Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA 2010
Delovodnih 15; (2010/95)/1.januar,12h

---  U  V  I  D     U     B  I  L  A  N  S  ---

Delovodnih 15; (2010/95)/1.januar,12h --- U V I D U B I L A N S ---
petak, 1.januar 2010. − 31.mart 2010.
12:00, CZKD


Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva na otvaranje
izlozbe povodom 15-godisnjice postojanja i rada Centra.
 
Izlozba je otvorena do 15. februara, radnim danima, 11-19h
Informacije o programima tokom trajanja izlozbe mozete
pronaći na www.czkd.org i putem mailing liste.
  
“Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izrazavanja, sto obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog misljenja, kao i pravo da trazi, prima i siri obavestenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.”
Srecni praznici!

Dizajn izlozbe METAKLINIKA
 
 
 
Realizaciju izlozbe pomogli: Fond za otvoreno drustvo Srbije, Balkanski fond za demokratiju,
Hartefakt Fond, Muzej savremene umetnosti Beograd, Narodna biblioteka Srbije.
images
Tribina, GENERAL ŽIVE VOJSKE
subota, 23.januar 2010.
12:00, CZKD

Posle 18 godina nepravde - hoće li,  konačno, biti pravde za generala Vladu Trifunovića  i oficire Berislava Popova, Sretena Raduškog, Vladimira Davidovića i Miloša  Lukića ?

Učesnici:

general Vlado Trifunović
pukovnik Berislav Popov
pukovnik Sreten Raduški
advokat Đorđe Dozet, bivši sudija vojnog suda
advokat Miloš  Šaljić, bivši sudija vojnog suda
advokat Vladimir Djerić
advokat Katarina Radović
advokat Nikola Barović
Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda
Marko Karadžić, državni sekratar za ljudska prava                      

Zoran Živković, bivši premijer
Žarko Korać, narodni poslanik, SDU
Stipe Sikavica , vojni analitičar
Želimir Gvardiol, reditelj
Biljana Stanojević, producent
Nenad Stefanović, glavni i odgovorni urednik RTS
Zoran  Panović, glavni i odgovorni urednik DANAS
Nebojša Popov, glavni i odgovorni urednik REPUBLIKA
                  
 Moderator tribine : Rade Radovanović
                   
Organizatori tribine DANAS i CZKD


 

LECTURE PERFORMANCE
(Predavanje-performans)

LECTURE PERFORMANCE (Predavanje-performans)
nedelja, 24.januar 2010.
18:00, CZKD

18.00  Fia Bakstrem Instinkt krda 360˚

(* performans Fie Bakstrem izvodi avatar na domaćem jeziku)

U svom performansu Instinkt krda 360˚, mlada švedska umetnica Fia Bakstrem (koja trenutno živi i radi u Njujorku) diskutuje pojam ljudske zajednice i njenu vezu sa religijom, nacijom, ideologijom ili, pak, potrošnjom. Zajednica koja ovu umetnicu najviše zanima jeste zajednica "ljubitelja umetnosti" ili činioca "sveta umetnosti", nekoga ko se identifikuje kroz pripadanje umetničkoj zajednici. Fia Bakstrem počinje svoj performans obraćanjem "Dragi ljubavniče, ili radije, dragi ti sa kojim delim veru u umetnost" i nastavlja svoj govor u oštrom kritičkom maniru postavljajući sledeća pitanja: "Kako se može desiti jedna zajednica otpora, ako to želimo? Gde je taj prostor gde jedan skup ima šire značenje od gomile prezasićenih potrošača u potrazi za zezanjem čiji je cilj da poziraju kao politički svesna bića?".

Instinkt krda 360˚ biće izložen u Kući Legata u vidu monumentalne instalacije koja sublimira različite kontekste izvođenja ovog performansa, a sam performans na lokalnom jeziku izvešće uživo avatar umetnice Fie Backstrem u CZKD-u, 24. januara u 18:00.

19.30  Katarina Zdjelar/Jan Fervert On Past Futures...

O prošlim budućnostima, (Katarina Zdjelar and Jan Verwoert)

(* performans Katarine Zdjelar i Jana Ferverta je na engleskom jeziku)

Mlada beogradska umetnica Katarina Zdjelar (koja trenutno živi i radi u Roterdamu) i poznati berlinski kritičar i teoretičar umetnosti Jan Fervert izvešće dijaloški i debatni performans u kojem će diskutovati različite interpretativne konstrukte i kontekste prezentacije koji prate kretanje, razvoj i promociju savremene umetnosti. Performans je kreiran specifično za ovu izložbu, ali je njegovo značenje vezano za široke okvire međunarodne umetničke scene kao institucije.

Ulaz na sve programe je besplatan.

 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Da li je savremena umetnost proizvod fascinacije estetskim objektima ili prostor proizvodnje znanja? Na koji način umetnost operiše znanjima u odnosu na teren akademije i nauke ili medijske kanale informacijskih razmena? Koja estetska i formalna sredstva upošljava kako bi upostavila ovaj specifični modus operandi?

 To su neka od pitanja koje pokreće projekat Lecture Performance, izložba čiji je aluzivni naslov moguće prevesti kao predavanje-performans, a koji u sebi ukršta dva pojma – pojam predavanja i pojam performansa – oba sa svojim dugim i promenljivim tradicijama i definicijama. Izložba Lecture Performance nastala je kao rezultat kustoskog istraživanja ove umetničke oblasti, postavljajući pitanje da li se u okviru bogate tradicije performansa i body art-a može izdvojiiti jedna specifična forma – forma predavačkog performansa. Nedostatak konsenzusa oko toga šta lecture performance zapravo jeste doveo je do potrebe da se istraže različiti pojavni modeli i modusi delovanja. U okviru ovog relativno mladog ’žanra’ umetnici deluju na razmeđi između predavanja i performansa, uključujući elemente samo-refleksije, društvene refleksije, diskusione forme, izvođačke virtuoznosti ili različitih oblika akcije. Geneza lecture performance-a se može pratiti unazad sve do aktivnosti konceptualnih umetnika, iako je sam pojam uveden u polje umetnosti tokom devedesetih godina, preko savremenog plesa. Ipak, cilj ove izložbe nije samo da ponudi istorijsko-umetnički pregled ili presek razvoja ovog umetničkog ’žanra’, pri čemu bi ključni momenti tog istorijskog razvojabili ilustrovani određenim umetničim radom. Birajući specifičnu formu kao izlagačko uporište, Lecture Performance pokušava da se uhvati u koštac sa pitanjima o moći umetničkog govora, dalekosežnosti umetničkog glasa, kao i “čemu nas uči savremena umetnost?”, te kako njena specifična znanja možemo upotrebiti danas.

Znanje, saznanje i pouka su u klasičnoj umetničkoj tradiciji nerazdvojivi od umetničkog gesta. Jedno od ključnih estetskih i društvenih obrazloženja umetničkog delovanja u doba prosvetiteljstva bio je Horacijev spis Ars poetica i vizija uloge umetnosti kao nečega što bi trebalo da “poduči i razonodi” (docere et delectare), tačnije nečega što podučava drugim sredstvima i što korpus znanja saopštava kroz filter estetskog ugođaja, odnosno “razonodu”. Sa tom tradicijom suvereno prekida modernizam koji uspostavlja jednu novu paradigmu, a to je da umetnost gledamo kao umetnost,odnosno kao društvenu delatnost koja je sasvim autonomna i u potpunosti zasnovana na sopstvenom jeziku – jeziku umetnosti. S druge strane, umetnost šezdesetih i sedamdesetih godina koja je uspostavila jezik savremenosti tj. onoga što smo danas skloni da zovemo “savremena umetnost”, obnavlja interes za “spoljašnji svet”. Forme novih medija i performansa ponovo uvode figuru umetnika-govornika, neku vrstu umetnika-podučitelja koji je izumeo novi jezik umetnosti za forme novog kritičkog “podučavanja”, neke vrste direktnog obraćanja javnosti. Danas su granice između učenja, informisanja, estetskog gesta, političkog čina, zabave i razonode veoma porozne – umetnost se koristi kao sredstvo informisanja, edukacije i političke intervencije, ili pak postaje deo industrije zabave, baš kao što i sam biznis ili politika koriste performativne i estetske forme za postizanje svojih ciljeva. Upravo to uzburkano i zamagljeno polje današnjih kreativnih praksi koje obuhvataju široko polje društvenog života predstavlja inspiraciju i osnovno polazište izložbe Lecture Performance, kao i radova koji su na njoj izloženi.

 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Projekat Lecture Performance nastao je na inicijativu Koelnischer Kunstverein-a, u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti
Beograd, u okviru programa European Partnerships, koji su inicirali Umetnička fondacija Severne Rajne - Vestfalije (Kunststiftung NRW) i Goethe Institut iz Minhena.

Na izložbi učestvuju: Fia Bakstrem (Fia Backström), Valter Benjamin (Walter Benjamin), Polin Budri/Renate Lorenc (Pauline Boudry/Renate Lorenz), Den Grejem (Dan Graham), Andrea Frejzer (Andrea Fraser), Mark Leki (Mark Leckey), Robert Moris (Robert Morris), Pinky Show, Piratbyrån, Marta Razler (Martha Rosler), Grupa Spomenik, TkH, V-Girls, Jeronimo Fos (Jeronimo Voss) i Katarina Zdjelar/Jan Fervert (Verwoert). 


Kustoskinje izložbe: Jelena Vesić i Radmila Joksimović u saradnji sa Katrin Jentjens (Kathrin Jentjens) i Anjom Natan-Dorn (Anja Nathan-Dorn).


Prostori:

Kuća legata / Knez Mihailova 46 /
23.januar (otvaranje, 18.30) 24. februar 2010. Radno vreme: od 12.00 do 20.00. Utorkom zatvoreno.

Salon Muzeja savremene umentosti / Pariska 14
23. januar (otvaranje, 19.30) – 28. februar 2010.
Radno vreme: od 12.00 do 20.00. Utorkom zatvoreno.

Centar za kulturnu dekontaminaciju / Birčaninova 21
24. januar 2010 (18.00) – veče live performansa

Okrugli sto - ZA POLITIČKI ODGOVORAN DIZAJN PREZENTACIJA I REPREZENTACIJA: PRODUKCIJA/INSTITUCIJA/KONTEKST

Okrugli sto - ZA POLITIČKI ODGOVORAN DIZAJN PREZENTACIJA I REPREZENTACIJA: PRODUKCIJA/INSTITUCIJA/KONTEKST
petak, 5.februar 2010.
18:00, CZKD


 

PRATEĆI PROGRAM IZLOŽBE

Delovodnih 15; (2010/95)/1.januar,12h
 ---    U V I D    U    B I L A N S    ---


Učesnici:
Borut Vild
Dragan Protić
Đorđe Balmazović
Lazar Bodroža
Nune Popović
Nenad Trifunović
Slavimir Stojanović
Moderator: Nadežda Milenković


U podne 1. januara 2010. Centar za kulturnu dekontaminaciju obeležio je petnaestogodišnjicu rada i postojanja. Naša namera je bila da povodom ovog važnog datuma organizujemo i produciramo izložbu koja predstavlja istorijat institucije: kroz istoriju ideja, projekata, partnerstava, okruženja, konteksta, njegove transformacije, neposredne efekte na politiku i produkciju u polju umetnosti i kulture.
 
U pokušaju da se setimo naše institucionalne prošlosti, da je artikulišemo i ocenimo shvatamo da to nije moguće ostvariti samo kroz proces autorefleksije već kroz uspostavljanje odnosa sa drugima. Sve akcije, projekti, performansi, izložbe, debate i predavanja izgledaju više nego relevantni, svi ljudi sa kojima smo radili deluju podjednako važni.
 
Kako bismo izbegli ili zaobišli nelagodu govora u prvom licu i moguće kontra-indikacije autorefleksivnih procena odlučili smo se da pokušamo da ispričamo istoriju u slikama, da na jednom mestu sakupimo štampani materijal koji je produciran tokom različitih projekata, akcija i inicijativa u kojima smo tokom petnaest godina učestvovali, organizovali ih, inicirali… Sa druge strane, ‘izložen’ je izbor iz arhive medijskih reakcija, prikaza, intervjua, kratkih vesti i komentara na mnoge od pomenutih projekata, akcija, inicijativa – reprodukovani grubo i gotovo na ivici čitljivosti, ovi sadržaji bi trebalo da simuliraju svojevrstan duh vremena, neuhvatljiv u svim svojim mogućim interpretacijama i istovremeno utemeljen u neupitnoj faktografiji istorijskih činjenica. Izložba je ostvarena u saradnji sa Studijom METAKLINIKA, koji su istovremeno, uz tim CZKD-a, koautori koncepta izložbe.
 

Smatramo da je petnaestogodišnjica naše instuticije prilika za rekapitulaciju istorija institucija i projekata koji su se tokom proteklih godina suočavali sa pitanjima nacionalizma, krivice, ksenofobije, rata, žrtava i koji se sa ovim pitanjima i dalje suočavaju. To je od izuzetne važnosti kada razmišljamo o novim generacijama i potrebi da se oni informišu i upoznaju sa tim istorijama.

  

Ideja nam je da kroz razgovore i debate pokušamo da preispitamo odnos dizajna i kulturne politike i produkcije, stvaranje i evoluciju ‘’novih’’ kulturnih centara od 1990-tih do danas kao i da problematizujemo mesto i uslove pozorišne produkcije u savremenom (javnom, vaninstitucionalnom) kontekstu.

images
Okrugli sto - EMANCIPACIJA, PRODUKCIJA, INSTITUCIJA
ponedeljak, 8.februar 2010.
13:00, CZKD


PRATEĆI PROGRAM IZLOŽBE
Delovodnih 15; (2010/95)/1.januar,12h
 ---    U V I D    U    B I L A N S    ---
EMANCIPACIJA, PRODUKCIJA, INSTITUCIJA
 
REGIONALNI CENTRI: ALTERNATIVNA ILI JEDINA MREŽA INTELEKTUALNE, KULTURNE I UMETNIČKE RAZMENE
 
NEKADA DRŽAVA SADA REGION, KAKO OD SPIN-OFF PROJEKATA DO INSTITUCIJE KULTURNI CENTAR

Razgovor će se baviti ulogom i značajem kulturih centara u regionu osnovanih od 1990-tih do danas, odnosom novih institucije i država, načininima produkcije i konstrukcije novih institucija, odnosno kulturnim centrom  kao mestom produkcije, i mestom participativnih projekata koji okupljaju veliki broj saradnika i učesnika u proizvodnim procesima
 
Jednodnevni skup u dva dela
 
I deo 13-16h
 
Učesnici:
Kuda.org/CrnaKuća/ Novi Sad / Zoran Pantelić
MAMA, Zagreb / Nenad Romić
SCCA/pro.ba, Sarajevo / Asja Hafner
REX, Beograd Nebojša Milikić
Moderator: Vladimir Tupanjac
 
 
II deo 18-21h
 
PRAVO NA PRODUKCIJU
Cilj razgovora je da preispita pravo na produkciju kroz razgovor sa umetnicima, teoretičarima, kulturnim producentima, izdavačima koji su se svojim radom u poslednjih petnaest godina izborili za ovo pravo.
 
Učesnici:
Andrej Nosov
Branislav Dimitrijević
Danica Prodanović
Dejan Ilić
Milena Dragićević Šešić
Moderator: Branimir Stojanović
 
 
MITOLOGIJE UMETNOSTI MREZE: O MAPAMA, SLAVI, NOVCU, PRIJATELJSTVU, AKTIVIZMU...

Heath Bunting (irational.org / London, UK) i Marcell Mars (ki.ber.kom.uni.st / Zagreb, Hrvatska)

--- NA ENGLESKOM JEZIKU ---

MITOLOGIJE UMETNOSTI MREZE: O MAPAMA, SLAVI, NOVCU, PRIJATELJSTVU, AKTIVIZMU... Heath Bunting (irational.org / London, UK) i Marcell Mars (ki.ber.kom.uni.st / Zagreb, Hrvatska) --- NA ENGLESKOM JEZIKU ---
utorak, 9.februar 2010.
19:00, CZKD


Heath Bunting je rodjen kao budista u delu Londona poznatom kao Wood Green. Uspeva mu da, na prvom mestu, zasmeje samog sebe. Jedan je od osnivaca umetnickih pokreta poznatih kao net.art i sport-art i dozivotno mu je zabranjen ulazak u SAD zbog ucestvovanja u akcijama protiv ideja i praktikovanja genetskog inzinjeringa. Kao samouki autor, uspeo je da razvije autenticnu i nezavisnu umetnicku praksu koju najpre karakterise logika ne-komplikovanosti i - za svoje radove nikada nije bio dobitnik nagrada i priznanja. On je ujedno, najznacajniji aktivni britanski umetnik i, bez sumnje, najcuveniji svetski umetnik koji svoju produkciju zasniva na racunarskim tehnologijama. Pored toga sto pokusava da odrzi status aktivnog i sposobnog clana javne drustvene zajednice, svojim radom je proizveo eskpertski sistem za transformacije/mutacije identiteta.

Marcell Mars je jedan od osnivaca mi2 /multimedijalnog instituta u Zagrebu. Inicijator je GNU GPL izdavacke kuce EGOBOO.bits, pokretac Razmena vjestina - regularnih informativnih susreta entuzijasta u mami, serijala g33koskop, Nista se nece dogoditi i Sajam zajebane opreme. Saradjivao je sa umetnickim projektima NRD Kit of NRD Van, gifoskop (interaktivna animacija) sa Nikolinom Pristas & Majom Marjancic i kao programer je saradjivao na projektima EditThisBanner (Line Kovacevic), Leteci CIlim (Lale Rascic), Telefoniranje (Ivana Marusica Klifa) i Tajna vecera (8mm film Dana Okija). Bio je jedan od organizatora letnjih kampova Otokultivator na ostrvu Vis (zajedno sa URK/Močvara & EASA Hrvatska) i SummerSource (u saradnji sa TacticalTech). Marcell Mars je ucestvovao u kustoskim timovima i produkciji mi2 godisnjih izlozbi Im still alive (2001), re:Con i Sloboda stvaralastvu! (2005., 2006. 2007. godine) i konceptualne izlozbe System.hack() (2006). Clan je tima Creative Commons Hrvatska. Regularno vodi radionice poput Programiranja za ne-programere, Drustveni softver i prakse semantickog weba, Command line audio on GNU/Linux... Odrzao je brojna predavanja na teme poput hakiranja, filozofije slobodnog softvera, okupljanja oko pozitivnih drustvenih povoda, slacking, rada kroz nerad, stupid/smart biznis modela muzickih industrija, drustvenog softvera & semantike mreze...

Heath Butning je omiljeni umetnik Marcella Marsa - njegovi radovi predstavljeni su u sklopu nekih od Marsovih kustoskih, teoreticarskih i istrazivackih projekata (i.e. - Super Weed Kit u sklopu izlozbe System.hack() 2006. godine). Kroz razgovor o umetnickim, aktivistickim i istrazivackim praksama Heath Buntinga i citave generacije tzv. net-umetnika aktivnih tokom 90-ih godina proslog veka, pokusacemo da prepricamo istoriju umetnosti koja se razvijala paralelna sa globalnim napretkom interneta, IT tehnologija i digitalne kulture uopste, njenih vrhunaca u drugoj polovini 1990-ih i zaokreta koji se dogodio u trenutku kada umetnici-reformatori/aktivisti postaju deo etabliranog galerijskog/muzejskog i institucionalnog sistema uopste. Publika ce biti u prilci da se podseti na neke od ranih Heathovih projekata koji su u mnogome uticali na globalnu umetnicku scenu u prvoj polvini 1990-ih, a fokus prezentacije ce biti usmeren na njegove recentne projekte poput aktuelnih STATUS Project, Heath Bunting Collection, Border Xing...
images
Ima li politička represija svrhu?

Ima li politička represija svrhu?
ponedeljak, 15.februar 2010.
13:00, CZKD


Ima li politička represija svrhu? Treba li trenirati strogoću na narodu ili na vlasti koja pokušava da opstane sredstvima represije? Otkuda novi proces šestorki posle 26 godina? Mogu li dve flaše razbijene o trotoar biti međunarodni terorizam? Postoji li korelacija izmedu štrajkova i političke represije? Zašto se ne primenjuju odredbe krivičnog zakonodavstva o zabrani raspirivanja i širenja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, a javna kritika političke represije tretira se kao ometanje pravde?

Učesnici:

Vladimir Marković, sociolog
Jaćim Milunović, sindikalista
Nenad Glišić, književnik
Slobodan Stamenčić, student prava
Pavluško Imširović, prevodilac
Gordan Jovanović, istoričar umetnosti
Dragoljub Todorović, advokat

Moderator: Aleksandra Spasov, slikarka

CZKD i Kampanja protiv politicke represije


 

images
Suđenje šestorci - politika kriminalizacije i kriminalizacija političkog

Suđenje šestorci - politika kriminalizacije i kriminalizacija političkog
sreda, 17.februar 2010.
17:00, CZKD

Suđenje anarhistima zakazano je za sredu u 10h, a poslepodne istog dana održaće se tribina na kojoj ćemo razgovarati o ishodima prvog ročišta i mogućnostima daljeg delovanja javnosti. 

Uzećemo u obzir širi kontekst u kom se ovaj politički proces odvija - kako lokalni, tako i međunarodni: zašto je levica diskriminisana i kriminalizovana od Zakona o zaštiti države do slučaja suđenja anarhistima; zašto su svi politički procesi u poslednjih 40 godina vezani za vaninstitucionalnu levicu; kako evropska savremena arhitetktura bezbednosti sistematski kriminalizuje politiku?

Neophodno je problematizovati zaveru ćutanja javnosti - medija, univerziteta, organizacija za zaštitu ljudskih prava, intelektualaca - o političkom procesu koji je u toku.

Učesnici tribine:

Želimir Žilnik, režiser
Dubravka Kovač, Akcija za slobodno društvo (Zagreb)
Miroslav Samardžić, politikolog (Zrenjanin)
Miloš Vasić, novinar
Branimir Stojanović, Grupa za monitoring procesa protiv šestoro anarhista


 

images
Radionica: Uključenje građana u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predloge
četvrtak, 18.februar 2010.
10:30, CZKD, sala na I spratu


 

Peticija za otvaranje izložbe, Peticija za postavljanje spomen obeležja, Peticija za zabranu ubijanja životinja, Peticija protiv plastičnih kesa u Srbiji samo su neke od brojnih inicijativa na koje se često nailazi u novinskim naslovima.
Peticija je veoma prisutna reč u našem jeziku  i označava ono što u političkom životu zapravo i jeste – političko, odnosno ljudsko pravo i slobodu, kako se navodi i u članu 56 Ustava Republike Srbije.  
Pravo na peticiju ima dugu demokratsku tradiciju – od Sjedinjenih Američkih Država, preko Francuske i Nemačke, pa sve do članova 21 i 194 Mastrihtskog ugovora – i smatra se fundamentalnim ljudskim pravom. Zahvaljujući globalnoj komunikaciji, internet vrvi od najrazličitijih peticija i predloga.

Kakva je, međutim, sudbina peticija u Srbiji? Ko je za njih nadležan, da li se uopšte podnose, kako i kome, i kakva je potonja procedura?
Sve učesnice i učesnici treninga biće važni činioci na putu poboljšanja jedne izuzetno važne demokratske procedure u Srbiji na ovaj način će aktivno učestvovati u njenim demokratskim reformama.   

Radionice će se održati u 5 gradova Srbije: Novom Sadu, Kragujevcu, Preševu, Nišu i Beogradu.

Molimo Vas da potvrdite učešće na  radionici u Beogradu.
Za prijave i pitanja molimo vas da se obratite Fondaciji Hajnrih Bel:
nina.df@hbs.rs   
T – 011 30 33 833
F – 011 21 80 049

>>>>>>>>>>>
Pod pokroviteljstvom Evropske komisije, Komiteta pravnika za ljudska prava i Fondacije Hajnrih Bel

 

Srebrenica – imas li hrabrosti ?
nedelja, 21.februar 2010.
13:00, CZKD


Tribina se organizuje povodom sve učestalijih medijskih spekulacija o potrebi donošenja rezolucije u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, kojom bi se osudili dogadjaji u i oko Srebrenice. Odgovor na pitanje imamo li hrabrosti da se ljudski odredimo prema zločinu koji opterećuje odnose dva društva i stvara medjusoban odnos nepoverenja pokušaće da daju članovi podmladaka političkih stranaka i nevladinih organizacija, kao ljudi koji ce se u budućnosti nositi sa bremenom odgovornosti ispravnog ili neispravnog odredjivanja prema dogadjajima vezanim za Srebrenicu.


Organizacija: Mladi Liberalno Demokratske Partije

 

Predavanje: Nezavisna pozorista Indije - susreti sa izuzetnim ženama

Predavanje: Nezavisna pozorista Indije - susreti sa izuzetnim ženama
ponedeljak, 22.februar 2010.
19:00, CZKD


Na poziv Indijskog teatarskog foruma Milena Dragićević Šešić je u januaru ove godine obišla članice ove mreže, nezavisna pozorišta i pozorišne trupe od Delhija do Čenaja, Aurovila i Bangalora, da bi u Mumbaiju za njih održala seminar podizanja menadžerskih i marketinških kapaciteta. Ovu mrežu čine pozorišta sasvim različitih estetskih i idejnih orijentacija: od Pritvi teatra u Bombaju do seoske prve ženske pozorišne trupe kutu stila u Tamil Naduu, od Dramske akademije u Ninasamu, do grupe koja se bavi eksperimentalnim, savremenim plesom u Čenajiu, i prestižnog Ranga Šankara pozorišta u Bangaloru, pa čak i amaterskog uličnog pozorišta - Džana Natja Manč u Delhiju.
 
Predavanje će pokušati da odgovori - koji je to etos koji je povezao sve ove pozorišne umetnike, šta su im umetnički dometi i u kakvom političkom i socijalnom kontekstu deluju. Kako se sistem kasta odražava i danas na teatarski sistem i život uopšte? Kakve su veze pozorišta i Bolivuda? I zašto su filmski glumci ne samo donatori političkih partija već i pozorišnih projekata.
 
Kako svim ovim pozorištima rukovode uglavnom žene, posebna pažnja će biti poklonjena i predstavljanju njihovih dometa i stilova upravljanja (izazovi,  prepreke i vizije) izuzetno uspešnih u sasvim različitim kulturološkim kontekstima severa i juga Indije, urbanih megapolisa i seoskih zajednica...
 
images
"Sećanje na Miću Doktora" - fotografije, kratki film, razgovor
petak, 26.februar 2010.
17:00, CZKD

Učestvuju:

Đorđe Uskoković, sociolog
Lazar Stojanović, režiser
Dragomir Olujić Oluja, politikolog

Performans: Teatar sećanja

Performans: Teatar sećanja
četvrtak, 4.mart 2010.
18:00, CZKD


Učesnici:
Sonja Leboš, kulturni antropolog i istraživač, inicijator projekta
Manja Ristić, violinista i konceptualizacija multimedija
Stevan Lung, video umetnik i vizuelni koncept
Magdalena Klašnja, kostimograf
Ivan Kadelburg, elektronska muzika
Birgitte Lyregaard, poezija, glas i performans
Paul Murray, koncept i performans
Mathieu Calleja, perkusionista i koncept zvučne slike
Ivana Grahovac, violončelista
 
Produkcija: Udruženje multimedijalnih umetnika Auropolis – 2009 / 2010
 
Teatar Sećanja je projekat baziran na pozorišnoj instalaciji, iniciran od strane Udruge za interdiciplinarna i interkulturalna istraživanja iz Zagreba i implementiran kroz Udruženje multimedijalnih umetnika Auropolis iz Beograda. Instalacija će biti predstavljena tokom 2010. i 2011. kao work in progress u Beogradu, Zagrebu i Pragu.
 
Projekat je inspirisan radom i životom češke spisateljice Lenke Reinerove koja je percepirana kao predstavnik ljudskih napora u preživljavanju najgorih mogućih istorijskih okolnosti, snage koja svedoči o najmračnijim trenucima dvadesetog veka, takođe kao neko ko je ostavio nepobitno tačne i važne zapise o evropskim i svetskim gradovima između dva rata kao i o kulturi u Srednjoj Evropi tog vremena.
 
Kroz multimedijalni diskurs nameravamo da pokrenemo mogućnost ponovnog proživljavanja i preispitivanja prošlosti koja se pred nama otvara kao verodostojan put za istarživanje pozitivnih opcija za budućnost.
 
U sadašnjem vremenu, poruka saosećanja, važnost prijateljstva, suprostavljenje individue totalitarističkom ugnjetavanju i diktaturi, potrebni su više no ikada, kako bi podržali ideju zajedničkog evropskog kulturnog prostora i enormne odgovornosti koju takav prostor ima prema globalnom društvu, u kom na žalost mnogi ljude žive pod okolnostima postavljenim daleko ispod nivoa ljudskog dostojanstva.
 
Zajednički imenitelji ovog umetničkog procesa su MNEMOPOLITICS / MNEMOTOPIAS / MNEMOPOETICS
 
Želimo da podstaknemo interes mlađe populacije prema sagledavanju kompleksnog tela sećanja, takođe težimo ka podsticanju diskusije o vrednostima koje želimo da sačuvamo i da ispitamo mogućnosti primene kroz vizuelne umetnosti, izvođaštvo, književnost, film, video i multimedije gde poetska sećanja postaju snažniji izvor saznanja o prošlosti nego sama istorija.
Medjunarodni dan zena Medjunarodni dan zena
ponedeljak, 8.mart 2010.
15:30, CZKD

Program:
 
Video prezentacije:
 
15.30 – 15.45h
Kontinuitet ženskog otpora 
 
15.45 – 16h
Raport sa terena
 
 
Panel diskusije:
 
16 – 17h
O položaju žena u svetu rada
 
Učestvuju:
Zorica Mrsevic, zamenica Zastitnika gradjana, Beograd
Jovanka Zlatkovic, novinarka, Novi Sad
Mirjana Kis, Udruzenje Roma Novi Becej
Nevena Dicic, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd
Lepa Zivanovic, Zenska sekcija sindikata Nezavisnost, Beograd
Moderatorka: Jelena Jovanovic, novinarka
 




 
17 – 17.45h
Iz rezignacije u akciju
Ucestvuju:
Zagorka Golubovic, antropoloskinja, Beograd
Jelena Veljic, student antropologije i etnologije, Beograd
Vida Knezevic, radnica u kulturi, Beograd
Ljubica Gavrilovic, inzinjerka menadzemnta, Novi Sad
Moderatorka: Stasa Zajovic, Zene u crnom
Video prezentacija:
Iranke niste same!
 
 
17.45 – 18h
Solidarnost sa zenama Irana
 
 
Organizacija: Zene u crnom
Performans protiv nasilja: Audiokineza

Performans protiv nasilja: Audiokineza
ponedeljak, 15.mart 2010.
19:00, CZKD

Kreativni tim predvođen rediteljkom Aleksandrom Urošević i glumicom Milicom Stefanović intenzivno je radio sa kreativnim srednjoškolcima iz beogradskih škola na pripremi interaktivnog performansa, zasnovanog na pokretu i zvuku.
 
Koristeći se samo svojim telom, polaznici radionice pokreta stvorili su nekoliko kompozicija na temu nasilja, dok su polaznici radionice zvuka pomoću muzike i zvučnih efekata pripremili zvučnu minijaturu podstaknuti scenama nasilja iz poznatih bajki.
 
„Nasilje se u našem društvu nameće kao dominantni obrazac komunikacije među mladim ljudima, dok su njihovi kreativni potencijali zanemareni. Želimo da mladi Beograđani ponude sopstvenu, kreativnu sliku društva koje čine, kao alternativu dosadašnjem kulturnom modelu. Kroz aktivistički pristup, polaznici Audiokineze imali su priliku da traže i pruže rešenja društvenih problema koji ih se tiču" rekla je Aleksandra Urošević, mentorka radionice zvuka.
 
Audiokineza je projekat umetničkog kolektiva za aktivistički dokumentarizam DKQ u okviru ideje angažovanih umetničkih radionica za mlade „Čuj, vidi, pokreni“. Projekat podržava Inicijativa mladih za ljudska prava.
 

Ulaz je besplatan

images
SUOČAVANJE SA PROŠLOŠĆU: ISKUSTVA ČILEA I PERUA
četvrtak, 18.mart 2010.
14:00, CZKD



Govoriće:
 
Felih Reategui, Chief of the Report unit of the Peru Truth and Reconculiation Commission
Cristian Correa, Secretary of the Commission for Political Imprisonment and Torture, Chile – the Valech Commission
 
Obezbeđen simultani prevod:
Molim vas, vase učešće potvrdite na e-mail: outreach@hlc-rdc.org

Organizacija: koalicija za REKOM i Fond za humanitarno pravo

 

Promocija knjige Ante Tomića Promocija knjige Ante Tomića "Čudo u Poskokovoj Dragi", u izdanju RENDE
četvrtak, 18.mart 2010.
20:00, CZKD


Čudo u Poskokovoj Dragi je četvrti i do sada najbolji roman iz majstorske radionice Ante Tomića. Pun urnebesnih dijaloga, neočekivanih preokreta i filmskih situacija, napisan zrelom spisateljskom rukom odličnog poznavaoca ljudi o kojima piše. Ante Tomić pre svega voli svoje likove, čak i onda kada im se blago podsmeva. Beskrajno duhovit i odlično napisan, ovaj roman drži pažnju i čita se u jednom dahu, tako da ga preporučujemo svima koji vole kvalitetno napisanu humorističku literaturu.

 
Prolomi se grom i munja sablasno osvetli nakrivljeni putokaz na kojem kisne jedan zlokobni gavran. Na putokazu piše Poskokova Draga. Ne zna se zašto i za koga u pustoši stoji taj natpis. Nitko normalan neće krenuti smerom kojim upućuje strelica.

Tu živi Jozo Poskok sa četvoricom sinova, čovek trvd, prek i surov, sa kojim ni rođena žena trideset godina nije progovorila ni reč, čovek koji čitav svet doživljava kao neprijatelja. Onda dvojica inkasanata iz Elektrodistribucije reše da pokušaju da naplate višedecenijski duh Poskokovih za struju, a najstariji sin odluči da se ženi i krene u potragu za devojkom u koju se zaljubio pre petnaest godina, ali joj se od tada nije javio. I tu nastaje haos.
 
Ante Tomić (Split, 22. travnja 1970.), hrvatski književnik i novinar.
Završio je studij filozofije i sociologije na Filozofskom fakultetu u Zadru. Kao pisac prvi put objavljuje u časopisu Torpedo, u kojem je kasnije bio član uredništva. Prvu zbirku priča Zaboravio sam gdje sam parkirao objavljuje 1997., a njezino prošireno izdanje 2001. Njegov roman prvijenac Što je muškarac bez brkova izlazi 2000. Roman je postigao veliki uspjeh. Do sada je imao sedam izdanja. Godine 2001. objavljuje knjigu feljtona Smotra folklora. Zajedno s Ivicom Ivaniševićem napisao je dramu Krovna udruga. U adaptaciji Aide Bukvić zagrebački je HNK uprizorio roman Što je muškarac bez brkova. Predstava je na Marulićevim danima 2002. godine osvojila nagradu za najbolju predstavu u cjelini. Godine 2003. izdaje roman Ništa nas ne smije iznenaditi, potom 2004. knjigu feljtona Klasa optimist, a 2005. roman Ljubav, struja voda i telefon.
Tomić radi kao novinar za Jutarnji list. Dobitnik je nagrade Hrvatskog novinarskog društva za najbolju reportažu (1996.) i kolumnu (2005.).
Tomić je koscenarist filma Posljednja volja (zajedno s Ivicom Ivaniševićem), te TV serije Novo doba (zajedno s Renatom Baretićem i Ivicom Ivaniševićem). Godine 2005. Hrvoje Hribar je prema njegovom prom romanu snimio film "Što je muškarac bez brkova", 2006. redatelj Rajko Grlić je prema Tomićevoj knjizi Ništa nas ne smije iznenaditi snimio film Karaula.
images
Predstavljanje projekta "Žene u narodnooslobodilačkoj borbi"
četvrtak, 25.mart 2010.
19:00, CZKD


Društva u tranziciji u Jugoistočnoj Evropi suočavaju se sa mnogim zajedničkim problemima jedan od najvažnijih je istorijski revizionizam. Istorijski revizionizam u Srbiji  nije ni marginalan, ni privremen, već je pretvoren u državni projekat i od države obilato finansiran. U javnosti se omalovažava uloga narodnooslobodilačkog pokreta a kolaboracionisti se glorifikuju i opravdavaju.
Zato je alternativna kulturna organizacija AKO uz podršku Rosa Luxemburg fondacije pokrenula istraživački projekat Žene u Narodnoosobodilačkoj borbi. Projekat Alternativne kulturne organizacije "Žene u narodnooslobodilačkoj borbi"  ima za cilj da istraži ulogu žena u narodnooslobodilačkom pokretu u Drugom svetskom ratu. Kroz svedočenja  protagonistkinja Narodnooslobodilačke borbe i njihova sećanja pokušaćemo da osvetlimo taj neistraženi deo naše antifašističke tradicije i predstavimo ga javnosti. 

Smatramo da je ova tema od izuzetne važnosti posebno zbog evidentnog nedostatka ozbiljnog i sistematičnog istraživanja na ovu temu u poslednjih dvadest godina.


Učesnici:

Gordana Stojaković, Novi Sad - članica saveta Ženskih studija
Goran Despotović,  Beograd - član izvršnog odbora Saveza antifašista Srbije
Zoran Petakov, Novi Sad - aktivista alternativne kulturne organizacije AKO
Dan i noć u pozorištu: Izložba: Delovodnih 15; (2010/95)/1.januar,12h --- U V I D U B I L A N S ---

Dan i noć u pozorištu: Izložba: Delovodnih 15; (2010/95)/1.januar,12h --- U V I D U B I L A N S ---
subota, 27.mart 2010.
11:00, CZKD


Delovodnih 15; (2010/95)/1.januar,12h --- U V I D U B I L A N S ---  predstavlja napor da se proslavi petnaestogodisnjica rada Centra za kulturnu dekontaminaciju a da se pritom izbegne ili zaobidje nelagoda govora u prvom licu i moguće kontra-indikacije autorefleksivnih procena. Ova izlozba priča istoriju u slikama, jednom mestu sakuplja štampani materijal koji je produciran tokom različitih projekata, akcija i inicijativa u kojima smo tokom petnaest godina učestvovali, organizovali ih, inicirali… Sa druge strane, ‘izložen’ je izbor iz arhive medijskih reakcija, prikaza, intervjua, kratkih vesti i komentara na mnoge od pomenutih projekata, akcija, inicijativa – reprodukovani grubo i gotovo na ivici čitljivosti, ovi sadržaji bi trebalo da simuliraju svojevrstan duh vremena, neuhvatljiv u svim svojim mogućim interpretacijama i istovremeno utemeljen u neupitnoj faktografiji istorijskih činjenica. Izložba je ostvarena u saradnji sa Studijom METAKLINIKA, koji su istovremeno, uz tim CZKD-a, koautori koncepta izložbe.

Projekat DAN I NOĆ U POZORIŠTU nastao je na inicijativu pozorišnih umetnika Beograda, kao izraz potrebe da se još više približe svojoj publici. To je jednodnevna manifestacija posvećena scenskim i izvođačkim umetnostima koja će prvi put biti realizovana na Međunarodni dan pozorišta – 27. marta 2010. godine. DAN I NOĆ U POZORIŠTU zamišljen je kao dan u kojem bi se živelo pozorište!

Cilj je da se u projekat DAN i NOĆ U POZORIŠTU 2010. uključe sva beogradska pozorišta i pozorišni stvaraoci kako bi se na jedinstven način približili publici i omogućili joj da na nov način sagleda, upozna i otkrije pozorišni svet i igru. Ovo svojevrsno ujedinjenje svih pozorišta na jedan dan, koje će razviti još bolju i čvršću komunikaciju među pozorištima, doprineće većoj popularizaciji scenskih umetnosti. Ovakav Projekat promocije pozorišne umetnosti ima za cilj da se u godinama koje dolaze proširi u pozorišta širom Srbije.

 

Svako pozorište je slobodno da osmisli na koji način, kojim programom i u kom vremenskom okviru će se tog dana predstaviti publici: pozorišnim predstavama, javnim čitanjem novih tekstova, tribinama i susretima sa umetnicima, koncertima, izložbama, igraonicama i radionicama za decu…
Takođe, DAN I NOĆ U POZORIŠTU je i vreme otvorenih vrata kada je moguće zaviriti iza kulisa, otkriti scenske mogućnosti pozorišta, ući u mušku ili žensku garderobu, šminkernicu, fundus kostima, tonsku i svetlosnu kabinu, kancelarije upravnika…
Zato vas pozivamo da 27. marta 2010. godine budete deo velike beogradske scene i nastupite u svojoj najboljoj ulozi. Jer, tada će čitav grad biti jedna velika pozornica! Tog dana u podne u Knez Mihajlovoj ulici (od 12h do 17h) biće postavljen veliki štand na kome će se prvi put na jednom mestu predstaviti sva beogradska pozorišta.

www.daninoc-pozoriste.rs/

ROMOKAUST - predstava u izvodjenju i produkciji pozorista Suno e Rromengo iz Novih Karlovaca

ROMOKAUST - predstava u izvodjenju i produkciji pozorista Suno e Rromengo iz Novih Karlovaca
ponedeljak, 29.mart 2010.
20:00, CZKD


 

Pozoriste “Suno e Rromengo” iz Novih Karlovaca je prvo profesionalno romsko pozoriste sa sopstvenim prostorom u Evropi. Njegova predistorija vezana je za edukativne projekte – radionice i seminare realizovane u saradnji sa Centrom za kulturu Stari Grad i Centrom za novo pozoriste i igru - CENPI (iz Beograda) krajem 1990-ih. Posle brojnih istrazivacko-obrazovnih projekata u koje je ukljuceno nekoliko generacija mladih Roma, za vreme 36. BITEF-a 2002. godine je realizovana i prva predstava “Suno e Rromengo” zasnovana na romskim ritualima i obicajima koja je publici prezentovana tokom programa BITEF-Polifonija iste godine. Neposredno posle toga zvanicno je osnovan i istoimeni romski teatar (Suno e Rromengo u prevodu znaci Romski san) koji vec u prvim godinama svog postojanja belezi zapazene uspehe i gostovanja u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Italija, Crna Gora, ukljucujuci i festivale kao sto su “Budva – Grad Teatar”, “Art Expo”, Nedelja romske kultrure u Paruzu i regionalna smotra eksperimentalnih pozorisnih scena Vojvodine na kojoj je nagradjen za najbolju predstavu, reziju, kostim, muziku, scenografiju…).
 

Predstava „ROMOKAUST“ rađena je po knjizi Rajka Djurića i govori o stradanju roma za vreme drugog svetskog rata, logorima i diskriminacijama.

Zoran Jovanovic je pozorisni stvaralac, knjizevnik, novinar, istrazivac i publicista koji se bavi jezikom Roma (autor je dve knjige: 'Da li znas Romski', objavljenoj 2000. godine na srpskom, romskom i engleskom jeziku (u svetu jedinstveno, visejezicno izdanje) i kasnija 'Price Cigana u noci' u kojoj su sakupljene romske vrline, mane, kletve, zakletve, legende i slicne forme usmenog narodnog stvaralastva). Zoran Jovanovic saradjuje sa mnogim poznatim muzicarima i kompozitorima koji u svom radu istrazuju romsko stvaralastvo - izmedju ostalih radio je i sa Goranom Bregovicem, Sabanom Bajramovicem, Vidom Pavlovic, Jovanom Novakovim, Sanjom Ilicem i ansamblom Balkanika. Krajem 1990-ih pocinje karijeru TV-novinara, scenariste i voditelja. Dugogodisnji je saradnik Redakciej na romskom jeziku TV Novi Sad.
 

images
Komemoracija žrtvama genocida nad jermenskim narodom iz 1915. godine

Komemoracija žrtvama genocida nad jermenskim narodom iz 1915. godine
subota, 24.april 2010.
17:00, CZKD


U ime jermenskog naroda i celokupne jermenske dijaspore u Srbiji, Jermenski ženski centar "Armenka" Vas poziva na komemoraciju žrtvama genocida nad jermenskim narodom od strane osmanske Turske iz 1915. godine.
Vašim ličnim prisustvom pomoći ćete i samu organizaciju događaja i akcentovati njegov značaj.

Program:

Lideri Jermenske dijaspore u Srbiji Dr. Zaven Terhazarian i Hakob Belanian - kratak govor i pomen žrtvama prvog genocida u XX veku

 

Marko Jelić - Recitacija pesme " Ararat " na srpskom jeziku pesnika Babkena Simonjana
 
Gohar Sekulić - izvođenje jermenske izvorne pesmu u jermenskoj nošnji

Projekciju filma Segeja Parajanova "Boja Nara"
 
Vaš skori odgovor ili svako eventualno pitanje, možete dostaviti direktno na armenka2@yahoo.com ili na broj 062 187 76 22 .
Beogradska premijera predstave

Beogradska premijera predstave "Znamke, nakar še Emilija" Primorskog Gledališča Koper
utorak, 27.april 2010.
20:00, CZKD



Na prvi pogled, reč je o preciznom, manirističkom štivu, sračunatom na šok i na efekat, dok je u suštini smisao maraka a, naravno, i Emilije sasvim drukčiji i dublji; reč je o vraćanju književnosti samoj sebi, o skoku iz ezoteričnosti i napornosti svojstvenoj delu savremene i klasične književnosti, o skoku u uživanje i dokolicu, u komediju, raskalašnu, zabavnu, intenzivnu, koja ne želi da služi nikome i ničemu, istrajavajući dosledno i radikalno na svojoj ljubavi prema što intenzivnijoj estetskoj, pozorišnoj književnoj potrošnji... Pozorišni komad koji želi publiku i zabavu, želi pune pozorišne sale... Marke a zatim još i Emilija predstavljaju pravo oslobađanje komedije, koja je u Sloveniji – inače retka – dosad uvek bila u službi ovoga ili onoga, izvan svog osnovnog komičnog ili zabavnog interesa.

(Andrej Inkret)
 

To što danas najpre primećujemo u Jovanovićevoj komediji Marke, a na to još i Emilija, s podnaslovom „dramska igra“ da bi se još više istakli poigravanje i razigranost koji su joj svojstveni, jeste njen a priori zaumni zaplet bez ikakve namere da se išta sledi osim nekakvog iz prsta isisanog kriminalnog zapleta, pa se čak i tome podsmeva. Zaplet je satkan od odveć doslovno pročitane slučajnosti, radi se o tome da „riječ telo postade“; nesporazum oko oglasa u novinama za koji se, posle svakojakih zamešateljstava i brojnih obrta, ispostavlja, pa čak i to samo za trenutak, za tren, da ga je neko – i to pseudofilatelista, a zapravo pisac, varalica, sve živo i na posletku sve mrtvo, ništa od toga a u isti mah sve to –uzeo ozbiljno, mada ga je neko objavio s nekom drugom namerom. Polu-ozbiljno, tek da bi se domogao Emilije, najpoželjnije, naj seksi, naj melanholično erotizovane, najpoštenije i nikako, daleko bilo, preljubničke, totalno najbolje koja kao takva, naj-mis, izgara na članovima svakojakih režija i komisija u korist (izbornog?) tela – pa i zbog toga su to bila zlatna vremena, a ne ova današnja slovenačka osetljivost na korupciju i komisije za sprečavanje! – spreman je da pokaže marke, vredne gomilu para i više od toga, sumanuto vredne, jedino što ima, kako kaže usput...

Čini se da Jovanovićeve Marke proizlaze iz radikalizacije pretpostavki savremene drame. Njegovi likovi laprdaju, suvisao govor koji bi trebalo da koriste razbijen je, njegovo mesto zauzima svakojaka tekstualna građa, i katkad nam se učini da u njihovom govoru prepoznajemo književne uzore, pogotovu kada su uzvišeni, i tad naslućujemo da su „falsifikovani“, da je sve to skupa direktni govor, da je reč o prizivanju nekih drugih govornih obrazaca; naprosto, govore – sećamo se još popularnog filma Isterivač đavola – kao devojka koja je opsednuta i pred zgranutim egzorcistom izgovara ne samo masne psovke već i podražava način govora odsutnih, mada isterivaču bliskih i prepoznatljivih osoba...
 
(Matej Bogataj)

 

Pisac: Dušan Jovanović
Reditelj: Jaka Ivanc

 
Igraju:
Filatelist: Primož Pirnat
Možakar: Danijel Malalan
Albert: Gregor Zorc
Emilija: Milena Župančić

Cena ulaznice: 400 RSD

 
images
Tribina "Javni servisi u regionu" u organizaciji nedeljnika Vreme i fondacije Friedrich Ebert
sreda, 28.april 2010.
14:00, CZKD


Učestvuju:
  
Aleksandar Tijanić – generalni direktor Radio- Televizije Srbije,
Branko Vojičić– generalni direktor Radio- Televizije Crne Gore,
Eftim Gaštov- izvršni direktor makedonske Radio-Televizije,
Dragutin Lučić – savetnik Ravnatelja Hrvatske televizije za medije i bivši
predsednik Hrvatskog novinarskog društva,
Nermin Durmo - v.d. generalni direktor Radio televizije Bosne i Hercegovine
 
 
Teme o kojima će se govoriti tiču se finasiranja, uređivačke politike, izbora uređivačkog kadara, aktualnog položaja i razvoja javnih servisa u regionu, sa akcentom na društveno odgovoran rad televizija u regionu.
 
Moderatorka i voditeljka tribine je Vera Didanović – novinarka nedeljnika VREME.
 
Ovo je prva u seriji od pet tribina koje će "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert" organizovati ove godine. Već 9 godina projektom "Vreme izazova" nedeljnik "Vreme" fondacija "Friedrich Ebert" žele da pokrenu javnu diskusiju o pitanjima koja su bitna za ovaj politicki momenat.
Promocija knjige Marka Vrhuneca "Tito, Titoizam - ličnost, dela, svedočanstvo bliskih saradnika"
četvrtak, 29.april 2010.
12:00, CZKD


Povodom 65. godišnjice pobede i 30. godišnjice smrti Josipa Broza Tita.

Govore:

Radovan Pantović, predsednik Saveza antifašista Srbije
Prof. Dr Mirjana Radović
Dr Aleksandar Sekulović, publicista

"...Neka historija i buduće generacije sude o nama knakvima kakvi smo bili kako smo se razvijali i u kakvom smo se pravcu kretali..." (Tito)

"...Kada nešto što je na bilo koji način uspevalo - traje pola veka, istorija vas nikada ne pita zašto ste nešto radili teorijski i koncepcijski pogrešno, već kako ste uspevali da ljudi tolike godine, iz godine u godinu - žive sve bolje..." (Dimitrije Boarov)

"Savremenost je visoko ocenila doprinos koji je dala Titova jugoslovenska narodnooslobodilačka borba sačuvavši našu civilizaciju od nacifašizma. Naše vreme zahteva da ta dostignuća očuvamo i razvijamo i da ih svestrano ugrađujemo u savremeni međunarodni poredak. To važi i za Ujedinjene Nacije i ya Evropsku Uniju, budući da su izgrađene na vrednostima antifašističke borbe." (Dr Marko Vrhunec)

RIZIK #3: GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom

RIZIK #3: GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom
petak, 7.maj 2010.
20:00, CZKD

 
GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom
Milutin Bojić
dramaturška rekonstrukcija i režija Zlatko Paković
 
Bojićeva „Gospođa Olga“ je nestala u Narodnom pozorištu u Beogradu tokom Prvog svetskog rata . Oblik u kojem nam je poznata ova građanska komedija, radna je verzija.
 
kompozitor Božidar Obradinović
kostimografkinja Maja Atanasijević
izbor i prerada stihova Zlatko Paković
 
Uloge
 
Advokat Novaković -  Bojan Dimitrijević
Novakovićka, njegova žena - Vladislava Đorđević
Gidra, njihov sin - Igor Filipović
Marija, služavka - Milena Moravčević
Olga Ristićka - Marija Opsenica
Vuka, njena kćerka - Snežana Milojević

manekenke, nepoznata devojka, sveštenik, konobari

Gosti

Corax
Vojin Dimitrijević
Branimir Stojanović
Milica Tomić
 
Muzičari

Božidar Obradinović, klavir
Vladimir Pejković, bas gitara
Nikola Dragović, violina
Relja Svilar, perkusije

Cena ulaznice: 500 RSD



Jovan Hristić: O BOJIĆU I GOSPOĐI OLGI
odlomci
 
Milutin Bojić
 
Rođen je 7. maja 1892. u Beogradu. Počeo je da piše još kao učenik realnog odseka Druge beogradske gimnazije i, zatim, beogradske Realke. Literarna družina realke osnovana je 1907. godine, kada je Bojić bio u šestom razredu, i na njenim sastancima on je čitao svoj spev Probuđena raja i dramu Despot Lazar koja će, pod naslovom Pakao, postati prvi deo njegove dramske trilogije Despotova kruna.
Istovremeno, Bojić je član literarnog odbora Đačkog amaterskog pozorišta koje je davalo svoje predstave u “Građanskoj kasini” na uglu ulice Kneza Mihaila i Kralja Petra. U tom pozorištu igrali su, između ostalih, Bojićev školski drug Radoslav Vesnić i Vladeta Dragutinović. Obojica će kasnije postati glumci i reditelji Narodnog pozorišta.
Odmah posle Despota Lazara, Bojić je napisao još jednu dramu, Slepi despot, koju je radoslav Vesnić odneo Risti Odaviću, dramaturgu Narodnog pozorišta. Po Vesnićevom svedočenju, Odavić se oduševio dramom, pa je čak i govorio mladom piscu o tome kako će biti igrana. Iz razloga o kojima danas možemo samo nagađati, to se nije dogodilo.
Tih godina, Bojić je počeo da objavljuje svoje pesme u beogradskim listovima i časopisima, i nije trebalo mnogo da postane zapažen i cenjen mlad pesnik. Njegova prva knjiga pesama, Pesme, izaći će 1914. Za ovu priliku je važno istaći da je držao predavanja pred predstave u Omladinskom akademskom pozorištu “Otadžbina” i da je 1910. održao jedno predavanje o srpskoj drami u sali “Građanske kasine”, koje je sledeće godine objavljeno u bečkoj Zori. To predavanje je i danas zanimljivo, i mora se uzeti u obzir u svakom raspravljanju o našoj drami s početka dvadesetog veka.
Bojić se 1910. upisao na “metafizičko-pedagošku grupu” Filozofskog fakulteta (gde mu je profesor bio i Branislav Petronijević), a iste godine njegova drama Lanci nije bila primljena na konkursu Narodnog pozorišta.
Dve godine kasnije, 1912. Bojić učestvuje u osnivanju “Slobodnog pozorišta” (među mladim beogradskim umetnicima i piscima Andre Antoan i Oto Bram očigledno nisu bili nepoznata imena). To pozorište dalo je svega tri predstave koje nikoga nisu oduševile, a Bojić je u njemu predsednik, zamenik blagajnika i reditelj.
Razume se, on je i redovni posetilac Narodnog pozorišta. On piše pozorišne kritike, što bez potpisa, što potpisane samo inicijalima, što pod raznim pseudonimima (jedan od njih “87” u stvari je broj fotelje u parteru u kojoj je sedeo mladi kritičar Dnevnog lista, a zatim Pijemonta).
Bojićeva drama Kraljeva jesen objavljena je 1912. u Srpskom književnom glasniku, a sledeće godine izvedena je u Narodnom pozorištu u režiji Milana Čekića, mladog reditelja školovanog u Nemačkoj (pohađao je, između ostalog, i seminar Maksa Rajnharta). Premijera je doživela bučan uspeh. Publika je pozivala pisca da se pojavi, i mladi pisac je dobio buket jesenjih ruža, lovorovih grančica i zimzelena.
Bojić je umro u Solunu 8. novembra 1917, i stigao je još da napiše Uroševu ženidbu koju je 1916. čitao na Krfu oduševljenim slušaocima.
 
Gospođa Olga
 
Od Gospođe Olge, na žalost, imamo samo koncept, konačna verzija nestala je u narodnom pozorištu za vreme Prvog svetskog rata. Ali i u takvom obliku, to je odlična drama i– treba odmah reći – jedna od naših najboljih građanskih drama, ako ne i najbolja. Rukopis drame Bojić je poslao Narodnom pozorištu, verovatno početkom 1914. Sedmog marta iste godine, Aleksandar Arnautović, bibliotekar Narodnog pozorišta, odgovorio je Bojiću i obavestio ga o primedbama koje je referent imao na tekst drame, i o tome da bi se, ukoliko autor postupi po njima, delo moglo izvesti već te iste sezone.
Bojić je postupio po primedbama koje mu je referent stavio. Jedna od njih je presudna po komad. “Referent”, kaže Arnautović u svome pismu Bojiću, “predlaže da se bekstvo Gidre u trećem činu pretvori u blef, jer bi to bilo u stilu paradoksa i mistifikacije koje provejavaju kroz ceo karakter. Na kraju bi došao očajan kompromis svih.”
Kako se u prvobitnoj verziji Gospođe Olge završavalo ovo bekstvo – najverovatnije melodramskom katastrofom – ne znamo, ali mi se daleko zanimljivijim čini pitanje ko je predložio da ono bude samo “blef”? U to vreme, u Narodnom pozorištu upravnik je bio Milan Grol, a dramaturg Milan Predić.
Rekao bih da izmenjeni kraj dugujemo Prediću. Tim pre što je on sam, u jednom članku u Srpskom književnog glasniku 1913. pisao: “Naši savremeni gledaoci vole da im se pruži nešto što liči na studiju, malo psihologije i društvene slike, ali hoće i da se smeju. Treba pogoditi sredinu: ne dati potpuno labiša, ali ne biti kao Anri Bek.” Predić je odlično opisao “horizont očekivanja” naše publike – koji se ni do danas nije mnogo izmenio – a Bojić je sredinu, o kojoj se u članku govori, isto tako odlično pogodio. Njegova drama je daleko manje patetična od Pučine, Golgote ili Jesenje kiše i, za razliku od ostalih naših društvenih drama (sa izuzetkom drama Vojislava M. Jovanovića), Gospođa Olga ne svodi se na melodramu u kojoj se ličnosti razbacuju velikim osećanjima i uzvišenim idealima, da završe svoje živote malo uverljivim samoubistvima. To je cinična komedija u kojoj daleko bolje vidimo naše društvene naravi i običaje nego u Nušićevim ili Predićevim dramama, i koja nam sigurno otkriva mehanizme ponašanja iza kojih možemo da nazremo neke od osnovnih vrednosti građanskog društva.
Spretna mešavina ozbiljnog i komičnog, uz apsolutno autentični beogradski govor kojim junaci govore, jedna je od osnovnih vrednosti Gospođe Olge. Drama je, treba još jednom istaći, savršeno lišena emotivne, i one, još gore, etičke patetike koju nalazimo u našoj građanskoj drami, i Gidra više nije mladi heroj, već cinik koji prihvata konvencije jednog društva i okreće ih u svoju korist. Bojić ne raspoređuje unapred naše simpatije, on samo zapliće odnose u jedan ni sasvim ozbiljan, ni sasvim komičan balet, i to čini majstorski.
Da je doživela premijeru, odnosno da je Prvi svetski rat počeo godinu dana kasnije, Gospođa Olga bi bez sumnje značila prekretnicu u istoriji naše društvene drame, sa kojom dramski pisci kod nas nikada nisu imali sreće.
 
 
 
Zlatko Paković (1968) diplomirao pozorišnu i radio režiju na FDU predstavom Ćelava pevačica Ežena Joneska (SNP, 1996). U pozorištu režira od 1990. (Večeras repriziramo, Studentski teatar “Lero”, Dubrovnik).
 
Izbor režija:
 
Profesionalac Dušana Kovačevića (Theatro Praxis, Limasol, Kipar 1997)
Mein Kampf Georga Taborija (Mali gradski teatar “Zad kanala”, Sofija, 1998),
I can’t remember anything Artura Milera (Teatar 199, Sofija, 1999)
Druga sreda Margarita Minkova (Dramski teatar Montana, Bugarska, 1999)
Odelo čini leš Helmuta Bergera (Dom kulture Valjevo, 2001)
Večeras slušate Dušana Ristića (Zvezdara teatar, 2002)
Šest lica traži pisca Luiđija Pirandela (Malo pozorište “Duško Radović“, 2009)
Zatvor podunavske regije, prema dramama Biljane Jovanović (CZKD, 2009)
 
Objavio je dva romana: Soba za jedan krevet (Otkrovenje, Beograd, 2002) i Zajednički pepeo (Geopoetika, Beograd, 2008)
Stalni je filmski kritičar nedeljnika „Ekonomist magazin“; u Kulturnom dodatku lista „Politika“ piše kolumnu Intelektualac u tranziciji.
images
rizik
UMETNOST NA SILU - Drugi tradicionalni laserski samit jeftine grafike

UMETNOST NA SILU - Drugi tradicionalni laserski samit jeftine grafike
ponedeljak, 10.maj 2010. − 11.maj 2010.
20:00, CZKD


Umetnički kolektiv TURBOSUTRA, u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), uz podršku kompanije EPSON i BS Procesor organizuje drugi Laserski samit jeftine grafike.
 
Laserski samit jeftine grafike, koji se ove godine održava pod sloganom “Umetnost na silu“, okuplja kreativce iz oblasti dizajna, ilustracije i vizuelnih komunikacija sa ciljem promocije i afirmacije mladih dizajnera, grafičkog dizajna i srodnih medija među najširom publikom.
 
Na ovogodišnjem Laserskom samitu jeftine grafike biće predstavljeni radovi više od 100 dizajnera iz Srbije i celog sveta. Radovi će biti reprodukovani na standardnom kancelarijskom papiru, A4 formata, štampani na laserskom štampaču, u crno beloj tehnici.
Paviljon Veljković će biti transformisan u poseban poligon za prezentaciju više od 100 originalnih radova. Monumentalno mesto će zauzimati tri laserska štampača na kojima će se reprodukovati predstavljeni radovi i po simboličnoj ceni prodavati posetiocima.
 
 
Ideja je da se na ovaj zanimljiv način omogući da radovi talentovanih mladih dizajnera budu dostupni najširoj publici.
 
Cilj Laserskog samita jeftine grafike je da, s podjednakom pažnjom, predstavi radove najvećih zvezda dizajna i talentovanih, mladih stvaralaca čije vreme tek dolazi.
 
 
Laserski samit jeftine grafike je manifestacija koja je po prvi put organizovana u maju 2009. godine u CZKD kada su predstavljeni radovi više od 30 dizajnera i ilustratora iz zemlje i regiona.
 
Tema prvog Laserskog samita jeftine grafike bila je “Umetnost u doba recesije”.
 
Cilj je bio da se uspostavi novi koncept komunikacije sa publikom, širokodostupna i jeftina umetnička dela za sve.
 
Posetioci su za celih 100 dinara mogli da kupe komad umetnosti i time daju širi socijalni značaj celoj manifestaciji.
 
Uz svaki rad na izložbi bio je priložen upitnik koji su popunjavali učesnici izložbe, koji su se na duhovit način bavili problematizovanjem položaja dizajnera u savremenom tržištu, odnosa dizajna i savremene umetnosti, socijalne i političke osvešćenosti i specifičnostima stvaralačkog procesa i životnog stila dizajnera.
 
 
Na ovogodišnjem Laserskom samitu jeftine grafike osim velikih zvezda međunarodne i domaće dizajnerske scene, koji su potvrdili svoje učešće, biće predstavljeni radovi mladih dizajnera i studenata umetničkih fakulteta.
 
 
U večerenjem delu programa biće održani nastupi beogradskih di-džejeva.
 
Poseban segment projekta predstavlja objavljivanje publikacije u kojoj će bili predstavljeni svi radovi sa Laserskog samita jeftine grafike 2010.
 
Time se obezbeđuje trajan trag o održanom o Laserskom samitu jeftine grafike koji će postati tradicionalna godišnja izložba.
 
images
Lobi Kulture: Arhiva kulturne memorije
četvrtak, 13.maj 2010. − 18.maj 2010.
19:00, CZKD


Lobi Kulture predstavlja kolektivni portret teritorije Zapadnog Balkana, koja tek treba da postane delom Evropske unije; proizvod trogodišnjeg saradničkog fotografskog projekta KIOSK platforme za savremenu umetnost u saradnji sa Centrom za savremenu umetnost (Sarajevo), G-MK | Galerijom Miroslav Kraljević (Zagreb), Kulturnim centrom Lindart (Tirana), Laboratorijom za vizuelnu umetnost | LAB (Prishtina), ProStory (Podgorica), Centrom za savremenu umetnost u javnom prostoru Elementi (Bitola) i Index on Censorship (London, UK).
 
Lobi Kulture je participativni, saradnički i više formatni arhiv koji ispituje proces evropske integracije Zapadnog Balkana . Arhiv je kreiran od vizuelnog i audio materijala nastalog u procesu dokumentovanja odgovora građana na pitanje "Šta mislite da će se promeniti ili nestati u vašem svakodnevnom životu kada vaša zemlja uđe u Evropsku uniju".
 
« U svojoj knjizi iz 1995. godine Archive Fever, Žak Derida je sugerisao da je učešće u arhivu od suštinske važnosti za kontrolu pamćenja i efikasnu demokratizaciju društva. U poslednjih nekoliko godina, mnogi umetnici, od Tomasa Hiršhorna u njegovim razvijenim instalacijama, do Atlas grupe sa pročišćenim fotografskim prezentacijama, referišu na ideje vezane za arhiv sa ciljem da se preispita njegov pretpostavljeni autoritet i pravo na istinu. U saradnji sa drugim umetnicima oni kreraju riznice informacija, otvorene za dalje istraživanje, razotkrivnje, i najvažnije, ponovno preispitivanje od strane publike. Ideja projekta Lobi Kulture može se posmatrati u ovom svetlu; kroz praksu svih učesnika, prolaznika, radnika, potrošača, ali pre svega građana, uzima učešće u odnosu na novo razumevanje pojma arhive, sa ciljem da se svi uključe upisivanjem sopstvenih značenja u vezi sa onim pored čega su prošli, šta su videli, pročitali, govorili, o čemu su razmišljali.... »

Rebecca Heald, direktor New Contemporaries, UK.


PROGRAM

13. maj, 19 h
Otvaranje izložbe

Na izložbi će biti prikazan deo kreirane arhive (izbor fotografija sa odgovorima građana iz celog regiona na pitanje “Šta mislite da će se promeniti ili nestati u Vašem svakodnevnom životu kada Vaša zemlja uđe u Evropsku uniju”). Umetnik Dorijan Kolunđija komponovao je ovaj izbor u formi slobodnostojeće instalacije.
Celokupna arhiva dostupna je od 6. maja 2010 za pretraživanje na 
www.theculturelobby.com

 
15. maj, 18 – 02h
Noć Muzeja

 
Pozivamo sve građane da 15. maja dođu na izložbu i ostave svoj odgovor na pitanje: "Šta mislite da će se promeniti ili nestati u vašem svakodnevnom životu kada vaša zemlja uđe u Evropsku uniju" . Prikupljeni odgovori biće dostupni na www.theculturelobby.com

18. maj, 19h
Debata

 
KIOSK platforma za savremenu umetnost, povodom finalne prezentacije projekta Lobi Kulture, organizuje debatu na temu “Kako građani regiona razmišljaju o procesu pristupanja Evropskoj uniji – kulturni modeli, identiteti, globalizacija”. Okupljanjem eksperata iz različitih profesija želimo da omogućimo razgovor o procesu pridruživanja EU ali baziran na direktnim rezultatima koji su dobijeni u okviru projekta Lobi Kulture.
Između ostalih pozvani učesnici debate su: Milica Delević (direktorka Kancelarije za evropske integracije), Hedvig Morvai-Horvat (direktorka Evropskog fonda za Balkan), Borka Pavićević (dramaturg, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju), Ana Adamović (umetnik, fotograf), Cindy Blažević (umetnik, autor projekta Lobi Kulture), Ivan Vejvoda (direktor Balkanskog Fonda za Demokratiju), Vincent Degert (Ambasador, šef delegacije Evropske unije u Srbiji), Andrew Glass (direktor kancelarije Britanskog saveta u Belgradu i Podgorici), Marko Stamenković (istoričar umetnosti i kustos).

Moderator debate: Milica Pekić, istoričar umetnosti i kustos projekta Lobi Kulture
 

Umetnici: Ana Adamović (Beograd), Cindy Blažević (Toronto/Zagreb), Aleksandar Grozdanovski (Skoplje), Armand Habazaj (Tirana), Astrit Ibrahimi (Priština), Amer Kapetanović (Sarajevo), Imrana Kapetanović (Sarajevo), Dorijan Kolundžija (Beograd), Dusko Miljanić (Podgorica), Atdhe Mulla (Priština), Pascal Paquette (Toronto), Lazar Pejović (Podgorica), Leonard Qylafi (Tirana), Nives Sertić (Zagreb), Nebojša Slijepčević (Zagreb), Ryan Taylor (Toronto), Lupćo Temelkovski (Bitola).

 
Autori projekta: Cindy Blažević i Pascal Paquette.
 
Kustosi: Milica Pekić (Beograd) u saradnji sa Ivanom Bago (Zagreb), Julijom Farrington (London), Asjom Hafner (Sarajevo), Biljanom Isijanin (Bitola), Alketom Kurrizo (Tirana), Drenom Maliqi (Priština), Svetlanom Šošić (Podgorica), Valbonom Shujaku (Priština).
 
Projekat je realizovan u okviru programa Kreativna saradnja Britanskog saveta a parteri su i Fond za otvoreno društvo, Evropska kulturna fondacija, Balkanski fond za demokratiju, Evropski fond za Balkan, Grad Beograd, Švajcarski program za kulturu, Masel group, CZKD
Promocija knjige ANTIFAŠIZAM U SAVREMENOSTI u organizaciji Saveza Antifašista Srbije
ponedeljak, 17.maj 2010.
12:00, CZKD


Govore

Dr Latinka Perović, istoričarka
Prof. dr Vukašin Pavlović
Zlatoje Martinov, urednik lista Republika
Maja Stojanović (Inicijativa mladih za ljudska prava)
Prof. dr Radoslav Ratković

Moderatorka

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju


Organizacija: Savez antifašista Srbije, Fakultet političkih nauka, Centar z akulturnu dekontaminaciju

DANI SARAJEVA

DANI SARAJEVA
četvrtak, 20.maj 2010. − 23.maj 2010.
17:00, CZKD


Od 19. do 23. maja ove godine u Beogradu se po četvrti put održava festival „Dani Sarajeva“, koji organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava i Agencija za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju grada Beograda.
U glavni grad Srbije doći će više stotina umetnika, gradskih zvaničnika, predstavnika medija… Festival će biti i važno mesto susreta mladih iz Sarajeva i Beograda, od kojih će mnogi po prvi put upoznati svoje vršnjake iz susedne zemlje.
“Dani Sarajeva” se svake godine održavaju u maju, kao podsećanje na početak četvorogodišnje opsade Sarajeva. Festival od 2007. godine stvara nove i obnavlja stare veze Beograđana/ki i Sarajlija/ki. Umetnost je i dalje ta koja najlakše prelazi granice, a festival je od prošle godine dobio i zvaničnu podršku gradova.
„Dani Sarajeva“ stvaraju prostor za preispitivanje zajedničke prošlosti, diskusiju o menjanju sadašnjih prilika i odnosa, kako bi se izgradila bolja budućnost regiona.

PROGRAM (DANI SARAJEVA u CZKDu)

Četvrtak, 20. maj

17h Panel diskusija: Nasilje na sportskim manifestacijama

Nasilje na sportskim terenima je tema koja dugo privlači pažnju medija, političke i intelektualne elite, univerzitetskih profesora i profesorki, kao i nevladinog sektora. Nisu retke utakmice koje se završe tučama i uništavanjem navijačkih tribina. Izlivi nasilja dešavaju se na terenima, ali i van njih. Nasilje se manifestuje među navijačima različitih klubova i reprezentacija, ali su neretko mete napada i obezbeđenje na stadionima i policajci. Navijači su okarakterisani kao grupe kojih bi se trebalo kloniti u svakoj prilici, jer su brojni slučajevi njihovog učešća u izvršenju prekršaja i napada koji se dešavaju kilometrima daleko od stadiona.

20h Gospođa Olga

GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom
Milutin Bojić
dramaturška rekonstrukcija i režija Zlatko Paković
 
Bojićeva „Gospođa Olga“ je nestala u Narodnom pozorištu u Beogradu tokom Prvog svetskog rata . Oblik u kojem nam je poznata ova građanska komedija, radna je verzija.
 
kompozitor Božidar Obradinović
kostimografkinja Maja Atanasijević
izbor i prerada stihova Zlatko Paković
 
Uloge
 
Advokat Novaković -  Bojan Dimitrijević
Novakovićka, njegova žena - Vladislava Đorđević
Gidra, njihov sin - Igor Filipović
Marija, služavka - Milena Moravčević
Olga Ristićka - Marija Opsenica
Vuka, njena kćerka - Snežana Milojević

manekenke, nepoznata devojka, sveštenik, konobari

Muzičari

Božidar Obradinović, klavir
Vladimir Pejković, bas gitara
Nikola Dragović, violina
Relja Svilar, perkusije


Petak, 21. maj

17h Panel diskusija: Kako da nam se prošlost ne ponovi

Govoriti o prošlosti ili ne? Okretati se nazad ili gledati u budućnost?
Ove dileme se u dnevnopolitičkom govoru mogu čuti veoma često. Ali koja je zaista prava dilema? Koliko smo upoznati sa tim što navodno treba zaboraviti i kakva je budućnost u koju gledamo, ako ne umemo da govorimo o jučerašnjim greškama? Možda je najvažnije pitanje zašto je bitno govoriti o prošlosti i potezima koje su napravili određeni ljudi veoma smelo se pokrivajući imenom građana i građanki ove zemlje. Suočavanje sa događajima iz ratne prošlosti, znanje i iskreno prihvatanje odgovornosti putevi su koji vode do istinskog pomirenja.

Subota, 22. maj

14h Panel diskusija: Odnosi u regionu, 15 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma


Ove godine navršava se 15 godina od rata u Bosni i Hercegovini i mirovnog sporazuma nastalog u američkoj državi Ohajo u Dejtonu. Nakon više pokušaja međunarodne zajednice da uspostavi mir u Bosni, američkom diplomati Ričardu Holbruku pošlo je za rukom da u SAD-u okupi najviše predstavnike Srbije, Hrvatske i BiH i nakon dogovora o prekidu ratnih dejstava, uspostavi novi oblik državnog uređenja ove zemlje. Bosna je podeljena na dva entiteta i distrikt Brčko.
Bosanska država već deceniju i po funkcioniše po odredbama Dejtonskog sporazuma. Da li je ovaj sistem održiv? Mogu li tamošnje institucije da funkcionišu po principima uspostavljenim u Dejtonu? Da li će ova država uskoro dobiti novo uređenje?

18h Scensko čitanje komada Mogu tramvaji i bez nas

„Mogu tramvaji i bez nas“ Davora Marjanovića je crno-humorna drama o jednoj porodici u posleratnom Sarajevu. Otac i dva sina žive u skučenom jednosobnom stanu. Rivalitet i ljubomora između braće koja postoji čitav život ometa ih da sazreju i da se osamostale. Obojica žele isti stan, istu ženu, istu poziciju na poslu, a kasnije i istu ljubavnicu i čitavo vreme „teraju inat“ jedan drugom. Ovakvi nezdravi odnosi rezultiraju nizom crno-humornih situacija, od toga da ih stanari zakucavaju jer ne mogu da podnesu smrad koji se širi iz njihovog stana, do toga da dete, o kome se niko ne brine i koga kljukaju sredstvima za smirenje kad god zaplače, prestaje da diše.

Nedelja, 23. maj

14h Promocija Internacionalnog pozorišnog festivala MESS

Ove godine, Internacionalni teatarski festival MESS Sarajevo slavi 50 godina svoga postojanja, što ga čini najstarijim teatarskim festivalom ovog dijela Evrope. Festival je nastao 1960. kao Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije. Uprkos ratu u BiH, i u godinama opsade Sarajeva održao je svoj kontinuitet. Festival MESS je od 1992. do danas producirao preko 30 teatarskih predstava, a među kojima i kultnu predstavu “Čekajući Godota” koju je u Sarajevu 1993. godine režirala Susan Sontag. 

Organizacija: Inicijativa mladih za ljudska prava
images
SVE ZA MIR, ZDRAVLJE I ZNANJE – NIŠTA ZA NAORUŽANJE Međunarodna konferencija u organizaciji Žena u crnom
ponedeljak, 24.maj 2010. − 25.maj 2010.
11:00, CZKD


Konferencije se organizuje povodom 24. maja – Međunarodnog dana ženskih akcija za mir i razoružanje. Jedan od najvažnijih datuma za ženski mirovni pokret feminističko- antimilitarističke orijentacije obeležava se u Evropi od početka 80-tih godina XX veka, kada se stotine hiljada žena organizovalo protiv nuklearnog naoružanja, kao i protiv seksističkog i militarističkog nasilja. Počev od 1996. godine Žene u crnom svake godine organizuju brojne antimilitarističko-feminističke aktivnosti (konferencije, radionice, ulične akcije, zakonodavne inicijative, itd.) u cilju promocije kulture mira, nenasilja i svih vidova demilitarizacije.
 
Program
  
Ponedeljak, 24. maj
11h – 12h
Hrana, ne oružje! - mirovna akcija na Trgu Republike
 
12h – 13.30h
Izložba "Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija" autora Mome Cvijovića, Muzej 25 maj - zajednička poseta
 
14.30h – 17h
Militarizam i alternative– radionica
Koordiniraju: Nataša Lambić i Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd
 
17.15h – 19.30h
Internacionalistička solidarnost protiv militarizma i neoliberalne globalizacije
Projekcija dokumentarnog filma „Preuzimanje“/The Take, reditelja Avi Lewis/Avi Luisa, kanadskog novinara i Naomi Klein (Naomi Klajn), autorke internacionalnih bestselera „No logo“ i „Doktrina šoka – Uspon kapitalizma katastrofe“. Film u trajanju od 87 minuta svedoči o nenasilnoj akciji za socijalnu pravdu i dostojanstvo radnika/ca u Argentini.
Nakon filma, biće organizovan razgovor o položaju radnica/ka, ekonomskoj nesigurnosti, socijalno ugroženim grupama, solidarnim savezima protiv neoliberalne globalizacije itd.
Učestvuju:
dr Zagorka Golubović, antropološkinja iz Beograda
Tina Pavlović, Tereza Kaurinović i Kristina Kaurinović , studentkinje sociologije na Sveučilištu u Zadru (Hrvatska),
Jelena Veljić, studentkinja antropologije u Beogradu,
Sabina Talović („Bonafide“, Pljevlja),
dr. Athena Athanasiou, antropološkinja (Filozofski fakultet Univerziteta u Atini).

Moderira: Mia Kuzmanović
 
 
Utorak, 25. maj

9. 30h – 11.30
Militarizam i alternativenastavak radionice od prethodnog dana
O nenasilju, nenasilnim strategijama i akcijama građanske neposlušnosti...
Koordiniraju: Saša Kovačević i Staša Zajović
 
11.30h – 12h
Ženski nenasilni otpor militarizmu - projekcija dokumentarnog filma u trajanju od 30 minuta o aktivnostima ženske mirovne grupe „Ruta pacifica“/Ženska mirovna putanja iz Kolumbije
Tribina "Novi zakon - šansa za promene"
sreda, 26.maj 2010.
18:00, CZKD

 
U sklopu akcije za promenu Zakona o visokoškolskom obrazovanju, Mladi LDP Beograd i  Demokratska omladina orgnizuju tribinu "Novi zakon - šansa za promene". Na tribini će učestvuju predstavnici političkih partija i studenata Beogradskog univerziteta.

GODISNJA PRODAJNA IZLOZBA RADOVA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA iz Likovna radionice POHVALA RUCI
subota, 29.maj 2010.
12:00, CZKD


Ovo će biti deseta izložba u CZKD osoba koje ove godine imaju i mali jubilej - deset godina rada Likovne radionice POHVALA RUCI I njihovog participiranja u njoj.

Nadamo se da će publika imati zadovoljstvo da primeti osim raznovrsnosti i bogate ponude eksponata, i vidni napredak u radu dece za ovih deset godina.

Bićemo srećni ako dođete i pohvalite naš trud I kreacije.
Ranko Pavic, Tus / THE INK

Ranko Pavic, Tus / THE INK
četvrtak, 3.jun 2010.
13:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Bircaninova 21  
Cetvrtak 3 jun, Tus / THE INK, Kaligrafski performas (1990_2010) u 13 sati,
otvaranje izlozbe u 19 sati
Ranko Pavic, Tus / THE INK , NENADIN KRUG
 
Premijerno izvodjenje performansa Nenadani krug u Beogradu posle 20 godina od prvog izvodjenja.
 
Prvo izvodjenje performansa Nenadani krug dogodila se 14. avgusta 1990. god. Na dan i u cas sahrane Nenada Burgica, tragicno preminulog umjetnika i velikog poznavaoca i poklonika Japanske i Kineske kulturne tradicije cije je pojmove u svom stvaralastvu i sam obilato koristio.

U 13h na prvi udar sata Groznjanskog zvonika Ranko Pavic je otpoceo svoj performans ‘nenadanog kruga’ (trajanja tri minuta izmedu prvog i drugog otkucaja sata). U ovom vremenskom sklopu nastat ce radovi-crtezi (26 segmenta) iskljucive gestualne kaligrafije.

Taj spoj emotivno-meditativno stvaralackog modusa i povratnog gesta afirmisan u jednom tragicnom trenutku kroz rad pojavu-sliku, posvecenu preminulom prijatelju-umetniku, razvice se tokom vremena i sazreti u jednu reduciranu umetnicku formu.

Ovako svedenom formom RP ce nastaviti ucrtaviti jednom godisnje put ka zatvorenom Nenadanom krugu ma gde se nalazio i u ma kojem sustanju bio. Menja se samo vreme, datum ucrtavanja toka kruga neumoljivo za jedan dan...
images
delegirani javni prostor
SKUP MIRA I SVESTI „Siromaštvo toliko ponižava ljude, da se stide čak i svojih vrlina“ SKUP MIRA I SVESTI „Siromaštvo toliko ponižava ljude, da se stide čak i svojih vrlina“
petak, 4.jun 2010.
19:00, CZKD



Siromaštvo toliko ponizava ljude, da se stide čak i svojih vrlina
Kа novoj komunikaciji (izlaz iz psiho i sociopatije)
Odbrana i obnova života (odgovor agresiji, bezdušnosti u svim vidovima i odnosima)
 
Kreativan glas
 
Učesnici:
Vesna Krmpotić, pesnik,
dr. prof. Branko Radujković, akademik
dr. Felix Kagi, glavni administrator za razvoj mirovnih pokreta za Balkan i Svajcarsku
Milija Petrović, glavni organizator za Srbiju
..........................................
Predstava  BUDJENJE
glumica - Maja Milosevic     
muzicar – Vojislav Bešic
slikar - Slobodan J. Cvorovic

Organizacija skupa: Odgovor agresiji, bezdušnosti u svim vidovima i odnosima, Odbrana i obnova života, Dogovor, Kreativan glas
 

Svečano predstavljanje internet strane MALE BIBLIOTEKE

Svečano predstavljanje internet strane MALE BIBLIOTEKE
četvrtak, 10.jun 2010.
18:00, CZKD


Mala biblioteka se putem interneta bavi elektronskim oblicima izdanja za decu, ukljucujuci elektronske i interaktivne knjige, slikovnice, audio i video dela, kao i jezičke igre. Namenjena je deci i porodicama u rasejanju i širom bivših Jugoslovenskih republika.

www.malabiblioteka.net

 

delegirani javni prostor
NOVO DOBA - Prvi međunarodni festival autorskog stripa NOVO DOBA - Prvi međunarodni festival autorskog stripa
subota, 12.jun 2010. − 17.jun 2010.
18:00, CZKD


 

NOVO DOBA je internacionalni, međunarodni, nadnacionalni, svetski, kosmički festival, samit, susret, događaj autora, aktivista, grupa, izdavača, urednika, teoretičara, kritičara, ljubitelja, fanova i fanatika autorskog, nezavisnog, nesvrstanog, alternativnog, umetničkog, nekomercijalnog, andergraund stripa, grafičkih novela, crtanih romana, ilustracije, teorije stripa, grafike, strip plakata, filmova rađenim po stripovima i obrnuto, videa, animiranog filma, eksperimentalne muzike, koji će se održavati svake godine u Beogradu, ali i svakog meseca u drugim, ostalim, svim većim i manjim strip centrima, gradovima, selima i varošicama u Srbiji, ali i regionu, Balkanu, Evropi, celom svetu, Kosmosu.

Beograd, Pančevo 09-13. Jun 2010. godine. Festival će biti susret najznačajnijih novih i starih aktera autorskog stripa iz Finske, Hrvatske, Francuske, Makedonije, Švedske, Norveške, Nemačke, Slovenije, SAD-a, Austrije, Srbije… Pokušaćemo i uspećemo da domaćoj publici, autorima i slučajnim prolaznicima približimo deo produkcije evropskog i svetskog autorskog stripa i obratno. Kroz veoma bogat, izuzetno raznovrstan, intenzivno kvalitetan program; izložbe stripova, radionice, oslikavanje zidova, formalni i neformalni razgovori o stripu, svim aspektima autorskog stripa, projekcije filmova i video radova, animiranih filmova autora gostiju festivala, eksperimentalni muzički programi grupa i autora, autorskom stripu bliskog senzibiliteta, mali sajam stripa nezavisnih izdavača…

18h 
Medijska arheologija 2010: Naucno-popularni program

U prvom programu novog ciklusa - Medijska arheologija: 2010, grupa Kosmoplovci iz Beograda prikazace autorske i dokumentarne filmove u duhu naucno-popularne kulture, sa akcentom na dokumentarne i umetnicke interpretacije materijala o satelitskoj stanici “Jugoslavija” u Ivanjici. Pored filma grupe Kosmoplovci, bice prikazan i dokumentarni materijal koji je 19.4.2010. emitovan u okviru emisije TREZOR na RTS2, uz gostovanje Bojane Andric, autorke emisije i projekta TREZOR. Nakon ovih projekcija, bice premijerno prikazan i novi video rad Kosmoplovaca:  "The computer and the mind of man - program I - logic by machine / the persistence of memory".
Kosmoplovci: “Satelitska stanica”
TREZOR 435 (19/04/2010), Povodom aprilskih rusenja Satelitske stanice u Ivanjici
( REC INZENJERA, 11:56, 2010; Gledaoci i TV: SATELIT U IVANJICI, 19:49, 1976; 3. 22 miliona: SATELITSKA STANICA U IVANJICI, 28:29, 1983)
Kosmoplovci: "The computer and the mind of man - program I - logic by machine / the persistence of memory"
 

Ucestvuju: Igor Djordevic i Bojana Andric

20h
Otvaranje izložbe : Igor Hofbauer (
Zagreb)
Igor Hofbauer (Zagreb, 1974) je ilustrator i strip autor čije se ime i prepoznatljivi vizuelni izraz prvenstveno vežu za poznati zagrebački  klub Močvara za koji od samog početka oblikuje plakate i rogramske knjižice.
Kao strip autor isprva objavljuje u okviru kolektiva Komikaze, a odnedavno i kao autor samostalnog albuma Prison Stories u izdanju Otompotom iz Zagreba i portugalske izdavačke kuće Chili con Carne te beogradske Fabrike Knjiga (edicija Studiostrip).
2004. godine plakati su mu objavljeni u raskošnoj kompilaciji recentnih svetskih rok plakata:  The Art of Modern Rock : The Poster Explosion koja uključuje najznačajnije radove preko 350 svetskih umetnika. U suradnji sa piscem Edom Popovićem objavio je četri sveske ilustriranih kratkih priča: Klub, Ako vam se jednom..., Gospa od Bluda i Betonske priče. Izradio je i nekoliko scenografija za pozorišne predstave i kompletno oblikovanje scenografije, animirane špice i đinglova za televizijsku emisiju Briljanteen.
Njegovi plakati izlagani su u Francuskoj(Lil, Grenobl), Švajcarskoj(Ženeva), SAD-u(Portland), Sloveniji(Ljubljana),
Hrvatskoj(Zagreb, Vinkovci, Dubrovnik) i Srbiji(Beograd, Pančevo, Novi Sad, Subotica). Prepoznatljivi stil njegovih plakata i crteža zasnovan je na kombinaciji klasičnog američkog stripa i film noara, tekovinama pop arta, nemačkog ekpresionizma i ruskog konstruktivizma, vešto spojeno rukom iskusnog crtača.

U saradnji sa Metaklinikom

21h
Koncert : Klopka za Pionira

images
delegirani javni prostor
Promocija knjige „Kultura, Drugi, žene“, u izdanju Instituta za društvena istraživanja – Zagreb, Hrvatskog filozofskog društva i Plejade
utorak, 22.jun 2010.
18:00, CZKD

 
Knjiga predstavlja zbornik članaka više autora (Lino Veljak, Jelisaveta Blagojević, Svetlana Slapšak, Nikola Skledar, Gordana Bosanac, Jasenka Kodrnja, Mladen Labus, Daša Duhaček, Svenka Savić, Mirjana Adamović, Ana Maskalan, Marjana Harcet i Sanja Kajinić), a uredile su je: Jasenka Kodrnja, Svenka Savić i Svetlana Slapšak.
 
O knjizi će govoriti:
Jasenka Kodrnja, Institut za društvena istraživanja, Zagreb
Svenka Savić, Filozofski fakultet, Novi Sad
Milena Dragićević-Šešić, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd
Ildiko Erdei, Filozofski fakultet, Beograd
Lino Veljak, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu
 
Moderatori razgovora će biti:
Jelena Veljić i Aranđel Bojanović, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
 
 
Organizacija Žene u crnom
delegirani javni prostor
Projekcija dokumentarnog filma „Topčider, stop all the clocks“
sreda, 23.jun 2010.
18:00, CZKD

U filmu se na slučajevima poput ubistva gardista u Topčideru (2005.) kao i ostalih političkih ubistava u proteklih dvadeset godina analiziraju neformalni centri moći i njihov uticaj na potencijale srpske demokratije.
U filmu učestvuju: Dubravka Stojanović, Vesna Pešić. Borka Pavićević, Miljenko Dereta, Čedomir Čupić, Boža Prelević, Vesna Rakić – Vodinelić i mnogi drugi.
 
Autor filma je Branislav Guzina, a film je realizovan u produkciji NVO Građanski parlament „slobodan“ grad Vršac.
 
Nakon projekcije predviđena je debata.
delegirani javni prostor
Promocija knjige 
Lav Nikolajevič Tolstoj Promocija knjige Lav Nikolajevič Tolstoj "Ne mogu šutjeti", izdavac Udruga DAVID, Zagreb,Hrvatska
petak, 25.jun 2010.
19:00, CZKD


NE MOGU ŠUTJETI
 
LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ
 
 
Ne može šutjeti na činjenicu moguće obnove pakla katoličanstva
 
Po tvrdnjama patrijarha Irineja „postoji Papina želja da do susreta dođe u Nišu“. Srpska pravoslavna crkva, naglasio je patrijarh Irinej, pozdravila bi Papin dolazak u Srbiju 2013. godine kada se proslavlja 1700. godišnjica Milanskog edikta. Svoja stanovišta o višestoljetnoj razdeljenosti hrišćanstva patrijarh Irinej podebljava rečima kako „svaka dioba nije pozitivna stvar“.
 
 
 »Ne mogu šutjeti« Lava Nikolajeviča Tolstoja - osuvremenjeni prevod Tolstojeve zbirke cenzuriranih ili zabranjenih eseja temeljen je na izdanju koje je, čini se, jedini u svetu sačuvani primerak toga dela, a čuva se arhivi Udruge.
 
Stogodišnjicu smrti Lava Nikolajeviča Tolstoja, velikoga ruskog književnika i mislioca obeležavamo upravo ove godine. Knjiga »Ne mogu šutjeti«, objavljena je na hrvatskome jeziku 1909. godine. Nakon gotovo jednog veka, Udruga David iz Zagreba objavljuje ovo delo i pridodaje u nj i jednu zabranjenu novelu »Obnova pakla«, te ga predstavlja po prvi puta srpskoj publici.

Naime, u pokušajima zataškavanja Tolstojeve reči izvornik je izgubljen s obzirom na činjenicu da je jedan od najpoznatijih svetskih romanopisaca ujedno bio veliki socijalni i političko-moralni kritičar svoga vremena, zbog čega su ga njegovi suvremenici počesto doživljavali kao opasnu pretnju crkvi, politici i znanosti. Tolstoj je, naime, zbog svojih stavova (bio je propovednik jednog oblika hrišćanstva koji se, po njegovim rečima, temeljio na onome što je rekao Isus Krist umesto na crkvenom nauku) te je izopšten iz Pravoslavne crkve. Potomci velikoga pisca pokrenuli su stoga postupak da se Tolstoj, makar posthumno, vrati u okrilje pravoslavne zajednice.

Eseji iz knjige »Ne mogu šutjeti«, što ih je Tolstoj pisao pred kraj svoga života, imali su u vreme kada su se pojavili velik odjek u Europi. Posle su pali u zaborav, a danas su jednako sveži i aktualni kao i pre stotinu godina. Kroz sve te eseje (»Kraj jednog vijeka«, »Ne mogu šutjeti«, »Radničko pitanje«, »Što je novac«, »Mora li zbilja tako biti« te već spomenuta »Obnova pakla«) provlači se ideja mirotvorstva temeljena na Isusovu učenju, koja se može svesti na jednu jedinu rečenicu: Čini svom bližnjemu ono što želiš da on tebi čini.

Učesnici:
Ivica Grbčić – komentator, poznavalac rada i dela Lava Tolstoja
Viktor Mirčić - istoričar, gost Udruge David
Boris Stanojević - (za izdavača) predsednik Udruge David



 

delegirani javni prostor
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji poziva Vas na promociju najnovije knjige Fahrija Musliua u ediciji “Svedočanstva” “Masakr u Suvoj Reci - mart 1999”
utorak, 29.jun 2010.
19:00, CZKD


O knjizi govore:

Nikola Samardžić
Dragoljub Todorović
Sonja Biserko i
autor Fahri Musliu
 
Moderator: Seška Stanojlović
delegirani javni prostor
Tribina "Preduzetnici u očima srpske javnosti" u organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Friedrich Ebert"
utorak, 29.jun 2010.
14:00, CZKD

 
Da li je u Srbiji sramota biti bogat?
Rendgen slika srpske privredne elite.
Kako javnost vidi srpske preduzetnike?
Uticaj privrednika na ekonomsku politiku Vlade Srbije?
Društveno odgovorno poslovanje srpskih preduzetnika?
 
Ovo su samo neka pitanja na koja će odgovarati učesnici tribine.
 
 
Učestvuju:
 
Branislav Grujić - predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”
Olja Bećković  – novinarka produkcijske grupe “Mreža” i autorka
“Utiska nedelje”
Mladen Lazić – profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
 
Tribinu vodi Mita Boarov– novinar nedeljnika Vreme.
delegirani javni prostor
Promeni se, promenićeš svet Promeni se, promenićeš svet
petak, 9.jul 2010.
17:00, CZKD


Čini se da mnogo toga u nama i oko nas treba da se promeni ukoliko želimo da budemo srećni i ukoliko želimo srećnije okruženje. 
Širom planete vidimo sve izraženiju potrebu i želju ljudi da se preispitaju sadašnji životni, 
kulturološki i privredni obrazci.
Postojeće nezadovoljstvo i zabrinutost je moguće transformisati u aktivnu i pozitivnu energiju koja će svim zainteresovanima doneti željene i neophodne promene na svim nivoima.
Da li postoji nešto što želite i možete da uradite već danas i svakog dana za sebe i sve nas?
Samo pozitivno razmišljanje nije dovoljno. 
Neophodna je promena u svesnosti pojedinca i čovečanstva.
Predavanje Alice Ukoko, borca za zenska prava u Africi Predavanje Alice Ukoko, borca za zenska prava u Africi
petak, 9.jul 2010.
20:00, CZKD

Alice Ukoko je jedan od najvecih boraca za ženska prava u svetu. 
Ceo život posvetila je borbi za ljudska prava u Nigeriji i Africi. 
Posvetila je život zenama Afrike i širenju svesnosti u afričkim zemljama. 
Njena poruka je :) 
Afrička prava žena su ljudska prava koja treba da budu ista kao za sva ljudska bića
Imamo puno glasova ali nas ne čuju. Želimo da stojimo rame uz rame sa ostatkom sveta
i da podignemo afričku decu i jos nerodjene generacije a za to nam je potrebna vasa podrška.
delegirani javni prostor
Život je umetnost: Tom Gotovac, 1937-2010.

Život je umetnost: Tom Gotovac, 1937-2010.
ponedeljak, 12.jul 2010.
19:00, CZKD


Učestvuju: prijatelji i saradnici Tomislava Gotovca

Govore:

Slobodan Šijan
Neša Paripović
Lazar Stojanović

Projekcija:
snimak performansa Antonia G. Lauera (a.k.a.Tomislava Gotovca) "PARANOIA VIEW ART", održanog 4. aprila 2007. godine u okviru programa Centra za kulturnu dekontaminaciju:
PERFORMANS: ISTORIJA, AKCIJA AKCIJA#1 Tomislav Gotovac u CZKD, performans, film, predavanje (urednik: Vladimir Tupanjac)
 

Rođen u Somboru 1937. Došao u Zagreb 1941. Završio filmsku režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV u Beogradu kod profesora Aleksandra Petrovića. Prvi performans izveo 1954. godine u Mostaru. Prvi film snimio 1962. u Zagrebu. Prve kolaže napravio 1964. Kao glumac, 1971. učestvovao u školskom igranom filmu “Plastični Isus” u produkciji beogradske Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. Član HDLU, režiser avangardnih filmova i performer. Svoje filmove prikazivao po celom svetu. Godine 2005. promenio je ime Tomislav Gotovac u Antonio G. Lauer.

"Ja sam svaki svoj odlazak u kino smatrao radom. Za mene je film bio stvarnost. Zato ja uživam u tome da gledam, zato je za mene svaki moj pogled film, čim otvorim oči - film. Kad gledam neku stvar, ja je ponovo stvaram."*

*"Tomislav Gotovac", monografija, Hrvatski filmski savez i Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, 2003., str 33
(Razgovarali Goran Trbuljak i Hrvoje Turković, časopis "Film", broj 10-11, str 39-66, Zagreb, 1977.)
images
Tribina: STOTINU VAM BROJEVA BETONA! povodom izlaska stotog broja Betona
utorak, 13.jul 2010.
19:00, CZKD

Učestvuju:

Redakcija Betona sa gostima:
Mika Buljević & Vanja Pavlović (Booksa.hr)
Branislav Jakovljević
Kruno Lokotar

Muzički deo: Opera za dinar, autora Miloša Živanovića u izvođenju grupe Ah Ahilej

Bonus: Digitalna izložba ilustracija Nikole Koraća
 
 
Kulturno propagandni komplet Beton
delegirani javni prostor
Razgovor sa Svetlanom Aleksijevič u organizaciji Heinrich Böll Stiftung Razgovor sa Svetlanom Aleksijevič u organizaciji Heinrich Böll Stiftung
četvrtak, 15.jul 2010.
20:00, CZKD


Učestvuju:

Svetlana Aleksijevič
Svetlana Slapšak
Dejan Ilić

Činjenica je da moramo razgovarati o Srebrenici kao što moramo da razgovaramo o mnogim drugim istorijskim događajima ne bismo li ih sačuvali od zaborava. Pa ipak slušamo puno izrečenog i čitamo mnogo napisanog na ovu temu što budi utisak da bi ćutanje bilo daleko bolje.
 
Događaji poput zločina u Srebrenici za nas predstavljaju izazov da pronađemo jezik kojim ćemo o tome govoriti još pre nego što počnemo da razgovaramo ili pišemo. Svi kojima je stalo jedino do toga šta  tu ima da se kaže, podbacili su ako nisu razmislili o tome kako se o tome može i kako bi trebalo govoriti.
 
Ljudski jezik u kome možemo govoriti o neljudskom tako da nas taj jezik iz neljudskosti izvodi – kakav je to jezik? Oni koji nam možda mogu pomoći u pronalaženju takvog jezika jesu književnice i književnici, no, nije li i sama književnost u istoriji često bila instrument neljudskog?
 
Moraćemo da pronađemo taj jezik koji nam dozvoljava da na ljudski način govorimo o neljudskom. Moraćemo da potražimo i one od kojih možemo da ga učimo.

Fondacija Hajnrih Bel u goste je pozvala sagovornicu u nadi da nam u tome može pomoći:
 
Svetlana Aleksijevič, rusko-ukrajinsko-beloruska spisateljica, autorka koja istražuje književnost i opisuje sve fenomene nasilja i patnje što su pratile raspad Sovjetskog Saveza: od Černobila preko rata u Avganistanu, sve do Čečenije i sasvim obične svakodnevnice u društvu u kome je nasilje ostavilo svoj pečat.
delegirani javni prostor
Razgovor sa Huanom Aransadijem u organizaciji Heinrich Böll Stiftung Razgovor sa Huanom Aransadijem u organizaciji Heinrich Böll Stiftung
utorak, 20.jul 2010.
20:00, CZKD


Učestvuju:
 

Huan Aransadi
Irena Ristić
Obrad Savić

Činjenica je da moramo razgovarati o Srebrenici kao što moramo da razgovaramo o mnogim drugim istorijskim događajima ne bismo li ih sačuvali od zaborava. Pa ipak slušamo puno izrečenog i čitamo mnogo napisanog na ovu temu što budi utisak da bi ćutanje bilo daleko bolje.

 
Događaji poput zločina u Srebrenici za nas predstavljaju izazov da pronađemo jezik kojim ćemo o tome govoriti još pre nego što počnemo da razgovaramo ili pišemo. Svi kojima je stalo jedino do toga šta  tu ima da se kaže, podbacili su ako nisu razmislili o tome kako se o tome može i kako bi trebalo govoriti.
 
Ljudski jezik u kome možemo govoriti o neljudskom tako da nas taj jezik iz neljudskosti izvodi – kakav je to jezik? Oni koji nam možda mogu pomoći u pronalaženju takvog jezika jesu književnice i književnici, no, nije li i sama književnost u istoriji često bila instrument neljudskog?
 
Moraćemo da pronađemo taj jezik koji nam dozvoljava da na ljudski način govorimo o neljudskom. Moraćemo da potražimo i one od kojih možemo da ga učimo.

Fondacija Hajnrih Bel u goste je pozvala sagovornika u nadi da nam u tome može pomoći:

Huan Aransadi, baskijsko-španski antropolog, posmatrač i analitičar baskijskih kao i drugih oblika nacionalističkog nasilja, istraživač onih procesa u kojima čitava društva oblaguju druge i sebe o sebi samima, obmanjuju, ostavljaju u neznanju, procesa koji se listom svi odigravaju posredstvom jezika i koje možemo razumeti samo ako nam pođe za rukom da nađemo jedan drugi jezik. 
delegirani javni prostor
Otvaranje izložbe Otvaranje izložbe "KO JE TEBI REIHL KIR?"
petak, 23.jul 2010. − 31.jul 2010.
19:00, CZKD


Autor
Tanja Simić Berclaz
 
Autor likovne postavke izložbe
METAKLINIKA / PETOKRAKA
 
Izložba je otvorena do 31. jula 2010, svakim danom (sem nedelje), 11 – 19h
 
Josip Tvrtko Reihl Kir, Slavonac, čiji su roditelji, otac slavonski Nemac i majka Hrvatica, bili partizanski prvoborci Drugog rata, - najpre profesor gimnazije a potom profesionalni policajac brilijantne karijere, načelnik Policijske uprave u Osijeku, ubijen je 1. jula 1991. u 13.20 h. na ulazu u selo Tenje.
 
Projektom, izložbom Ko je tebi Reihl Kir? želimo da odamo poštu ovom jugoslovenskom mirovnjaku, i podsetimo na čoveka koji je, zaista, verovao da je potrebniji svojoj zemlji i svojim sugradjanima nego što je njegov život bio potreban njegovoj porodici, ženi Jadranki i njihovoj kćeri jedinici.
 
Izložba se realizuje u okviru regionalnog projekta Manjine za manjine
(Centar za mirovne studije, Zagreb; Biro za ljudska prava, Tuzla; Mirovni institut, Ljubljana; Centar CZKD, Beograd)
images
Ponovna postavka izložbe

Ponovna postavka izložbe "KO JE TEBI REIHL KIR?"
petak, 27.avgust 2010. − 10.septembar 2010.
11:00, CZKD

Autor

Tanja Simić Berclaz
 
Autor likovne postavke izložbe
METAKLINIKA / PETOKRAKA
 
Izložba je otvorena do 10. septembra 2010, svakim danom (sem vikendom), 11 – 19h
 
Josip Tvrtko Reihl Kir, Slavonac, čiji su roditelji, otac slavonski Nemac i majka Hrvatica, bili partizanski prvoborci Drugog rata, - najpre profesor gimnazije a potom profesionalni policajac brilijantne karijere, načelnik Policijske uprave u Osijeku, ubijen je 1. jula 1991. u 13.20 h. na ulazu u selo Tenje.
 
Projektom, izložbom Ko je tebi Reihl Kir? želimo da odamo poštu ovom jugoslovenskom mirovnjaku, i podsetimo na čoveka koji je, zaista, verovao da je potrebniji svojoj zemlji i svojim sugradjanima nego što je njegov život bio potreban njegovoj porodici, ženi Jadranki i njihovoj kćeri jedinici.
 
Izložba se realizuje u okviru regionalnog projekta Manjine za manjine
(Centar za mirovne studije, Zagreb; Biro za ljudska prava, Tuzla; Mirovni institut, Ljubljana; Centar CZKD, Beograd)


"Literature on the Road" u okviru festivala European Boarderlands 2010
utorak, 21.septembar 2010.
19:30, CZKD

Alijanc fondacija za kulturu
Književni kolokvijum Berlin i
Centar za kulturnu dekontaminaciju
 
Srdačno Vas pozivaju na manifestacije programa pod nazivom
 
Literature on the Road
u okviru festivala European Borderlands 2010
 
 
Alijanc fondacija za kulturu (Allianz Kulturstiftung) i Književni kolokvijum Berlin (Literarisches Colloquium Berlin) već petu godinu za redom organizuju književni festival pod nazivom „European Borderlands“ u nekom od graničnih područja Evrope. Misija ovih festivala je da kroz književnu razmenu značajnih pisaca i spisateljica oživi kulturne prostore razdvojene granicama Evropske unije. U septembru ove godine u Beogradu i Pečuju biće predstavljeno 15 autora.
 
 
21.09. u 19:30h fragmente iz svojih dela čita 15 autora iz Srbije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Nemačke i Švajcarske.
Nakon programa organizatori Vas pozivaju na posluženje uz čašu vina.
 
 
Učesnici festivala 2010:
 
Srbija:
Goran Petrović
Igor Marojević
Vule Žurić
Sonja Veselinović
 
Mađarska:
Károly Méhes
Gábor Schein
Kornélia Deres
Krisztian Grecsó
Lidi Kupcsik
 
Nemačka:
Nora Bossong
Ulrike Almut Sandig
 
Hrvatska:
Ivana Sajko
 
Slovenija:
Stanka Hrastelj
 
Švajcarska:
Ilma Rakusa
images
delegirani javni prostor


"Literature on the Road" u okviru festivala European Boarderlands 2010
sreda, 22.septembar 2010.
19:30, CZKD

Alijanc fondacija za kulturu
Književni kolokvijum Berlin i
Centar za kulturnu dekontaminaciju
 
Srdačno Vas pozivaju na manifestacije programa pod nazivom
 
Literature on the Road
u okviru festivala European Borderlands 2010
 
 
Alijanc fondacija za kulturu (Allianz Kulturstiftung) i Književni kolokvijum Berlin (Literarisches Colloquium Berlin) već petu godinu za redom organizuju književni festival pod nazivom „European Borderlands“ u nekom od graničnih područja Evrope. Misija ovih festivala je da kroz književnu razmenu značajnih pisaca i spisateljica oživi kulturne prostore razdvojene granicama Evropske unije. U septembru ove godine u Beogradu i Pečuju biće predstavljeno 15 autora.
 
 
22. 09. u 19:30h sa forumom autora učesnika festivala zakazana je diskusija na temu „Književnost i dinamika savremene istorije: pozicije, uticaji, granice“.
 
 
Učesnici festivala 2010:
 
Srbija:
Goran Petrović
Igor Marojević
Vule Žurić
Sonja Veselinović
 
Mađarska:
Károly Méhes
Gábor Schein
Kornélia Deres
Krisztian Grecsó
Lidi Kupcsik
 
Nemačka:
Nora Bossong
Ulrike Almut Sandig
 
Hrvatska:
Ivana Sajko
 
Slovenija:
Stanka Hrastelj
 
Švajcarska:
Ilma Rakusa
images
delegirani javni prostor
Okrugli sto - EVROPA: GDE JE ONA? ŠTA JE ONA? KAKO JE PREPOZNATI?

Okrugli sto - EVROPA: GDE JE ONA? ŠTA JE ONA? KAKO JE PREPOZNATI?
petak, 24.septembar 2010.
19:00, CZKD


Ovaj okrugli sto, koji organizujemo povodom izlaska iz štampe srpskog izdanja (Biblioteka XX vek, prevod Olje Petronić i Snežane Spasojević, Beograd, 2010) dela „Lieux d’Europe – Mythes et limites(Maison des Sciences de l’Homme, Pariz, 2008), koje su uredili Stela Gervas i Fransoa Rose, biće posvećen razgovoru o mitskoj i stvarnoj Evropi, o njenim mestima sećanja, o njenoj izgradnji, koja proizilazi iz volje da se prevaziđe prošlost kontinenta.
 
Učesnici :
- Stela Gervas, istoričar, istraživač na Institutu za napredne studije u Parizu,
- Bertran Levi, predavač i istraživač u domenu humane geografije na odeljenju za geografiju i Evropskom institutu Univerziteta u Ženevi,
- Nenad Makuljević, profesor istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu,
- Pavle Sekeruš, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (studije romanistike),
- Srđan Radović, istraživač u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti,
- Gordana Đerić, istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu,
- Ivan Čolović, antropolog, izdavač i urednik Biblioteke XX vek
 
Simultani prevod.
 
U organizaciji Francuskog kulturnog centra u Beogradu, u saradnji sa CZKD i Bibliotekom XX vek, kao i u partnerstvu sa Francuskim kulturnim centrom u Skoplju.
 
Uz podršku Culturesfrance (Francusko Ministarstvo inostranih i evropskih poslova) - programa Fonda d’Alamber.

Nedelju dana nakon okruglog stola biće prikazan dugometražni dokumentarni film na temu Evrope

 

 

01.10.2010 - 19.00

Od Jednog Zida Do Drugog - Od Berlina do Seute

Film Patrika Žana (2008, 90min)
 

Srpski titl

images
delegirani javni prostor
Gostovanje predstave Novog cirkusa
„PopCorn Machine“
u izvođenju trupe My!Laika iz Francuske

Gostovanje predstave Novog cirkusa „PopCorn Machine“ u izvođenju trupe My!Laika iz Francuske
subota, 25.septembar 2010.
20:00, CZKD

 

 

images
delegirani javni prostor
Beogradska premijera predstave Beogradska premijera predstave "Ciganka Jerma" autora Zorana Jovanovića, u produkciji pozorišta Suno e Rromengo iz Novih Karlovaca
ponedeljak, 27.septembar 2010.
20:00, CZKD



INSPIRACIJA U ŽIVOTU ROMA
 
 
Predstava „Ciganka Jerma“ 30. avgusta u Novim Karlovcima i 27. septembra u CZKD-u
 
 
Premijera predstave „Ciganka Jerma“ po Lorkinoj drami, a u režiji Zorana Jovanovića, biće održana 30. avgusta u Teatru „Suno e Rromengo“ u Novim Karlovcima i 27. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Prema rečima reditelja, predstava je veoma interesantna, a tekst je fantastičan. „Improvizovali smo tekst i situacije, a držali smo se knjige i onoga što je Lorka hteo da kaže, ali u našem stilu. Prvi put radimo Lorkino delo, što je veliki izazov za nas, ali i za publiku. Više od četiri meseca smo radili na ovoj predstavi, a krajnji cilj je da Lorkino delo predstavimo na poseban način. Muzika je raznovrsna, kao i u svim našim predstavama, a u ovoj predstavi ima i dosta muzike za meditaciju i opuštanje, kao i disko muzike koja budi energiju. Verujem da će biti mnogo stalne publike i naših prijatelja. Planiramo da igramo i u romskim naseljima, s obzirom da Romi nisu navikli da dolaze u Teatar. Nalazim dosta inspiracije u romskom životu, a Romi su nedovoljno istražen narod. Inspiracija mi direktno dolazi iz energije u životu Roma. Velika inspiracija se nalazi u životu svih naroda i smatram da to treba prikazati kroz pozorišne predstave“, objasnio je Jovanović. U predstavi igraju Slavica Jovanović, Zoran Jovanović, Radivoj Jovanović, Slađana Jovanović, Zorica Jovanović, Snežana Jovanović, Zorka Jovanović i glumci Teatra „Suno e Rromengo“. Projekte i predstave Teatra „Suno e Rromengo“ podržavaju i sufinansiraju Ministarstvo za kulturu, Izvršno veće Vojvodine i Opština Inđija.
 
Preuzeto iz: DANAS, 27.8.2010, autor S. Bujišić

Cena ulaznice: 250 RSD

 
images
delegirani javni prostor
INCEST TRAUMA CENTAR - JAVNO PREDAVANJE: ULOGA ŽENSKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA U SRBIJI U SADAŠNJEM TRENUTKU

INCEST TRAUMA CENTAR - JAVNO PREDAVANJE: ULOGA ŽENSKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA U SRBIJI U SADAŠNJEM TRENUTKU
utorak, 28.septembar 2010.
18:00, CZKD

Predavačica: G-đa Dušica Popadić, direktorka Incest Trauma Centra.

Predavanje će se simultano prevoditi sa srpskog na engleski jezik.

Prisustvo samo nakon dostavljene prijave učešća na e-mail: itcentar@EUnet.rs

images
delegirani javni prostor
Robert Bosch Stiftung i Samizdat B92: Tribina - Dozvoliti drugog na Balkanu: antologija pisaca Jugoistočne Evrope “Drugi pored mene”

Robert Bosch Stiftung i Samizdat B92: Tribina - Dozvoliti drugog na Balkanu: antologija pisaca Jugoistočne Evrope “Drugi pored mene”
četvrtak, 30.septembar 2010.
19:00, CZKD

Dvadeset jedan autor iz različitih balkanskih zemalja pozvan je 2007. godine da napiše esej za antologiju o svom odnosu prema drugima, uzrocima sukoba, i putanjama do boljeg međusobnog razumevanja na Balkanu.

Knjiga je objavljena u osam izdanja i zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Srbija, Slovenija i Nemačka, a priredio ju je Ričard Švarc.

U Srbiji je ovu knjigu pod nazivom “Drugi pored mene” objavio Samizdat B92.

Šta se od tada promenilo u umovima i srcima ljudi u Jugoistočnoj Evropi i kom pravcu idemo?

Učesnici: Boris Dežulović, Beqe Cufaj, Vladimir Arsenijević i Svetlana Lukić (moderator)

Nakon programa organizatori Vas pozivaju na posluženje uz čašu vina.

images
delegirani javni prostor
FILM NAKON OKRUGLOG STOLA O EVROPI:

OD JEDNOG ZIDA DO DRUGOG – OD BERLINA DO SEUTE

FILM NAKON OKRUGLOG STOLA O EVROPI: OD JEDNOG ZIDA DO DRUGOG – OD BERLINA DO SEUTE
petak, 1.oktobar 2010.
19:00, CZKD

www.dunmurlautre.net

 

Režija: Patrik Žan (2008, 90 min)

Dugometražni dokumentarni film

Titlovan na srpski

 

Od ruševina Berlinskog zida do ograde od bodljikave žice u Seuti, na afričkom tlu, Patrik Žan je stvorio virtuozni film koji otelotvoruje i predstavlja svu lepotu i snagu ljudi koji su došli da žive u Nemačku, Belgiju, Francusku i Španiju... U pitanju je road-movie pun poezije i humora koji na pravi način prikazuje te naše susede koje ignorišemo, a koji čine ovo novo evropsko društvo u kojem učestvuju s puno energije i otvorenosti. Režiserov pogled na današnju Evropu i njene imigrante je optimistički i veseo ali ponekad i kritički.

 

Radi se o potresnom filmu koji odlučno, mirno i na poetski način govori o besmislenosti granica“

 

 

Fransoa Ekšažer – Télérama, 20/05/2008.

delegirani javni prostor
Veče Indije: muzika, ples, projekcija – grupa Kamala

Veče Indije: muzika, ples, projekcija – grupa Kamala
subota, 2.oktobar 2010.
19:30, CZKD

Kamala: Mnogi od njih već skoro dvadeset godina sviraju sitar, tampuru, sarot i mridangu. To su neki od manje ili više poznatih tradicionallnih indijskih instrumenata. Tu je još i flauta od bambusa, zatim karatali-ručni cimbali i harmonijum, a ne izostaju ni klavijature i akustične gitare. Reč je o beogradskim muzičarima koji, inspirisani indijom, sviraju i pevaju na jeziku koji se u Srbiji slabo razume ali veoma dobro tumači. Pesme su još davno napisali mistici, pastiri, zaljubljeni filozofi i prosvetljene kraljice. Atmosfera Indije nudi alternativu jesenjem sumraku a uz ritam dlanova i nasumično pevušenje, nesumljivo osvaja beograđane.

Indijski ples: Poput bolivudske dive Violeta Purhmajer će časom uskomešati prostor uz vesele ljubavne indijske đuskalice, a zatim uz gracioznost drevnih hramskih plesačica, dočarati klasičan bharatnatyam ples koji je svež i čaroban i nakon nekoliko hiljada godina.

Putopisna projekcija: Kroz stotinak fotografija Miloš Blanuša priča o svojoj opčinjenosti bajkovitim narodom indije, čiji pogled otkriva lepotu, istinu i veru. Njihove iskrene priče ga iznova vraćaju da luta i fotografiše.

Degustacija: Na kraju, somosa punjena povrćem i karijem, zatvara krug večeri Indije. 

kontakt 063/396-237 iil veceindije@gmail.com

Rezervacija karata na 064/3636170,a prodaja neposredno pred koncert. Cena 400din

delegirani javni prostor
Otvaranje izložbe: 20 GODINA LGBTTQ AKTIVIZMA U SRBIJI

Otvaranje izložbe: 20 GODINA LGBTTQ AKTIVIZMA U SRBIJI
utorak, 5.oktobar 2010.
19:00, CZKD

U OKVIRU BELGRADE PRIDE WEEK-a 2010:

Izložba dokumenata i panel diskusije - 20 godina LGBTTQ aktivizma u Srbiji

images
delegirani javni prostor
Promocija knjige:

Promocija knjige: "Nevolje sa rodom" Džudit Batler
petak, 8.oktobar 2010.
18:00, CZKD

U okviru Pride Week-a 2010, biće predstavljena knjiga „Nevolje s rodom“, jedno od najuticajnijih filozofskih dela iz poslednje decenije XX veka.

Ovo delo američke teoretičarke Džudit Batler u kome ona radikalno preispituje savremena stanovišta o polu, rodu, želji i identitetima, preobrazilo je i nadahnulo današnju feminističku misao, studije kulture i roda i uopšte zapadnu kritičku teoriju.

 

Predstavljaju: Adriana Zaharijević, Jelisaveta Blagojević, Jelena Višnjić.

 

Knjigu je objavila izdavačka kuća Karpos iz Beograda.

images
delegirani javni prostor
Predavanje Pavla Levija Predavanje Pavla Levija "Camera Politica"
ponedeljak, 18.oktobar 2010.
19:00, CZKD

Pavle Levi, filmski teoretičar i profesor na Univerzitetu Stanford, odrzace predavanje "Camera Politica" koje se bavi odnosom filma i ideologije u domenu eksperimentalne i dokumentarne produkcije. Tom Gotovac, Miklos Janco, Zelimir Zilnik, Milenko Avramovic i Misa Jovanovic, neki su od autora cije ce stvaralastvo biti razmatrano u okviru teorijske elaboracije politike kino-aparata i konteksta opste "kinofikacije" stvarnosti.

images
delegirani javni prostor
Medijska arheologija: Devedesete revisited

Medijska arheologija: Devedesete revisited
petak, 22.oktobar 2010.
20:00, CZKD

Gost: Rade Radovanović, novinar

Oktobarska igra asocijacija – ponovo prolazimo kroz medijsku građu iz 1990-ih, kroz rezultate prošlogodišnjeg istraživanja, ali i bonus materijale.

Medijska arheologija je dugoročni projekat istraživanja, arhiviranja i predstavljanja medijskih formi u sastavljenim nizovima koji u interakciji sa publikom otkrivaju kontinuitete i diskontinuitete. Projekat podržava Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije od 2008. godine. Arhiv projekta se čuva i razvija u saradnji sa Narodnom bibliotekom od 2010. godine. Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Ivica Đorđević, Nebojša Petrović uz brojne saradnike.

images
delegirani javni prostor
Promocija knjige

Promocija knjige "Forgotten Future: The Politics of Poetry in Bosnia and Herzegovina" dr Damira Arsenijevica
utorak, 26.oktobar 2010.
19:30, CZKD

Ova knjiga dokumentira i kritički evaluira suvremenu poeziju u dinamičnom polju kulturalne produkcije u Bosni i Hercegovini od 1980-tih do danas. Kontekst knjige obuhvata tri historijsko-političke faze: prva, trenutak kada je socijalizam gubio primat a etno-nacionalizam osvajao dominaciju; druga, raspad Jugoslavije i rat kojeg su vodile etno-nacionalne elite; i treća, period poslije rata—takozvana “post-ratna tranzicija”.

Ovakav novi pristup u mišljenu o poeziji u Bosni i Hercegovini usredsređuje se na alternativne kulturalne prakse koje artikuliraju jednakost u BH društvu. Ove prakse imaju kapacitet ne samo da nam ukažu na to koliko smo ne-slobodni, već i da preispišu kriterije mogućnosti naše slobode u ime politike nade.

Znanje i strast dr. Arsenijevića za istraživanje u oblasti kulturalnih i književnih studija i njegove umjetničko-teorijske intervencije usmjeravaju se na teror nejednakosti, solidarnost nepotkupljivog života, proizvodnju relevantnog znanja i materijalnost sjećanja na rat i genocid.

Radi diljem prostora Jugoslavije.

 

Knjigu promoviraju:

Dubravka Đurić, Miško Šuvaković i Christophe Solioz

images
delegirani javni prostor
Beogradski nedeljnik

Beogradski nedeljnik "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert" organizuju tribinu pod nazivom: "Rođeni u YU"
sreda, 27.oktobar 2010.
14:00, CZKD

 

 Tribina posvećena pitanjima jugoslovenskog nasleđa – 20 godina posle.

 

Teme za razgovor:

Povodom predstave «Rođeni u Yu» (JDP):

Lično pamćenje i kolektivno sećanje na Jugoslaviju.

Šta je bila Jugoslavija? Da li je Jugoslavija bila nešto više od proste međunacionalne zajednice?

Nasleđe ratova i raspada.Pitanje identiteta.

Dekonstrukcija jugoslovenskog identiteta. Nacionalni i drugi postjugoslovenski identiteti. Lokalni provincijalizmi. Provincijalnost nacionalnih kultura u evropskom kontekstu.

Jugoslovenski kulturni prostor. Da li se Jugoslavija baš sasvim raspala?

Jugoslovenski i evropski koncept. Pitanje suvereniteta.

Sudbina i perspektive jugoslovenskog prostora, politički i kulturno.

 

Učesnici:

 

Mirjana Karanović - glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Muharem Bazdulj - književnik-Sarajevo

Želimir Žilnik - reditelj-Novi Sad

Ante Tomić – književnik i novinar-Split

Miljenko Jergović - književnik - Zagreb

 

Tribinu vodi Teofil Pančić – novinar nedeljnika Vreme. 

 

images
delegirani javni prostor
Treći međunarodni sajam BIBLIOTEKE XX VEK
Treći međunarodni sajam BIBLIOTEKE XX VEK
četvrtak, 28.oktobar 2010.
19:00, CZKD

Sajam svečano otvara Vojin Dimitrijević (19:30).

Svoje nove knjige potpisuju: Ranko Bugarski (Jezik i identitet), Miljenko Jergović (Zagrebačke kronike), Božidar Jezernik (Imaginarni Turčin), Teofil Pančić (Vremeplov na remontu), Svanibor Petan (Lambada na Kosovu), Mitja Velikonja (Titostalgija), i pevodioci i priređivači:  Olja Petronić i Snežana Spasojević (Stela Gervas i Fransoa Rose: Mesta Evrope), Iva Nenić (Svanibor Petan - Lambada na Kosovu), Lidija Radulović (Dušan Bandić - Narodno pravoslavlje), Gordana Gorunović i Ivana Spasić (Kliford Gerc - Antropolog kao pisac), Ljubica Rosić - (Kšištof Čiževski - Etos pograničja), Slobodanka Glišić ( Marija Todorova - Dizanje prošlosti u vazduh i Ana Di Lelio - Bitka na Kosovu u albanskom epu), Branka Dimitrijević (Mitja Velikonja - Titostalgija), Alen Bešić i Igor Cvijanović (Božidar Jezernik - Imaginarni Turčin) i drugi prisutni autori Biblioteke XX vek.

Tradicionalna tombola Biblioteke XX vek. Brojeve izvlači Paskal Delpeš.

Sajamski popust od 20%.

Mogućna zamena staro za novo.

Ulaz i piće besplatni. Kupovina knjiga poželjna.

images
delegirani javni prostor
ŠVEDSKI STO

ŠVEDSKI STO
petak, 29.oktobar 2010.
20:00, CZKD

Da li postoje granice umetničke slobode i slobode govora? Šta je budućnost takozvanih starih medija? Šta ugrožava medijsku etiku i šta je suština kontroverze između starih i novih medija? Pisci i publicisti iz Švedske Ulrika Knutson, Ola Larsmo i Gellert Tamas i iz Srbije Vladimir Arsenijević, Snježana Milivojević, Saša Ćirić, diskutovaće o odgovornosti umetnika, o političkoj korektnosti, o budućnosti starih i izazovima novih medija…

Predrag Ejdus završava veče poetskim komentarom pesnikinje Line Ekdal.

Moderatori razgovora: Ljiljana Dufgran i Maja Vasić Nikolić.

Razgovor će biti simultano prevođen.

Ulrika Knutson, rođena 1957, je novinarka, hroničarka kulture i pisac. Bila je gostujući profesor žurnalistike i na radiju je poznata komentatorka i voditeljka programa. Od 2009. Knutson je predsednik Kluba publicista, čiji je prevashodni zadatak da brani slobodu štampe i izražavanja, kao i da podstiče javne rasprave i razmenu mišljenja među publicistima i drugima iz oblasti masovnih medija.

Ola Larsmo, rođen 1957, je pisac, novinar u oblasti kulture, aktivni učesnik u društvenim debatama i veliki poznavalac irske i norveške književnosti. Njegova književna dela često sadrže dokumentarne i istorijske delove, koji odražavaju piščevo zanimanje za istoriju i razvoj društva. Ola Larsmo je od 2009. predsednik švedskog PEN-a.

Gellert Tamas, rođen 1963, je novinar i pisac, specijalizovao se za dramske dokumentarne društvene reportaže i sarađuje sa dnevnim novinama i televizijom.

Lina Ekdal, rođena 1964, je dramska spisateljica i pesnikinja, te jedna od najzabavnijih i najduhovitijih pesnikinja Švedske. Komentariše savremeno doba na veoma poseban način, naizgled jednostavno, no ipak promišljeno, lepo, a katkad i bizarno. Lina Ekdal piše hronike i pravi dokumentarne emisije za radio. Pisala je i tekstove za veliki broj muzičkih predstava i kabarea.

Vladimir Arsenijević, rodjen 1965, je srpski književnik, prevodilac, urednik i publicista.

Snježana Milivojević je redovna profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Oblasti njenog naučnog i istraživačkog  interesovanja su politička komunikacija, medijska politika i regulativa, kulturne studije, mediji i različitosti i mediji i politike sećanja. 

Saša Ćirić, rođen 1975, je novinar i radio-voditelj na Radio Beogradu 2, književni kritičar, jedan od urednika podlistka Beton. Piše poeziju i političke komentare. Objavio je dve knjige kritika i eseja i zajedno sa ostalim urednicima Betona priredio dve publicističke knjige.

Ljiljana Dufgran, rođena 1947, je publicistkinja, član Umetničkogsaveta Švedske i bivši predsednik švedskog PEN-a.

Maja Vasić Nikolić, rođena 1976, radi u domenu medija od 2000. godine. Od 2006. godine radila je kao rukovodilac projekata u Nezavisnom udruženju novinara Srbije. Bavi se pitanjima etike u medijima, uloge i odgovornosti medija u ratnom i mirnodopskom stanju.

images
delegirani javni prostor
UNHCR i Društvo za zaštitu i mentalno zdravlje dece i omladine pozivaju Vas na AUDICIJU UNHCR i Društvo za zaštitu i mentalno zdravlje dece i omladine pozivaju Vas na AUDICIJU
petak, 19.novembar 2010.
17:00, CZKD

Audicija će se održati u petak, 19. novembra, 2010. u 17 časova,
u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21.

Potrebno je:

- da imate izvesno glumačko iskustvo i/ili da vas gluma veoma zanima
- da ste odgovorni, pouzdani i posvećeni
- da ste motivisani da menjate svet u kome živite
- da ste spremni da istražujete i igrate se

Godine nisu ograničavajući faktor. Tražimo osam osoba, romske i srpske nacionalnosti, koji će učestvovati u stvaranju interaktivne predstave, koja će se baviti pravno nevidljivim licima, licima bez dokumenata.

Metodologija rada bazira se na Pozorištu potlačenih, Augusta Boala. Proces vode Mirela Pavlović i Vera Erac.

Istraživaćemo kako izgleda i kakva ograničenja nosi život osoba koje su usled nemanja dokumenata pred zakonom nevidljive, na kome leži odgovornost za činjenicu da ti ljudi nemaju pristup osnovnim ljudskim pravima i da li, i kako se situacija može promeniti?

Cilj izvođenja predstave je podizanje svesti o problemu pravno nevidljivih lica, motivisanje osoba bez dokumenata da se bore za svoja prava, motivisanje predstavnika institucija i NVO sektora da se aktivno uključe u proces rešavanja problema.

Ukoliko ste zainteresovani za audiciju, kao i za sve dodatne informacije,
pozovite/prijavite se putem maila (tina.mladjenovic@gmail.com) ili telefona (069 3564142), do četvrtka, 18. novembra, 2010, do 12 časova.

Dobrodošli/e!

Tajni policijski dosijei – prepreka demokratizaciji - Iskustva Nemačke i Češke Republike

Tajni policijski dosijei – prepreka demokratizaciji - Iskustva Nemačke i Češke Republike
ponedeljak, 22.novembar 2010.
19:00, CZKD

Govore:
Dr. Bernd Florath, rukovodilac istraživačkih i obrazovnih projekata u Saveznom Povereništvu za rukovanje dosijeima Ministarstva za državnu bezbednost nekadašnje Nemačke Demokratske Republike (Štazi);
Dr. Jaroslav Šonka, programski direktor Evropske akademije, Berlin;
Dr. Zoran Dragišić, Programski direktor, Medjunarodni institut za bezbednost, Beograd.
Moderator: Miloš Vasić, nedeljnik Vreme


Organizatori:
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Fond „Biljana Kovačević-Vučo“
Fondacija Hajnrih Bel

images
delegirani javni prostor
Beogradski nedeljnik

Beogradski nedeljnik "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert " organizuju tribinu "Ko šiša mlade – odrastanje u Srbiji"
sreda, 24.novembar 2010.
14:00, CZKD

Teme za razgovor povodom filma ”Šišanje” :

Identitetske odrednice današnje generacije mladih u Srbiji – ko su današnji mladi ljudi?
Šta formira današnju omladinu? Imaju li mladi u Srbiji ideale i uzore?
Konzervativnost među mladima – da li su roditelji liberalniji od svoje dece?
Cinizam mladih kao jedna od generacijskih odrednica – poreklo i uzroci
Agresija i nasilje – ekstremni vid mladalačkog bunta ili upozoravajući signal?
Mladi u društveno-političkom i istorijskom kontekstu – ko je mladi čovek postmiloševićevske generacije u Srbiji?
Kako mladi komuniciraju sa prošlošću i nasleđem prethodnih generacija?
Da li Srbija ima problem sa “krizom budućnosti”?

Pozvani učesnici:

Stevan Filipović– reditelj
Dimitrije Vojnov – filmski kritičar
Maja Uzelac – reditelj
Dr Bora Kuzmanović -  profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Tribinu vodi Jovana Gligorijević – novinarka nedeljnika Vreme.

images
delegirani javni prostor
„Moj suvenir“ prodajna izložba radova likovne radionice Pohvala ruci

„Moj suvenir“ prodajna izložba radova likovne radionice Pohvala ruci
subota, 27.novembar 2010.
12:00, CZKD

Petnaesta prodajna izložba radova osoba sa smetnjama u razvoju (L. Down syndrome) iz Likovne radionice “Pohvala ruci” biće održana u periodu od 12 do 14 časova.

Ova izložba ima radni naziv “Moj suvenir”, a realizovana je zahvaljujući podršci Ambasade Republike Poljske u Beogradu.

Osim crteža i slika, na ovoj izložbi će biti predstavljeni i radovi od gline, kao i suveniri nastali u Likovnoj Radionici koja postoji već deset godina i okuplja osobe sa Down sindromom. Radovi su izrađeni od različitih recikliranih materijala: krpica, perli, jute, žice itd.

images
delegirani javni prostor
Promocija knjige Promocija knjige "Bože, blagoslovi Afriku" Milovana Miška Jaukovića
utorak, 7.decembar 2010.
13:00, CZKD

Dan Graf i dnevni list Danas predstavljaju knjigu:

"Bože, blagoslovi Afriku" Milovana Miška Jaukovića nekadašnjeg dopisnika iz Južne Afrike i jednog od osnivača lista Danas. Knjiga je posvećena zemlji iznad Rta dobre nade, u kojoj je autor boravio oko četiri godine, od oktobra 1993. do avgusta 1997, u vreme najdramatičnijih promena u njenoj burnoj istoriji.
O knjizi će govoriti Gordana Logar i Radomir Ličina. Odlomke iz knjige čitaće Sonja Jauković.

images
delegirani javni prostor
Kroz prozor # Fabrika i CZKD pozivaju mlade pozorišne profesionalce na prvu radionicu Slobodne dramske akademije

Kroz prozor # Fabrika i CZKD pozivaju mlade pozorišne profesionalce na prvu radionicu Slobodne dramske akademije
petak, 10.decembar 2010. − 12.decembar 2010.
12:00, CZKD

10.12.2010.-12.12.2010.

Radionica ANIMIRANI OBJEKAT 
sa Dorom Kantero i Minom Ledergerber - Mimaia teatar, Španija.

Otvorena za sve pozorišne profesije
Učešće na radionici se ne naplaćuje
Jezik radionice: engleski

Popunjen obrazac za prijavu i biografiju poslati na: slobodnadramskaakademija[@]gmail.com
do 30. novembra 2010.

Više o radionici možete saznati na: www.slobodnadramskaakademija.blogspot.com

PRINCIPI
Predmeti koje vidimo oko nas jesu praktične stvari koje koristimo svakodnevno, ali oni sadreže i linije, oblike i materijalie koji imaju svoju specifičnu prirodu, težinu, veličinu i naravno, značenje.
Predmete možemo pretvoriti u druge predmete, transformisati ih u poetske metafore života, sa mnogo dramskih mogućnosti.
Igra sa predmetima je početak jednog od najstarijih puteva pozorišta, lutkarskog pozorišta, koje koristi predmete kao spoljašnje sredstvo za izražavanje onoga što je unutra - ljudskih emocija.
Više nego samo pozorište za decu, pozorište lutaka i predmeta je svet bogat dramskim mogućnostima za odrasle, koji mogu postati deca.


SADRŽAJ

U ovoj radionici, istraživaćemo mogućnosti lutkarskog pozorišta i pronalaziti različite načine odnosa između predmeta i glumca (osobe).

U česnici će biti upoznati sa specifičnim tehnikama manipulacije lutaka i teorijskim saznanjima o ovoj umetnosti.


 

delegirani javni prostor
Tribina: PETI STUB - LIU SJAOBO

Tribina: PETI STUB - LIU SJAOBO
petak, 10.decembar 2010.
14:00, CZKD

Republika Srbija nastojanjem da bojkotuje ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade za mir još jednom potvrđuje da je daleko od iskrene borbe za poštovanje ljudskih prava i svih onih vrednosti koje su svojstvene modernom, evropskom, demokratskom društvu. Nakon devedesetih, treba da pokažemo da smo prvi koji će stati uz one čija su prava ugrožena i koji rizikuju svoje živote zarad mira u svetu.

Zahtevamo od države Srbije da pošalje predstavnike koji će prisustvovati ceremoniji i da se javnosti objasni koju vrstu politike vodimo. Ujedno zahtevamo da Srbija od Kine traži da iz kućnog pritvora pusti članove porodice dobitnika Nobelove nagrade i krene putem poštovanja ljudskih prava.

Govornici na tribini:
Borka Pavićević, Marko Karadžić, Milan Antonijević, Nataša Kandić, Miljenko Dereta, Sonja Biserko, Vojin Dimitrijević, Maja Mićić, Andrej Nosov, Staša Zajović

Uvodni komentar:
Tanja Petovar o umetniku Aj Vejveju

images
Tribina „Uzroci nasilja u obrazovanju“

Tribina „Uzroci nasilja u obrazovanju“
četvrtak, 16.decembar 2010.
19:00, CZKD

Na tribini će se govoriti o problemima sa kojima se suočavaju profesori i nastavnici, njihovom uticaju na formiranje svesti mladih, ulozi udžbenika, korupciji i protekciji izgrednika kao i ulozi i uticaju roditelja u atmosferi zataškavanja ovog problema u našem društvu.

Ovo je prva u nizu tribina koje imaju za cilj da analiziraju problem i predlože realne korake koji mogu da se učine u kratkom roku odnosno neophodne tačke u rešavanju problema. Svaka tribina treba da rezultira jednim kratkim predlogom „praktične politike“ koji će biti poslat resornom ministarstvu i predstavljen javnosti putem medija kao deo akcije protiv nasilja.

Govornici:
        
Ljubiša Rajić – Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu
Vera Đurđević – Profesor francuskog jezika i književnosti
Dušica Popadić –  Direktorka „Incest trauma centra“
Stanislava Vučković – projekat „Škola bez nasilja“

Moderator: Jelena Ivančević


Pokret „Evropa nema alternativu“
Fondacija Fridrih Ebert
uz podršku „Mladi protiv nasilja“

images
delegirani javni prostor
London - od krize do pobune

London - od krize do pobune
četvrtak, 16.decembar 2010.
17:00, CZKD

Šta se to proteklih meseci dešava u Londonu? O studentskim protestima, štrajkovima, okupacijama, bojkotima i raznim vidovima organizovanja, govori Rastko Novaković filmski radnik i učesnik skorašnjih studentskih demonstracija.

images
Veče Indije

Veče Indije
subota, 18.decembar 2010.
20:00, CZKD

Veče Indije uz muziku, pesmu, ples, sliku, reč i ukus.
Grupa Kamala izvodi muziku inspirisanu Indijom, na indijskim instrumentima.
Violeta Purhmajer izvodi Bharatnatyam-tradicionalni indijski ples, kao i savremeni "boliwoodski".
Nakon dve godine ponovo kao gosta imamo Sacinandana Swamija, duhovnika, pisca, monaha i mistika. Kroz svoje slajdove i priču dočaraće nam srž indijske spiritualnosti
Degustacija indijskog specijaliteta "Gulab".

Rezervacije putem SMS-a na broj 064/3636170
Ulaz 400 din.

 

„M“ i „39“ u izvođenju kolektiva „Federacija” iz Ljubljane

„M“ i „39“ u izvođenju kolektiva „Federacija” iz Ljubljane
utorak, 21.decembar 2010.
20:00, CZKD


„Federacija“ iz Ljubljane se fokusira na nove modele umetničke produkcije, koji balansiraju između umetnosti i produkcije u okvirima i uslovima šireg društvenog konteksta. U produkciji „Federacije“ radi široka paleta umetnika, koji učastvuju u četvorogodišnjem (2010-2013) projektu Tkolektivnos, koji se bavi pitanjem improvizacije i kolektivnog stvaranja. „Federaciju“ su 2009 ustanovili priznati slovenački koreografi Andreja Rauch Podrzavnik, Snježana Premuš i Gregor Kamnikar, koji su članovi i ustanovitelji kolektiva „Federacija“.

Sa „M“ i „39“ ulazimo u istraživački svet i duh Gregora Kamnikara. Šta se tu iztražuje? Najviše fizička inteligencija i njena uloga u umetnosti, plesu, društvu. Ali ovo istraživanje se ne zadovoljava samo time. U istraživanje su uključeni svi i sve: od jako apstraknih koncepta savremene fizike do intimnih odnosa. „M“ je projekat koji Gregor razvija sa svojom majkom. „39“ je predstava gde se Gregor pozdravlja od sebe kao umetnika. U jednoj večeri dve predstave i puno iznenađenja.  
 
M (verzija 2.2)
Marjeta Kamnikar je majka Gregora Kamnikara? Da. U ovom projektu prvi put sa svojih sedamdeset godina stoji na pozornici? Da. Na ovom projektu radi već 4 godine? Da. Ova predstava je deo drugog seta varijanti projekta? Da. Ne govori se puno o odnosu među njima? Da. Ova predstava ima tezu, da događaj zaista postane događaj kad sadrži sopstvenu dokumentaciju? Da. Da li se Marjeta dobro snalazi na pozornici? Da. Može da igra? Da. Ima teksta u predstavi? Da. Ima neki intiman trenutak u predstavi? Da. Da li je projekat nešto promenio u odnosu među sinom i majkom, koreografom i plesačicom? Da. I tako generalno gledano, može da se uživa u predstavi? Da. Onda predstava je sve ono o čemu je bilo sada priče? Da. Još nešto?
 
39
Kada se sve poklopi, desi se smrt, tvrdi 39-godišnji Gregor Kamnikar. Projekat „39“ je sastavljen iz 39 predstava, od kojih svaka traje 39 minuta i izvodi se u 39 različitih prostora, i koje izvodi Gregor pre nego što navrši 40. godinu (25. April 2011). „39“ je projekat kojim se Gregor Kamnikar oprašta od svog imena i identiteta – kada navrši 40-tu godinu, Gregor će koristiti drugačije ime za svaki sledeći projekat. Gregorovo izvođenje, konstatno i konzistentno, podseća nas na sopstvenu efemernost i tranzitornost. To je dokazao i na festivalu Kondenz u oktobru 2010 u Hotelu Balkan. Ovaj put se vraća u prostore CZKD-a.

Cena ulaznice: 250 RSD

images
delegirani javni prostor
Medijska arheologija 2010 - EPP u SFRJ,
gost: Branislav Dimitrijević

Medijska arheologija 2010 - EPP u SFRJ, gost: Branislav Dimitrijević
ponedeljak, 27.decembar 2010.
19:00, CZKD

Ekonomsko propagandni program - reklame, promotivni i namenski filmovi, ili kako se ekonomija jedne zemlje medijski izražavala.


Medijska arheologija je dugoročni projekat istraživanja, prikazivanja i arhiviranja medijske građe, koji kroz uvid u kontinuitete razvoja medijskih formi omogućava novu participativnu platformu za ponovno čitanje medijske produkcije i istorije. Realizuje se u saradnji sa Narodnom bilbiotekom Srbije i Javnim servisom RTS, kao i brojnim instituticijama i pojedincima, i sa publikom.

Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Ivica Đorđević, Nebojša Petrović.

Projekat podržava Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije.

images
delegirani javni prostor
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019