Predstavljanje časopisa Genero br. 10/11
četvrtak, 13.novembar 2008.
17:00, Mala sala CZKD

 
tema broja
Kako do odgovornosti

Organizacija: Centar za zenske studije
www.zenskestudie.edu.rs
 
XI Susreti sa poljskom kulturom

XI Susreti sa poljskom kulturom
subota, 15.novembar 2008. − 21.novembar 2008.
18:00, CZKD

INTERIOR, otvaranje izložbe Mareka Vavro  

OUR FAVOURITE STUFF, džez koncert u izvođenju No Name Electric Band

 

Radno vreme izložbe svakog dana 11-19h
Nedeljom zatvoreno
Izložba će biti otvorena do 21. novembra 2008. godine
 
Organizacija: Centar Polonijuš – Pegaz
NINELA: U TKANJU VREMENA (1937-1988)
subota, 22.novembar 2008.
18:00, CZKD

Veče posvećeno Nineli Pejović, umetnici tekstila i profesorki Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu
 
Učestvuju: Dr. Irina Subotić, Gordana Vasić, Mr. Jadranka Simonović, Miodrag-Bata Knežević, Rade Vergović, i druge kolege i prijatelji

Ninela Pejović bila je jedan od najinovativnijih i najistaknutijih umetnika iz oblasti tapiserije i oblikovanja tekstila na prostorima bivše Jugoslavije. Tapiseristkinja, dizajner tekstila, modni stručnjak i, nadasve, pedagog, ona je svojim svestranim radom i ličnošću duboko uticala na brojne umetnike i profesionalce.

 
U vreme kada su velika istraživanja i eksperimenti u tapiseriji tek najavljivali svoj uzlet u svetu, Ninela je bila među prvima koja je tapiseriju počela da tretira kao objekat u prostoru: odvojivši je od zida, za koji je tapiserija tradicionalno vezivana, usredotočila se na formu, teksturu i kolorit. Tako je, od 1971. do njene smrti, 1988., nastao impresivan opus, koji obuhvata tapiserije, štampani tekstil, nacrte za tekstil, crteže i kostime, i koji do današnjih dana nije izgubio na lepoti i snazi umetničkog promišljanja. Ovi radovi su predstavljani na mnogim samostalnim i kolektivnm izložbama diljem bivše Jugoslavije i u svetu.
 
Ninelin rad je, za života, bio nagrađen mnogim domaćim i svetskim priznanjima, između ostalih i Zlatnom medaljom na međunarodnoj izložbi i konkursu u italijanskom mestu Busto D’Arsizio 1968., višestrukim nagradama Majskog i Oktobarskog salona, godišnjim nagradama ULUPUS-a, do nagrada osvojenih na izložbama, salonima i sajmovima diljem bivše Jugoslavije. Njeni radovi se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama, a jedna od poslednjih tapiserija izložena je u australijskom Parlamentu u Kanberi, kao dar tadašnje jugoslovenske vlade.
 
Za Ninelu je pedagoški rad bio ravnopravan s umetničkim. Generacije učenika i studenata, prošle kroz Školu za industrijsko oblikovanje i Fakultet primenjenih umetnosti, gde je Ninela predavala, govore o njoj kao o osobi i profesorki koja je obeležila njihove profesionalne živote, ali i njih kao ličnosti, što najrečitije govori o posebnosti njene pedagoške uloge.
 
Pre više od godinu dana pokrenuta je inicijativa za oživljavanje dela Ninele Pejović. U pripremi je monografija, čiji su autori Dr. Irina Subotić i Gordana Vasić. Pored toga, radi se i na retrospektivi Ninelinog umetničkog rada, koja bi bila predstavljena u Užicu, u produkciji užičkog Narodnog muzeja i Umetničke galerije, te u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. U vreme kada je u Srbiji pitanje memorije – istorijske, društvene, kulturne, umetničke – jedno od ključnih političkih pitanja i preduslov za vitalni opstanak društva, i kada je, naprotiv, proizvodnja diskontinuiteta i amnezije još uvek na delu, ova inicijativa ima nesumnjivu aktuelnost.
 
Veče posvećeno Nineli, u povodu 20. godišnjice njene smrti, jedan je od koraka u nastojanju da se skrene pažnja na jedno izuzetno delo i ličnost, ali i na celo razdoblje u kojem je primenjena umetnost u Srbiji bila rame uz rame sa svetskim tendencijama, te da se predstavi rad na monografiji i retrospektivi koji, u ovoj fazi, u najvećoj meri zavisi od materijalnih sredstava.
 
Centar za kulturnu dekontaminaciju - i sam topos sećanja - kao platforma koja se, između ostalog, aktivno bavi osvešćivanjem pitanja važnosti kulturne, političke i društvene memorije, prostor je u kojem ovakve inicijative nalaze svoje prirodno mesto.
 
Okrugli sto o radnoj verziji zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina
sreda, 26.novembar 2008.
18:00, CZKD


Teze za diskusiju:
1. Sam tekst predloga Zakona.
2. Elektorski način izbora ili neposredni izbori (dosadašnja iskustva Nacionalnih saveta u vezi sa elektorskim izborom članova Saveta)
3. Način unapređivanja položaja manjina kroz Nacionalni savet
4. Da li Zakon povoljno utiče na unapređivanje položaja nacionalnih manjina
5. Kometencije Nacionalnih saveta u oblasti kulture, informisanja i obrazovanja
6. Birački spisak nacionalnih manjina - mit ili realnost
7. Odnos Nacionalnih saveta i Radio difuznih ustanova – formalnost ili neophodnost
8. Lokalni mediji – čuvari nacionalnog indentiteta
9. Očekivanja u vezi sa zakonom
 
Pozivamo vas da prisustvujete Okruglom stolu. Vaša mišljenja, sugestije i predlozi unapredili bi  položaj nacionalnih zajednica u Republici Srbiji  i pomogli bi da se dođe do što potpunijeg predloga zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
 

Liga Socijaldemokrata Vojvodine i Centar za kulturnu Dekontaminaciju

 

A Rough guide to Amsterdam / Festival nove kulture Amsterdama u Beogradu / Performans Point Blank

A Rough guide to Amsterdam / Festival nove kulture Amsterdama u Beogradu / Performans Point Blank
petak, 28.novembar 2008.
19:30, CZKD

Na sceni: Nada Gambier and Edit Kaldor
Koncept i režija: Edit Kaldor
Saradnici: Nada Gambier, Frank Theys, Nicola Unger, Io Tillett Wright, Monika Rinck i Ugo Dehaes
 
U performansu Point Blank Edit Kaldor poziva devetnaestogodišnju Nadu da predstavi svoju veliku kolekciju fotografija. Tokom četiri godine, ona je posmatrala ljude, “hvatala” kamerom njihove privatne trenutke, s namerom da uđe u trag različitim životnim strategijama koje ljudi slede. Ona želi da skicira opcije koje stoje i pred njom samom.
Ovaj performans je prilika za Nadu da strukturira i analizira arhiv svojih mogućnosti. Ona želi da, zajedno sa publikom, donese zaključak o tome za kojom vizijom života vredi tragati i istrajavati na tom putu.

>>>>>>>>>>>>>>>>>
 
Edit Kaldor je rođena u Budimpešti. Sa trinaest godina je emigrirala u Sjedinjene Države, gde je živela deset godina. Studirala je književnost i dramu na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i na Juniversiti koledžu u Londonu. U periodu između 1993. i 2000. radila je sa Peterom Halašom (Squat theater / Love theater, New York) kao dramaturg i video snimatelj brojnih pozorišnih predstava i performansa.
Nakon što se pridružila DasArts-u (postdiplomski centar scenskih umetnosti u Amsterdamu), počela je da stvara sopstvene pozorišne komade koji su od tada stekli međunarodno priznanje. Živi i radi u Amsterdamu i Briselu. Njeno najnovije delo Point Blank je imalo premijeru u maju 2007. na KunstenFestivaldesArts-u u Briselu i od tada se izvodi u mnogim pozorištima i na festivalima.
 

Ovaj festival je partnerski projekat kulturnih centara De Balie i Melkweg iz Amsterdama i Doma omladine iz Beograda.

 

 

A Rough guide to Amsterdam / Festival nove kulture Amsterdama u Beogradu /Predstava The Raised Finger//Čitanje bukvice
A Rough guide to Amsterdam / Festival nove kulture Amsterdama u Beogradu /Predstava The Raised Finger//Čitanje bukvice
nedelja, 30.novembar 2008.
14:00, CZKD

Predstave u 14h i 19h
Teater group Max.

Koncept/režija:Jetse Batelaan
Nastupaju: Marien Jongewaard, Roel Voorbij, Bianca van der Schoot, Willemijn Zevenhuijzen

 

The Raised Finger//Čitanje bukvice
MAX.XL 10+//Sensible Theatre for Clever Children

 Pazi! Ne, pusti. Je li to tvoje?
Jesi li potpuno poludeo?
Da, čuo si me šta sam rekao.
Treba li da se ljutim?
I gledaj u mene kada ti govorim.
Zašto? Zato što ti mi tako kažemo.
Slušaj. Slušaj!!

The Raised Finger//Čitanje bukvice podiže svoj prst, a ne zna ni šta pokazuje. Jer ko odlučuje o tome šta je dobro, a šta ne?

Teatergroup Max. je trupa koja stvara pristupačno i pustolovno pozorište za mlade uz maksimalan izbor pozorišnih sredstava i otvorenu provokativnu atmosferu.

Moniek Merkx je umetnički direktor ove trupe od januara 2003. Ona je režirala i u drugim trupama, uključuju i Suver Nuver i Theater Artemis. U trupi Max. ona razvija svoj prepoznatljiv, ličan stil pisanja i režiranja. Zahvaljujući njenom radu, koji uključuje i druge discipline kao što su video zapisi, muzika, ilustracije, ples ili čak arhitektura, Max. i jeste to što je.

Nagrade pozorišta za mlade:

Za Performance in which Hopefulliy Nothing Happens (režija Jetse Betelaan) trupa Max. je dobila Golden Cricket 2005, nagradu za najbolju predstavu za mlade u Holandiji.

Za Lear’s Daughters (režija Moniek Merkx) trupa je dobila  Silver Cricket 2006. Predstava The Shaking Finger (režija Jetse Betelaan) ima četiri nominacije u 2008, učestvovala je na dva pozorišna festivala i dobila dve nagrade.

Ovaj festival je partnerski projekat kulturnih centara De Balie i Melkweg iz Amsterdama i Doma omladine iz Beograda

Beogradska premijera 
predstave KAKO JE, TAKO JE (SAR SI, TE SI) autora Zorana Jovanovica,
u produkciji pozorista Suno e Rromengo iz Novih Karlovaca


Beogradska premijera predstave KAKO JE, TAKO JE (SAR SI, TE SI) autora Zorana Jovanovica, u produkciji pozorista Suno e Rromengo iz Novih Karlovaca
petak, 5.decembar 2008.
20:00, CZKD

Pozoriste “Suno e Rromengo” iz Novih Karlovaca je prvo profesionalno romsko pozoriste sa sopstvenim prostorom u Evropi. Njegova predistorija vezana je za edukativne projekte – radionice i seminare realizovane u saradnji sa Centrom za kulturu Stari Grad i Centrom za novo pozoriste i igru - CENPI (iz Beograda) krajem 1990-ih. Posle brojnih istrazivacko-obrazovnih projekata u koje je ukljuceno nekoliko generacija mladih Roma, za vreme 36. BITEF-a 2002. godine je realizovana i prva predstava “Suno e Rromengo” zasnovana na romskim ritualima i obicajima koja je publici prezentovana tokom programa BITEF-Polifonija iste godine. Neposredno posle toga zvanicno je osnovan i istoimeni romski teatar (Suno e Rromengo u prevodu znaci Romski san) koji vec u prvim godinama svog postojanja belezi zapazene uspehe i gostovanja u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Italija, Crna Gora, ukljucujuci i festivale kao sto su “Budva – Grad Teatar”, “Art Expo”, Nedelja romske kultrure u Paruzu i regionalna smotra eksperimentalnih pozorisnih scena Vojvodine na kojoj je nagradjen za najbolju predstavu, reziju, kostim, muziku, scenografiju…). Predstava KAKO JE, TAKO JE (SAR SI, TE SI) poslednja je produkcija pozorista Suno e Rromengo koje je u medjuvremeno pocelo sa radom u sopstvenom prostoru u Novim Karlovcima cemu je prethodilo potpisivanje zvanicnog dokumenta o saradnji izmedju Ministarstva kulture Republike Srbije, Izvrsnog veca Vojvodine i Opstine Indjija na sufinasiranju profesionalnog rada teatra. Do kraja decembra 2008. godine se ocekuju premijere predstave ROMOKAUST i decije predstave SVI ZA JEDNOG – JEDAN ZA SVE.

Zoran Jovanovic je pozorisni stvaralac, knjizevnik, novinar, istrazivac i publicista koji se bavi jezikom Roma (autor je dve knjige: ''Da li znas Romski'', objavljenoj 2000. godine na srpskom, romskom i engleskom jeziku (u svetu jedinstveno, visejezicno izdanje) i kasnija ''Price Cigana u noci'' u kojoj su sakupljene romske vrline, mane, kletve, zakletve, legende i slicne forme usmenog narodnog stvaralastva). Zoran Jovanovic saradjuje sa mnogim poznatim muzicarima i kompozitorima koji u svom radu istrazuju romsko stvaralastvo - izmedju ostalih radio je i sa Goranom Bregovicem, Sabanom Bajramovicem, Vidom Pavlovic, Jovanom Novakovim, Sanjom Ilicem i ansamblom Balkanika. Krajem 1990-ih pocinje karijeru TV-novinara, scenariste i voditelja. Dugogodisnji je saradnik Redakciej na romskom jeziku TV Novi Sad.

>>>>>>>>>>>>>>>>>> 

KRATKI SAN

(Iz kritike Aleksandre Glovacki, Vecernje Novosti)

ZIVOT. Ljudski, Romski, Zoran Jovanovic je podelio na cetiri godisnja doba. Kod Roma, predstava tako kaze, sve sto je lepo traje kratko. Narocito leto, to je najlepse godisnje doba, u romskom zivotu svodi se na kratki san letnje noci, na prvi dah ljubavi i prvi ljubavni zagrljaj. Kratko detinjstvo pre toga i vec nastupa duga jesen sva od obaveza, odustajanja, otudjenosti, prevara, prodaje sebe i drugog; bez igre i radosti, beg u alkohol i drogu. Zima kad stigne, kad covek sav svoj hleb pojede, bar ne ostaje sam.

I dalje je u paru, dve klonule ali jedna na drugu naslonjene glave, ispod slike sa vencanja, tog retkog trenutka bezbrizne srece i lepote, uhvacenog u ramu na zidu. Tako kratak, tako jednostavan u svojoj manifestaciji, taj romski zivot po Jovanovicu ima  jednu konstatu, ima muziku. Na probranoj matrici, koja ni u jednom trenutku neskrece u kafanski sterotip, petoro odreslih i sestoro dece, fokusirano i koncentrisano, sa hariznaticnom verom u ono sto rade, ispisuju zivotni tok, od kolevke i krstenja („u bedi si rodjen u neimanju, pa budi Nemanja“), do onog klonujuceg glave uz glavu. Oni se zovu: Ljuban, Ljiljana, Nemanja, Branko, Sava, Zeljko, Ljubisa, Snezana, Rada, Sladjana, Slavica, a medju njima je i sam autor Zoran. Kazu da se svi prezivaju Jovanovic.

Reditelj Zoran ni u jednom trenutku ne gubi iz vida sa kakvim materijalom raspolaze: Ko su mu glumci, kolika mu je scena (malo je ali dragoceno ovo prvo romsko pozoriste sa sopstvenom zgradom): on sofisticirano vizuelno resava i scenu i kostim, a sa malim sredstvima. Sasvim bela scena, ususkana poput kolevke, dvojica strazara sa strane, cuvari price, ujedno su komentatori i granicnik zivota i umetnosti.

Mahom beli kostim, nekoliko stolica, akcenat na drvetu u dubini scne, drvetu koji se javlja u varijantama cetiri godisnja doba. Zoran Jovanovic vodi racuna ne samo o tome kako sve izgleda i kako zvuci vec i kome se obraca. Predstava progovara o romskom zivotu neromima, ali se, verujem, sa isto paznjom obraca i Romima govoreci im nesto mozda ne novo, ali drugacijim jezikom o njima samima: Jezikom ciste umetnosti. 

>>>>>>>>>>>>>>>>>> 

Zoran Jovanovic

(iz intervjua koji je uradila Ana Isakovic, e-novine.com, 18.10.2008.)

* Kako ste dosli na ideju da osnujete romski teatar?

Kroz rad u radionicama predstave su se nizale i svaka za sebe je bila dobra, bar sam ja to tako dozivljavao. Zeleo sam da tu radost podelim sa drugima i pokazem da mi Romi umemo vise, a Romima pokazem da je zelja i upornost pola uspeha.

* Kako mislite da bi se moglo doprineti edukaciji Roma? Da li je pozoriste pravi nacin?

Mozda nije pravi, ali je jedan od nacina da se ljudima pokaze da uspeh zavisi i od nihovog napora i da se skolovanjem i obrazovanjem lakse integrise u drustvo i postizu rezultati.

* Kako posmatrate relaciju: medijska slika i situacija u kojoj se Romi nalaze kao nacionalna manjina?

Mnogo mi smeta sto nema realne slike o narodu i sto se mnogi trude da kroz razlicite nacine predstave narod stavljajuci u isti kos citavu naciju. Postoje ljudi koji su se integrisali u drustvo odrastajuci u urbanim sredinama i jedan veliki broj ljudi koji su dosli sa raznih strana u bekstvu od razlicitih sila, u velikoj bedi odrastajuci u drugacijim sredinama sa potpuno drugacijim mentalitetom i bez nacina da se integrisu, jer nemaju ni podrske ni zelje da se nadju u boljoj poziciji. Nema realnih drzavnih zakona o prosjacima na ulicama, a ni privilegije za obrazovanje i zaposljavanje nepismenih. Uglavnom se tim pitanjima bave neke male nevladine organizacije koje se takodje bave i resavanjem takvih problema od projekta do projekta. U stvari, dok postoji neka crkavica u kasi. A posle, sve je prepusteno slucaju i ulici. Mora da se donesu pravi i strogi zakoni kao i da se osnuje drzavni fond koji ce se baviti svim ovim i drugim pitanjima vezanim za integraciju u drustvo, kontrolu kriminala i podizanje standarda zivota Nije tesko samo treba hteti…

* Da li ljudi na ovom podrucuju dovoljno poznaju Rome i njihove obicaje i da li se trude da ih upoznaju? Vi ste vasom knjigom Da li govoris romski? pokusali da poboljsate tu komunikaciju?

Moram reci da se veoma malo poznajemo, jer predrasude rastu zbog neznanja i nepoznavanja. A, s obzirom da ljudi imaju mnogo briga u sredini u kojoj zive i nemaju mnogo vremena da se bave upoznavanjem jer nemaju interesa, a oni koji su to hteli vrlo lako i veoma brzo zavole jedan uplaseni i veoma pitom narod, pun emocija i volje za zivotom…. Moja knjiga je zaista mnoge ljude zainteresovala jer nije dosadni recnik po kome ces naci neku rec vec je mali vodic kroz jezik i kulturu na jedan malo jednostavniji nacin a prevedena je i na engleski tako da se sa jezikom upoznaju i drugi narodi u Europi…

* Premijera predstave Kako je, tako je odrzala se 10.oktobra. Ova premijera je oznacila postojanje prvog profesionalnog romskog teatra sa sopstvenim prostorom? Po cemu se ova predstava razlikuje od ostalih koje ste rezirali?

Ovo je prva predstava u kojoj smo se svi kao kolektiv prepustili stvaranju i bavili se umetnoscu za razliku od predhodnih gde smo prvo smisljali kako cemo da osmislimo scenu koja je umetnicki bogata, velika, a finansijski jeftina… Sada sam ja kao reditelj imao prostora da razmisljam umetnicki i pustim da ideje prelaze u stvarnost, a emocije teku ka publici.

* Koju tematiku cete obradjivati u sledecem projektu?

Uglavnom zivot Roma i njihove jake emocije vezane za ljubav, stradanje, strast i sve ono sto bi moglo da opise jedan narod ali i druge teme. Kao Sekspirovog Hamleta ili Otela.

* Sta je za vas pravo pozoriste?

Energija, emocija, strast! Mesto gde mozes sve i ne mozes nista! Meni pozoriste energetski odgovara, ispunjava me, cini me srecnim. Ja volim, ne ja obozavam pozoriste.


Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike

Srbije, Izvrsnog veca Vojvodine i Opstine Indjija

Predstavu pomogli: Salon vencanica BELTIS i Radionica “Tri-S+”, Indjija

BRIDGE Debata uživo i direktno iz CZKD (Beograd) i KIJAC (Priština)
sreda, 10.decembar 2008.
18:00, CZKD


Možemo li zajedno ostvariti bolju budućnost?
Šta mislimo jedni o drugima, koje to predrasude imamo jedni prema drugima?
Kakve slike u medijima prezentujemo jedni o drugima?
Ima li trenutno bilo koje tema iz bilo koje oblasti (kultura, društvo, politika, ekonomija…) koja nas može spojiti?
 
Cilj emisije je da se razmene ideje i mišljenja koja bi omogućila otvaranje jedne političke i kulturne komunkacije između dva naroda.
 
Učesnici debate u Beogradu                                           
Zoran Ostojić (Liberalno demokratska partija) 

Bojan Tončić, novinar dnevni list DANAS i e-novine
 
Učesnici debate u Prištini
Ylber Hysa, politički analitičar (član pregovaračkog tima u Beču
)
Arber Vllahiu, novinar BBC u albanskoj redakciji
 
Debata će biti održana u CZKD – Centar za kulturnu dekontaminaciju-Beograd
i u KIJAC - Kosovo Institute of Journalism and Communication -Priština
 
U organizaciji radija Urban.FM iz Prištine
Mapiranje sećanja: politike sećanja u bivšoj Jugoslaviji, regionalni seminar
četvrtak, 11.decembar 2008. − 13.decembar 2008.
10:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju ima čast da najavi regionalni seminar Mapiranje sećanja: politike sećanja u bivšoj Jugoslaviji koji se održava od 11. do 13. decembra 2008. godine. Cilj seminara je da okupi umetnike/umetnice i aktiviste/aktivistkinje, naučne radnike/radnice i istraživačice/istraživače, koji svojim radovima, u polju kulture i umetnosti, kritički preispituju sadašnje prakse sećanja i zaborava u društvima bivše Jugoslavije.
 
Metodološki, seminar se bazira na diskusiji među učesnicima na temu sadašnjih i budućih izazova koji su pred njima u njihovim inicijativama sećanja. Rezultat saradnje svih učesnika u seminaru će biti mapa koja će sadržavati koncepte, metodologije i ciljanu publiku svojih inicijativa sećanja – mapa koja će pomoći učesnicima da planiraju i orijentiraju sledeću fazu svog puta na inicijativama sećanja. Ovo će predstavljati prvi korak ka davanju odgovora na važna pitanja kao što su: ko smo ’mi’ koji vršimo kritičke intervencije u polju sećanja u bivšoj Jugoslaviji? U kom pravcu želimo da idemo u svojim inicijativama i šta nam može pomoći da dođemo tamo gde želimo da stignemo? Ko i šta nam može pomoći, a ko i šta nas može sprečiti na našem putu? Ko su potencijalne kolege i partneri na našem putu?
 
Bivša Jugoslavija je raskrsnica sećanja na kojoj se konstantno pregovaraju gubitak i trauma, identitet i pripadnost, prošlost i zajedništvo. U kontekstu sve većeg broja inicijativa čija je centralna tema sećanje i prisećanje, preovladava implicitna pretpostavka da sve inicijative imaju istu svrhu i iste cljeve. Svrha ovog seminara je da otvori prostor i stvori kreativne uslove u kojima se mogu artikulirati i diskutovati sličnosti i razlike uvida, koncepta i politika koje svaka od ovih inicijativa razvija i za koje se zalaže. Cilj nam je da pospešimo diskusiju tako što ćemo pozvati umetnike/umetnice i aktiviste/aktivistkinje, naučne radnike/radnice i istraživačice/istraživače da razgovaraju o svojim inicijativama u sledećim okvirima:
 
1) Subjekt sećanja: koje su grupe/zajednice uključene u aktivnosti u kojima se razvija sećanje na socio-političke promene od 1990-tih do danas.
2) Materijalnost sećanja: kroz koje se konkretne materijalne prakse ove grupe/zajednice sećaju i kako se ove prakse ostvaruju?
3) Politika sećanja: u ime kojih politika se ove grupe/zajednice sećaju? Mogu li se sećanja iskoristiti za razvijanje vizije i artikulaciju emancipujuće i transformativne politike? Šta bi takva emancipujuća i transformativna politika sadržavala?
 
PROGRAM SEMINARA
 
Četvrtak, 11. decembar
 
19.30, Svečano otvaranje seminara,
Dušan Makavejev i Mirko Tepavac, pozdravni govor;
Borka Pavićević i Damir Arsenijević, uvodno obraćanje organizatora;

20.00, Sezgin Boynik “Šta sam naučio od Crnog talasa“
(istraživanje, prezentacija sa ilustracijama, uz specijalne goste)
 
 
Petak, 12. decembar
 

10.30-11.30, Mapiranje sećanja #1

Svetlana Slapšak,
Branislav Dimitrijević,
Branimir Stojanović,
Moderator: Damir Arsenijević
 
12.00-13.00, Mapiranje sećanja #2
Obrad Savić,
Dejan Ilić,
Milena Dragićević - Šešić
Moderatorka: Borka Pavićević
 
13.15-14.00, Mapiranje sećanja #1, diskusija
 
15.30-16.30, Mapiranje sećanja #3
“Škola izostavljenih studija”, Ivan Kucina,
“Leksikon Yu-mitologije”, RENDE/POST SCRIPTUM,
“Moderna”, Branka Prpa,
“Mimikrija, konverzija, reparacija”, Ines Prica,
Moderatorka: Danijela Makstorović
 
17.00-17.45, Mapiranje sećanja #3, diskusija
 
18.00-18.30, Mapa 1/2, završna diskusija prvog radnog dana
 
19.00, projekcija filma
POSAO SNOVA [DREAM JOB],
(režija: Danijela Majstorović, BiH/Hrvatska, 2005, 51 min.),
uz uvodnu reč autorke
 
  
Subota, 13. decembar
 
10.30 - 11.30, Mapiranje sećanja #4
Stacion, Priština, Albert Heta,
Prelom kolektiv, Beograd, Dušan Grlja,
Kuda.org, Novi Sad, Branka Ćurčić,
Reset/Grad, Tuzla, Jasmina Husanović;
Moderator: Svebor Midžić
 
11.30-12.15, Mapiranje sećanja #4, diskusija
 
12.30-13.30, Mapiranje sećanja #5
“Repopeja - Šta smo jutros bili”, Aleksandar Đerić,
“Nacionalni paviljon”, Milica Tomić,
“Grupa spomenik”, TBA,
“Nema toga što čovek ne može, ono što ne može, on to zaboravi”
i drugi projekti, Nikoleta Marković
Moderator: Vladimir Tupanjac
 
13.30-14.30, Mapiranje sećanja #5, diskusija
 
16.00 -16.45, Mapiranje sećanja #6
”Bilježenje grada, bilježenje vremena”, Bacači sjenki,
“Pejsaži“, “Solidarnost“ i drugi projekti, Darinka Pop-Mitić,
“366 rituala oslobadjanja”, Igor Grubić,
“Vlastito iskustvo”, Radonja Leposavić
Moderator: TBA.

17.00-17.45, Mapiranje sećanja #6, diskusija

17.45-19.00, Mapa 2/2,
diskusija o predstavljenim projektima drugog radnog dana

 
BUDUĆI KORACI - završna diskusija sa svim učesnicama/učesnicima seminara “

Mapiranje sećanja: politike sećanja u bivšoj Jugoslaviji“



>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Seminar je deo projekta ZAJEDNICA SEĆANJA koji se relizuje kroz partnerstvo Centra za kulturnu dekontaminaciju sa različitim institucijama i pojedincima iz regiona. Realizaciju projekta pomogli: ERSTE Fondacija, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Telekom Srbije, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Evropski fond za Balkan
 
Evropska budućnost Hrvatske i Srbije, tribina
petak, 19.decembar 2008.
12:00, CZKD

 Reč je o projektu "Vreme izazova" koji nedeljnik "Vreme" realizuje u saradnji s nemačkom fondacijom "Friedrich Ebert".
 
Skup je posvećen odnosima Srbije i Hrvatske koji su, po opštoj oceni, na najnižem nivou od 2000. godine.Evropske perspektive dve države,poboljšanje privrednih veza kao i pomirenje i poboljšanje odnosa su glavne teme razgovora na ovoj tribini.
 
Učestvuju:
 
Prof.dr. Vesna Pusić - predsjednica Nacionalnog odbora, predsjednica Kluba zastupnika HNS-a,
Prof.dr. Milorad Pupovac – predsednik odbora za međuparlamentarnu saradnju Hrvatskog sabora,
poslanik SDSS-a u Hrvatskom saboru,
Petar Kuntić – predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini,
Laslo Varga - predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije
Mihailo Vesović - potpredsednik Privredne komore Srbije
               
 
Moderatorka i voditeljka tribine je novinarka nedeljnika Vreme
Tanja Tagirov.
 
 
Promocija knjige ,,Biografija Sarajeva, ‘92- ‘93’’, autor Edo Hozić
petak, 19.decembar 2008.
18:00, CZKD


Učestvuju:
Prof.dr. Senadin Musabegović,
Petar Luković,
Filip David i
Edo Hozić
Novogodišnja prodajna izložba u organizaciji udruženja Felicitas
utorak, 23.decembar 2008.
18:00, CZKD

 
Felicitas je neprofitna, nereligiozna, nepolitička organizacija koja se bavi
problemima radnika, a prevashodno žena, u formalnoj i neformalnoj ekonomiji i
problemima nezaposlenosti.
 
www.felicitas.org.yu
PRIČE O LJUDSKIM PRAVIMA (Stories on Human Rights)

film inspirisan Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima

PRIČE O LJUDSKIM PRAVIMA (Stories on Human Rights) film inspirisan Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima
petak, 26.decembar 2008.
19:00, CZKD

CULTURE: Marina Abramović, Dominique Gonzalez-Foerster/Ange Leccia, Daniela Thomas, Apichatpong Weerasethakul

DEVELOPMENT: Sergei Bodrov, Murali Nair, Idrissa Ouedraogo

DIGNITY AND JUSTICE: Shira Geffen/Etgar Keret, Runa Islam, Bram Schouw, Abderrahmans Sissako, Pablo Trapero

ENVIRONMENT: Jia Zhang-Ke, Francesco Jodice, Pipilotti Rist, Sarkis

GENDER: Armagan Ballantyne, Saman Salour, Teresa Serrano

PARTICIPATION: Hany Abu-Assad, Chrales de Meaux, Jasmila Žbanić

Muzika u filmu: Michael GalassoNeki od najpriznajitih svetskih reditelja i vizuelnih umetnika ujedinili su svoje kreativne snage i tako se pridruzili obelezavanju 60-godisnjice donosenja “Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima”. Tako je nastao zajednicki film ciji je naslov – PRICE O LJUDSKIM PRAVIMA (Stories on Human Rights).
 
Film je rezultat inicijative koja je pokrenuta pod okriljem Visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih Nacija i koja je realizovana kroz partnerstva sa Evropskom Unijom, Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom za kulturu i komunikaciju Republike Francuske i neprofitnom organizacijom SESC iz Sao Paola (Brazil).
 
Osmišljen i produciran od strane inicijative ART for The World, PRICE O LJUDSKIM PRAVIMA (Stories on Human Rights) je prvi filmski projekat oko kog su na ovom nivou okupljeni filmski reditelji i vizuelni stvaraoci, koji, sluzeci se univerzalnim jezikom umetnosti, u svojim filmskim pricama obradjuju 6 motiva/tema cija su zajednicka mesta upravo oni ideali na kojima je zasnovana “Univerzalna deklaracija”: kulturno nasledje i stvaralastvo, pravda i dostojanstvo, životna okolina, rodna ravnopravnost, jednakost za sve i razvoj drustva u skladu sa opstim interesima.
 
PRICE O LJUDSKIM PRAVIMA sadrze ukupno 22 kratka filma koji zajedno cine celinu cije je trajanje oko 80 minuta. Film je titlovan na engleski jezik.
 
 
Realizaciju programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju podrzao je Fond za otvoreno drustvo Srbije.
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019