Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA MAJ 2010
RIZIK #3: GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom

RIZIK #3: GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom
petak, 7.maj 2010.
20:00, CZKD

 
GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom
Milutin Bojić
dramaturška rekonstrukcija i režija Zlatko Paković
 
Bojićeva „Gospođa Olga“ je nestala u Narodnom pozorištu u Beogradu tokom Prvog svetskog rata . Oblik u kojem nam je poznata ova građanska komedija, radna je verzija.
 
kompozitor Božidar Obradinović
kostimografkinja Maja Atanasijević
izbor i prerada stihova Zlatko Paković
 
Uloge
 
Advokat Novaković -  Bojan Dimitrijević
Novakovićka, njegova žena - Vladislava Đorđević
Gidra, njihov sin - Igor Filipović
Marija, služavka - Milena Moravčević
Olga Ristićka - Marija Opsenica
Vuka, njena kćerka - Snežana Milojević

manekenke, nepoznata devojka, sveštenik, konobari

Gosti

Corax
Vojin Dimitrijević
Branimir Stojanović
Milica Tomić
 
Muzičari

Božidar Obradinović, klavir
Vladimir Pejković, bas gitara
Nikola Dragović, violina
Relja Svilar, perkusije

Cena ulaznice: 500 RSD



Jovan Hristić: O BOJIĆU I GOSPOĐI OLGI
odlomci
 
Milutin Bojić
 
Rođen je 7. maja 1892. u Beogradu. Počeo je da piše još kao učenik realnog odseka Druge beogradske gimnazije i, zatim, beogradske Realke. Literarna družina realke osnovana je 1907. godine, kada je Bojić bio u šestom razredu, i na njenim sastancima on je čitao svoj spev Probuđena raja i dramu Despot Lazar koja će, pod naslovom Pakao, postati prvi deo njegove dramske trilogije Despotova kruna.
Istovremeno, Bojić je član literarnog odbora Đačkog amaterskog pozorišta koje je davalo svoje predstave u “Građanskoj kasini” na uglu ulice Kneza Mihaila i Kralja Petra. U tom pozorištu igrali su, između ostalih, Bojićev školski drug Radoslav Vesnić i Vladeta Dragutinović. Obojica će kasnije postati glumci i reditelji Narodnog pozorišta.
Odmah posle Despota Lazara, Bojić je napisao još jednu dramu, Slepi despot, koju je radoslav Vesnić odneo Risti Odaviću, dramaturgu Narodnog pozorišta. Po Vesnićevom svedočenju, Odavić se oduševio dramom, pa je čak i govorio mladom piscu o tome kako će biti igrana. Iz razloga o kojima danas možemo samo nagađati, to se nije dogodilo.
Tih godina, Bojić je počeo da objavljuje svoje pesme u beogradskim listovima i časopisima, i nije trebalo mnogo da postane zapažen i cenjen mlad pesnik. Njegova prva knjiga pesama, Pesme, izaći će 1914. Za ovu priliku je važno istaći da je držao predavanja pred predstave u Omladinskom akademskom pozorištu “Otadžbina” i da je 1910. održao jedno predavanje o srpskoj drami u sali “Građanske kasine”, koje je sledeće godine objavljeno u bečkoj Zori. To predavanje je i danas zanimljivo, i mora se uzeti u obzir u svakom raspravljanju o našoj drami s početka dvadesetog veka.
Bojić se 1910. upisao na “metafizičko-pedagošku grupu” Filozofskog fakulteta (gde mu je profesor bio i Branislav Petronijević), a iste godine njegova drama Lanci nije bila primljena na konkursu Narodnog pozorišta.
Dve godine kasnije, 1912. Bojić učestvuje u osnivanju “Slobodnog pozorišta” (među mladim beogradskim umetnicima i piscima Andre Antoan i Oto Bram očigledno nisu bili nepoznata imena). To pozorište dalo je svega tri predstave koje nikoga nisu oduševile, a Bojić je u njemu predsednik, zamenik blagajnika i reditelj.
Razume se, on je i redovni posetilac Narodnog pozorišta. On piše pozorišne kritike, što bez potpisa, što potpisane samo inicijalima, što pod raznim pseudonimima (jedan od njih “87” u stvari je broj fotelje u parteru u kojoj je sedeo mladi kritičar Dnevnog lista, a zatim Pijemonta).
Bojićeva drama Kraljeva jesen objavljena je 1912. u Srpskom književnom glasniku, a sledeće godine izvedena je u Narodnom pozorištu u režiji Milana Čekića, mladog reditelja školovanog u Nemačkoj (pohađao je, između ostalog, i seminar Maksa Rajnharta). Premijera je doživela bučan uspeh. Publika je pozivala pisca da se pojavi, i mladi pisac je dobio buket jesenjih ruža, lovorovih grančica i zimzelena.
Bojić je umro u Solunu 8. novembra 1917, i stigao je još da napiše Uroševu ženidbu koju je 1916. čitao na Krfu oduševljenim slušaocima.
 
Gospođa Olga
 
Od Gospođe Olge, na žalost, imamo samo koncept, konačna verzija nestala je u narodnom pozorištu za vreme Prvog svetskog rata. Ali i u takvom obliku, to je odlična drama i– treba odmah reći – jedna od naših najboljih građanskih drama, ako ne i najbolja. Rukopis drame Bojić je poslao Narodnom pozorištu, verovatno početkom 1914. Sedmog marta iste godine, Aleksandar Arnautović, bibliotekar Narodnog pozorišta, odgovorio je Bojiću i obavestio ga o primedbama koje je referent imao na tekst drame, i o tome da bi se, ukoliko autor postupi po njima, delo moglo izvesti već te iste sezone.
Bojić je postupio po primedbama koje mu je referent stavio. Jedna od njih je presudna po komad. “Referent”, kaže Arnautović u svome pismu Bojiću, “predlaže da se bekstvo Gidre u trećem činu pretvori u blef, jer bi to bilo u stilu paradoksa i mistifikacije koje provejavaju kroz ceo karakter. Na kraju bi došao očajan kompromis svih.”
Kako se u prvobitnoj verziji Gospođe Olge završavalo ovo bekstvo – najverovatnije melodramskom katastrofom – ne znamo, ali mi se daleko zanimljivijim čini pitanje ko je predložio da ono bude samo “blef”? U to vreme, u Narodnom pozorištu upravnik je bio Milan Grol, a dramaturg Milan Predić.
Rekao bih da izmenjeni kraj dugujemo Prediću. Tim pre što je on sam, u jednom članku u Srpskom književnog glasniku 1913. pisao: “Naši savremeni gledaoci vole da im se pruži nešto što liči na studiju, malo psihologije i društvene slike, ali hoće i da se smeju. Treba pogoditi sredinu: ne dati potpuno labiša, ali ne biti kao Anri Bek.” Predić je odlično opisao “horizont očekivanja” naše publike – koji se ni do danas nije mnogo izmenio – a Bojić je sredinu, o kojoj se u članku govori, isto tako odlično pogodio. Njegova drama je daleko manje patetična od Pučine, Golgote ili Jesenje kiše i, za razliku od ostalih naših društvenih drama (sa izuzetkom drama Vojislava M. Jovanovića), Gospođa Olga ne svodi se na melodramu u kojoj se ličnosti razbacuju velikim osećanjima i uzvišenim idealima, da završe svoje živote malo uverljivim samoubistvima. To je cinična komedija u kojoj daleko bolje vidimo naše društvene naravi i običaje nego u Nušićevim ili Predićevim dramama, i koja nam sigurno otkriva mehanizme ponašanja iza kojih možemo da nazremo neke od osnovnih vrednosti građanskog društva.
Spretna mešavina ozbiljnog i komičnog, uz apsolutno autentični beogradski govor kojim junaci govore, jedna je od osnovnih vrednosti Gospođe Olge. Drama je, treba još jednom istaći, savršeno lišena emotivne, i one, još gore, etičke patetike koju nalazimo u našoj građanskoj drami, i Gidra više nije mladi heroj, već cinik koji prihvata konvencije jednog društva i okreće ih u svoju korist. Bojić ne raspoređuje unapred naše simpatije, on samo zapliće odnose u jedan ni sasvim ozbiljan, ni sasvim komičan balet, i to čini majstorski.
Da je doživela premijeru, odnosno da je Prvi svetski rat počeo godinu dana kasnije, Gospođa Olga bi bez sumnje značila prekretnicu u istoriji naše društvene drame, sa kojom dramski pisci kod nas nikada nisu imali sreće.
 
 
 
Zlatko Paković (1968) diplomirao pozorišnu i radio režiju na FDU predstavom Ćelava pevačica Ežena Joneska (SNP, 1996). U pozorištu režira od 1990. (Večeras repriziramo, Studentski teatar “Lero”, Dubrovnik).
 
Izbor režija:
 
Profesionalac Dušana Kovačevića (Theatro Praxis, Limasol, Kipar 1997)
Mein Kampf Georga Taborija (Mali gradski teatar “Zad kanala”, Sofija, 1998),
I can’t remember anything Artura Milera (Teatar 199, Sofija, 1999)
Druga sreda Margarita Minkova (Dramski teatar Montana, Bugarska, 1999)
Odelo čini leš Helmuta Bergera (Dom kulture Valjevo, 2001)
Večeras slušate Dušana Ristića (Zvezdara teatar, 2002)
Šest lica traži pisca Luiđija Pirandela (Malo pozorište “Duško Radović“, 2009)
Zatvor podunavske regije, prema dramama Biljane Jovanović (CZKD, 2009)
 
Objavio je dva romana: Soba za jedan krevet (Otkrovenje, Beograd, 2002) i Zajednički pepeo (Geopoetika, Beograd, 2008)
Stalni je filmski kritičar nedeljnika „Ekonomist magazin“; u Kulturnom dodatku lista „Politika“ piše kolumnu Intelektualac u tranziciji.
images
rizik
UMETNOST NA SILU - Drugi tradicionalni laserski samit jeftine grafike

UMETNOST NA SILU - Drugi tradicionalni laserski samit jeftine grafike
ponedeljak, 10.maj 2010. − 11.maj 2010.
20:00, CZKD


Umetnički kolektiv TURBOSUTRA, u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), uz podršku kompanije EPSON i BS Procesor organizuje drugi Laserski samit jeftine grafike.
 
Laserski samit jeftine grafike, koji se ove godine održava pod sloganom “Umetnost na silu“, okuplja kreativce iz oblasti dizajna, ilustracije i vizuelnih komunikacija sa ciljem promocije i afirmacije mladih dizajnera, grafičkog dizajna i srodnih medija među najširom publikom.
 
Na ovogodišnjem Laserskom samitu jeftine grafike biće predstavljeni radovi više od 100 dizajnera iz Srbije i celog sveta. Radovi će biti reprodukovani na standardnom kancelarijskom papiru, A4 formata, štampani na laserskom štampaču, u crno beloj tehnici.
Paviljon Veljković će biti transformisan u poseban poligon za prezentaciju više od 100 originalnih radova. Monumentalno mesto će zauzimati tri laserska štampača na kojima će se reprodukovati predstavljeni radovi i po simboličnoj ceni prodavati posetiocima.
 
 
Ideja je da se na ovaj zanimljiv način omogući da radovi talentovanih mladih dizajnera budu dostupni najširoj publici.
 
Cilj Laserskog samita jeftine grafike je da, s podjednakom pažnjom, predstavi radove najvećih zvezda dizajna i talentovanih, mladih stvaralaca čije vreme tek dolazi.
 
 
Laserski samit jeftine grafike je manifestacija koja je po prvi put organizovana u maju 2009. godine u CZKD kada su predstavljeni radovi više od 30 dizajnera i ilustratora iz zemlje i regiona.
 
Tema prvog Laserskog samita jeftine grafike bila je “Umetnost u doba recesije”.
 
Cilj je bio da se uspostavi novi koncept komunikacije sa publikom, širokodostupna i jeftina umetnička dela za sve.
 
Posetioci su za celih 100 dinara mogli da kupe komad umetnosti i time daju širi socijalni značaj celoj manifestaciji.
 
Uz svaki rad na izložbi bio je priložen upitnik koji su popunjavali učesnici izložbe, koji su se na duhovit način bavili problematizovanjem položaja dizajnera u savremenom tržištu, odnosa dizajna i savremene umetnosti, socijalne i političke osvešćenosti i specifičnostima stvaralačkog procesa i životnog stila dizajnera.
 
 
Na ovogodišnjem Laserskom samitu jeftine grafike osim velikih zvezda međunarodne i domaće dizajnerske scene, koji su potvrdili svoje učešće, biće predstavljeni radovi mladih dizajnera i studenata umetničkih fakulteta.
 
 
U večerenjem delu programa biće održani nastupi beogradskih di-džejeva.
 
Poseban segment projekta predstavlja objavljivanje publikacije u kojoj će bili predstavljeni svi radovi sa Laserskog samita jeftine grafike 2010.
 
Time se obezbeđuje trajan trag o održanom o Laserskom samitu jeftine grafike koji će postati tradicionalna godišnja izložba.
 
images
Lobi Kulture: Arhiva kulturne memorije
četvrtak, 13.maj 2010. − 18.maj 2010.
19:00, CZKD


Lobi Kulture predstavlja kolektivni portret teritorije Zapadnog Balkana, koja tek treba da postane delom Evropske unije; proizvod trogodišnjeg saradničkog fotografskog projekta KIOSK platforme za savremenu umetnost u saradnji sa Centrom za savremenu umetnost (Sarajevo), G-MK | Galerijom Miroslav Kraljević (Zagreb), Kulturnim centrom Lindart (Tirana), Laboratorijom za vizuelnu umetnost | LAB (Prishtina), ProStory (Podgorica), Centrom za savremenu umetnost u javnom prostoru Elementi (Bitola) i Index on Censorship (London, UK).
 
Lobi Kulture je participativni, saradnički i više formatni arhiv koji ispituje proces evropske integracije Zapadnog Balkana . Arhiv je kreiran od vizuelnog i audio materijala nastalog u procesu dokumentovanja odgovora građana na pitanje "Šta mislite da će se promeniti ili nestati u vašem svakodnevnom životu kada vaša zemlja uđe u Evropsku uniju".
 
« U svojoj knjizi iz 1995. godine Archive Fever, Žak Derida je sugerisao da je učešće u arhivu od suštinske važnosti za kontrolu pamćenja i efikasnu demokratizaciju društva. U poslednjih nekoliko godina, mnogi umetnici, od Tomasa Hiršhorna u njegovim razvijenim instalacijama, do Atlas grupe sa pročišćenim fotografskim prezentacijama, referišu na ideje vezane za arhiv sa ciljem da se preispita njegov pretpostavljeni autoritet i pravo na istinu. U saradnji sa drugim umetnicima oni kreraju riznice informacija, otvorene za dalje istraživanje, razotkrivnje, i najvažnije, ponovno preispitivanje od strane publike. Ideja projekta Lobi Kulture može se posmatrati u ovom svetlu; kroz praksu svih učesnika, prolaznika, radnika, potrošača, ali pre svega građana, uzima učešće u odnosu na novo razumevanje pojma arhive, sa ciljem da se svi uključe upisivanjem sopstvenih značenja u vezi sa onim pored čega su prošli, šta su videli, pročitali, govorili, o čemu su razmišljali.... »

Rebecca Heald, direktor New Contemporaries, UK.


PROGRAM

13. maj, 19 h
Otvaranje izložbe

Na izložbi će biti prikazan deo kreirane arhive (izbor fotografija sa odgovorima građana iz celog regiona na pitanje “Šta mislite da će se promeniti ili nestati u Vašem svakodnevnom životu kada Vaša zemlja uđe u Evropsku uniju”). Umetnik Dorijan Kolunđija komponovao je ovaj izbor u formi slobodnostojeće instalacije.
Celokupna arhiva dostupna je od 6. maja 2010 za pretraživanje na 
www.theculturelobby.com

 
15. maj, 18 – 02h
Noć Muzeja

 
Pozivamo sve građane da 15. maja dođu na izložbu i ostave svoj odgovor na pitanje: "Šta mislite da će se promeniti ili nestati u vašem svakodnevnom životu kada vaša zemlja uđe u Evropsku uniju" . Prikupljeni odgovori biće dostupni na www.theculturelobby.com

18. maj, 19h
Debata

 
KIOSK platforma za savremenu umetnost, povodom finalne prezentacije projekta Lobi Kulture, organizuje debatu na temu “Kako građani regiona razmišljaju o procesu pristupanja Evropskoj uniji – kulturni modeli, identiteti, globalizacija”. Okupljanjem eksperata iz različitih profesija želimo da omogućimo razgovor o procesu pridruživanja EU ali baziran na direktnim rezultatima koji su dobijeni u okviru projekta Lobi Kulture.
Između ostalih pozvani učesnici debate su: Milica Delević (direktorka Kancelarije za evropske integracije), Hedvig Morvai-Horvat (direktorka Evropskog fonda za Balkan), Borka Pavićević (dramaturg, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju), Ana Adamović (umetnik, fotograf), Cindy Blažević (umetnik, autor projekta Lobi Kulture), Ivan Vejvoda (direktor Balkanskog Fonda za Demokratiju), Vincent Degert (Ambasador, šef delegacije Evropske unije u Srbiji), Andrew Glass (direktor kancelarije Britanskog saveta u Belgradu i Podgorici), Marko Stamenković (istoričar umetnosti i kustos).

Moderator debate: Milica Pekić, istoričar umetnosti i kustos projekta Lobi Kulture
 

Umetnici: Ana Adamović (Beograd), Cindy Blažević (Toronto/Zagreb), Aleksandar Grozdanovski (Skoplje), Armand Habazaj (Tirana), Astrit Ibrahimi (Priština), Amer Kapetanović (Sarajevo), Imrana Kapetanović (Sarajevo), Dorijan Kolundžija (Beograd), Dusko Miljanić (Podgorica), Atdhe Mulla (Priština), Pascal Paquette (Toronto), Lazar Pejović (Podgorica), Leonard Qylafi (Tirana), Nives Sertić (Zagreb), Nebojša Slijepčević (Zagreb), Ryan Taylor (Toronto), Lupćo Temelkovski (Bitola).

 
Autori projekta: Cindy Blažević i Pascal Paquette.
 
Kustosi: Milica Pekić (Beograd) u saradnji sa Ivanom Bago (Zagreb), Julijom Farrington (London), Asjom Hafner (Sarajevo), Biljanom Isijanin (Bitola), Alketom Kurrizo (Tirana), Drenom Maliqi (Priština), Svetlanom Šošić (Podgorica), Valbonom Shujaku (Priština).
 
Projekat je realizovan u okviru programa Kreativna saradnja Britanskog saveta a parteri su i Fond za otvoreno društvo, Evropska kulturna fondacija, Balkanski fond za demokratiju, Evropski fond za Balkan, Grad Beograd, Švajcarski program za kulturu, Masel group, CZKD
Promocija knjige ANTIFAŠIZAM U SAVREMENOSTI u organizaciji Saveza Antifašista Srbije
ponedeljak, 17.maj 2010.
12:00, CZKD


Govore

Dr Latinka Perović, istoričarka
Prof. dr Vukašin Pavlović
Zlatoje Martinov, urednik lista Republika
Maja Stojanović (Inicijativa mladih za ljudska prava)
Prof. dr Radoslav Ratković

Moderatorka

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju


Organizacija: Savez antifašista Srbije, Fakultet političkih nauka, Centar z akulturnu dekontaminaciju

DANI SARAJEVA

DANI SARAJEVA
četvrtak, 20.maj 2010. − 23.maj 2010.
17:00, CZKD


Od 19. do 23. maja ove godine u Beogradu se po četvrti put održava festival „Dani Sarajeva“, koji organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava i Agencija za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju grada Beograda.
U glavni grad Srbije doći će više stotina umetnika, gradskih zvaničnika, predstavnika medija… Festival će biti i važno mesto susreta mladih iz Sarajeva i Beograda, od kojih će mnogi po prvi put upoznati svoje vršnjake iz susedne zemlje.
“Dani Sarajeva” se svake godine održavaju u maju, kao podsećanje na početak četvorogodišnje opsade Sarajeva. Festival od 2007. godine stvara nove i obnavlja stare veze Beograđana/ki i Sarajlija/ki. Umetnost je i dalje ta koja najlakše prelazi granice, a festival je od prošle godine dobio i zvaničnu podršku gradova.
„Dani Sarajeva“ stvaraju prostor za preispitivanje zajedničke prošlosti, diskusiju o menjanju sadašnjih prilika i odnosa, kako bi se izgradila bolja budućnost regiona.

PROGRAM (DANI SARAJEVA u CZKDu)

Četvrtak, 20. maj

17h Panel diskusija: Nasilje na sportskim manifestacijama

Nasilje na sportskim terenima je tema koja dugo privlači pažnju medija, političke i intelektualne elite, univerzitetskih profesora i profesorki, kao i nevladinog sektora. Nisu retke utakmice koje se završe tučama i uništavanjem navijačkih tribina. Izlivi nasilja dešavaju se na terenima, ali i van njih. Nasilje se manifestuje među navijačima različitih klubova i reprezentacija, ali su neretko mete napada i obezbeđenje na stadionima i policajci. Navijači su okarakterisani kao grupe kojih bi se trebalo kloniti u svakoj prilici, jer su brojni slučajevi njihovog učešća u izvršenju prekršaja i napada koji se dešavaju kilometrima daleko od stadiona.

20h Gospođa Olga

GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom
Milutin Bojić
dramaturška rekonstrukcija i režija Zlatko Paković
 
Bojićeva „Gospođa Olga“ je nestala u Narodnom pozorištu u Beogradu tokom Prvog svetskog rata . Oblik u kojem nam je poznata ova građanska komedija, radna je verzija.
 
kompozitor Božidar Obradinović
kostimografkinja Maja Atanasijević
izbor i prerada stihova Zlatko Paković
 
Uloge
 
Advokat Novaković -  Bojan Dimitrijević
Novakovićka, njegova žena - Vladislava Đorđević
Gidra, njihov sin - Igor Filipović
Marija, služavka - Milena Moravčević
Olga Ristićka - Marija Opsenica
Vuka, njena kćerka - Snežana Milojević

manekenke, nepoznata devojka, sveštenik, konobari

Muzičari

Božidar Obradinović, klavir
Vladimir Pejković, bas gitara
Nikola Dragović, violina
Relja Svilar, perkusije


Petak, 21. maj

17h Panel diskusija: Kako da nam se prošlost ne ponovi

Govoriti o prošlosti ili ne? Okretati se nazad ili gledati u budućnost?
Ove dileme se u dnevnopolitičkom govoru mogu čuti veoma često. Ali koja je zaista prava dilema? Koliko smo upoznati sa tim što navodno treba zaboraviti i kakva je budućnost u koju gledamo, ako ne umemo da govorimo o jučerašnjim greškama? Možda je najvažnije pitanje zašto je bitno govoriti o prošlosti i potezima koje su napravili određeni ljudi veoma smelo se pokrivajući imenom građana i građanki ove zemlje. Suočavanje sa događajima iz ratne prošlosti, znanje i iskreno prihvatanje odgovornosti putevi su koji vode do istinskog pomirenja.

Subota, 22. maj

14h Panel diskusija: Odnosi u regionu, 15 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma


Ove godine navršava se 15 godina od rata u Bosni i Hercegovini i mirovnog sporazuma nastalog u američkoj državi Ohajo u Dejtonu. Nakon više pokušaja međunarodne zajednice da uspostavi mir u Bosni, američkom diplomati Ričardu Holbruku pošlo je za rukom da u SAD-u okupi najviše predstavnike Srbije, Hrvatske i BiH i nakon dogovora o prekidu ratnih dejstava, uspostavi novi oblik državnog uređenja ove zemlje. Bosna je podeljena na dva entiteta i distrikt Brčko.
Bosanska država već deceniju i po funkcioniše po odredbama Dejtonskog sporazuma. Da li je ovaj sistem održiv? Mogu li tamošnje institucije da funkcionišu po principima uspostavljenim u Dejtonu? Da li će ova država uskoro dobiti novo uređenje?

18h Scensko čitanje komada Mogu tramvaji i bez nas

„Mogu tramvaji i bez nas“ Davora Marjanovića je crno-humorna drama o jednoj porodici u posleratnom Sarajevu. Otac i dva sina žive u skučenom jednosobnom stanu. Rivalitet i ljubomora između braće koja postoji čitav život ometa ih da sazreju i da se osamostale. Obojica žele isti stan, istu ženu, istu poziciju na poslu, a kasnije i istu ljubavnicu i čitavo vreme „teraju inat“ jedan drugom. Ovakvi nezdravi odnosi rezultiraju nizom crno-humornih situacija, od toga da ih stanari zakucavaju jer ne mogu da podnesu smrad koji se širi iz njihovog stana, do toga da dete, o kome se niko ne brine i koga kljukaju sredstvima za smirenje kad god zaplače, prestaje da diše.

Nedelja, 23. maj

14h Promocija Internacionalnog pozorišnog festivala MESS

Ove godine, Internacionalni teatarski festival MESS Sarajevo slavi 50 godina svoga postojanja, što ga čini najstarijim teatarskim festivalom ovog dijela Evrope. Festival je nastao 1960. kao Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije. Uprkos ratu u BiH, i u godinama opsade Sarajeva održao je svoj kontinuitet. Festival MESS je od 1992. do danas producirao preko 30 teatarskih predstava, a među kojima i kultnu predstavu “Čekajući Godota” koju je u Sarajevu 1993. godine režirala Susan Sontag. 

Organizacija: Inicijativa mladih za ljudska prava
images
SVE ZA MIR, ZDRAVLJE I ZNANJE – NIŠTA ZA NAORUŽANJE Međunarodna konferencija u organizaciji Žena u crnom
ponedeljak, 24.maj 2010. − 25.maj 2010.
11:00, CZKD


Konferencije se organizuje povodom 24. maja – Međunarodnog dana ženskih akcija za mir i razoružanje. Jedan od najvažnijih datuma za ženski mirovni pokret feminističko- antimilitarističke orijentacije obeležava se u Evropi od početka 80-tih godina XX veka, kada se stotine hiljada žena organizovalo protiv nuklearnog naoružanja, kao i protiv seksističkog i militarističkog nasilja. Počev od 1996. godine Žene u crnom svake godine organizuju brojne antimilitarističko-feminističke aktivnosti (konferencije, radionice, ulične akcije, zakonodavne inicijative, itd.) u cilju promocije kulture mira, nenasilja i svih vidova demilitarizacije.
 
Program
  
Ponedeljak, 24. maj
11h – 12h
Hrana, ne oružje! - mirovna akcija na Trgu Republike
 
12h – 13.30h
Izložba "Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija" autora Mome Cvijovića, Muzej 25 maj - zajednička poseta
 
14.30h – 17h
Militarizam i alternative– radionica
Koordiniraju: Nataša Lambić i Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd
 
17.15h – 19.30h
Internacionalistička solidarnost protiv militarizma i neoliberalne globalizacije
Projekcija dokumentarnog filma „Preuzimanje“/The Take, reditelja Avi Lewis/Avi Luisa, kanadskog novinara i Naomi Klein (Naomi Klajn), autorke internacionalnih bestselera „No logo“ i „Doktrina šoka – Uspon kapitalizma katastrofe“. Film u trajanju od 87 minuta svedoči o nenasilnoj akciji za socijalnu pravdu i dostojanstvo radnika/ca u Argentini.
Nakon filma, biće organizovan razgovor o položaju radnica/ka, ekonomskoj nesigurnosti, socijalno ugroženim grupama, solidarnim savezima protiv neoliberalne globalizacije itd.
Učestvuju:
dr Zagorka Golubović, antropološkinja iz Beograda
Tina Pavlović, Tereza Kaurinović i Kristina Kaurinović , studentkinje sociologije na Sveučilištu u Zadru (Hrvatska),
Jelena Veljić, studentkinja antropologije u Beogradu,
Sabina Talović („Bonafide“, Pljevlja),
dr. Athena Athanasiou, antropološkinja (Filozofski fakultet Univerziteta u Atini).

Moderira: Mia Kuzmanović
 
 
Utorak, 25. maj

9. 30h – 11.30
Militarizam i alternativenastavak radionice od prethodnog dana
O nenasilju, nenasilnim strategijama i akcijama građanske neposlušnosti...
Koordiniraju: Saša Kovačević i Staša Zajović
 
11.30h – 12h
Ženski nenasilni otpor militarizmu - projekcija dokumentarnog filma u trajanju od 30 minuta o aktivnostima ženske mirovne grupe „Ruta pacifica“/Ženska mirovna putanja iz Kolumbije
Tribina "Novi zakon - šansa za promene"
sreda, 26.maj 2010.
18:00, CZKD

 
U sklopu akcije za promenu Zakona o visokoškolskom obrazovanju, Mladi LDP Beograd i  Demokratska omladina orgnizuju tribinu "Novi zakon - šansa za promene". Na tribini će učestvuju predstavnici političkih partija i studenata Beogradskog univerziteta.

GODISNJA PRODAJNA IZLOZBA RADOVA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA iz Likovna radionice POHVALA RUCI
subota, 29.maj 2010.
12:00, CZKD


Ovo će biti deseta izložba u CZKD osoba koje ove godine imaju i mali jubilej - deset godina rada Likovne radionice POHVALA RUCI I njihovog participiranja u njoj.

Nadamo se da će publika imati zadovoljstvo da primeti osim raznovrsnosti i bogate ponude eksponata, i vidni napredak u radu dece za ovih deset godina.

Bićemo srećni ako dođete i pohvalite naš trud I kreacije.
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019