Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA 2011
1. JANUAR 2011. TAČNO U PODNE! IGRANKA! ČEKAMO VAS!

1. JANUAR 2011. TAČNO U PODNE! IGRANKA! ČEKAMO VAS!
subota, 1.januar 2011.
12:00, CZKD

Diskusija povodom knjige Žaka Atalija Diskusija povodom knjige Žaka Atalija "Kriza... a posle?"
petak, 14.januar 2011.
19:00, CZKD

“Izgledalo je da je svetu dobro krenulo: politička sloboda i individualna inicijativa činilo se da se mogu uvući u najudaljenije ćoškove; siromaštvo u Aziji i Latinskoj Americi počelo je da se povlači; ekonomski rast planete bio je najbrži u istoriji; sve je slutilo da će se taj rast nastaviti u nekoliko sledećih decenija zahvaljujući vrlo složenom demografskom uzletu, obilnoj štednji, izuzetnim tehničkim novinama koje će uz sve to omogućiti preusmeravanje ka trajnijem razvoju. A evo kako smo se našli, bez upozorenja, na početku planetarne depresije, najteže za poslednjih osamdeset godina...“

Aktuelna svetska ekonomska kriza, kako je i odakle počela, način na koji se širi i grana – predmet je Atalijevih briljantnih ekonomskih analiza. Kao i – eventualno – pogled na izlazak iz nje. Poznati francuski ekonomista, svestrani pisac i politički analitičar Žak Atali u ovom svom delu se bavi ne samo analizom i ekspertizom same krize, već i uvidom u njene duboke i dalekosežne političke posledice. Još jedno Atalijevo delo koje se čita bez daha, pristupačno i širem krugu zainteresovanih čitalaca.

Učesnici: Ruža Ćirković, Toma Brzaković i Miroslav Zdravković.

Razgovor vodi Eleonora Prohić, publicistkinja i prevoditeljka knjige Žaka Atalija "Kriza... a posle?"

U saradnji sa Francuskim kulturnim centrom.

images
delegirani javni prostor
MAN 2011: Men Energy | Energija Muškaraca

MAN 2011: Men Energy | Energija Muškaraca
ponedeljak, 24.januar 2011. − 25.januar 2011.
11:00, CZKD

Centar E8 i CARE International NW Balkans već tri godine uspešno realizuju projekat koji se tiče prevencije rodno zasnovanog nasilja među mladićima. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, Centar E8 je uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta, realizovao ovaj program u još deset gradova Srbije. Radom sa mladima u okviru projekta postignuti su značajni uspesi u proteklom periodu i stvoren je inovativan model rada koji će biti prezentovan na konferenciji. Ono što je još važnije na konferenciji će se otvoriti prostor za dijalog sa predstavnicima/cama relevantnih institucija i organizacija o merama i politikama za aktivno uključivanje mladića u suzbijanje svih oblika nasilja.

Imajući u vidu eskalaciju nasilja među mladima u poslednje vreme u celom regionu, značajno je da se svi koji na tome rade povežu i stvore mrežu koja će pronaći pravi odgovor na nasilje. To je svakako i razlog organizovanja dvodnevne konferencije 24 i 25. januara u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd, kako bi se na što efikasniji način povezali predstavnici/ce regiona i krenuli u borbu protiv nasilja.

Na konferenciji će učestvovati 60 mladih koji su učestvovali u projektima koje je realizovao Centar E8 uz podršku Ministarstva omladine i sporta i CARE International-a, predstavnici/ce organizacija i institucija koje se bave srodnim temama, kao i predstavnici/ce iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.


Tokom konferencije prisutnima će se obratiti:

• Gospođa Snežana Samardžić Marković, ministarka - Ministarstvo omladine i sporta Vlade Republike Srbije
• Njegova Ekselencija Nils Ragnar Kamsvåg - Ambasador Kraljevine Norveške
• Gospođa Nevena Petrušić - Poverenica za rodnu ravnopravnost
• Gospodin John Crownover – CARE International
• Gospodin Danko Runić – Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima
• Gospođa Jelena Zajeganović - Jakovljević – UNICEF
• Gospodin Lazar Pavlović – Gay Straight Alliance
• Gospodin Vojislav Arsić – Centar E8

Agenda konferencije

24. januar 2011.

11.00 – 12.00    REGISTRACIJA UČESNIKA I UČESNICA

12.00 – 13.00    Otvaranje konferencije i uvodna reč predstavnika/ca ministarstava i relevantnih institucija

13.00 – 14.00    PAUZA

Tokom pauze biće prikazan film iz Bosne i Hercegovine «Budi muško, reci ne nasilju» u produkciji Perpetuum mobile

14.00 – 15.30    Primeri dobre prakse / prezentacije uspešnih projekata
15.30 – 16.00    Diskusija i zatvaranje prvog dana

25. januar 2011.

11.00 – 11.30    Javna akcija
12.00 – 13.00    Prezentacija programa prevencije nasilja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji
13.00 – 14.00    PAUZA

Tokom pauze biće postavljena poster prezentacije gradova u kojima je realizovan projekat i biće prezentovana Deklaracija mladića

14.00 – 15.00    Prezentacija dobre prakse sa lokalnog aspekta
15.00 – 16.00    Diskusija i zaključci konferencije

Aplikacioni formular za učešće na prvoj MAN konferenciji posvećenoj ulozi muškaraca u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja je on-line i možete ga preuzeti ovde.

Broj učesnika i učesnica je ograničen. Organizator će uraditi selekciju i najkasnije do 21. januara objaviti spisak učesnika i učesnica.

Učešće na konferenciji je besplatno.  Organizator ne snosi troškove puta i smeštaja.

Informacije:

Centar E8
t:   +381 11 3626302
f:   +381 11 3626311
m: +381 60 3008886

Mail: centar@e8.org.rs
Facebook: man2011
Tweeter hashtag: #man2011

delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA  I NJEGOVI KOMITETI:
mesto samoobrazovanja-arhiv tekstova, periodike i knjiga  jugoslovenske humanistike UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI: mesto samoobrazovanja-arhiv tekstova, periodike i knjiga jugoslovenske humanistike
četvrtak, 10.februar 2011.
20:30, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Predstavljanjem izdavaštva Multimedijalnog instituta, kolektiva MAMA iz Zagreba otpočinje sa radom projekat  UČITELJ NEZNALICA  I NJEGOVI KOMITETI: mesto samoobrazovanja-arhiv tekstova, periodike i knjiga  jugoslovenske humanistike koji ce u sledećih godinu dana predstaviti i okupiti šesnaest izdavačkih projekata iz Slovenije, Kosova, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.  

Nakon godinu dana  predstavljanja i kritičkog sakupljanja  gradje Biblioteka – arhiv Učitelj  neznalica i njegovi komiteti prerašće u  trajni  javni arhiv tekstova, periodike i knjiga dostupan za samoobrazovanje. Biblioteka –arhiv ima za zadatak da kroz kritičku diskusiju, čitajuće grupe, prevodilačke grupe i radionice pisanja priredi  digitalizovanu verziju nazjnačajnijih tekstova,  knjiga i periodike  jugoslovenske humanistike.

 

Ovaj program je podržao fond Rosa Luxemburg.

images
Promocija knjige Promocija knjige "Partizanke - žene u Narodnooslobodilačkoj borbi"
petak, 11.februar 2011.
19:00, CZKD

AKO (Alternativna kulturna organizacija) iz Novog Sada, poziva vas na promociju knjige "Partizanke - Žene u Narodnooslobodilačkoj borbi"

Na promociji će govoriti:
• Dasko Milinović - urednik knjige 
• Goran Despotović - Savez antifašista Srbije
• Roland  Zschaechner - Antifaschistische Linke Berlin


Zapostavljanje antifašističke tradicije i marginalizovanje  Narodnooslobodilačke borbe, kao i nedostatak autentične ženske istoriografije, bili su inspiracija za pokretanje istraživanja koje je rezultiralo knjigom u kojoj su sabrana iskustva neposrednih učesnica Narodnooslobodilačke borbe.

Projekat je ostvaren u saradnji sa Savezom antifašista Srbije , a podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
Medijska arheologija: 
Otvorena vrata - TV manijaci Medijska arheologija: Otvorena vrata - TV manijaci
ponedeljak, 21.februar 2011.
19:00, CZKD

Gost: Dragan Ilić

Podsećajući se na metod analize medija koji su koristili TV Manijaci, gledamo deo materijala kojeg je tim Medijske arheologije dobio u okviru akcije Otvorena vrata, i upoređujemo medijske forme  i diskurse na relaciji lokalno-globalno.

Tim projekta:
Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Ivica Đorđević, Nebojša Petrović.

Medijska arheologija je dugoročni projekat istraživanja, prikazivanja i arhiviranja medijske građe, koji kroz uvid u kontinuitete razvoja medijskih formi omogućava novu participativnu platformu za ponovno čitanje medijske produkcije i istorije. Projekat je realizovan  u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, Javnim servisom i brojnim saradnicima iz kulture, obrazovanja i medija.
Od 2008. godine projekat podržava Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije.

delegirani javni prostor
UZROCI NASILJA U KULTURI
sreda, 23.februar 2011.
18:00, CZKD

Pokret „Evropa nema alternativu“ i fondacija Fridrih Ebert, Vas pozivaju na tribinu pod nazivom „Uzroci nasilja u kulturi“.

Govornici su:

Borka Pavićević – Centar za kulturnu dekontaminaciju
Jovan Ćirilov – Književnik i teatrolog
Narcisa Knežević-Šijan -Direktorka Muzeja Afričke umetnosti u Beogradu,
Marko Miletić - "Kontext".

Govoriće se o nedostatcima kuturne politike, manama pojedinih kulturnih i državnih institucija kao i onim nedostatcima koji direktno utiču na kreiranje atmosfere šovinizma i nasilja.

delegirani javni prostor
RENDE vas poziva na promociju knjige REHNIC (Andjeo uništenja) nobelovke Elfride Jelinek

RENDE vas poziva na promociju knjige REHNIC (Andjeo uništenja) nobelovke Elfride Jelinek
petak, 25.februar 2011.
19:00, CZKD

Učestvuju:

Bojana Denić - prevodilac

Ivan Medenica - teatrolog i kritičar

Periša Perišić - dramaturg

U noći između 24. i 25. marta 1945. grofica Margit fon Baćanji priredila je u svom zamku Rehnic u Burgenlandu gozbu za komšije, velikodostojnike lokalne Nacionalsocijalističke partije, SS oficire – od kojih je jedan bio njen ljubavnik – a i za nekolicinu dobrih strelaca iz redova nacista. Vrhunac te noći pijanstva i razvrata bio je masakr nad 180 Jevreja na prinudnom radu. Svi su pobijeni te noći, osim dvojice koji su bili zaduženi za kopanje grobnice. Oni su ubijeni sutradan.

U Austriji se o ovom događaju ćutalo decenijama, tragovi zločina su uklonjeni, masovne grobnice nikada nisu pronađene. Protiv tog ćutanja ustaje Elfride Jelinek u ovom komadu, ćutanja koje izjeda tkivo nacije i koje nikakvo dobro ne može da donese. Jelinekova insistira na razgovoru, na tome da o sopstvenim zločinima moramo govoriti da bismo jednog dana mogli da se pomirimo sa samima sobom i svojom prošlošću.

Moramo srušiti svoj Zid ćutanja da bi se bar malo smanjio jevrejski Zid plača.

delegirani javni prostor
Put u demokratski socijalizam – Milentije Popović (povodom 40 godina od smrti)
četvrtak, 3.mart 2011.
11:00, CZKD

Udruženje „Nauka i društvo“ Srbije i
Savez antifašista Srbije pozivaju vas na tribinu

Put u demokratski  socijalizam – Milentije Popović
(povodom 40 godina od smrti)

Govornici:
Prof. dr Radomir Ratković
Prof. dr Živojin Rakočević
Prof. dr Miodrag Đorđević

Molimo Vas da vašim učešćem doprinesete radu tribine.

images
Žene u crnom - Za radna prava žena Žene u crnom - Za radna prava žena
utorak, 8.mart 2011.
12:30, CZKD

Povodom  8. marta - Međunarodnog dana žena, pozivamo vas da nam se  
pridružite u obeležavanju ovog značajnog datuma za celokupni ženski pokret.

Toga dana, Žene u crnom, uz solidarnu podršku Rosa Luxemburg Fondacije organizuju na Trgu Republike performans  pod nazivom „Za radna prava žena“ sa početkom u 12 časova i ulični marš, od Trga Republike do Slavije (Trga Dimitrija Tucovića).

Nakon marša, u 12,30 časova predviđen je dolazak u Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD). Program u velikoj sali CZKD-a uključuje power point prezentacije o hronologiji obeležavanja 8. marta u svetu, kao i u pojedinim zemljama ( Žene Egipta, Žene Tunisa i Jemena i Žene Italije) i dva filma (8 mart 2010 – Žene u crnom i kraći film sa prošlogodišnjeg panela o položaju žena na tržištu rada u Srbiji).

Takođe će biti postavljena izložba haljina Jovane Dimitrijević i upriličen nastup dva hora : Le Hora i Probe/Škart. Svoj performans će prikazati i naše prijateljice, aktivistkinje iz Vlasotinca.

UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI: 
mesto samoobrazovanja-arhiv tekstova, periodike i knjiga jugoslovenske humanistike UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI: mesto samoobrazovanja-arhiv tekstova, periodike i knjiga jugoslovenske humanistike
petak, 11.mart 2011.
20:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/
 

BUŠENJE IDEOLOŠKE HEGEMONIJE

Predstavljanjem Skripta, Skripta TV i Blokadne kuharice i rada  izdavaštva Plenuma  filozofskog fakulteta Zagreb nastavlja  se  projekat UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI.
Delegat plenuma Filozofskog fakulteta u Zagrebu u predavanju:
"Bušenje ideološke hegemonije - Skripta, SkriptaTV, Slobodni Filozofski, Blokadni kuvar"  će  predstaviti rad  medija u kontekstu protesnih akcija incijitave ”Besplatno obrazovanje za sve” i problematizirati mogućnosti obrazovanja javne sfere, narodnog obrazovanja, samoobrazovanja u uslovima krize kapitalizma i njegovih legitimacijskih narativa. Dominantna ideologija ne uspeva uklopiti stvarnost u svoje kategorije te otvara prostor za kritičku intervenciju u svim sferama produkcije legitimacijske ideologije.

U radu izdavaštva plenuma FFZG, vec dve godine, vlastitom analitičkom produkcijom i objavljivanjem kritičkih priloga koji prate političke, ekonomske i društvene procese, teži se kognitivnom mapiranju sistema kao nužnom, nultom koraku,  za smisleno političko delovanje u smeru bilo kakve progresivne agende.

Ovaj program podržava Fondacija Rosa Luxemburg.

images
Peščanik: Atentat, naša privatna stvar Peščanik: Atentat, naša privatna stvar
subota, 12.mart 2011.
12:00, CZKD

"Atentat, naša privatna stvar" je  televizijski film u produkciji "Peščanika" o atentatu na Zorana Đinđića.

Autorke:

Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

U filmu govore: Vladimir Beba Popović, Vesna Pešić, Srđa Popović, Žarko Korać, Dubravka Stojanović i glumci Mirjana Karanović i Dragan Mićanović.


 

Čitajuća grupa - o pojmu zajednice

Čitajuća grupa - o pojmu zajednice
sreda, 16.mart 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Reč „zajednica“ (community) je deo svakidašnjeg jezika i izgleda nam  kao da intuitivno već znamo šta ona znači. Zajednica  je u osnovi mnogih pojmova: komunizma,  sa njegovim  zahtevom za jednakošću i ravnopravnoscu, etničke zajednice, rodne zajednice, političke zajednice, subkulturne zajednice  i njome se naglašavaju ne samo granice, međe, i razlike nego i bivstvovanje-u-zajednici.

• Da li sadržaj ili esencija pojma zajednice  može biti odvojen od njenog načina postojanja?
• Da li je moguća zajedica-u-razlici?
• Da li može postojati zajednica bez imena?
• Šta bi ime, esencija, agenda zajednice značile u globalizovanom svetu u kojem je značenje pojma zajednice holofrazirano od tržišta i moći?

Prema tome pitanje je o zajednici bića a ne  biću zajednice.“ - Jean-Luc Nancy

O ovim pitanjima, kao i mnogim drugim raspravljaćemo u čitajućoj grupi dok proučavamo tekstove Nansija, Blanšoa, Liotara, Muf, Lakloa, Deleza, Žižeka i mnogih drugih. Tokom perioda od dve  godine istražićemo i iskusićemo čitanje i mišljenje o pojmu zajednice koje je uvek u stanju odlaganja. Na kraju ovog procesa učenja svoje uvide ćemo preneti u zbornik zajedno sa izborom ključnih tekstova koje ćemo prevesti na srpski jezik.

Prva u serijalu čitajućih grupa analiziraće tekst Georges Van Den Abbeele, Introduction.


Moderator čitajuće grupe: Noa Treister
Izbor tekstova: Noa Treister
Kontakt osoba za prijavljivanje: noa.treister@gmail.com

 

Ukoliko želite elektronsku verziju teksta Georges Van Den Abbeele napomenite Noi prilikom prijavljivanja. 


Plan čitajućih grupa za 2011 godinu:

Community at Loose Ends

16. mart 2011: Introduction - Georges Van Den Abbeele
30. mart 2011: The Confronted Community - Jean-Luc Nancy
13. april 2011: Of Being-in-Common - Jean-Luc Nancy
27. april 2011: On the Limit - Peggy Kamuf
11. maj 2011: Community and the Limits of Theory - Christopher Fynsk
25. maj 2011: Communism, the Proper Name - Georges Van Den Abbeele
08. juni 2011: A 1'insu (Unbeknownst) - Jean-Francois Lyotard
22. juni 2011: Communal Crisis - Verena Andermatt Conley
06. juli 2011: Democratic Citizenship and the Political Community - Chantal Mouffe
13. juli 2011: Community and Its Paradoxes: Richard Rorty's "Liberal Utopia" - Ernesto Laclau

15. juli – 30. avgust 2011: letnji raspust

07. septembar 2011: Laclau's and Mouffe's Secret Agent - Paul Smith
21. septembar 2011: On the Dialectics of Postdialectical Thinking - Richard Terdiman

05. oktobar 2011: Recalling a Community at Loose Ends - Linda Singer  
19. oktobar 2011: The inoperative community - Jan Luc Nancy
02. novembar 2011: The Unavowable Community - Maurice Blanchot
16. novembar 2011: The Coming Community - Agamben
30. novembar 2011: On cosmopolitanism- Jacques Derrida
14. decembar 2011: On touching - Jacques Derrida
28. decembar 2011: The Neighbor, Three Inquiries in Political Theology - Slavoj Zizek, Eric L. Santner, and Kenneth Reinhard


2012:    

Ranciere, Badiou, Deleuze, Donna Haraway, "A Cyborg Manifesto, Science, Technology, and  Socialist-Feminism in the Late Twentieth Century," in Simians, Cyborgs and Women: The Reinvention of Nature, Judith Butler - Excitable speech: a politics of the performative

Ovaj program je podržao fond Rosa Luxemburg.

images
UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI:
mesto samoobrazovanja-arhiv tekstova, periodike i knjiga jugoslovenske humanistike

UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI: mesto samoobrazovanja-arhiv tekstova, periodike i knjiga jugoslovenske humanistike
četvrtak, 31.mart 2011.
20:30, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Predstavljanjem izdavaštva Zeničke sveske, jednog od najzimljivijh i najproduktivnijih aktualnih časopisa unutar prostora jugoslovnske humanistike  www.zesveske.ba  nastavlja se projekat predstavljanja recentnih projekata jugoslovenske humanistike unutar biblioteke-arhiva UČITELJ NEZNALICA  I NJEGOVI KOMITETI  koji će u sledećih godinu dana predstaviti, okupiti i formirati javni arhiv knjiga šesnaest izdavačkih projekata iz Slovenije, Kosova, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.  

Osim predstavljanja načina produkcije časopisa Zeničke Sveske predstaviće  se i novopokrenuta edicija knjiga Zeničkih sveski - Missing link u okviru koje je izasla  zbirka eseja Magnetizam sunčevih prekretnica, Dnevnik hedoniste francuskog filozofa Michela Onfraya, odnosno  najva novog, jesenjeg izdanja, Tihi Lacanovi sugovornici, Od Shakespearea do Kafke Slavoja Žižeka.

 

Ovaj program je podržao fond Rosa Luxemburg.

images
Unuci Kubanske Revolucije
subota, 2.april 2011.
17:00, CZKD

Komesarijat za ljudska prava LDP-a, Centar za kulturnu dekontaminaciju i UG ‚‚ Resurs Centar – Stari Grad``u subotu, 02.04. 2011. sa početkom u 17 časova u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju ( Birčaninova 21.) organizuju  projekciju filma ‚‚ Unuci kubanske revolucije".

 

Sam film je dramatična ispovest ljudi koji žive na Kubi i koji pokušavaju da sagledaju svu nepravdu koja im se nanosi od strane vladajućeg režima, o tome govore iz više sociološko – ekonomskih uglova, kao i o njihovom načinu borbe protiv takvog stanja . O samom filmu, kao i o uticaju alternativnih umetničkih krugova na stanje ljudskih prava na Kubi   govoriće :

   ●        Lenart Nordfors, predsednik Švedskog međunarodnog liberalnog centra ( SILC)

   ●        Marko Karadzić, Komesar LDP-a za ljudska prava

   ●        Borka Pavićević, direktorka CZKD-a

   ●        Dušan Gamser, internacionalni sekretar LDP-a  

 

Pozivamo sve zainteresovane da svojim prisustvom pokažu posvećenost borbi za poštovanje ljudskih prava i sloboda.

Film je preveden i titlovan na engleski jezik

Konferencija za štampu povodom objavljivanja knjige Danilo Kiš (1935-2005) Između poetike i politike

Konferencija za štampu povodom objavljivanja knjige Danilo Kiš (1935-2005) Između poetike i politike
četvrtak, 7.april 2011.
12:00, CZKD

 

Sa velikim zadovoljstvom pozivamo vas na konferenciju za štampu povodom izlaska knjige Danilo Kiš (1935-2005) Između poetike i politike. Knjigu je priredila Mirjana Miočinović, i sadrži materijale sa Međunarodnog skupa pisaca održanog u Centru za kulturnu dekontaminaciju od 15. do 17. juna 2005, povodom sedamdesetogodišnjice piščevog rođenja. Ovim izdanjem Centar za kulturnu dekontaminaciju započinje ediciju Transkripti.

 

Knjigu će predstaviti Borka Pavićević (izdavač), Mirjana Miočinović (priređivač) i Metaklinika, (dizajn).

 

Osnovni podaci o knjizi

 

Prvi deo knjige čine fragmente razgovora kojeg je vodio sa njim Boro Krivokapić (1982.), kao i transkript III epizode serije „Goli život“ Danila Kiša i Aleksandra Mandića, uz Mandićev uvodni tekst.

U drugom delu knjige nalaze se transkripti razgovora sa Međunarodnog skupa pisaca koji je održan od 15. do 17. juna 2005. u Centru za kulturnu dekontaminaciju (učestvovali: Nenad Veličković, Laslo Blašković, Kšištof Varga, Aleksandar Hemon, Fatos Lubonja, Muharem Bazdulj, Milan Đorđević, Mihajlo Pantić, Vladimir Arsenijević, Zoran Đerić), kao i tekstovi autora koji su iz nekog razloga bili sprečeni da prisustvuju skupu (Vladimir Bacunov, Aleš Debeljak, Aleksandar Gatalica) Svoje su priloge poslala dvojica mladih kompozitora, Englez Stiven Čejs (Stephen Chase) i Amerikanac Metju Vest (Matthew Vest). Ovi su tekstovi kratki opisi njihovih slučajnih susreta s dvema Kišovim knjigama, s romanima Peščanik (M. Vest) i Bašta, pepeo (S. Čejs), i njihovog pokušaja da pronađu "neku vrstu muzičkog odgovora" na snažne utiske koje su te knjige proizvele u njima. U knjizi se objavljuju fragmenti partitura obeju kompozicija.

Na kraju zbornika, kao neka vrsta eksplikativnog dodatka, nalazi se završno poglavlje knjige Davora Beganovića Pamćenje traume. Apokaliptička proza Danila Kiša (2007), pod naslovom "Jugoslovenska varijanta staljinizma: Goli otok i Goli život".

(iz Napomene M. Miočinović)

 

Urednici edicije Transkripti: Ana Miljanić i Vladimir Tupanjac

Priređivač: Mirjana Miočinović

Prevod: Ameli Mišić, Branislava Stojanović, Agnješka Lasek, Vanja Savić, Damir Arsenijević. Lektura: Branka Kupi.

Saradnici u pripremi: Vladimir Tupanjac i Aleksandra Savanović.

Dizajn: Metaklinika

Objavljivanje knjige pomogao je Alianz Kulturstichtung.

Vodič kroz „novu“ Šumadiju

Vodič kroz „novu“ Šumadiju
četvrtak, 7.april 2011.
19:00, CZKD

Predstavljanje dvostruke knjige "KISELO DRVO JEDE SRBIJU" Božidara Andrejica

Sa zadovoljstvom želimo da Vam poručimo da će nam biti izuzetna čast ako i Vi dođete na ovo veče

  Cetvrtak, 7. April, 19 casova, Centar za kulturnu dekontaminaciju,  Paviljon Veljkovic Bircaninova 21

  O knjizi govore autori predgovora:

Vuk Draškovic

Radovan Beli Markovic

Zoran Panovic

dr Ilija Vujacic, urednik edicije Publikus

Božidar Andrejić

Realizacija Vodiča: scenska trupa „Vrzino kolo"

Hladni rat – prošlost, sadašnjost, buducnost
Hladni rat – prošlost, sadašnjost, buducnost
petak, 8.april 2011. − 10.april 2011.
10:00, CZKD


Seminar, Beograd - Sarajevo, april 8 - 10. 2011.

8. april, 19 h
Otvaranje
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd


Pozdravni govori:
Edo Hozić – direktor Bijenala savremene umjetnosti, D-0 ARK Underground (TIME MACHINE)
Borka Pavićević – urednica serije Seminara, Hladni rat, CZKD
Branislav Dimitrijević – selektor 1. Bijenala savremene umjetnosti D-0 ARK Underground (TIME MACHINE – “No Network!”)

Uvodni govori:
Miodrag Protić – slikar, likovni kritičar i osnivač Muzeja savremene umetnosti  Beograd
Nebojša Bradić – pozorišni reditelj, potpisnik Deklaracije o podršci Republike Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine Bijenalu savremene umjetnosti D-0 ARK Underground TIME MACHINE - “No Network!”

9. april, 10.30 - 13.30 h
Okrugli sto – Ukoliko je Hladni rat u kulturi završen, onda...?
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd


Uprkos istoj modernističkoj viziji homogenizovanog i standardizovanog kulturnog horizonta, koju su delile obe suprotstavljene strane u Hladnom ratu, ovaj politički i tehnološki sukob karakterisala je i borba za kulturnu supremaciju. Ako je Hladni rat možda završen, definisan i kanonizovan za istorijske i političke nauke, ostao je kulturološki rez na Zapad i Istok koji transcendira njegov politički osnov. Kako je ovaj kulturni antagonizam zasnovan, dizajniran i reprezentovan? Kako je transformisan u kulturni kanon, odnosno kako estetički i politički utiče na savremenu kulturnu i umetničku produkciju?

 

Učesnici:
Ljiljana Blagojević – istoričarka i teoretičarka arhitekture, (Arhitektonski fakultet, Beograd)
David Crowley – istoričar dizajna, (Royal College of Art, London)
Branislav Dimitrijević – istoričar umetnosti (Visoka škola za likovnu i primenjenu umetnost, Beograd)
Ines Weizman – teoretičarka umetnosti (Metropolitan University, London)
Radina Vučetić – istoričarka (Filozofski fakultet, Beograd)
Moderator: Svebor Midžić, Beograd


10. april, 10.30 - 14.30 h
Okrugli sto - Treba li braniti društvo?
Bošnjački Institut - Fondacija Adil Zulfikarpašić, Mula Mustafe Bašeskije 21, Sarajevo


Za razliku od današnjih ratova Hladni rat je imao, kao svoj politički uslov, pojam mira koji je omogućavao politički antagonizam. Podela na socijalističko i liberalno-kapitalističko društvo, odnosno na demokratsko i totalitarno društvo, dugo godina tokom Hladnog rata, bilo je glavno polje antagonizma u formulisanju koncepta društva. Danas, nakon Hladnog rata, zajedno sa pojmom mira nestali su pojmovi politike i društva i oni su zamenjeni pojmom zajednice i sigurnosti. Kako misliti nestanak pojmova mira, politike i društva i uspon koncepata zajednice i sigurnosti i kako danas misliti nekad samorazumljiv pojam društva koji je podrazumevao solidarnost, samoorganizovanje i otpor hladnoratovskoj državi?
          
Učesnici:
Zdravko Grebo - teoretičar prava, Sarajevo
Jasmina Husanović – teoretičarka kulture, Tuzla
Slobodan Blagojević – književnik, Sarajevo
Hamdija Demirović – književnik i prevodilac, Sarajevo
Slobodan Karamanić - sociolog, Beograd/Minhen
Branimir Stojanović - psihoanalitičar, Beograd
Moderator: Nebojša Jovanović, Sarajevo

Nebojša Jovanović: Socijalizam,društvo,manjina, prikazivanje i teorijska vinjeta o TV drami Jagoš i Uglješa Bate Čengića

ARK Konjic - 17- 19h Poseta atomskom skloništu
Pukovnik Dr. John Andreas Olsen
– istoričar

Urednici Seminara:
Branislav Dimitrijević
Branimir Stojanović
Borka Pavićević

Koordinator:
Noa Treister

Ovaj program je omogućio Balkan Trust for Democracy.

images
hladni rat


"Odabrani se bude", premijera predstave Teatra MIMART
ponedeljak, 11.april 2011.
20:00, CZKD

Koncept i režija: Nela Antonović

Dizajn zvuka i izvođenje uživo: Predrag Radovančević
Dizajn svetla i video-art: Lidija Antonović
Kostimi i maske: Anđelija Marković
Scenska intervencija grafoskopom: Kristina Drašković Bočkov

Teatar Mimart: Ana Bastać, Predrag Radovančević, Nikola Vranić, Đurđa Pavlović, Milan Jelen Pajić i Lidija Antonović.
Pored Teatra Mimart, učestvuje B-smisao, Srebrenica: Verica Jovanović, Aleksandra Jovanović, Marizela Đozić i Filip Jokanović, kao asistent Nele Antonović
Menadžer projekta: Ksenija Đurović

Predstava “Odabrani se bude” je deo evropskog projekta Wake Up , kulturnog programa 2007/13, u kome učestvuju partneri Opera Circus, Dorset i University of Edinburgh (UK), Musicians without Borders Int (NL) i Teatar MIMART (Srbija).

Wake Up je projekat koji se razvija tokom šest kapitalnih međunarodnih događaja, veći broj partnerskih sastanaka i koedukacijskih grupa. Treći sastanak se održava 10-13. marta u Beogradu, gde će pored radionica biti prikazana premijera predstave “Odabrani se bude”.

Radionica:

Radionica: "Čudo tehnike: knjige svima"
utorak, 12.april 2011. − 15.april 2011.
15:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/
 

Radionica: "Čudo tehnike: knjige svima"

Hardware: Voja Antonić
Software: Marcell Mars
Vrijeme: 12.4. - 15.4.2011.
Mjesto: Učitelj neznalica i njegovi komiteti – CZKD, Bircaninova 21

 

Kontakt osobe za prijavljivanje: ki.ber@kom.uni.st ili noa.treister@gmail.com

Naše doba , osim što je poštanske marke ucinilo izlišnim, preporodilo je proizvodnju i distribuciju znanja. Terabajti znanja godinama su se skrivali iza exabajta zabave koji su se skidali i skidali, pa bi neki ljuti ljudi sudski skidali Napster, Gnutellu, LimeWire, Kaazau, The Pirate Bay.

U svakoj novoj sezoni borbe za pravo na skidanje znanja i zabave razvijatelji bi razvili sve napredniju mrežnu tehnologiju, a korisnici bi naučili sve naprednije vještine razmjene. Ljuti ljudi bi svaku sezonu započeli ljutim proganjanjem svega što se kreće mrežom.

Nova sezona razvoja tehnologije i pripadajućih vještina korištenja donosi nam mogućnost stvaranja biblioteke u kojoj su knjige dostupne svima. Nema rezervacije, čekanja, a niti plaćanja zakasnina. Terabajti znanja više se ne skrivaju iza exabajta zabave.

Filatelija ima svoj miris i romantični prizvuk.

Sudjelovanje u stvaranju knjižnice najvažnjih knjiga dostupnih svima ima svoje "nitko ____ i nikada ____".

Na radionici "Čudo tehnike: knjige svima" podjelit ćemo znanje i vještine:

* kako naći knjige na Internetu: library.nu, ebookee.com, aaaaarg.org
* kako katalogizirati knjige (npr. BibTex...)
* kako razmjeniti knjige i kataloge
* kako stapati kataloge s drugima u jedinstvenu biblioteku dostupnu svima
* kako knjigu prebaciti, a onda i čitati na elektronskim čitačima (npr. Amazon Kindle, B&N Nook, Sony PRS-*, BeBook Neo, Apple iPad...)
* kako koristiti elektronski čitač (prilagoditi prikaz, anotacije, bookmark, rječnik...)
* kako automatizirati pripremu bibliografskih podataka za pisanje znanstvenih članaka
* kako istraživati u (mrežnoj) suradnji

Za one knjige koje ne možemo naći na Internetu izgradit ćemo digitalizator knjiga i naučiti kako ih skenirati, konvertirati u tekst i katalogizirati.

Ovaj program je podržao fond Rosa Luxemburg.


 

images
TRIBINA TRIBINA "UZROCI NASILJA U MEDIJIMA"
sreda, 13.april 2011.
18:00, CZKD

                               Tribina : „UZROCI NASILJA U MEDIJIMA“
 
Centar za kulturnu dekontaminaciju - sreda, 13 april u 18. časova
 
 
    Pokret „Evropa nema alternativu“ i fondacija Fridrih Ebert, Vas pozivaju na tribinu pod nazivom „Uzroci nasilja u medijima“.
 
            Govornici su:
 
         Miloš Vasić - novinar nedeljnika VREME
         Predrag Sarapa - novinar Studia B
         Želimir Bojović - novinar "Slobodna Evropa",
         Snježana Milivojević - profesorka na fakultetu Političkih nauka.
 
Na tribini će biti reči o govoru mržnje u medijima, posledicama medijskog aktivizma, načinima izveštavanja o nasilju u medijima, uticaju interneta i društvenih mreža

 RAZGOVOR O KNJIZI “IMELA I STABLO” IVANA LOVRENOVIĆA RAZGOVOR O KNJIZI “IMELA I STABLO” IVANA LOVRENOVIĆA
subota, 16.april 2011.
12:00, CZKD

Subota, 16.april 2011 u 12 h


                                 40 GODINA  BIBLIOTEKE XX VEK


             RAZGOVOR O KNJIZI “IMELA I STABLO” IVANA LOVRENOVIĆA
 
 BIBLIOTEKA XX VEK
vas poziva na razgovor o knjizi “Imela i stablo” Ivana Lovrenovića
           

    Učesnici su:
                            Ivan Lovrenović - 
pisac
                            Miljenko Jergović - pisac
                              Teofil Pančić - novinar
                        Ivan Čolović - urednik izdavačke kuće XX
vek

ISTORIJE U RASPRAVI : Zajednička istorija iz albanskih i srpskih udžbenika ISTORIJE U RASPRAVI : Zajednička istorija iz albanskih i srpskih udžbenika
ponedeljak, 18.april 2011. − 22.april 2011.
16:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na učešće u radionici:

Zajednička istorija iz albanskih i srpskih udžbenika od 18 do 21 aprila
16-19h CZKD Birčaninova 21


Dezintegracija Jugoslavije, smatra se, da započinje i završava konfliktom na
Kosovu. Prva u seriji radionica Istorije u raspravi bavi se upravo temom
koncepcije istorijskih istina kroz udžbenike na albanskom i srpskom jeziku
koji su bili u opticaju u regionu poslednjih par decenija. Kroz
istraživačko-kreativan pristup na ovoj radionici će se uporedno obradjivati
selektovani materijali iz udžbenika koji se tiču dogadjaja iz zajedničke
istorije. U praktičnom smislu ovo se odnosi na prevođenje, klasifikaciju,
analizu tekstualnog i grafičkog materijala i kompilovanja jedne radne
sveske, kao finalnog rezultata radionice.

Kroz razgovore i predavanja u toku ove radionice otvoriće se pitanja:

Kako se možemo baviti događajima iz bliže ili dalje prošlosti u kojima nismo
sami učestvovali?
U kakvoj sprezi se nalazi zvanična verzija istorije i kolektivni identiteti?
Možemo li posmatrati istorijske tekstove u kontekstu narativne literarne
forme?
Da li se istina komponuje iz različitih perspektiva ili postoji samo jedna
istina o tome kako su se događaji u prošlosti odigrali?
Kako se očituju mehanizmi kojim se istorijske naracije koncipiraju iz
perspektiva vladajućih sistema i politika?

Utorak, 19 April u 16h predavanje Dubravke Stojanović: Komparativna
istraživanja udžbenika na Balkanu


Na radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani za temu, bez obzira na
profesiju ili godište.
Kontakt osoba za prijavljivanje: Vahida Ramujkić wah@rotorrr.org

Radni materijal:

Katalog biblioteke Istorije u raspravi:
www.irational.org/cgi-bin/vahida/history/catalog/index.pl
Dodatna literatura:
www.irational.org/vahida/history/files/kosovo/

//

Radionice u najavi:

Radionica II:
6-7-8 Oktobar

Pogled sa Vardara i Triglava
Uporedna analiza i interpretacija delova udžbenika koji obrađuju ideju i
period Jugoslavije izdatih na teritoriji Makedonije i Slovenije '90ih i
2000ih

Radionica III:
24-25-26 Oktobar

Jugoslavija: od začetka ideje do raspada Iz perspektiva udzbenika bivših
republika Uporedna analiza udžbenika istorije iz svih delova bivše
Jugoslavije o zajedničkoj istoriji.

//

Više o projektu i biblioteci ISTORIJE U RASPRAVI:

Od jugoslovenskih ratova 90ih i formiranja novih država u regionu raspala se
i ideja o zajedničkoj istoriji. Ona je sada isparcelisana na različite
verzije (ili narative) koji se koncipiraju iz zasebnih perspektiva ovih
novokonstituisanih država često ulazeći u konflkt jedne sa drugima po
pitanju kako su se određeni događaji u istoriji odigrali.

Biblioteka 'Istorije u raspravi' je kolekcija udžbenika istorije izdatih u
raznim vremenskim periodima na teritoriji zemalja bivših članica SFRJ.
Aktuelno broji preko sto primeraka udžbenika istorije iz osnovnog i
srednjoškolskog obrazovanja pored manjeg broja udžbenika geografije, prirode
i društva i jezika. Svrha ove kolekcije je upoznavanje sa manje poznatim
gradivom udžbenika istorije susednih nacionalnih programa i sticanje šire
perspektive po pitanju prošlih i savremenih tendencija u pisanju zvaničnih
verzija nacionalne istorije u regionu i koncipiranju "istorijskih istina".

http://www.irational.org/vahida/history/

 

Ovaj program je podržao fond Rosa Luxemburg.

images
PROMOCIJA KNJIGE

PROMOCIJA KNJIGE "SAVREMENICI FAŠIZMA: PERCEPCIJA FAŠIZMA U BEOGRADSKOJ JUAVNOSTI 1933-1941" I "SAVREMENICI FAŠIZMA: JUGOSLAVIJA U OKRUŽENJU 1933-1941"
sreda, 20.april 2011.
19:00, CZKD

Sreda, 20. april 2011. u 19 časova, Centar za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21)



    Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji vas poziva na promociju knjiga istoričarke Olivere Milosavljević - „Savremenici fašizma: percepcija fašizma u beogradskoj javnosti 1933-1941“ i „Savremenici fašizma: Jugoslavija u okruženju 1933-1941“


O knjigama govore:

 

Olga Manojlović-Pintar, istoričarka
Branimir Stojanović
, psihoanalitičar
Djokica Jovanović, sociolog
Milivoj Bešlin
, istoričar i
Olivera Milosavljević, autorka

Moderator: Sonja Biserko


Knjige su objavljene zahvaljujući pomoći Savezne Republike Nemačke u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA  DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
četvrtak, 28.april 2011. − 30.april 2011.
11:00, CZKD

 

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA  DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
 
Četvrtak, 28.april u 11h 
 
Pozivamo vas na 
 
IZLOŽBU FOTOGRAFIJA  DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
 
u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21 u 11h
 
 
FOTOGRAFIJE SU PRIZORI IZ ŽIVOTA ULIČNIH SAKUPLJAČA SEKUNDARNIH SIROVINA
IV Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u

IV Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u "NEPRIJATELJI NARODA" režija Rob Lemkin, Thet Sambath, 2009, 94'
subota, 30.april 2011.
18:00, CZKD

Istorijsko politička drama zasnovana je na ličnim, porodičnim problemima samog autora, ko-reditelja filma Thet Sambatha, čiji je ovo rediteljski debi, dok je drugi režiser već afirmisano ime sa tri dela za sobom. Roditelji reditelja su tokom kasnih sedamdesetih godina likvidirani zajedno sa dva miliona ljudi pod diktatorskim režimom Khmer Rouge u Kambodži. Autor kao sagovornik sa raznim svedocima posvećen je gotovo detektivski rešavanju svih tih ubistava - pokolja putem razgovora sa saučesnicima i svedocima tog vremena, sve ih podjednako suočavajući sa okrutnom prošlošću. Snažno, surovo, šokantno, emotivno, i nadasve upečatljivo.

Ulaz slobodan.

www.beldocs.rs

GOSTOVANJE CENTRA ZA LIBERTERSKE STUDIJE (CLS) GOSTOVANJE CENTRA ZA LIBERTERSKE STUDIJE (CLS)
nedelja, 1.maj 2011.
18:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Gostovanje Centra za liberterske studije
 
Ucitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD, Bircaninova 21
 
Ucitelj neznalica i njegovi komiteti u okviru projekta predstavljanja i sakupljanja knjiga recentnih izdavackih projekata i intelektualnih platformi koji grade arhiv jugoslovenske humanistike XX veka predstavice rad Centra za liberterske studije.
 
Centar za liberterske studije (CLS) je izdavačko-istraživačko telo Anarhosindikalističke inicijative (ASI). U okviru CLS-a funkcioniše biblioteka sa fondom od preko hiljadu knjiga i kolekcijom slobodarske periodike iz čitavog sveta. CLS održava i značajnu arhivu radničkog pokreta čiji je deo i zvaničan arhiv ASI, kao i arhiv Medjunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR). Centar za liberterske studije je ustanova istraživačko-dokumentacionog karaktera koja se, u duhu slobodarskog pokreta i tradicije, bavi istraživanjem socijalnih pokreta i projekata utemeljenih na slobodi, ljudskom dostojanstvu i jednakosti.
 
Sloboda, istina i čovečnost su pravi zavičaj svake nemirne savesti i pokretači delatnog pojedinca koji želi da menja uslove pod kojima živi i da prihvati odgovornost za te promene. Kritičko traganje za istinom i slobodom u ljudskoj zajednici osnovno je načelo metoda rada CLS.
 
Ovaj program podrzava fondacija Rosa Luxemburg

images
delegirani javni prostor
PROJEKCIJA DIKUMENTARNOG FILMA PROJEKCIJA DIKUMENTARNOG FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI"
utorak, 3.maj 2011.
19:00, CZKD

 

 
 
PROJEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA "GODINE KOJI SU POJRLI LAVOVI" 
 
 
Dokumentarni film “Godine koje su pojeli lavovi”  delo je Bore Kontića, uglednog novinara, publiciste i direktora sarajevskog Media centra. On je u pravljenju ovog filma bio podstaknut krivičnom prijavom NUNS-a Tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv NN lica, odnosno novinara odgovornih za ratnohuškačku propagandu. Radi se o prvom konkretnom pokušaju ove vrste da se pitanje novinara, ratnih huškača, postavi kao javno. Po autorovim rečima „film predstavlja platformu za javnu diskusiju o medijskom nasleđu u regionu, koje je još veoma živo, jer su današnji mediji samo nastavak onoga što se tada dešavalo. Zato je važno da se film prikazuje i na TV stanicama u regionu“.
 
Od juna 2009. godine do maja 2010, autor je u celoj regiji obilazio ljude koji su na bilo koji način bili uključeni u ratnu propagandu tražeći odgovor na pitanja „Gde su danas i šta rade ratni novinari propagandisti“, odnosno – „Da li ovo pitanje više išta znači u ovim sredinama“? Godinama sakupljajući primere neprofesionalnog novinarstva tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, Bora Kontić filmskoj publici je predstavio referentne primere propagande, ratnog huškanja i govora mržnje devedesetih. U filmu se smenjuju izveštaji sa hrvatskog i bosanskohercegovačkog ratišta sa izjavama iz Dnevnika RTS-a u 19.30 sa poznatim licima – Miloradom Komrakovim, Milijanom Baletić, Vesnom Jugović…ali i novinskim natpisima srpskih štampanih medija.
 
.Film je premijerno prikazan u takmičarskom programu dokumentarne selekcije 16. Sarajevo film festivala 24. jula 2010. godine a u Beogradu je prvi put prikazan u Media centru 1. oktobra posle čega je održana rasprava Mediji: Odgovorno izveštavanje, potrebe i očekivanja publike u organizaciji NUNS-a.
delegirani javni prostor
PERFORMANS

PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
petak, 6.maj 2011.
17:00, CZKD

Performans "Svjedok" Mikija Trifunova biće izveden  u Centru za Kulturnu Dekontaminaciju u okviru festivala "Dani Sarajeva"

“Svjedok” je komad koji svedoči o nama, vremenu u kojem živimo, te običnim ljudskim htenjima i životu.

 

Ova predstava je istovremeno i kulminacija promišljanja velikog čoveka i sjajnog pozorišnog glumca, stanovnika Sarajeva, Evrope i sveta – Miodraga Mikija Trifunova i njegovih mlađih prijatelja koji žele i znaju nastaviti sanjati i pri tome svedočiti o sebi i drugima. U ovoj izvedbi predstavlja se i kao izuzetan interpretator poezije putem koje komunicira sa svetom. Kao deo predstave koriste se stihovi Tina Ujevića, Maka Dizdara, Vladislava Petkovića Disa, Horhe Luisa Borhesa, Mike Antića, Bertolta Brehta i Radjarda Kiplinga. U performansu, pored Miodraga Trifunova, učestvuju i muzičari Hamo Salihbegović (akustična gitara), Nedžad Merdžanović (akustična gitara), Muamer Đozo (kontrabas) i Adnan Buljušmić (violina).

Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u

Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u
subota, 7.maj 2011.
18:00, CZKD

18:00 20 godina posle, Isidora Sekulić, Jovana Gligorijević, Srbija, 2010, 44'

Kakvo je medijsko nasledstvo u zemljama V4 i kakvi su izazovi sa kojima se suočavaju novinari.

Dokumentarni film "20 godina posle", istražuje medijsko nasledstvo prethodnog režima, trenutnu društvenu atmosferu i pravosudni okvir, u kome funkcionišu mediji u zemljama V4. Ukazujući na izazove sa kojima se suočavaju novinari u štampanim i elektronskim medijima u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj, zajedno sa predstavnicima novinarskih udruženja. Produkcija filma je imala priliku da kao sagovornika upozna velikana novinarske profesije Adama Mihnjika, kao i druge novinare i medijske eksperte koji su svedoci tranzicije.

 


19:00 Godine koje su pojeli lаvovi, Boro Kontić, BiH, 2010, 60'

Uloga novinara u SFRJ ratovima.

Autor filma, već godinama prikuplja primere neprofesionalnog novinarstva tokom rata, na prostoru bivše Jugoslavije (1991 – 1995), osobito one koji govore o ratnom huškanju, propagandi i govoru mržnje. Od jula 2009. godine s kamerom je počeo pratiti sudbinu najavljene krivične prijave NUNS-a, tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv NN osoba – novinara, odgovornih za ratnohuškačku propagandu. Reč je o prvom konkretnom pokušaju da se pitanje novinara, ratnih huškača, postavi kao javno pitanje o njihovoj odgovornosti. Istovremeno, od jula 2009. do maja 2010, autor je u celoj regiji obilazio ljude koji su na bilo koji način bili uključeni u ratnu propagandu, tražeći odgovor na pitanja "Gde su danas i šta rade ratni novinari, propagandisti?", odnosno – "Znači li to pitanje više išta u ovim sredinama?".

 


20:00 Uticaj politike na medije

Panel diskusija povodom projekcije dokumentаrnih filmova „20 godina posle“ koji ispituje medijsko nasledstvo u zemljama Višegradske četvorke (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka) posle pada Berlinskog zida i „Godine koje su pojeli lаvovi“ koji u mirnodobskom periodu postavlja pitanje novinаrske etike i uloge novinara u SFRJ ratovima. Razgovaraće se o različitim vrstama i kanalima uticaja na medije danas, sa osvrtom na devedesete.

Učesnici:

Isidora Sekulić, autorka filma „20 godina posle“

Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS-a

Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika VREME

Moderator: Maja Vasić-Nikolić


Dnevna karta za filmske projekcije je 100 RSD, a ulaz na tribine koje će biti organizovane posle filmova je slobodan

www.beldocs.rs

images
delegirani javni prostor
Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u

Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u
nedelja, 8.maj 2011.
18:00, CZKD

18:00 Mila traži Senidu, Robert Tomić Zuber, Hrvatska, BiH, Srbija, Slovenija, 2010, 83'

Dirljiva istraga usvojene devojke o svom identitetu i porodičnim vrednostima.

Devojčica nestala u bosanskom ratu proglašena je mrtvom, no nastavila je živeti pod drugim imenom u Beogradu. Sada se vraća da bi pronašla svoju porodicu... Senida Bećirović, je kao devojčica nestala u maju 1992. godine, kada su u njeno mesto Caparde, u Bosni i Hercegovini, ušle srpske vojne snage. Pedeset meštana, među njima i njena majka i starija sestra nestalo je ili je ubijeno. Šesnaest se godina verovalo da je i, tada devetomesečna Senida, doživela istu sudbinu. O tome svedoči i spomenik ubijenima i nestalima, na kojem je uklesano i njeno ime. Međutim, njena priča nastavlja se u domu Jankovića, u imućnoj beogradskoj porodici, gde usvojena Senida živi pod imenom Mila Janković. Sa 16 godina Mila započinje potragu za svojom biološkom porodicom, majkom i ocem. No, ništa nije onako kako je očekivala…


19:30 Munira, Rudi Uran, Slovenija, 2011, 55'

Istrajnost i aktivizam glasnogovornice srebreničkih žrtava.

Filmski portret Munire Subašić, je jedinstvena filmska priča o izuzetnoj bosanskoj ženi. Njen svakodnevni skroman život, pun ljubavi, promenjen je preko noći i vodi je u novi, nepoznati svet, u kome se ona – uprkos brojnim preprekama – snalazi. Munira Subašić simbolizuje deset hiljada žena koje su preživele genocid u Srebrenici, kao i ostatak bosanskih žena. Rat je odveo u svet nespremnu i neočekivano. Težeći ka istini i pravdi, sa iskrenom željom i čvrstom voljom, bez ikakvog straha ili sumnji, postala je prva žena Balkana i moralni autoritet, spontano izabrani lider hiljada ljudi. Bosanska žena, supruga, domaćica, postala je diplomata, predsednik, predstavnik. Kuvanje je zamenjeno sastancima, a obični ljudi svetski poznatim diplomatama, predsednicima, ambasadorima i premijerima. Šta se dešava kada život preuzme kontrolu nad čovekom? Šta se dešava kada se "mali i nebitni" nađu među "velikim i važnim"? Šta se dešava kada se u bosanskoj ženi probudi bosanska tvrdoglavost? Film nudi odgovore na ova i mnoga druga pitanja. Predstavlja Muniru Subašić i tajne njenog života.


 

20:30 Zločin i dokumentarni film

Povod za panel diskusiju su dokumentarni filmovi “Mila traži Senidu”, dirljiva istraga usvojene devojke o identitetu izgubljenom tokom ratova devedesetih, i „Munira“ koji govori o istrajnosti i aktivizmu Munire Subašić, glasnogovornice srebreničkih žrtava. Između ostalog razgovaraće se o ulozi dokumentarnog filma u društvu i koliko ovaj žanr može da utiče na javno mnjenje.

Učesnici:

Munira Subašić, predsednica pokreta Majke enklave Srebrenice i Žepe

Rob Lemkin, reditelj filma “Neprijatelji naroda”    

Robert Tomić Zuber, reditelj filma “Mila traži Senidu”

Moderator: Maja Vasić-Nikolić


Dnevna karta za filmske projekcije je 100 RSD, a ulaz na tribine koje će biti organizovane posle filmova je slobodan

www.beldocs.rs

images
delegirani javni prostor
 OTVARANJE IZLOŽBE VLADIMIRA MACURE

OTVARANJE IZLOŽBE VLADIMIRA MACURE "ZA ODRŽIVO STANOVANJE ROMA"
nedelja, 8.maj 2011. − 15.maj 2011.
11:00, CZKD

BEOGRADSKA INTERNACIONALNA NEDELJA ARHITEKTURE (BINA) 2011 poziva vas na otvaranje izložbe

                                   Vladimira Macure

 

                           "ZA ODRŽIVO STANJE ROMA"
 


Izložbu otvara ŽAKLINA GLIGORIJEVIĆ, direktor Urbanističkog zavoda Beograda

 

                  Izložba je postavljena od  5 do 15 maja 2011

delegirani javni prostor
Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u

Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u
ponedeljak, 9.maj 2011.
18:00, CZKD

18:00 U potrazi za magijom, Antoneta Kastrati, UNMI Kosovo, 2009, 36'

Postoje li zle čini i iscelitelji?

U vremenu u kome se crna magija i veštice smatraju mitskom prošlošću, "U potrazi za magijom" nas vodi na Kosovo, gde mnogi i dalje posećuju mistične iscelitelje radi smernica i lekova za njihove bolesti. Ovaj dokumentarac prati priču dve mlade žene, koje se posle gubljenja nade na drugim mestima, obraćaju "magičnim doktorima" sa svojim problemima. Ali da li su iscelitelji samo još jedan deo patrijarhalnog sistema koji je i traumirao žene koje im se obraćaju za pomoć; ili oni zaista skidaju zle čini i donose sreću svojim pacijentima?


 

19:00 Hotel Raj, Sofia Tzavella, Bugarska, 2010, 55'

Fenomen blokа 20, „rаjskog hotelа" zа Rome - eksperimentа bugаrske vlаde iz 1985. godine.

Pre dvadeset i pet godina romski "blok 20", imao je sve što je potrebno da bude uzor socijalističkog raja: od parketa na podovima do interfona, centralno grejanje s toplom vodom, uličnu rasvetu, klupe pod stablima jabuka. Neko je to mesto prozvao "Hotel Raj" i to ime je ostalo. No s godinama se blok postupno menjao. Parket je nestao. Voda je stala. Svetla su se ugasila. Ipak svaki od 1500 stanovnika, ima plan kako će vratiti san izgubljenog raja.


20:00 Romsko naselje ili Rajski hotel

Povod zа panel diskusiju je bugаrski dokumentаrni film „Hotel Raj", koji se bаvi fenomenom blokа 20, „rаjskog hotelа" zа Rome - eksperimentа bugаrske vlаde iz 1985. godine.

Učesnici:

Lazar Divjak, prostorni planer i urbanista

Osman Balić, YUROM Centar

Prof. dr Vladimir Macura, arhitekta i ekspert za socijalno stanovanje

Moderator: Maja Vasić-Nikolić


 

Dnevna karta za filmske projekcije je 100 RSD, a ulaz na tribine koje će biti organizovane posle filmova je slobodan

www.beldocs.rs

images
delegirani javni prostor
Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u

Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u
utorak, 10.maj 2011.
18:00, CZKD

18:00 Gugl bebe, Zippi Brand Frank, Izrael, 2009, 76'

Kupovina beba preko interneta uz posredovanja surogat majki u Indiji.

Putovanjem kroz tri kontinenta, "Gugl bebe" priča o dolazećoj industriji produkcije beba u doba globalizacije. Doron, izraelski preduzetnik, putem interneta uspostavlja novu uslugu – proizvodnju trudnoće. On obezbeđuje korisnicima isplativo rešenje povezujući ih sa surogat majkama u Indiji. Genetski materijal klijenti mogu izabrati i kupiti "on-line", a zatim se proizvedeni smrznuti embrioni vazdušnim putem šalju u Indiju, gde se implantiraju u surogat majke. Klijenti dolaze tek devet meseci kasnije da preuzmu bebu. Danas je tehnoligija pretvorila "pravljenja bebe" u čin nezavisan od seksa. Globalizacija ga čini pristupačnim. Sve što je potrebno je kreditna kartica. Instrukcije se mogu naći na YouTube sajtu.


 

19:30 Market, Rama Rau, Kanada, 2010, 70'

U malom indijskom mestu zahvaćenom cunamijem, seljaci preživljavaju prodavajući bubreg.

Slam u Čenaiju u Indiji, dom je odbačenih i gladnih cunami izbeglica, gde preživeti znači prodati bubreg. Film prati paralelno dve priče - u Indiji priču Heme, koja želi da proda bubreg kako bi otplatila porodične dugove i omogućila školovanje svoje dece, i u Kanadi priču Sandre koja je već 5 godina na listi čekanja za novi bubreg. Da bi jedna osoba dobila bubreg, druga mora da ga izgubi. "Market" prati individualne priče koje pokreću veće pitanje trgovine organima i preispituje problem sa zapadne tačke gledišta, kao i iz ugla ljudi koji prodaju organe. Kakva je etika prodaje i kupovine bubrega? I šta bismo uradili kada bismo bili u sličnoj dilemi?


20:45 Etika novog života

Panel diskusija koju organizujemo povodom filmova „Gugl bebe" i „Market", koji otvaraju savremena socijalna, moralna i etička pitanja. Prvi za temu ima "kupovinu beba" putem interneta i problem surogat majki u Indiji, dok drugi film govori o malom indijskom mestu zahvaćenom cunamijem, gde preživeti znači prodati bubreg.Tokom diskusije govoriće se o zakonodavnom okviru zaveštanja organa, etičkim dilemama koje iz zaveštanja organa proizilaze i iskustvima pacijenata koji čekaju na transplataciju odnosno onih koji su svoje organe već zaveštali ili dali da bi spasili život bližnjega. Cilj razgovora je dizanje svesti javnosti o značaju zaveštanja organa, moralnim dilemama koje članovi porodica osoba koje su organe zaveštale imaju kada treba ispuniti želju preminulog i etičkom aspektu biznisa koji se zasniva na trgovini organima.

U pauzama između filmova, pre i posle panel diskusije, na info pultu Ministarstva zdravlja učesnici i gosti će moći da dobiju informacije o značaju zaveštanja organa i da, ukoliko žele, popune donorske kartice.

Učesnici:

Prof. dr Jovan Babić, profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Dr Marija Ljubičić, saradnik Uprave za biomedicinu i aktivni promoter kampanje "Produži život"

Biljana Rafailović, majka pacijenta

Ana Stamenković, novinar

Moderator: Maja Vasić-Nikolić


.

Dnevna karta za filmske projekcije je 100 RSD, a ulaz na tribine koje će biti organizovane posle filmova je slobodan

www.beldocs.rs

images
delegirani javni prostor
PREZENTACIJA ČASOPISA PREZENTACIJA ČASOPISA "AKTIV"
utorak, 10.maj 2011.
20:00, CZKD


http://www.uciteljneznalica.org/

 

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predstavljanje časopisa AKTIV:

Aktiv je teorijski dodatak  Novosti  novina srpske manjine u Hrvatskoj koji je otpočeo sa izlaženjem 2010. g. Koncept  AKTIVA  je da  se produkuje teorijski  časopis  u kome će  se okupiti vrsni autori i pisati o temama od širokog društvenog značaja na način teorijski domišljen sa lijevo-demokratskih, slobodarskih pozicija.

Do sada su objavljeni tematski brojevi  “Misliti partizanstvo“ i “Marksizam-marksizmi“, a u pripremi je tema “Jugoslavenski studiji“. Glavni i odgovorni urednik Aktiva Srećko Pulig  je rekao da je  politika časopisa AKTIV u tome  da:

“umjesto pomodnog suočenja sa prošlošću, otpocne sa ponovnim promišljanjem našeg antifašističkog i marksističkog stava – kako naslijeđenog, tako i onog novog, nastalog u otporu spram naraslih proturječja tranzicije u rubnom  kapitalizmu. “

Ovu aktivnost omogucava Fondacija Rosa Luxmburg

ŠTO JE AKTIV?

Prilog Novosti za teoriju prakse

Od kada imamo “svoje“ države revolucija nije na vidiku. -  Marko Brecelj

Prilog Novosti Aktiv je projekt koji je zaživio prošle 2010. g. Ideja je bila napraviti teorijski dodatak tjednim novinama srpske manjine u Hrvatskoj, u kome će vrsni autori pisati o temama od širokog društvenog značenja, na način teorijski domišljen, a sa lijevo-demokratskih, slobodarskih pozicija.

Teme koje smo već realizirali su “Misliti partizanstvo“ i “Marksizam-marksizmi“, a u pripremi je tema “Jugoslavenski studiji“:

Umjesto pomodnog suočenja sa prošlošću, odlučili smo se za ponovno promišljanje našeg antifašističkog i marksističkog stava – kako naslijeđenog, tako i onog novog, nastalog u otporu spram naraslih proturječja tranzicije u rubni kapitalizam.

Novo vrijeme zahtijeva nove marksizme, u demokratskoj množini. Kao što je poznato Jugoslavija je, a s njom i Hrvatska, bila mjesto gdje je ortodoksni marksizam-lenjinizam još u 50-im i 60-im g. nadvladan od strane neortodoksnog, stvaralačkog, humanističkog itd. mišljenja socijalističke revolucije. Dapače, imali smo jugoslavensku školu “praxis-filozofije“, ali i post-strukturaliste, lakanovce u Sloveniji (među njima i sada svjetski poznatog Slavoja Žižeka). Idejna živost postojala je kako u filozofiji, tako i u humanistici općenito, u društvenim znanostima, ali i u ekonomiji tzv. tržišnog socijalizma.

 

Pitanje je kako sad, u novoj konjukturi, koja je desna i kontrarevolucionarna, sačuvati ili obnoviti dosege nekadašnje teorije i prakse? Opet, jedino tako da pođemo od suvremenosti, raznih statusa koje imaju različiti oblici nastavljanja na Marxovo mišljenje danas. Ohrabrujuće je da je, između ostaloga i pod naletima krize kapitalističkog ciklusa, stasala nova generacija teoretičara neopterećena tranzicijskim antikomunizmom. Ta generacija, pod pritiskom nevesele realnosti, raspoložena je za kritičko suočavanje sa rubnim kapitalizmom, kakav se događa u svim tranzicijskim zemljama. Pa i za konstruiranje jedne nove “nove ljevice“, za jedan novi marksizam primjeren post-komunizmu. Oni se bave kom(o)nizmom, suspenzijom historizacije u tranziciji, financijalizacijom i drugim aktualnim temama.

Slijedeću temu kojom se mislimo bavimo nazvali smo, ironično, a po analogiji s sveprisutnim kulturnim i postkolonijalnim studijima, “Jugoslavenski studiji“. Povezali smo se sa različitim skupovima, u zemlji i svijetu, koji obilježavaju ili će tek obilježiti, u svojevrsnoj inventuri povijesnog vremena, 20. g. od raspada Jugoslavije. Tako će Aktiv, a preko njega i Srpsko narodno vijeće (SNV), naš izdavač, biti među službenim pokroviteljima međunarodne konferencije “Think Yugoslavia 20 Years Later“, koju krajem godine priprema Institute for European Studies iz Bruxellesa. Niti tu nas ne zanima rašireno “kulturno ljevičarstvo“, jugonostalgija i slično nekritičko slavljenje bolje prošlosti. Zanima nas politička ostavština jugoslavenskih vremena. Od partizanskog ratovanja, preko stvaranja federalne države, do samoupravnog eksperimenta i nesvrstane politike. Ukratko, mislimo da je u suočenju sa krizom tzv. globalnog kapitalizma demokratski socijalizam i dalje živa alternativa. Pa i jedina moguća, baš u smislu aktualnijeg no ikad pokliča Rose Luxemburg: “Socijalizam ili barbarstvo!“ 

 

Član redakcije Novosti i urednik Aktiva

SREĆKO PULIG

 

MARKSIZAM I PROBLEM TOTALITETA

Kada danas hoćemo misliti marksizam, ne kao puki objekt znanstvenog istraživnja, izvana, već iznutra, kao samokritiku, tj. kao pokušaj marksističke kritike njegove isprekidane povijesti, onda se u nas moramo pitati i o sudbini marksizma u različitim društveno-političkim sistemima. U najgrubljim crtama: moramo se pitati kako je marksizmu bilo u socijalizmu, u socijalističkom projektu Jugoslavije, gdje je deklarativno bio vladajućom ideologijom. Te, što se s njime dogodilo nakon razaranja Jugoslavije i uspostave niza navodno liberalnih parlamentarnih demokracija, u kojima ne samo da je marksizam izgubio dominantnu poziciju, već je i otvoreno proganjan – kao nauk stran biću svih ovih novokomponiranih krpeža, tzv. nacija-država.

Ako je još uvijek ili ponovo tako da je dijalektika teorija i metoda radikalnog preobražavanja stvarnosti, prevladavanja svakog dogmatskog stupnja, svake forme (ma kako progresivna ona bila u prošlosti), koja teži da se trajno ustali i ako više ne odgovara ljudskim potrebama, onda ima nade za nadilaženjem ograničenja marksizama prošlosti u marksizmima budućnosti, koji još nisu napisani.

ZA AKTIVNO UČEŠĆE U ROMSKOM BLOKU
Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA)

Izložba i predavanje Vladimira Macura Za održivo stanovanje Roma
Predavanja: Branislava Žarković - Beograda, Robert Bu – Novi Sad, Katalin Beresku - Bukurešt, Slavka Mačakova - Košice
Jovana Gligorijević - Panel na temu Ko je odgovoran za unapređivanje stanovanja Roma

ZA AKTIVNO UČEŠĆE U ROMSKOM BLOKU Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) Izložba i predavanje Vladimira Macura Za održivo stanovanje Roma Predavanja: Branislava Žarković - Beograda, Robert Bu – Novi Sad, Katalin Beresku - Bukurešt, Slavka Mačakova - Košice Jovana Gligorijević - Panel na temu Ko je odgovoran za unapređivanje stanovanja Roma
utorak, 10.maj 2011.
09:30, CZKD

ZA AKTIVNO UČEŠĆE U ROMSKOM BLOKU
Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA)

Izložba i predavanje Vladimira Macure Za održivo stanovanje Roma
Predavanja: Branislava Žarković - Beograda, Robert Bu – Novi Sad, Katalin Beresku - Bukurešt, Slavka Mačakova - Košice
Jovana Gligorijević - Panel na temu Ko je odgovoran za unapređivanje stanovanja Roma

Prevođenje predavanja je obezbeđeno



ČETVRTAK 12 MAJ 2011, 09:30 – 17:30

PROGRAM:

09:30 – 09:50 – Registracija učesnika
09:50 – 09:55 – Uvodna reč

PREDAVANJA:

10:00 – 10:35 – Branka Žarković, Beograd – predavanje: Socijalno stanovanje u zaštićenim
uslovima

10:40 – 11:15 – Robert Bu, Novi Sad – predavanje: Održiva obnova romskih naselja u AP
 Vojvodini, R. Srbiji

11:20 – 11:55 – Katalin Beresku, Bukurešt – predavanje: Odakle bi trebalo da uzimamo modele

11:55 – 12:15 – Mali predah i kafa

12:15 – 12:50 – Slavka Mačakova, Košice – predavanje: Sveobuhvatan pristup ETH Slovačke
pomaže Romima da steknu pristojno stanovanje

12:55 – 13: 30 – Vladimir Macura, Beograd - Za održivo stanovanje Roma – Legalizacija i
 urbanizam


PAUZA
13:30 – 14:30 – Laki ručak

PANEL DISKUSIJA

14:30 – 16:30 Panel diskusija Ko je odgovoran za stanovanje Roma. Moderator
Jovana Gligorijević, Beograd.
U panelu učestvuju:
Osman Balić, Katalin Beresku, Robert Bu, Lazar Divjak, Slavka Mačakova i Živojin Mitrović i Vladimir Macura

RAZGOVORI SA PREDAVAČIMA

16:30 – 17:30 - Učesnici imaju priliku da vode slobodne razgovore sa predavačima
o održivom unapređivanju naselja i stanovanja Roma

delegirani javni prostor
Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u

Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u
sreda, 11.maj 2011.
18:00, CZKD

18:00 Zlatna jesen, Jan Tenhaven, Nemačka, Austrija, 2010, 94'

90-godišnji atletičari se sa puno duha pripremaju za svoje Olimpijske igre.

Film prati pet sportista, tokom njihovog najvećeg izazova – starosti. Kako svi imaju između 80 i 100 godina, njihov život je lična borba i trka protiv vremena. Ipak, oni su svi ujedinjeni u zajedničkom cilju – učestvovanju u World Masters prvenstvu. Život će se uskoro završiti – pa šta?


.

20:00 U najboljim godinama

Povod zа panel diskusiju je dokumentаrni film „Zlatna jesen“, priča o sportskim seniorima, starijim od 80 godina, koji se istrajno takmiče na Master Class Olimpijadi. Sa prdstavnicima i stanarima beogradskih domova za stara lica razgovaraćemo o trećem dobu, predrasudama i stereotipima koje naša i druge kulture imaju prema starima i šta mi svi možemo da očekujemo od društva kada se penzionišemo.

Učesnici:

Brankica Janković, direktorka Gerontološkog centra Bežanijska kosa

Miloš Nemanjić, predsednik Gerontološkog društva Srbije

Tajmin Dinko, korisnik Gerontološkog centra Bežanijska kosa

Moderator: Maja Vasić-Nikolić

Gosti: Hor Gerontološkog centra Bežanijska kosa

 


 

Dnevna karta za filmske projekcije je 100 RSD, a ulaz na tribine koje će biti organizovane posle filmova je slobodan

www.beldocs.rs

images
delegirani javni prostor
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA)- PREDAVANJA I PANEL "Ko je odgovoran za unapređivanje stanovanja Roma"
četvrtak, 12.maj 2011.
09:30, CZKD

ZA AKTIVNO UČEŠĆE U ROMSKOM BLOKU
Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA)

Izložba i predavanje Vladimira Macura Za održivo stanovanje Roma

 

Predavanja: Branislava Žarković - Beograda, Robert Bu – Novi Sad, Katalin Beresku - Bukurešt, Slavka Mačakova - Košice
Jovana Gligorijević - Panel na temu Ko je odgovoran za unapređivanje stanovanja Roma

Prevođenje predavanja je obezbeđeno



ČETVRTAK 12 MAJ 2011, 09:30 – 17:30

PROGRAM:

09:30 – 09:50 – Registracija učesnika
09:50 – 09:55 – Uvodna reč

PREDAVANJA:

10:00 – 10:35 – Branka Žarković, Beograd – predavanje: Socijalno stanovanje u zaštićenim
uslovima

10:40 – 11:15 – Robert Bu, Novi Sad – predavanje: Održiva obnova romskih naselja u AP
 Vojvodini, R. Srbiji
11:20 – 11:55 – Katalin Beresku, Bukurešt – predavanje: Odakle bi trebalo da uzimamo modele

11:55 – 12:15 – Mali predah i kafa

12:15 – 12:50 – Slavka Mačakova, Košice – predavanje: Sveobuhvatan pristup ETH Slovačke
pomaže Romima da steknu pristojno stanovanje
12:55 – 13: 30 –
Vladimir Macura, Beograd - Za održivo stanovanje Roma – Legalizacija i
 urbanizam


PAUZA
13:30 – 14:30 – Laki ručak

PANEL DISKUSIJA

14:30 – 16:30 Panel diskusija Ko je odgovoran za stanovanje Roma. Moderator
Jovana Gligorijević,
Beograd. U panelu učestvuju:
Osman Balić, Katalin Beresku, Robert Bu, Lazar Divjak, Slavka Mačakova i Živojin Mitrović i Vladimir Macura

RAZGOVORI SA PREDAVAČIMA

16:30 – 17:30 - Učesnici imaju priliku da vode slobodne razgovore sa predavačima
o održivom unapređivanju naselja i stanovanja Roma

delegirani javni prostor
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA)- PREDAVANJA I PANEL "Ko je odgovoran za unapređivanje stanovanja Roma"
četvrtak, 12.maj 2011.
09:30, CZKD

ZA AKTIVNO UČEŠĆE U ROMSKOM BLOKU
Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA)

Izložba i predavanje Vladimira Macura Za održivo stanovanje Roma

 

Predavanja: Branislava Žarković - Beograda, Robert Bu – Novi Sad, Katalin Beresku - Bukurešt, Slavka Mačakova - Košice
Jovana Gligorijević - Panel na temu Ko je odgovoran za unapređivanje stanovanja Roma

Prevođenje predavanja je obezbeđeno



ČETVRTAK 12 MAJ 2011, 09:30 – 17:30

PROGRAM:

09:30 – 09:50 – Registracija učesnika
09:50 – 09:55 – Uvodna reč

PREDAVANJA:

10:00 – 10:35 – Branka Žarković, Beograd – predavanje: Socijalno stanovanje u zaštićenim
uslovima

10:40 – 11:15 – Robert Bu, Novi Sad – predavanje: Održiva obnova romskih naselja u AP
 Vojvodini, R. Srbiji
11:20 – 11:55 – Katalin Beresku, Bukurešt – predavanje: Odakle bi trebalo da uzimamo modele

11:55 – 12:15 – Mali predah i kafa

12:15 – 12:50 – Slavka Mačakova, Košice – predavanje: Sveobuhvatan pristup ETH Slovačke
pomaže Romima da steknu pristojno stanovanje
12:55 – 13: 30 –
Vladimir Macura, Beograd - Za održivo stanovanje Roma – Legalizacija i
 urbanizam


PAUZA
13:30 – 14:30 – Laki ručak

PANEL DISKUSIJA

14:30 – 16:30 Panel diskusija Ko je odgovoran za stanovanje Roma. Moderator
Jovana Gligorijević,
Beograd. U panelu učestvuju:
Osman Balić, Katalin Beresku, Robert Bu, Lazar Divjak, Slavka Mačakova i Živojin Mitrović i Vladimir Macura

RAZGOVORI SA PREDAVAČIMA

16:30 – 17:30 - Učesnici imaju priliku da vode slobodne razgovore sa predavačima
o održivom unapređivanju naselja i stanovanja Roma

delegirani javni prostor
UZROCI NASILJA U POLITICI UZROCI NASILJA U POLITICI
petak, 13.maj 2011.
18:00, CZKD

Fondacija Fridrih Ebert i pokret Evropa nema alternativu Vas pozivaju na tribinu

"Uzroci nasilja u politici".
 

Na tribini će govoriti:
 

- Vesna Pešić,
- Čedomir Čupić,
- Slaviša Orlović.

 Božidar Jakšić

  
 

Govoriće se o govoru mržnje, promoterima nasilja i njihovoj ulozi, nasilju kao sredstvu komunikacije u srpskoj politici i nasleđu '90-ih.

delegirani javni prostor
LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE
ponedeljak, 16.maj 2011. − 17.maj 2011.
19:00, CZKD

Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike
 

Umetnost do kraja

16. i 17. maj 2011. od 19h


Umetnički kolektiv Turbosutra, u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju 16. i 17. maja organizuje tradicionalni Treći Laserski samit jeftine grafike u Paviljonu Veljković Centra za kulturnu dekontaminaciju.

I ove godine okupićemo mlade kreativce i zvezde iz oblasti dizajna, ilustracije i vizuelnih
komunikacija, sa ciljem promocije i afirmacije grafičkog dizajna među najširom publikom.

Ideja Laserskog samita jeftine grafike je da predstavi radove više od 150 dizajnera iz Srbije, regiona, ali i celog sveta.

Radovi će biti reprodukovani na standardnom kancelarijskom papiru A4 formata, štampanom na laserskom štampaču, u crno beloj tehnici, kako bi bili dostupni najširoj publici.

Cilj Laserskog samita jeftine grafike je da, s podjednakom pažnjom, predstavi radove najvećih zvezda svetskog dizajna, kao i talentovanih mladih stvaralaca čije vreme tek dolazi.

Na ovaj način će publici biti predstavljene sve nove prodorne tendencije u vizuelnom izražavanju, bez kreativnih ograničenja.

Ovaj događaj na originalan način oslikava duh vremena u kojem živimo i otvoreno govori o položaju dizajnera i umetnika u savremenom društvu.

Paviljon Veljković će i ovog maja biti transformisan u poseban poligon za prezentaciju, a monumentalno mesto zauzimaće laserski štampači na kojima će se reprodukovati predstavljeni radovi i po simboličnoj ceni prodavati posetiocima.

Vizuelno uživanje ne bi bilo potpuno bez odgovarajuće muzičke podloge:

Line-up:

Ponedeljak - 16. maj

19:00 - 19:45 / Biskoteka & Radoš Vujaklija
19:45 - 20:30 / Tijana Todorović & Maja Uzelac
20:30 - 21:15 / Flip & MKDSL
21:15 - 22:00 / RAP CATS
22:00 - 22:45 / Felony Flats & Nemanja Vasković YUBC
22:45 - 23:30 / Andrea 3000 & Saša Potežica

Ptorak - 17. maj

19:00 - 19:45 / Braća Burazeri
19:45 - 20:30 / Schwaba & Jakov Grasshoper
20:30 - 21:15 / Good Guys DJ set
21:15 - 22:00 / Marko Milosavljević & Ewox
22:00 - 22:45 / Nemanja Jehlička & Nikola Zmajević
22:45 - 23:30 / Piece of Shh... & Stung


Novina je da Laserski samit jeftine grafike ove godine počinje regionalnu turneju. Posle  Beograda, planirana je turneja po regionu i realizacija izložbe u Zagrebu i Ljubljani.

Ova manifestacija je prvi put organizovana maja 2009. godine, tema je bila “Umetnost u doba recesije”, a Drugi Laserski samit jeftine grafike je održan 10. i 11. maja prošle godine pod sloganom “Umetnost na silu”.     

Rezultat prva dva samita je objavljivanje knjige u kojoj su predstavljeni svi radovi sa prva dva samita.

INTERNACIONALNI PROLEĆNI LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE

INTERNACIONALNI PROLEĆNI LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE "UMETNOST DO KRAJA"
ponedeljak, 16.maj 2011. − 17.maj 2011.
19:00, CZKD

16. i 17. maj 2011. od 19h

 

 

Umetnički kolektiv Turbosutra, u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju 16. i 17. maja organizuje tradicionalni Treći Laserski samit jeftine grafike u Paviljonu Veljković Centra za kulturnu dekontaminaciju.

 

I ove godine okupićemo mlade kreativce i zvezde iz oblasti dizajna, ilustracije i vizuelnih

komunikacija, sa ciljem promocije i afirmacije grafičkog dizajna među najširom publikom.

 

Ideja Laserskog samita jeftine grafike je da predstavi radove više od 150 dizajnera iz Srbije, regiona, ali i celog sveta.

 

Radovi će biti reprodukovani na standardnom kancelarijskom papiru A4 formata, štampanom na laserskom štampaču, u crno beloj tehnici, kako bi bili dostupni najširoj publici.

 

Cilj Laserskog samita jeftine grafike je da, s podjednakom pažnjom, predstavi radove najvećih zvezda svetskog dizajna, kao i talentovanih mladih stvaralaca čije vreme tek dolazi.

 

Na ovaj način će publici biti predstavljene sve nove prodorne tendencije u vizuelnom izražavanju, bez kreativnih ograničenja.

 

Ovaj događaj na originalan način oslikava duh vremena u kojem živimo i otvoreno govori o položaju dizajnera i umetnika u savremenom društvu.

 

Paviljon Veljković će i ovog maja biti transformisan u poseban poligon za prezentaciju, a monumentalno mesto zauzimaće laserski štampači na kojima će se reprodukovati predstavljeni radovi i po simboličnoj ceni prodavati posetiocima.

 

Vizuelno uživanje ne bi bilo potpuno bez odgovarajuće muzičke podloge:

 

Line-up:

 

Ponedeljak - 16. maj

 

19:00 - 19:45 / Biskoteka & Radoš Vujaklija 

19:45 - 20:30 / Tijana Todorović & Maja Uzelac

20:30 - 21:15 / Flip & MKDSL

21:15 - 22:00 / RAP CATS

22:00 - 22:45 / Felony Flats & Nemanja Vasković YUBC

22:45 - 23:30 / Andrea 3000 & Saša Potežica

 

Ptorak - 17. maj

 

19:00 - 19:45 / Braća Burazeri

19:45 - 20:30 / Schwaba & Jakov Grasshoper

20:30 - 21:15 / Good Guys DJ set

21:15 - 22:00 / Marko Milosavljević & Ewox

22:00 - 22:45 / Nemanja Jehlička & Nikola Zmajević

22:45 - 23:30 / Piece of Shh... & Stung

 

 

Novina je da Laserski samit jeftine grafike ove godine počinje regionalnu turneju. Posle Beograda, planirana je turneja po regionu i realizacija izložbe u Zagrebu i Ljubljani.

 

Ova manifestacija je prvi put organizovana maja 2009. godine, tema je bila “Umetnost u doba recesije”, a Drugi Laserski samit jeftine grafike je održan 10. i 11. maja prošle godine pod sloganom “Umetnost na silu”.

 

Rezultat prva dva samita je objavljivanje knjige u kojoj su predstavljeni svi radovi sa prva dva samita.

 

www.laserskisamit.com

delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE PROJEKTA DVOSMERNIH ANTOLOGIJA SAVREMENE KNJIŽEVNOSTI KOSOVA I SRBIJE PREDSTAVLJANJE PROJEKTA DVOSMERNIH ANTOLOGIJA SAVREMENE KNJIŽEVNOSTI KOSOVA I SRBIJE "IZ PRIŠTINE, SA LJUBAVLJU" I "IZ BEOGRADA, SA LJUBAVLJU"
sreda, 18.maj 2011.
19:00, CZKD

Qendra Multimedija iz Prištine

i

BETON iz Beograda

 

Predstavljaju projekat

dvosmernih antologija

savremene književnosti Kosova i Srbije

 

Iz Prištine, s ljubavlju: savremena književnost Kosova na albanskom jeziku, Algoritam media, Beograd, 2011.

 

i

 

Nga Beogradi, me dashuri: tregimi i ri nga Serbia, MM, Pristina, 2011.

(Iz Beograda, s ljubavlju: savremena priča iz Srbije)

 

 

Govore: Jeton Neziraj, Skeljzen Malići, Saša Ćirić, Saša Ilić

Tekstove čitaju autori iz Prištine i Beograda: Arben Idrizi, Avni Rudaku, Tomislav Marković, Miloš Živanović

 

Pokrovitelj projekta: Evrtopska mreža za literaturu i knjige TRADUKI

images
delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE RADA ORGANIZACIJE MEMORIAL (RUSIJA)

PREDSTAVLJANJE RADA ORGANIZACIJE MEMORIAL (RUSIJA)
ponedeljak, 23.maj 2011.
19:00, CZKD

Fondacija Hajnrih Bel srdačno Vas poziva na dve manifestacije koje će tematizovati današnju Rusiju.

Zajedno sa direktorom naše moskovske kancelarije, Jensom Zigertom, pozvali smo dvoje sagovornika iz ruske organizacije za ljudska prava MEMORIAL da nas posete u Srbiji.

 

Predstavljanje rada organizacije MEMORIAL, Rusija.

 

U uvodnom delu Jens Zigert će predstaviti polazišta, ciljeve i aktivnosti ove organizacije, kao i njen značaj u ruskom društvu.

 

Elena Žemkova i Arsenij Roginski će na primeru nekoliko svojih projekta približiti prisutnima rad ove organizacije.

Posle prezentacije sledi diskusija sa predstavnicima Centra za ruske studije Filozofskog fakulteta u Beogradu i prisutnima.

delegirani javni prostor
MEMORIJAL POTČINJENOG ZNANJA
utorak, 24.maj 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI pozivaju vas na razgovor

“Memorijal podčinjenog znanja – Šta znači graditi memorijal bez ekonomske i političke moći?”  

Učestvuju: Andrew Herscher, Radna grupa Četiri lica Omarske (Mirjana Dragosavljević, Srdjan Hecigonja, Vladimir Miladinović, Nenad Porobić, Marija Ratković, Milica Tomić, Dejan Vasić, Jovanka Vojinović) Branimir Stojanović i Noa Treister sa širom publikom.

Andrew Herscher je pisac knjige “Violence Taking Place:  The architecture of the Kosovo Conflict”.

Ovaj program je podržao fond Rosa Luxemburg

images
PLAVO POZORIŠTE: PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE PLAVO POZORIŠTE: PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE
petak, 27.maj 2011.
20:00, CZKD

PLAVO pozorište

pozorišna laboratorija

 

 

Paganska fantazma

ili Tajna izdaje

 

U predstavi se koriste delovi iz ranohrišćanskih tekstova

«Jevanđelje po Judi» i «Jevanđelje po Mariji» i srpske tradicionalne pesme

 

 

«Znam ko si i odakle dolaziš. Potičeš iz besmrtnog carstva Barbelo. I nisam vredan da izgovorim ime onoga koji te šalje.»

 

«Čuj, sve ti je rečeno. Podigni oči i pogledaj u oblak i svetlost u njemu i zvezde oko njega. Zvezda koja vodi put tvoja je zvezda.»

 

Gospode, doživela sam te danas u viziji.”

Blagoslovena si jer se nisi uplašila kada si me ugledala! Jer gde je um, onamo je blago.”

Gospode, da li onaj koji ima viziju gleda kroz dušu ili kroz duh?”

Ne vidi ni kroz dušu ni kroz duh, već kroz um koji se nalazi između njih.”

 

 

Scenario i režija: Nenad Čolić

Glumci: Maša Jelić, Jelena Martinović, Milica Mraović, Marko Potkonjak

Dizajn scene i kostima: Ivana Čolić

Operativni direktor: Dubravka Vujinović

delegirani javni prostor
KONCERT: KOUHEI MATSUNAGA (OSAKA) I KDES/KOSMOPLOVCI KONCERT: KOUHEI MATSUNAGA (OSAKA) I KDES/KOSMOPLOVCI
subota, 28.maj 2011.
20:00, CZKD



Kouhei Matsunaga (Osaka)
KDES/Kosmoplovci (Beograd)


pristup slobodan


Kouhei Matsunaga rodjen je u Osaki, Japan. Studirao je arhitekturu i slušao hardcore techno i rap muziku. Počeo je da pravi muziku 1992. godine, fokusirajući se na eksperimentalnu muziku. Kouhei je radio sa umetnicima kao sto su Merzbow, John Watermann, Asmus Tietchens, RLW, Rudolf eb.er, Anla Courtis, Greg Davis, Conrad Schnitzler, Lesser, Mika Vainio (Pan Sonic), Mr Maloke (Puppetmastaz), Sean Booth (Autechre) i Sensational (ex Jungle Brothers, Wordsound). Takodje je učesnik i projekta NHK (Raster-Noton) sa Toshio Munehiro kao i projekta Internet Magic sa Max Turner-om (Puppetmastaz). Sada živi u Berlinu i Osaki.

 

http://www.ffss.info/kouhei/main.htm
http://www.discogs.com/artist/Kouhei+Matsunaga



KDES je audiovizuelni projekat grupe Kosmoplovci iz Beograda, platforma za zvučni i vizuelni eksperiment u formi živog performansa. KDES je aktivan od 2001. godine, nastupao je preko 15 puta na raznim lokacijama i festivalima u zemlji i inostranstvu (srbija, austrija, finska, australija, ceska, slovenija...) i u svoj rad uključio je i predstavio doprinose nekoliko stalnih i više privremenih članova: dominator, tatar, havoc, paranoid, dzho, ps, rashid, bob, kao i mnogih drugih čiji je vizuelni i intelektualni rad uključen u nastupe. KDES je saradjivao i nastupao uglavnom sam, ali i sa srodnim dušama kao što su Helmut Schaefer, Borut Savski, Sebastien Cross, Zbigniew Karkowski, Karl Jensac i drugi.

 

http://kdes.kosmoplovci.net
http://floatingjoint.kosmoplovci.net



U stalnoj potrazi za neverbalnim i univerzalnim konstantama, KDES i Kosmoplovci ispituju i proširuju granice audiovizuelne komunikacije, istražujući nova polja i mogućnosti zvuka i slike kao prenosnika informacija i ideja, u formama koje se obraćaju svima podjednako, bez obzira na jezik, generaciju, kulturu ili žanr. Rezultati ovakvih koncerata, koji se nikad ne pripremaju unapred već nastaju na licu mesta, sistematski se beleže; KDES insistira na javnoj dostupnosti materijala i samih performansa, zbog čega je audio i video snimke moguće u potpunosti pratiti i preuzeti preko zvaničnog sajta, torrent trekera i socijalnih mreža.
U duhu javnog eksperimenta, pristup na koncert se takodje ne naplaćuje.
http://www.kosmoplovci.net

OTVARANJE FESTIVALA OTVARANJE FESTIVALA "NOVO DOBA"
sreda, 8.jun 2011.
19:00, CZKD


Novo doba - Medjunarodni festival nesvrstanog stripa

19h  Video projekcija i razgovor

 Medijska arheologija : omladinska kultura u SFRJ

"Pesma koja traje", dokumentarna emisija, serija "Trezor",  52 minuta, maj 2011.

PESMA KOJA TRAJE - Medijska arheologija, platfroma za sakupljanje,
analizu, arhiviranje i prikazivanje medijske građe, počinje ciklus
programa Omladinska kultura u SFRJ emisijom Pesma koja traje.
Istrazujući kontekst, prethodnice i produkcijske mehanizme serije
nastale početkom 1980-ih, dolazi se do zanimljivog niza emisija
proizvedenih u toku nekoliko decenija medijske produkcije SFRJ koji
pokazuje promenu u procesu prenošenja vrednosti jugoslovenskog društva
omladini. Koristeći popularnu muziku za ovu komunikaciju, društveni i
medijski sistem pokazuju nivo ozbiljnosti i želje za sopstvenim
podmlađivanjem, i u razvoju medijske forme uslovno shvaćene kao
didaktičke muzičke omladinske emisije, može se pratiti i promena
statusa i značaja omladine u tom društvu. Serija Pesma koja traje
(urednik Jelica Zupanc) se analizira kroz poređenje sa sličnim ili
kontekstualno relevantnim emisijama (Sloboda panku, Četrdeset prva,
Klub usamljenih srdaca, Rok i revolucija i drugim), utiske tima
Medijska arheologija  o aktuelnoj percepciji ovih formi i kroz
razgovore sa rediteljima Zoranom Popovićem, Dragomirom Zupancem,
sociolozima Dušanom Grljom, Milanom Rakitom, Vladimirom Jerićem,
istoričarem umetnosti Branislavom Dimitrijevićem i teoretičarem
Branimirom Stojanovićem.

* Autorski tim Medijske arheologije: Aleksandra Sekulić, Jovan
Bačkulja, Boško Prostran, Ivica Đorđević, Nebojša Petrović; snimatelji
Milan Ilić, Milan Ljubinković, Milan Vrbić; montažer Branislava
Teodosić, reditelj Jovan Bačkulja, urednik Bojana Andrić

* Snimano 04.10. i 12.11.2010, Redakcija za istoriografiju

20h30 : GRRR! Program
Izložba strip tabli nastalih na grupnoj radionici inspirisanoj filmom
Dušana Makavejeva, "Nevinost bez zaštite", pod koordinacijom
kanadsko-srpske autorke, Nine Bunjevac i Aleksandra Zografa.
www.aleksandarzograf.com

21h : Otvaranje izložbe - Nina Bunjevac (Kanada)
Nina je strip autorka iz Kanade čiji se radovi nalaze u brojnim
izdanjima i antologijama kao što su Komikaze (Hr), Mine Shaft (SAD),
Inguine MAH! (It), Ženski strip na Balkanu (Hr), Giuda (It) itd. Često
se bavi problematikom imigranata i nacionalizmom, kao i univerzalnijim
temama poput osamljenosti ili ljubavne čežnje sagledavanim iz rakursa
ženskih protagonistkinja.
www.ninabunjevac.com

21:30h: Koncert - Lenhart Tapes, Crno Dete i EPP

Crno dete je jednočlani eksperimentalni rock bend.
Sirovi rock minimalizam - gitarski rifovi uz pratnju ritam mašine i
semplova. Jednostavni muzički elementi uobličeni su u slojevite
kompozicije, odsvirane uživo. Bazirano na klasičnom rocku, japanskom
noiseu i elektronskoj muzici XX veka.

Kao solo izvođač, Vladimir Lenhart / Lenhart Tapes (Klopka za pionira,
Pamba) bavi se manipulacijom audio kaseta koristeći prethodno snimljen
materijal u različite svrhe, koji miksa uživo uz pratnju originalnih i
ritmičnih loop-ova, tretirajući vokmene kao muzičke instrumente.

Fanzin Ceger 17 - Nina Bunjevac
Štampamo Zorku, poznatu strip junakinju, belom bojom. Ponesite majice
crne, crvene i zelene.



www.novodobafestival.net

delegirani javni prostor
ČITAJUĆA GRUPA - RAZMENA VEŠTINA ČITAJUĆA GRUPA - RAZMENA VEŠTINA
subota, 11.jun 2011.
14:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

ČITAJUĆA GRUPA – RAZMENA VEŠTINA

SVAKE SUBOTE, 14:00-18:00, UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI, CZKD,

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas da se uključite u rad grupe “Razmena veština”.

Razmena veština je javni socijalni prostor kreiran od strane ljudi koje spaja ljubav prema računarima.

Računarska tehnika, elektronika, programski jezici, modifikovanje hardvera, ali i društveni aspekti računarstva poput politike slobodnog softvera i pitanja intelektualne svojine i privatnosti, stalna su tematska osnova Razmene veština.

"Razmena" se, baš kako je to svojstveno "geek" kulturi, odvija u medijumu socijalizacije, gde je, koliko teško, toliko i nepotrebno, praviti razliku između predavača i učenika, između edukacije i druženja. Tako i sam program ovih skupova često nastaje na licu mesta i odražava trenutni fokus svakog od učesnika.

"Razmena" je otvorena i za učešće ljudi čije oblasti interesovanja nisu vezane isključivo za računare, a koji prepoznaju vrednost slobodne razmene i širenja znanja.

Razmena veština zajedno sa Razmjenom vještina u Hrvatskoj (http://www.razmjenavjestina.org/) i Spodeli znaenje u Makedoniji (http://b10g.spodeli.org/) čini deo regionalne mreže srodnih incijativa. Ova mreža više puta godišnje organizuje regionalnu hakersku antikonferenciju pod nazivom "Ništa se neće dogoditi" (NSND, http://www.nsnd.org/), kao i učešće ljudi iz svoje zajednice na "Chaos Communication Congress" (CCC, http://www.ccc.de/), globalnom hakerskom skupu koji se održava svake godine u Berlinu.

Za više informacija pogledajte http://haklabbeograd.github.com/


 

Kontakt osoba: haklabbeograd@gmail.com ili noa.treister@gmail.com

RAZMENA VEŠTINA: PROJEKCIJA 1.I 2. EPOZODE DOKUMENTARNOG FILMA:

RAZMENA VEŠTINA: PROJEKCIJA 1.I 2. EPOZODE DOKUMENTARNOG FILMA: "BBS:THE DOCUMENTARY"
subota, 11.jun 2011.
18:30, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

RAZMENA VEŠTINA: Projekcija 1. i 2. epizode dokumentarnog filma "BBS: The Documentary

U subotu, 11. juna, prikazaćemo prve dve od 8 epizoda dokumentarnog filma "BBS: The Documentary". Projekcija će trajati 90 minuta, i nakon nje će uslediti diskusija. Svake naredne subote, u istom terminu, prikazaćemo preostale epizode.

U osvit revolucije ličnih računara nastaju i novi načini komunikacije između pojedinaca. BBS-ovi (BBS - Bulletin Board System) su svojevrsna ostrva u kiberprostoru na kojima cvetaju žive zajednice i stvaraju društveno-tehnički fenomen BBS kulture. "BBS: The Documentary" istoričara tehnologije Džejsona Skota kroz intervjue sa pionirima i učesnicima BBS scene vodi gledaoca kroz istoriju ovih, može se reći, socijalnih mreža pre socijalnih mreža. Tri decenije kasnije, ljudska potreba za komunikacijom jednako je snažna – promenila su se samo tehnička sredstva. BBS kultura je tako transformisana u internet kulturu kakvu poznajemo danas.

http://www.bbsdocumentary.com/

Jezik filma: engleski

 

Za više informacija o “Razmeni veština” pogledajte http://haklabbeograd.github.com/

PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE
nedelja, 12.jun 2011.
22:00, CZKD

PLAVO pozorište

pozorišna laboratorija

                   u okviru festivala DAH teatra Prenošenje plamena

 

PAGANSKA FANTAZMA

ili

Tajna izdaje

Naivni pozorišni resital posvećen nepoznatom kompozitoru koji je čovek iz naroda

 

 

“Paganska fantazma ili Tajna izdaje je jedno numinozno iskustvo. To iskustvo je propraćeno ekstazom. Ta ekstaza doživljava svoj vrhunac u kome se otkriva tajna izdaje. Tajna izdaje je jedna apsurdna i nelogična ideja po kojoj je postojao projekat stvaranja novoga sveta. Po tom projektu jedan učitelj obučava svoga učenika kako da ga ovaj izda i za nešto novca ga preda vlastima i tako omogući da se stvaranje novoga sveta dogodi.”

 

Scenario i režija: Nenad Čolić

Glumci: Maša Jelić, Marko Potkonjak, Jelena Martinović, Milica Mraović

Dizajn scene i kostima: Ivana Čolić

Operativni direktor: Dubravka Vujinović 

Dizajn plakata i programa: Ivana Čolić

Realizaciju predstave pomogli su: Skupština grada Beograda – Sekretarijat za kulturu

Zahvaljujemo se: Izdavačkoj kući KLETT, Centru za kulturnu dekontaminaciju

OEBS: PRIKAZIVANJE FILMA

OEBS: PRIKAZIVANJE FILMA "GODINE KOJE SU POJELI SKAKAVCI"/TRIBINA O ODGOVORNOM IZVEŠTAVANJU MEDIJA
sreda, 15.jun 2011.
16:30, CZKD

 

ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU "MISIJA U SRBIJI PREDSTAVLJA

 

film "Godine koje su pojeli lavovi" Bore Kontića

 

Nakon prikazivanja filma biće održana tribina o odgovornom izveštavanju medija.

 

Učesnici tribine su: Nadežda Gaće, Boro Kontić (autor filma), Dinko Gruhonjić i Borka Pavićević,

 

moderator je Dejan Anastasijevic.

OM TEATAR, RINGKEBING, DANSKA : 79 FROJD

OM TEATAR, RINGKEBING, DANSKA : 79 FROJD
četvrtak, 16.jun 2011.
17:00, CZKD

ČETVRTAK, 16.JUN U 17H I 20H

PREDSTAVA OD 20H RASPRODATA!

 

Predstava je inspirisana pričom danske ekspedicije na severoistočnom Grenlandu.

Iglu je dobro mesto da se ljudi okupe i slušaju priče, avanture i tragedije heroja i misterioznih bića nevidljivog sveta. U našem iglu mi pričamo priče o Ludvigu Mylius-Erichsenu, Nielsu Peteru Hoeg-Hagenu i Jorgenu Bronlundu. Tri mlada čoveka koji su se usudili da istražuju obalu Grenlanda 1907. Godine , kako bi ucrtali mapu ove ogromne zemlje od leda. Njih trojica, naoružani hrabrošću koja se graničila sa ludošću, krenuli su u magičan i prelep, ali podmukao i okrutan svet od leda. Uspeli su da završe  mapu, ali nisu uspeli da se vrate na brod. Tela Mylius-Erichsena i Hoeg-Hagena nisu nikada pronađena, ali je telo Bronludna pronađeno zamrznuto sa dnevnikom koji je dokumetnovao njihov put, i smrt njegovih prijatelja. Našli su i mapu sa ucrtanom nepoznatom tačkom koju su oni nazvali: Fjord Jorgena Bronlundsa, Fjord Ha-gensa, Zemlja Mylius-Erichsensa i Fjord 79'.

 

Igraju:
Hisako Miura: Niels Peter Hoeg-Hagen
Sandra Pasini: Jorgen Bronlund
Annemarie Waagepetersen: Ludvig Mylius-Erichsen
Text:
Jorgen Bronlund
Achton Friis
Ludvig Mylius-Erichsen
Leo Sykes
Dramaturgija i režija:
Leo Sykes
Rad na razvoju likova i scenskog materijala:
Sandra Pasini
Scenografija, dizajn kostima i objekata:
Antonella Diana
Dizajn maski:
Antonella Diana and Deborah Hunt
Dizaner svetla:
Kim Rostgaard I ansambl
Muzika:
F. Schubert, H.C. Lumbye, A.
Vivaldi, C.K. Lee, Annemarie Waagepetersen
i narodne pesme iz Grenlanda, Gruzije, Švedske i Danske
Muzički aranžmani:
Annemarie Waagepetersen i ansambl
Produkcija:
Teatret OM
Lutka u senci:
Hisako Miura
Animacija senki:
Mette Skov
Instrument vetra:
Márcio Vieira

delegirani javni prostor
DIJALOZI VOJVOĐANSKIH KULTURA - DOKUMENTARNI FILMOVI

DIJALOZI VOJVOĐANSKIH KULTURA - DOKUMENTARNI FILMOVI
petak, 17.jun 2011.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i produkcijske kuće "Beomedia" i “Tušta i tma” iz Novog Sada, imaju čast da vas pozovu na javnu projekciju filmova koji su nastali tokom realizacije projekta “Dijalozi vojvođanskih kultura”.

Projekat i pet dokumentarnih filmova bave se temama koje su od velikog značaja, kao što su male verske zajednice, domicilno i raseljeno stanovništvo, položaj LGBT zajednica, readmisija i odnos manjinskog i većinskog stanovništva.

17.6. petak, 19h:

 

STRAH OD BLIŽNJEG SVOG 19.00-19.30h

Dokumentarac „Strah od bližnjega svoga“ iz serijala Dijalozi vojvođanskih kultura, zasnovan je na ličnim ispovestima pripadnika malih verskih zajednica u Vojvodini. Njihove priče su neretko teške i govore o diskriminaciji i lošim iskustvima koje su imali tokom života, a film dotiče i zakonsku regulativu Srbije, u kojoj se nalaze mnoge diskriminatorne odredbe koje onemogućavaju ili otežavaju funkcionisanje i registraciju malih verskih zajednica na ovim prostorima. Autorke filma su Maja Leđenac i Jelica Nikolić.

 

ŽIVOT PORED 19.30-20.00h

Film govori o životu mladih Srba i Mađara u mestu Temerin, nadomak Novog Sada, poznatom po međunacionalnim incidentima koji su punili stupce novina proteklih desetak godina. Autor, Dalibor Stupar, u razgovoru sa ljudima iz tog grada došao je do zaključka da postoji visoki stepen podeljenosti po nacionalnoj osnovi među meštanima, i mladim i starim. Grafiti mržnje i tuče nisu retkost, a mladi imaju i odvojen noćni život. Svetla tačka Temerina jeste muzika i takozvana “Peđina šupa”, mesto koje spaja mlade svih nacija i koji uz svirku i koncerte ne primećuju razlike i ismevaju predrasude.

 

KOGA VOLIMO  20.00-20.30h

Epizoda „Koga volimo“, dokumentarnog serijala Dijalozi vojvođanskih kultura, dotiče temu života LGBT populacije u Srbiji i Vojvodini. Kroz intimne priče sagovornika o svojim ljubavnim i životnim vezama, autorka Jelena Anđelovski pokazuje da biti gej ili lezbejka nije nikakav neobičan fenomen sam po sebi, već način života, doduše komplikovanog i traumatičnog života u kontekstu političke i društvene stigmatizacije. Film govori i o teškim temama, kao što su porodični odnosi i izopštavanje iz svakodnevnog života. A na gledaocima je da zaključe da li ima osnove za bilo kakvu vrstu diskriminisanja ovih sasvim "običnih ljudi".

20.30-21.00h

U diskusiji posle filma ucestvovace priducenti filma, autori i publicista Mirko Djordjevic...

delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE IZLOŽBE NO NETWORK, TIME MACHINE BIJENALE, Atomski bunker, Konjic, BiH 27. maj - 27. septembar 2011

PREDSTAVLJANJE IZLOŽBE NO NETWORK, TIME MACHINE BIJENALE, Atomski bunker, Konjic, BiH 27. maj - 27. septembar 2011
subota, 18.jun 2011.
18:00, CZKD

O izložbi govore: kustos Branislav Dimitrijević, asistentice i ko-urednice vodiča bijenala Anja Bogojević i Amila Puzić, i umetnici Igor Grubić i Radenko Milak.

 

Pre razgovora biće prikazana emisija RTS-a ART ZONA: «VREMENSKA MAŠINA ARK D-0»

Urednik i autor emisije: Danijela Purešević

Trajanje: 23 minuta

 

TIME MACHINE - NO NETWORK 

Atomska ratna komanda u bosanskohercegovačkom gradu Konjicu je jedan od tri najveća podzemna objekta sagrađena u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, te jedan od najobimnijih građevinskih projekata u njenoj istoriji. S namerom da pruži utočište komandi Jugoslovenske Armije i 350 odabranih ličnosti u slučaju atomskog rata, ovaj objekat je bio u izgradnji gotovo tri decenije (od 1950-ih do 1970-ih) i koštao je pet milijardi dolara. ARK danas ima sve odlike propale hladnoratovske investicije. Nuklearna katastrofa koju je trebalo da preživi nikada se nije dogodila, a država, koja se sistematski spremala za odbranu u slučaju takve katastrofe, raspala se u konvencionalnom ratu vođenom tehnološki mnogo nazadnijim sredstvima.

Bunker u Konjicu danas može da postane „vremenska masina“ koja nas potiče da otputujemo kako u prošlost, tako i u budućnost. To putovanje može biti pokrenuto i motivisano inovativnim praksama savremene umetnosti kao formama istraživanja i ispitivanja implikacija i posledica ovog jedinstvenog objekta i njegove istorijske priče.

U domenu savremene kulture i medija, ovaj projekat otvara teme koje su odraz dominirajućeg „pred-apokaliptičnog“ raspoloženja: klimatske promene, zagađenje životne sredine, ubrzano iskorišćavanje prirodnih izvora energije, rasprostranjenost nuklearnog arsenala (uz mogućnost da ne samo države, nego i moćni pojedinci mogu da razviju i upotrebe takvo oružje), drastično povećanje stanovništva i samim tim i siromaštva, širenje „trećeg svijeta“ u globalnom „post-industrijskom“ ekonomskom i političkom sistemu, represivni diktatorski režimi i rastući verski fanatizmi koji najavljuju skori „smak sveta“, itd.

Naziv prvog bijenala, TIME MACHINE - NO NETWORK, proizlazi iz jednostavne opservacije: bunker je zaštićen i izolovan prostor i onemogućava korišćenje savremenih oblika individualne komunikacije poput mobilnih telefona koji nam javljaju da tu mreža nije dostupna („no network connection“). U takvoj fizičkoj i psihičkoj izolaciji, to će pre postati prostor za nemirno i anksiozno promišljanje, nego za neku samouverenu i neometanu komunikaciju. Naglašavajući svojstvo umetnosti da proizvodi znanje i emocije koji međusobno utiču jedni na druge, želimo preispitati sveprisutnu retoriku networkinga koja prečesto isključuje fokusiranu subjektivnu/zajedničku usamljenost iz koje proističe umetničko delovanje. Međutim, pozvani umetnici su pre svega oni čiji se rad bavi različitim aspektima „umetničkog istraživanja“ i drugim „nedisciplinarnim“ načinima intersubjektivne produkcije u polju savremenog iskustva, koje postaje sve ispražnjenije od refleksivne komunikacije u „zajedničkom jeziku“.

Kao prateći događaj izložbe NO NETWORK – VREMENSKA MAšINA, Centar za kulturnu dekontaminaciju (Beograd) organizuje trodelnu seriju okruglih stolova koji kreiraju kontekstualni pejsaž izložbe. Cilj serije okruglih stolova je ne samo refleksija istorijskih i teorijskih pitanja podstaknutih Hladnim ratom u njegovom istorijskom okviru, nego razumevanje gramatike sadašnjih i budućih tenzija u politici, društvu i kulturi.

Prva serija okruglih stolova HLADNI RAT 1 - DRŽAVA održala se u Sarajevu, Mostaru i Konjicu 2-4. decembra 2010. Fokus diskusija je bio na specifičnoj poziciji Jugoslavije tokom Hladnog rata; njenoj spoljnoj politici i odnosu prema supersilama; njenoj unutrašnjopolitičkoj dinamici i odnosu njene vojno-tehnološke spremnosti nasuprot proklamovanoj politici mira i sigurnosti. Prilog diskusiji dali su istoričari, politikolozi, diplomate, novinari i direktni istorijski učesnici epohe Hladnog rata.

Druga serija okruglih stolova HLADNI RAT 2 - DRUŠTVO održala se u Beogradu, Sarajevu i Konjicu od 8-10. aprila 2011. Fokus ove serije okruglih stolova je razumevanje dva tipa antagonizama: prvog, između dve različite vizije društva - socijalističkog i liberalno-kapitalističkog; i drugog, između dva kulturna konstrukta, Istoka i Zapada. Oba antagonizma imaju implikacije na današnji svet: ubrzano nestajanje koncepata društva i mira koji su zamenjeni pojmovima zajednice i sigurnosti, odnosno reprodukcije i ponavljanja - kulturne razlike Istok/Zapad produkovane tokom Hladnog rata, kroz pojmove tranzicije, demokratizacije i privatizacije.

Završna serija diskusija HLADNI RAT 3 – POJEDINAC održaće se u 25-27. septembra 2011, i baviće se taktikama i strategijama preživljavanja pojedinca u odnosu na retoriku straha, apokaliptičnih scenarija, teorije zavere... Okrugli sto će istražiti proizvodnju “figura” karakterističnih za Hladni rat: političkog zatvorenika i imigranta, disidenta i doušnika, špijuna i aktivistu ljudskih prava, odnosno postaviti pitanje kako je ovaj prostor između izdaje i vernosti, ljudskih prava i ludila, transformisan u današnji svet hipersigurnosti koji prepoznaje samo jednu sveprisutnu i nevidljivu figuru teroriste.

 

Umetnici:

Hüseyin Bahri ALPTEKIN (5.01a)

Caner ASLAN (10.02)

Maja BAJEVIĆ (8.104)

BLUE NOSES (5.31)

Veronica BROVALL (9.01)

BUNKER RESEARCH GROUP (7.03b – 7.03f)

Petr BYSTROV (9.02)

Lana ČMAJČANIN i Igor GRUBIĆ  (5.27)

Braco DIMITRIJEVIĆ (5.03)

Jim FINN (5.09)

Tina GVEROVIĆ i Siniša ILIĆ (8.103), (4.03), (8.109 – 8.118)

Allard van der HOEK (izloženo na više mjesta u bunkeru)

Vlatka HORVAT i Tim ETCHELLS (4.11), (4.05)

Pravdoljub IVANOV (blok 8)

Villu JAANISOO (10.01)

Bojan JOVANOVIĆ i Smilja IGNJATOVIĆ (3.41a)

Šejla KAMERIĆ (8.02, 8.03, 8.04, 8.05, 8.06)

Karsten KONRAD (5.01)

Marko LULIĆ (ispred zgrade 3)

Basim MAGDY (ispred zgrade 3), (5.20a)

David MALJKOVIĆ (4.07)

Radenko MILAK (5.25a)

Mladen MILJANOVIĆ (7.01)

MUZEJ AMERIČKE UMETNOSTI, BERLIN (8.01)

Ioana NEMES (8.107)

Ahmet ÖĞÜT (hodnik između bloka 2 i 3)

Milija PAVIĆEVIĆ (4.15)

Marko PELJHAN (6.07)

Ivan PETROVIĆ (8.09 – 8.15)

Tobias PUTRIH (5.33)

Lisi RASKIN (8.16)

Lala RAŠČIĆ (blok 11)

RÖMER + RÖMER (tunel kod ulaza u blok 7)

Erzen SHKOLOLLI (blok 8)

GRUPA SPOMENIK (5.29a)

Alma SULJEVIĆ (4.01)

SZ. BERLIN, (6.05b), (6.07), (tunel)

Nebojša ŠERIĆ SHOBA, (8.01c)

ŠKART (5.39)

Wolfgang THALER (blok 9)

Dragoljub Raša TODOSIJEVIĆ (8.102)

Jelena TOMAŠEVIĆ (8.01a)

Natalija VUJOŠEVIĆ (4.21 i 4.23)

XYZ (Matej Gavula & Milan Tittel) (8.07), (4.25), (4.09), (3.13)

 

 

Direktor bijenala:

Edo Hozić

 

Izvršni direktor:

Ninoslav Verber

 

Glavni ko-ordinator:

Sandra Miljević Hozić

 

Selektori:

Branislav Dimitrijević i Petar Ćuković

 

Kustos:

Branislav Dimitrijević

delegirani javni prostor
DIJALOG DIJALOG "VETERANI I UMETNICI/E"
utorak, 21.jun 2011.
17:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

 

Dijalog „Veterani i umetnici/e“

Učitelj neznalica i njegovi komiteti,

Učitelj neznalica i njegovi komiteti i Centar za ratnu traumu pozivaju vas na Dijalog „Veterani i umetnici/e“ koji će se održati u CZKD u 21.6. od 17 do 20h.

Dijalog se održava u okviru programa Dijalozi „Veterani i mladi“ koji Centar za ratnu traumu (CZRT) već treću godinu sprovodi u Srbiji.

Ovaj specifični Dijalog koji zajedno organizuju CZKD i CZRT namenjen je umetnicima/cama. Iako su Dijalozi generalno usmereni na mlade ljude (17-25 god) ovog puta godine nisu ograničenje.

Pozivamo vas da se blagovremeno prijavite i učestvujete u ovom Dijalogu. Rok za prijavljivanje je petak 17.6.2011. Broj mesta je ograničen.

Molimo vas da svoje učešće najavite i dogovorite sa Noom Treister na:

noa.treister@gmail.com

064 3162 558

 

 

Šta je dijalog „Veterani i mladi“?

To je prilika da se mladi ljudi sretnu i razgovaraju s ljudima koji imaju iskustvo rata (ratni veterani) u delimično uokvirenom i facilitiranom dijalogu, odnosno u dijalogu koji ima postavljenu formu i osobu zaduženu da olakšava i usmerava proces razgovora. Kroz ovaj dijalog mladi ljudi dobijaju priliku da sa ratnim veteranima razgovaraju o iskustvima, stavovima, osećanjima, posledicama koje imaju veze sa ratom u ličnom, porodičnom, i širem društvenom smislu. Dobijaju priliku da čuju o tome šta rat znači za pojedinca i njegove bližnje, šta je ratna trauma, šta je „pobeda“, a šta „poraz“. Ali dijalog je i prilika da mladi govore o svojim iskustvima i osećanjima vezanim za skoriju ratnu prošlost i za ono što se danas oko nas u društvu dešava.

 

Koja je svrha ovih dijaloga?

Puno toga slušamo o skorašnjim ratovima preko medija, kroz dokumentarne i igrane filmove, od raznih analitičara i bezbednosnih stručnjaka, od istoričara i političara. Dosta toga i znamo o tim ratovima. Ali ono što čujemo je pre svega povezano s podacima, faktografijom (broj poginulih, stradalih, nestalih, izbeglih, spaljenih kuća...) ili sa ekstremnijim događajima (zločini, silovanja, ubistva civila...). Iako se i ovi podaci još uvek vrlo razlikuju između sebe (posebno kada se o njima govori kroz nacionalnu prizmu) većina ljudi ima svest o postojanju ovakvih događaja. Međutim, mi o ratu generacijama unazad slušamo kao o „zanimljivom“ muškom iskustvu kroz koje su prolazili naši dedovi, o nečemu kroz šta se brani država i narod, postaje heroj, nečemu što je izazov za „prave“ muškarce, i o nečemu što je uvek pravdoljubivo i dobro. Ono o čemu nemamo prilike da slušamo je sudbina pojedinaca i njihovih porodica u ratu. Pre svega, dok se glas direktnih žrtava posle rata donekle i može čuti, vrlo je malo prilika u kojima možemo čuti ljude koji su u ratu nosili oružje, one koji su ratovali. Ovo je prilika da se čuje: o tome zašto neko u rat krene, šta tada o tome misli, kako mu je dok rat traje, kako mu je posle njega, šta se za to vreme dešava s njegovom porodicom, čega se boji, čemu se nada, da li ima posledica...?

Dakle, svrha ovoga je da počnemo da slušamo jedni druge, da učimo iz iskustva jedni od drugih, da pokušavamo da se razumemo, da razvijamo kritičko mišljenje, da gledamo jedni na druge kao na važne i jednakopravne članove društva... A svrha je i da počnemo da dublje i smislenije razmišljamo o ratu, posledicama rata, nasilju, predrasudama, mržnji...

 

Zašto veterani?

U Srbiji ima najmanje 500 000 veterana iz ratova koji su se odvijali od 1991. do 1999. godine.

Veterani imaju iza sebe iskustvo rata, iskustvo ekstremnog nasilja, nešto što je samo po sebi neprepričljivo i neprenosivo, a nema ni potrebe za njegovim sveukupnim prepričavanjem. Ali veterani imaju iskustvo koje većina nas nema (a nadamo se da ga neće ni imati), o kome žele da govore, i o kome imaju šta da nam kažu. Puno toga možemo naučiti iz ovog razgovora sa veteranima o nasilju, spirali nasilja, posledicama nasilja, o ratnoj traumi i njenim posledicama, o stavovima i promenama stavova.

Veterani su u Srbiji posle minulih ratova gurnuti na društvenu marginu, pre svega oni kod kojih je taj identitet jasno izražen i finansijski tereti državu (ratni invalidi, osobe koje boluju od PTSP-a („vijetnamskog sindroma“)...). Država i društvo na njih često gledaju kao na teret ratova u kojima uglavnom „nismo učestvovali“ i posmatraju ih kao posledicu rata i potrošače socijalnih delova budžeta.

Međutim, mnogi veterani imaju potrebu da budu korisni društvu i njegovoj izgradnji danas, žele da svoje iskustvo konstruktivno upotrebe u društvu kroz razvijajanje kritičkog odnosa prema ratu i nasilju kod mladih, kroz prevenciju ratova i nasilja i anti-ratno delovanje uopšte.

Ovi dijalozi su zato prilika i za veterane i za društvo da naprave korake ka integraciji jednog od svojih segmenata na konstruktivan i koristan način.

 

Kako izgleda dijalog?

Sedimo u krugu, svi/e zajedno, petnaestak učesnika/ca, trojica veterana, voditelj.

Upoznamo se.

Razgovaramo. Postavljamo pitanja i slušamo odgovore.

Traje od 2,5 do 3 sata.

Ukoliko želite, možete pogledati kratki film koji govori o Dijalozima u Srbiji: http://www.youtube.com/watch?v=AlO-ElFOdto

 

Ko smo mi (Centar za ratnu traumu - CZRT)?

Mi smo grupa ljudi, neprofitno udruženje koje radi na prevazilaženju ratne traume u društvu trudeći se da konstruktivno upotrebi ratna iskustva veterana i proizvede kvalitativnu promenu društvenih odnosa post-ratne Srbije i regiona.

Centar za ratnu traumu svoju misiju vidi kao Izgradnju mira na Zapadnom Balkanu kroz ublažavanje psihičkih posledica ratova na pojedinca, porodicu i društvo i konstruktivnu upotrebu ratnog iskustva u društvu.

Više o Centru i programima koje sprovodimo možete videti na www.wartrauma.org

videos

delegirani javni prostor
UZROCI NASILJA U PORODICI

UZROCI NASILJA U PORODICI
sreda, 22.jun 2011.
18:00, CZKD

 

Fondacija Fridrih Ebert i pokret Evropa nema alternativu Vas pozivaju na tribinu "Uzroci nasilja u porodici".


Govoriće:
- Lazar Pavlović - predsednik Gej strejt alijanse,
- Dušica Popadić - direktorka Incest trauma centra,
- Gordana Gasmi - profesorka Univerziteta Singidunum i stalna saradnica Ministarstva rada i socijalne politike.

Na tribini će se govoriti o: pitanjima ljudskih prava i tolerancije u okviru porodice, pitanju različitosti, ulozi države, ulozi roditelja po pitanjima tolerancije i ljudskih prava, pravnom aspektu problema, nasleđu ’90-ih, uticaju interneta i drustvenih mreza. Takodje jedna od tema tribine je i pitanje koliko javnost u Srbiji svojim postupanjem stvara atmosferu u kojoj je nasilje svakodnevica pa čak i društveno poželjno ponašanje sa kojim se treba usaglasiti.

delegirani javni prostor
MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV TORTURE

MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV TORTURE
petak, 24.jun 2011.
18:00, CZKD

 

 

   MEĐUNARODNA MREŽA POMOĆI IAN I CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU

pozivaju vas na:

Umetnički događaj i okrugli sto povodom obeležavanja 26. juna, Međunarodnog dana borbe protiv torture

 

 

                                                               ZA SVET BEZ TORTURE

 

18:00 – 18:20h Uvodna reč

 

Adriano Martins – Zamenik šefa delegacije Evropske unije u Srbiji

Judita ReichenbergKoordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji

Miloš Janković – Zamenik Zaštitnika građana Republike Srbije za zaštitu prava lica lišenih slobode

Sanja Jašarević Kužić – Pomoćnica direktora, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava

Jelena Lončarević- Direktorka IAN Centra za rehabilitaciju žrtava torture

Borka PavićevićDirektorka Centra za kulturnu dekontaminaciju

Moderator: Nataša Cvetković Jović, Predsednica Međunarodne mreže pomoći, IAN

 

18:30 – 19:00h Pozorišna radionica “Uz Hamleta”

 

Duša i Videa, udruženja korisnika psihijatrijskih usluga iz Beograda i umetnička grupa Compagnie Arti-Zanat Pariz/Beograd

Kroz umetničku radionicu koja kao radni predložak uzima Šekspirovog Hamleta i njegove velike teme osvete, ludila, zavisti i ljubomore, inicirano je šestoro ljudi da predstave svoja razmišljanja i iskustva o životu sa mentalnim poremećajem i javno govore o načinu na koji se društvo i institucije odnose prema njima.

 

19:10 – 20:30h Okrugli sto

Zaustavimo dehumanizaciju i zaustavićemo torturu

 

Doc. dr Vladimir Jović- psihijatar i psihoanalitičar, IAN Centar za rehabilitaciju žrtava torture

Richard Grolleau - glumac, član Compagnie Arti-Zanat i voditelj umetničke radionice

Dragan Jugović- predsednik udruženja Duša i učesnik u radionici

Vesna Avramović - članica udruženja Videa i učesnica na radionici

dr Milan Davidović - psihijatar, Načelnik Dnevne bolnice Padinska Skela

Doc. dr Đorđe Alempijević - sudski patolog, Institut za sudsku medicinu

Moderator: Branimir Stojanović – psihoanalitičar, CZKD

 

Okrugli sto će diskutovati probleme u sprečavanju i prevenciji torture, nehumanog i degradirajućeg ponašanja i procesima rehabilitacije žrtava torture. Rehabilitacija žrtava nije samo medicinska, psihološka, pravna i socioekonomska podrška, već podrazumeva društvenu akciju koja će podržavati ponovnu izgradnju pokidanog i slomljenog života žrtve i njihovih porodica, ali se istovremeno boriti i protiv nekažnjivosti počinilaca.

 

20:30h-Koktel

 

Obelezavanje Međunarodnog dana borbe protiv torture deo je projekata: Prevencija torture i rehabilitacija žrtava i Sveobuhvatnog programa rehabilitacije za žrtve torture u Srbiji i Bosni i Hercegovini koji se finansiraju sredstvima Evropske Unije, kao i projekta Integrisani servisi za zaštitu mentalnog zdravlja i socijanu zaštitu za model region koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Holandije kroz MATRA program.

delegirani javni prostor
RANKO PAVIĆ: PRVA PROMOCIJA KNJIGE  AUT FUTURA u Beogradu RANKO PAVIĆ: PRVA PROMOCIJA KNJIGE AUT FUTURA u Beogradu
utorak, 28.jun 2011.
19:30, CZKD

 "Radovi u vidu knjige sa tipo-elementima u mašinskom slogu Ranka Pavića, rađeni na 900-gramskom papiru ručne izrade, objedinjuju na prvi pogled jedan paradoks u značenju izbora materijala i vizuelno označenog smisla reči. Njegovi noviji radovi-knjige se zasnivaju izborom reči na principu "slučajnog uzorka", kao stanje, položaj i značenje njihove prostorne pojavnosti. U takvom sistemu i poretku, redosled reči i nema određeno značenje sa stanovišta komunikacijsko-jezičkih poruka. Takve reči i njihova vizuelna forma ne proističu iz normativa sintakse i pojmovno određene rečeničke povezanosti, jer su kao takve bliže smislu beleženja fonema, koje se prilagođavaju određenom ritmu, u čijoj se auditivno-vizuelnoj objavi, a to znači izgovorom u datoj vizuelnoj poziciji, otkrivaju činioci voko-vizuelnih obeležja.

Po svom ritmu raspoređenih reči, njihovom ponavljanju, inverzijama pojedinih slogova u vizuelno sugerisanim naznakama različito datim slovnih znakova, noviji radovi Ranka Pavića na folijama papira ručne izrade, vizuelno postaju bliski tekstovnim strukturama u poetici neo-dade, ali dovoljno autentični da kao takvi usredređuju skupove reči na podlozi u jednoj izrazito personalnoj osetljivosti za odnose forme tipo-elemenata u mašinskom slogu sa elegantnom osvešćenošću izbora tako bogate i prefinjene podloge, dobro urađenog ručnog papira. To ukazuje na posebnu izvornost novo stvorenog odnosa materijala, forme i značenja"

                                      Kosta Bogdanović, 2002.

 

Ranko Pavić, multimedijalni umetnik, art direktor OUT/AUT Gallery of Modern Art, Toronto ON, Canada

images
PREDSTAVLJANJE ČASOPISA PREDSTAVLJANJE ČASOPISA "REPUBLIKA"
sreda, 6.jul 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predstavljanje časopisa REPUBLIKA.

Tokom bezmalo četvrt veka, uprkos brojnim teškoćama finansijske i političke prirode, svojim analitičko-kritičkim pristupom društvenim pojavama, časopis „Republika“ postao je prepoznatljiv i jedinstven na našim prostorima. Nastao iz uverenja jednog broja intelektualaca sa čitavog prostora nekadašnje Jugoslavije da ideje, reči , vrednosti i načela imaju izvesnu moć u društvenim zbivanjima, ovaj list se od 1989. godine do danas zalagao za građansko samooslobađanje, pravo na život i rad, slobodu mišljenja i javnog delanja, za individualne i kolektivne slobode, a protiv stihije rata, mržnje i nasilja u ma kom vidu.

Ideja o slobodi kao temeljnoj čovekovoj vrednosti u značenju samoodređenja i samooslobađanja, uz kritički odnos prema svim ideologijama rigidnog determinizma i oktroisane slobode, neprekidno je prisutna na stranicama ovog lista. To je smisao postojanja „Republike“, to je fundament njene uređivačke politike koju su osmislili i vodili svi njeni glavni urednici redom od Milorada Pupovca, Srđana Dvornika, Ljubiše Rajića, Nebojše Popova pa do današnjeg glavnog i odgovornog urednika Zlatoja Martinova.

Republika izlazi mesečno, distribuira se na celom prostoru Srbije, a odnedavno je i u prodajnoj mreži Bosne i Hercegovine (Federacija i Republika Srpska). Ima i značajan broj pretplatnika na čitavom prostoru nekadašnje SFRJ i u inostranstvu.

U prezentaciji učestvuju:

Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik

Mirko Đorđević, sociolog religije i član uredništva

Jelena Veljić, članica uredništva

Ovaj program podžava fondacija Rosa Luxemburg.


 

images
delegirani javni prostor
Forenzička Estetika : ARHITEKTURA LOBANJE I DRUGIH ŽIVIH STVARI -- Eyal Weizman Forenzička Estetika : ARHITEKTURA LOBANJE I DRUGIH ŽIVIH STVARI -- Eyal Weizman
utorak, 12.jul 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/


Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21
Utorak, 12.07 u 19:00h

Učitelj neznalica i njegovi komiteti, Grupa Spomenik i Radna grupa Četiri lica Omarske pozivaju vas na predavanje Eyal Weizman  

 

Forenzička estetika: arhitektura lobanje i drugih živih stvari
 

Poslednja dekada dvadesetog veka, koja se često naziva ‘epoha svedoka’, bila je prezasićena predstavljanjem svedočenja o traumi u pisanoj, snimanoj, filmovanoj, arhiviranoj i izlagačkoj formi.

Dominacija diskursa traume vodi ka depolitizovanoj ‘politici samilosti’ koja je sveprisutna u forumima tranzicione pravde, komisijama za istinu i pomirenje, politici ljudskih prava i humanitarizmu kao mestima izgradnje istorije. Medjutim, od nedavno, nov način korisćenja forenzičke nauke učinio je nejasnom razliku između dokaza - kada zakon govori o objektima, i govora svedoka - koji referira na narative. 

Materijalna forenzika preuzima primat nad ljudskim svedočenjem i označava početak invazije nauke na temelje prava i kulture koje su tradicionalno bile rezervisane za govor ljudi.  Ova promena ima estetičke, političke i etičke implikacije, ali istovremeno donosi  opasnosti i potencijale koje će razmotriti ovo predavanje.
Eyal Weizman je arhitekta; direktor Cetra za arhitektonsko istraživanje Goldsmiths, University of London, i osnivač istraživačkog projekta Forenzička estetika.

 

Ovaj program podržava fondacija Rosa Luxemburg.

images
ULOGA TRADICIONALNIH NOVIH MEDIJA U PODIZANJU DRUŠTVENE SVESTI I ODGOVORNOSTI KOD MLADIH

ULOGA TRADICIONALNIH NOVIH MEDIJA U PODIZANJU DRUŠTVENE SVESTI I ODGOVORNOSTI KOD MLADIH
petak, 15.jul 2011.
17:00, CZKD

ISWiB 011 (Međunarodna studentska nedelja u Beogradu) je studentski festival koji organizuje omladinska, nevladina i neprofitna organizacija „Svetski omladinski talas“. Ovaj festival okuplja preko 200 studenata iz preko 50 različitih zemalja sa ciljem prevazilaženja barijera i predrasuda koja postoje među mladim ljudima širom sveta, kao i radi promocije i popularizacije Beograda i Srbije.

 

Centralni događaj edukativnog programa festivala biće otvorena panel diskusija na temu Uloga tradicionalnih i novih medija u podizanju društvene svesti odgovornosti kod mladih, koja je u skladu sa ovogodišnjim sloganom festivala – Komunikacija u akciji. Svedoci smo ekspanzije novih medija, poput društvenih mreža, online novina i magazina, blogova, itd. Da li ovi novi mediji mogu da inspirišu mlade ljude i olakšaju im organizovanje neke konkretne akcije, kako su pokazali nedavni protesti protiv vlasti u Egiptu. Da li mogu da im pomognu da iskažu svoje stavove i bore se za njih? Da li će se u narednom periodu nastaviti trend korisćenja novih medija u podizanju društvene svesti i odgovornosti u okviru mlađe populacije? Ili će, tradicionalni mediji, ipak izdržati trku i ostati ravnopravni sa novim medijima?

 

O ovim i sličnim pitanjima diskutovaće naši gosti:

Jasna Matić, Državna sekretarka za Digitalnu agendu

Igor Božić, odgovorni urednik „Blica“

Srećko Šekeljić, Grants Program Coordinator u Institutu za održivi razvoj

Tihomir Stojanović, osnivač “Mreže Kreativnih ljudi” i E-PR Executive McCann Erickson

 

Panel diskusija se organizuje u saradnji sa Heinrich Boll Fondacijom, čiji će predstavnik, Marija Glišić, biti i moderator panela. Diskusija će se vodti na engleskom jeziku.Executive McCann EricksonExecutive McCann Erickson

delegirani javni prostor
RADIONICA: KAKO NAPISATI TEKST O KRIZI OBRAZOVANJA RADIONICA: KAKO NAPISATI TEKST O KRIZI OBRAZOVANJA
subota, 16.jul 2011. − 18.jul 2011.
16:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Kako napisati tekst o krizi obrazovanja

16, 17. i 18. juli 16:00-19:00 h

Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD, Birčaninova 21

Učitelj neznalica i njegovi komiteti poziva vas da uzmete učešće u radu radionice “Kako napisati tekst o krizi obrazovanja”.

Radionica ima za cilj da kroz trodnevni rad mapira probleme i pitanja koje je otvorila reforma visokoškolskog sistema i da sa polaznicima diskutuje i predlaže teme za pisane tekstove o krizi visokoškolskog obrazovanja.

Svim prijavljenim polaznicima radionice, u pripremnoj fazi bi

e distribuirana digitalna hrestomatija tekstova o krizi univerziteta koja će im omogućiti da stvore istorijsku perspektivu o sadašnjoj krizi univerziteta i naprave razliku u odnosu na starije oblike krize visokoškolskog obrazovanja.

U drugoj fazi radionice, koja će biti online karaktera, voditelj radionice će diskutovati sa polaznicima predložene tekstove.

Radionica pisanja “Kako napisati tekst o krizi obrazovanja” je treći deo radionice. Prva dva dela radionice održala su se u Tuzli i Prištini sa lokalnim studentima.

Kontakt osoba i voditelj radionice: Branimir Stojanović

Vaše prijave za učešće u radionici možete slati na e–mail ucitelj@czkd.org

Pravo pohađanja radionice imaju svi zainteresovani.

 

Ovaj program podržava fondacija Rosa Luxemburg.

images
RAZGOVOR SA ČLANOVIMA POKRETA ZA SLOBODU

RAZGOVOR SA ČLANOVIMA POKRETA ZA SLOBODU
utorak, 19.jul 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na razgovor sa članovima Pokreta za slobodu.

Pokret za slobodu je organizacija koja podržava borbu za prava neprivilegovanih društvenih
grupa – pre svega borbu radnika i seljaka. Nastao je 2004. godine udruživanjem studentskih
i radničkih aktivista, inspirisan borbama zapatističkog i alterglobalističkog pokreta protiv
globalnih tokova koji su vodili ka socijalnoj degradaciji.

Pokret za slobodu je 2009. godine inicirao osnivanje Koordinacionog odbora radničkih protesta
čiji je cilj horizontalno povezivanje radničkih grupa radi zjedničkog nastupanja u borbi za
poboljšanje socijalnog položaja. Koordinacionom odboru pristupile su radničke grupe iz većeg
broja gradova, sa kojima je Pokret za slobodu sarađivao u borbi za raskid privatizacija.

Pokret je izdavao balkansko izdanje časopisa Z magazine u period od juna 2007. do marta
2009. godine. producirao je veći broj dokumentarnih filmova i video snimaka koji informišu o
radničkom otporu u Srbiji.

Pokret je 2011. godine objavio knjigu “Deindustrijalizacija i radnički otpor” u kojoj su prikupljeni
tekstovi, analize, saopštenja i intervjui – pisani tokom višegodišnje podrške radničkim borbama
u većem broju gradova. iste godine, objavljena je i knjiga “Zemlja i sloboda” koja informiše o
problemima poljoprivrednika i njihovom socijalnom položaju.

Zalaže se za socijalnu reform u skladu sa principima participativne demokratije, za humano
društvo koje void računa o ravnopravnosti svih pojedinaca, i omogućava im da razvijaju svoje
ljudske potencijale na putu ka samooslobođenju – dakle, za istinski demokratsko društvo u
kome pojedinac ima priliku da utiče na svoju sudbinu i donosi odluke koje neposredno utiču na
njegov život i život zajednice čiji je deo.

Učesnici:
Ivan Zlatić, Pokret za slobodu
Milenko Srećković, Pokret za slobodu

Program Učitelja neznalice i njegovih komiteta podržan je od Fondacije Roza Luksemburg.

images
DUH PALANKE KAO AGONIJA OŠTEĆENE SUBJEKTIVNOSTI DUH PALANKE KAO AGONIJA OŠTEĆENE SUBJEKTIVNOSTI
četvrtak, 21.jul 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

DUH PALANKE KAO AGONIJA OŠTEĆENE SUBJEKTIVNOSTI –

Zlatko Paković, predavanje o "Filosofiji palanke" Radomira Konstantinovića

 Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na događaj Duh palanke kao agonija oštećene subjektivnosti, predavanje Zlatka Pakovića o "Filosofiji palanke" Radomira Konstantinovića.

Duh plemena kao duh (ciklične) reprodukcije, ono je što duh palanke priziva u svetu tvoračke subjektivnosti pred kojom je,u autentičnosti svoje nemogućnosti znanja, sam ritualni duh plemena nevin.

Nemogućnost ostvarenja tog anahronog priziva, agonija je duha palanke koja ga ispunjava mržnjom. Objektivacija te mržnje, to poopštavanje sopstvene mere i stila, ta apsolutizacija neautentičnosti, nalog je duha palanke.

Ovaj program je podržala Fondacija Roza Luksemburg.

images
PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE
subota, 23.jul 2011.
20:00, CZKD

 

PLAVO pozorište

pozorišna laboratorija


 

 

PAGANSKA FANTAZMA

ili

Tajna izdaje

 

"Dve otvorene nedelje PLAVOG pozorišta"

 

Predstava će biti igrana na engleskom i srpskom jeziku.

 

Naivni pozorišni resital posvećen nepoznatom kompozitoru koji je čovek iz naroda

 

Paganska fantazma ili Tajna izdaje je jedno numinozno iskustvo. To iskustvo je propraćeno ekstazom. Ta ekstaza doživljava svoj vrhunac u kome se otkriva tajna izdaje. Tajna izdaje je jedna apsurdna i nelogična ideja po kojoj je postojao projekat stvaranja novoga sveta. Po tom projektu jedan učitelj obučava svoga učenika kako da ga ovaj izda i za nešto novca ga preda vlastima i tako omogući da se stvaranje novoga sveta dogodi.

 

Scenario i režija: Nenad Čolić

Glumci: Maša Jelić, Marko Potkonjak, Jelena Martinović, Dejan Stojković

Dizajn scene i kostima: Ivana Čolić

Operativni direktor: Dubravka Vujinović

delegirani javni prostor
SUBVERZIVNA PLATFORMA: 
Subversive Film Festival & časopis Up & Underground

SUBVERZIVNA PLATFORMA: Subversive Film Festival & časopis Up & Underground
ponedeljak, 25.jul 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

 

Subversive Film Festival i časopis Up & Underground predstaviće Srečko Horvat.

Unazad posljednje četiri godine Zagreb su, zbog jednog događaja, posjetili brojni svjetski teoretičari, filozofi i aktivisti: Antonio Negri, Tariq Ali, Slavoj Žižek, Gayatri Spivak, Gianni Vattimo, Ernesto Laclau, Chantal Mouffe, Samir Amin, Zygmunt Bauman, Terry Eagleton, David Harvey...

Paralelno sa Subversive Film Festivalom, mala skupina u koju je uključen i Srećko Horvat izdaje časopis i zbornik za kritičku teoriju "Up & Underground" u kojem su sakupljeni tekstovi nabrojanih, kao i mnogih drugih (tematski brojevi dosada su obilježili '68-u, Kinesku Kulturnu revoluciju, Socijalizam, te Dekolonizaciju). Predstavljanje bi trebalo pokazati zašto je Up & Underground mnogo više od pukog izdavaštva, zašto je Subversive Film Festival mnogo više od običnog "filmskog" festivala, i što možemo očekivati u skoroj budućnosti.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti je platforma za samoobrazovanje Centra za kulturnu dekontaminaciju.

!!AUDIO STREAMING: www.uciteljneznalica.org, www.czkd.org

Ovaj program je podržala Fondacija Roza Luksemburg.

images
delegirani javni prostor
POSTAJE LI BALKAN NOVI MAGREB?
Srećko Horvat

POSTAJE LI BALKAN NOVI MAGREB? Srećko Horvat
utorak, 26.jul 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Live Streaming : klikni ovde

*za praćenje direktnog prenosa programa potrebno je imati winamp ili windows media player


Jasno je da već zbog nepostojanja diktatora Balkan ne može biti Magreb. Poznato je i da je Balkan, za razliku od Magreba, već duboko uključen u tržišne mehanizme svjetskog kapitalističkog sistema. Međutim, od nedavnih antivladinih protesta u Hrvatskoj, preko anti-NATO protesta u Beogradu, do tekućih demonstracija u Makedoniji, evidentno je da se i na Balkanu nešto mijenja. Uostalom, i Grčka se vraća ondje gdje je oduvijek bila, na Balkan. Čini se kao da se u Hrvatskoj, od svih bivših republika Jugoslavije, u posljednje vrijeme najviše toga zbiva: od studentskih blokada 2009., preko pokreta Pravo na grad, pa sve do recentnih antivladinih prosvjeda u martu, Hrvatska je postala poprište ne samo zahtjeva za promjenom vlasti već i jake antisistemske kritike. Kako je sve počelo, kako se sada razvijaju stvari i što se općenito zbiva na Balkanu?

Srećko Horvat, hrvatski filozof, publicist i aktivist. Dosad je objavio šest knjiga, među kojima "Protiv političke korektnosti" (Biblioteka XX vek, 2007.), "Diskurs terorizma" (AGM, 2008.), te zajedno s Igorom Štiksom "Pravo na pobunu" (Fraktura, 2010.). Preveo je nekoliko knjiga s njemačkog i engleskog. Član uredništva časopisa Zarez, Tvrđa, Europski glasnik i Up & Underground. Umjetnički direktor Subversive Film Festivala zadužen za teoriju. Posljednjih godina aktivno uključen ne samo u proteste u Hrvatskoj, od studentskih blokada do antivladinih demonstracija, već i alterglobalistički pokret i Svjetski socijalni forum.

 

Ovaj program podržala je fondacija Rosa Luxemburg.

images
delegirani javni prostor
DEKARTOVA SMRT JE ROMAN! DEKARTOVA SMRT JE ROMAN!
ponedeljak, 1.avgust 2011.
19:00, CZKD


http://www.uciteljneznalica.org/

 

Ciklus predavanja Uvod u DEKARTOVU SMRT  Radomira Konstantinovića
Branimira Stojanović


Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD

Branimira Stojanović:
 
Dekarova smrt je roman!

Predavanje Dekartova smrt je roman! je uvod u čitanje romana Dekartova smrt Radomira Konstantinovića. Naslov predavanja je ujedno i teza predavanja; kao sto je Filosofija palanke prva, i za sad jedina filozofska knjiga pisana na srpskohrvatskom jeziku, tako je i  Dekartova smrt poslednji roman u tradiciji modernizma.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti je platforma za samoobrazovanje i arhiv jugoslovenske humanistike Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Ovaj program je podržala Fondacija Roza Luksemburg.

Tekst možete preuzeti na:

http://www.uciteljneznalica.org/list-arhive-autora-2.htm

images

AUDIO SNIMAK SA PROMOCIJE KNJIGE

AUDIO SNIMAK SA PROMOCIJE KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KALIĆA
četvrtak, 1.septembar 2011.
19:00, CZKD

AUDIO SNIMAK SA  PROMOCIJE KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA

 

31.MARTA 2006 U CZKD-u

file attachments:
MP3  
PREDAVANJE BRANIMIRA STOJANOVIĆA

PREDAVANJE BRANIMIRA STOJANOVIĆA "JA SAM KOMUNISTA, ALI JEDAN JAKO LOŠ KOMUNISTA"
subota, 3.septembar 2011.
20:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti poziva vas na predavanje u okviru programa Arhiv autora Bogdana Bogdanovića
 

Branimira Stojanovića: "Ja sam komunista, ali jedan jako loš komunista"

Predavanje će se baviti knjigom Bogdana Bogdanovića "Mrtvouzice – mentalne zamke staljinizma" koja je jedinstvena u njegovom opusu i jedinstvena u čitavoj našoj kulturi pošto istovremeno uspeva da bude intelektualna intervencija u vreme apsolutne dominacije antiintelektualizma i arhiv koji osvetljava  događaje i medijsku tehnologiju koja je bila udarna pesnica konzervativne revolucije Saveza komusta Srbije od 1987-1990.

Ovaj program je podržan od strane fondacije Rosa Luxemburg

images
delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE ČASOPISA SOLIDARNOST PREDSTAVLJANJE ČASOPISA SOLIDARNOST
ponedeljak, 5.septembar 2011.
19:00, CZKD

 

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na prezentaciju časopisa Solidarnost i promociju septembarskog izdanja ovog časopisa.

Mladi aktivistički list Solidarnost uređuje revolucionarna grupa Marks21, članica Internacionalne socijalističke tendencije koja okuplja partije i organizacije antikapitalističke levice širom sveta.

Tema septembarskog broja je jačanje državne represije u jeku krize integracija u EU-kapitalizam i time prouzrokovano jačanje fašizma, kako u Srbiji, tako i u zemljama Evropske unije - najbrutalnijem primeru toga smo nedavno svedočili kada je u Norveškoj ubijeno 92 omladinaca iz Radničke partije.


Osim toga, u novoj Solidarnosti možete čitati i o zapadnom preotimanju Libijske revolucije, dešavanjima na razbijenom splitskom LGBT Prajdu, a štampa se i drugi deo analize raspada SFRJ. Nova rubrika Glas pokreta pokreće debatu o najavljenom, pa povučenom, novom zakonu o štrajku.

Ovaj program podržava fondacija Rosa Luxemburg

images
delegirani javni prostor
POSLEDNJI INTERVJU SA DRAGANOM KLAIĆEM (1950-2011) SNIMAK IZ JANUARA 2011 POSLEDNJI INTERVJU SA DRAGANOM KLAIĆEM (1950-2011) SNIMAK IZ JANUARA 2011
utorak, 6.septembar 2011.
17:00, CZKD

 

 

 

Neke od snimaka predavanja Dragana Klaića možete naći ovde:

http://www.youtube.com/watch?v=50sESV9iSf8

http://www.youtube.com/watch?v=otyBfpadG4I

http://www.youtube.com/watch?v=h-ZbiyOy0Z8

http://www.youtube.com/watch?v=NntL43pUkzw&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=Trrpa4torB0&feature=related
 

videos

Kšištof Čiževski

Kulturtreger Dragan Klaić

Kšištof Čiževski Kulturtreger Dragan Klaić
sreda, 7.septembar 2011.
14:00, CZKD

Kšištof Čiževski

Kulturtreger Dragan Klaić

Mobilnost mašte: Priručnik za međunarodnu kulturnu saradnju je prva knjiga Dragana Klaića objavljena u Poljskoj. Pre toga, nekoliko njegovih članaka izašlo je u časopisima i zbornicima. Neveliki broj objavljenih radova čini kontrast s brojem prijateljâ, saradnikâ i učenikâ, koje ovaj neumorni mislilac, ekspert, profesor i putnik ima u našoj zemlji. Ovaj kontrast bio bi još veći, ako bismo uzeli u obzir njegovo impozantno znanje o poljskoj kulturi, koje se ne odnosi samo na pozorište, koje savršeno poznaje, već i našu književnost, istoriju, poljsko-jevrejske odnose, parisku „Kulturu”1, KOR2 i „Solidarnost”, a posle 1989. godine poljsku kulturnu politiku, podjednako kao i poljsku inostranu politiku...

Lublin je bio jedini poljski grad koji se kandidovao za titulu Evropske kulturne prestonice, s kojim je ovaj specijalista za evropske projekte ušao u tako blisku saradnju, da je postao koautor njegove prve aplikacije. Do danas se priča o tome kakvo je zaprepašćenje doživeo gradonačelnik za vreme jednog od prvih susreta s ekspertom iz Amsterdama, kad mu je on izložio sve loše i dobre strane Lublina, počev od Poljsko-litvanske unije3 i uticaja sa Zapada i Istoka, preko multikulturnog nasleđa, migracija stanovništva i istorijskih kataklizmi, bogatih akademskih tradicija i alternativnog pozorišta, a završavajući, ne samo na opisu sadašnjeg stanja kulturne infrastrukture grada, već ga proširujući veoma preciznom analizom gradskih privrednih investicija, demografskim i geopolitičkim problemima... U ovoj anegdoti, nije jedino reč o samom znanju, već i o tome kako je Dragan Klaić razumeo i praktikovao međunarodnu kulturnu saradnju.

Mobilnost mašte je jedna od onih knjigâ, u kojima je podjednako važna sadržina, kao i to ko ih je napisao. A pošto Dragan Klaić spada u osobe koje su veoma uzdržane kad govore o sebi, a tim pre, o onome što piše, vredno je posvetiti više pažnje, kako bi se stiglo do čoveka koji stoji iza tog sistematski uređenog priručnika za profesionalce. Vredno je, utoliko pre, što uspeh međunarodne kulturne saradnje zavisi od nečega, što je značajnije od udžbeničke profesionalnosti, makar ona ispunjavla najviše standarde, naime, od „nečega”, što je teško razumljivo, ali što se nesumnjivo povezuje s međuljudskim odnosima, autentičnošću i životnim iskustvom konkretnih osoba.

Teško je danas dovoditi u pitanje smisao kulturne saradnje. Svet joj je naklonjen, u Evropi predstavlja važan faktor integracije, a pomažu joj takođe savremena mobilnost i globalizacija. Ona izgleda očigledna, a za njene entuzijaste problem predstavlja jedino raspolaganje sve savršenijim instrumentima i sredstvima razvoja. Imajući u vidu to, ne treba zaboraviti da je autor Mobilne mašte u svom životu doživeo totalni krah projekta o stvaranju zajedničkog kulturnog prostora, koji integriše razne nacionalnosti, nudi zajednički identitet, zajednički jezik i gustu mrežu kontakata, među kojima i umetničkih. Razorni i krvavi raspad bivše Jugoslavije, iskustvo koje je za mnoge predstavljalo traumu, koja za sobom ostavlja zgarišta, neverovanje u slične „naivne” projekte i defetistički život, zatvoren u nacionalne ili druge aktivnosti, takođe ograničenog horizonta. U slučaju Dragana Klaića bilo je drugačije. Njegovo angažovanje u „Evropa kao kulturni projekat”, kao i u stvaranje, preko kulture, drugih platformi nadnacionalne saradnje u svetu, predstavlja intenzivnu i potpunu predanost čoveka koji poznaje cenu gubitka nečega veoma dragocenog, poseduje znanje o tome kako je lako srušiti godinama podizanu građevinu zajedničkog života s drugima i razume da se ona ne može zasnivati na ideologiji, hipokriziji i prinudi. Jedina pametna lekcija koju možemo da dobijemo od rušenja mosta u susedskom konfliktu je lekcija o građenju novog, boljeg, trajnijeg mosta, jer on nema realnu alternativu. Zato je tako velika uloga učitelja koji uspeva da prenese tajne zanata, koje za druge mogu da budu neprimećivane, potcenjivane ili samo povremeno zapažane. I zato knjiga Dragana Klaića, zasnovana na preciznosti i pažljivom pristupu svakom detalju, operiše širokim i višestranim pogledom, poziva na to, što je konkretno i doživljeno, idealiste spušta na zemlju i daje im instrumente za rad. Ovaj ex-Jugosloven želi da nam, između redova, kaže da je nehatno obavljana međunarodna kulturna saradnja, gora od protraćene saradnje, to je predavanje polja rada provinciji, koja je destruktivna i ksenofobična, i čija snaga potiče upravo iz našeg odustajanja, fušeraja i gubitka budnosti nad mračnom stranom naše prirode.

U autobiografskoj knjizi Exercises in Exile [Vežbe iz izgnanstva], analizirajući peripetije sudbine emigranta, Dragan Klaić otkriva da se, u stvari, od detinjstva pripremao za ulogu izgnanika. Isto se može reći o njegovoj ponadgraničnoj kulturnoj saradnji. Uostalom, zar za čoveka kulture koji se usavršava u umetnosti života daleko od rodne zemlje to nije najbolja škola za građenje kulturnog prostora, zajedničkog za ljude raznih jezika i nacionalnosti?

Sarajevo, rodno mesto Dragana Klaića, devedesetih godina simbol tragedije multikulturne zajednice, rata vođenog protiv kosmopolita – građana čaršije, koji su se izjašnjavali za zajedničku Bosnu i zajedničku Jugoslaviju. Naravno, on se seća drugačijeg Sarajeva, u kojem je porodica njegove majke, sa isprepletanim jevrejsko-poljsko-srpskim korenima, osećala da je u svojoj kući. Njegova baba, obraćajući se unuku s bosanskim naglaskom srpsko-hrvatskog, unosila je u razgovor razne poljske reči, koje pamti do danas. Slično je bilo u očevoj porodici u Novom Sadu, gde je stanovao s roditeljima pre nego što je otišao na studije u Beograd i tamo ostao. U njemu su vladali mađarski, nemački jezik, koji je zamenio jidiš, i, naravno, vojvođanska nijansa srpsko-hrvatskog. Kad bi se išlo dublje u istoriju njegove porodice, ispostavilo bi se da su jedni njegovi preci došli na Balkan iz Krakova, drugi iz raznih habzburških provincija, koje danas čine delove Poljske, Ukrajine, Mađarske, Rumunije... Često ističe kako se njegova porodica dobro osećala u svetu Austrougarske monarhije, slobodno prelazeći s mesta na mesto, u potrazi za boljim perspektivama rada i života, menjajući jezike, izvrsno se privikavajući na novo, lokalno susedstvo, a istovremeno čuvajući pripadnost istom kulturnom miljeu, zajedničkom mnogim Srednjoevropljanima.

Pomenuo sam prethodno raspad bivše Jugoslavije kao iskustvo poraza zajedničkog projakta, koji je Dragan Klaić osetio na sopstvenoj koži. Ali, ova kratko skicirana porodična istorija odnosi se još i na drugi, tragičan događaj novije istorije Evrope. Rođen 1950. godine, Dragan je već slušao priče o holokaustu. I pored svega, kako je samo bliska bila ta prošlost, o čemu su svedočili njegovi najbliži iz porodice. Devetog novembra, dan kada je emigrirao iz Jugoslavije na Zapad, provodeći prvu noć u Beču, za njega je pre svega dan „kristalne noći“ a, u njegovom slučaju, to nije isključivo asocijacija s datumom iz udžbenika istorije. Priča, koju je kasnije reprodukovao na osnovu onoga što je čuo o sudbinama članova porodice, u velikoj meri se odnosi na projekat stvaranja civilizacijske zajednice na srednjoevropskim pograničjima, čije su kulturne prestonice bilie: Beč, Prag, Budimpešta, Krakov ili Černovce, projekat, čiji su jedni od glavnih protagonista bili Jevreji. Zato ih nisu slučajno zvali „kulturtregerima“, odnosno onima koji prenose kulturu preko granica nacionalnih država. Često pogrešno poistovećujemo jevrejsku kulturu isključivo sa zatvorenim kvartovima, takvima kao Juzefov u Pragu ili krakovski Kazimjež, dok su Jevreji takođe učestvovali u gradnji kosmopolitske agore u tim gradovima. To, što danas njihov potomak piše za Evropljane priručnik za međunarodnu kulturnu saradnju dokaz je kontinuiteta izvesne tradicije, izvrstan, ako postanemo svesni da je ovaj kontinuitet ustanovljen, ne na temelju toka događajâ, koji uopšte nije očigledan niti se lako odvijao, već na istrajnoj i čudom spasenoj veri u smisao suprotstavljanja mračnoj sili pobornika „konačnog rešenja“ ili etničkih čistki, makar da su u toj oblasti ranije doživaljavani porazi.

Ono što je izvrsno, i što je već od samoga detinjstva pripremalo Dragana Klaića za sticanje kvalifikacija u oblasti kulturne saradnje je njegovo sasvim izuzetno poznavanje jezika. U njegovoj porodici u Novom Sadu govorio se srpsko-hrvatski, ali i mađarski i nemački. U mladosti je naučio takođe francuski, u ono vreme još uvek jezik kulturne Evrope. U Amsterdamu se svakodnevno služi holandskim. Zna italijanski, španski, slovenački, čita ćirilicu. Ipak, posebnu ulogu u njegovom životu ima engleski, koji je veoma rano, mnogo pre emigracije, izabrao kao jezik svog profesionalnog rada. Na engleskom je odbranio svoj doktorat na Jejl univerzitetu. Zajedno sa svojim prijateljem Dušanom Jovanovićem, krajem hladnog rata, pokrenuo je pozorišni kvartalnik „Euromaske“, čije je uredništvo bilo u Ljubljani, međutim, ceo je izdavan na engleskom jeziku – potpuni unikat u ono vreme, nastojeći da obuhvati svojim čitav pozorišni prostor Evrope. Značajno je takođe da je već pomenutu autobiografsku knjigu Exercises in Exile napisao na engleskom. Započinjući saradnju s Lublinom, podigao je na noge čitavu kulturnu sredinu, zahtevajući od svih poznavanje engleskog jezika (bar engleskog!), izjavljujući istovremeno gradskim vlastima da će, ili finansirati intenzivne kurseve engleskog jezika za animatore kulture ili se uopšte ne vredi zanositi titulom Evropske kulturne prestonice.

Revnosno kultivisanje evropskog građanstva zasnivalo se, između ostalog, na uverenju da upotreba zajedničkog jezika ima osnovni značaj za međukulturnu kompetentnost, partnersku saradnju i integraciju. Ipak, da bi neko bio dobro pripremljen za život u savremenoj Evropi, potreban je još jedan nivo – stalna jezička polifonija, prelaženje iz jednog jezika u drugi, što omogućava negovanje zavičajnih dijalekata i upoznavanje novih, istovremeno, pomažući čoveku navikavanje na promenu mesta stanovanja, gubitak zavičaja i odomaći se u novom susedstvu. Ako naša mašta postaje, takođe zbog razvoja kulturne saradnje, lutajuća, onda mora da je prati naša jezička kompetentnost, jer inače nećemo moći da nastanjujemo ovaj svet, u kome smo „u izgnanstvu kod kuće“ (Exercises in Exile).

To, što je nekada bilo dom, udaljilo se, čak otuđilo, i do izvesne mere postalo nedostižno. Značenja doma i inostranstva temeljno su verifikovana. Za to da bi ih precizno razumeo, bilo mi je potrebno da odem na dva-tri eksperimentalna putovanja. Ni sa jednoga od njih nisam se vraćao već, pre bih rekao, odlazio, idući u smeru, koji – i pored izvesne zavičajnosti – stizao sam do novih stvari i znakova. Iz kućne baze, ustanovljene u severozapadnoj Evropi, stizao sam u region Balkana čak dalje nego bilo kad ranije, uspostavljajući mnoge neočekivane kontakte.

U ovim rečima Dragana Klaića, kao i u mnogim drugim fragmentima Exercises in Exile, upadljiv je iznenađujuće pozitivan ton, pripisan situaciji gubitka doma i izgnanstva, koji su drugi navikli da pominju kao katastrofu i nezalečivu ranu. Ovaj ton nasledio je od svojih predaka, za koje emigracija nikada nije imala negativne konotacije, u najgorem slučaju, značila je bekstvo od nadolazeće kataklizme u pravi čas, a često je donosila bolji život i zadovoljavala radoznalost za svetom. Ipak, u ovim rečima izgnanika, koje sam naveo, postoji nešto još više, naime, dokazivanje istine da napuštanje doma i putovanje ka novim horizontima uopšte ne mora da znači iskorenjivanje. Distanca, udaljenost, stvara mogućnost za dublje i dalekosežnije povratke u zavičajna mesta, a bar ostajanje s njima u stalnom stvaralačkom dijalogu. Drugim rečima, u svetu nas ne odomaćuju starosedelaštvo, već putovanje i lutajuća mašta.

Draganu Klaiću, kao i mnogim drugim ljudima pograničja, nije bilo lako da definišu svoj identitet i sigurno su, ne jednom u životu, dugo razmišljali šta da upišu u rubrici „nacionalnost“ ili drugoj koja traži davanje bilo kakve pripadnosti. U početku, to znači, negde do polovine osamdesetih godina, odgovor je bio jednostavan i neosporan – Jugosloven. Danas bi moguć odgovor bio Evropljanin s holandskim pasošem, ali u koju rubriku može da stane toliko reči i u koji ured će stati toliko mnogoznačnosti... Između odredbe „Jugosloven“ i „Evropljanin“ širi se prostor drame čitavog jednog života, punog traganja, pobuna i istrajnog rada na životu u domu u izgnanstvu.

Knjiga Mobilna mašta je važan vodič za sve koji žele da se bave međunarodnom kulturnom saradnjom. Takav vodič ostaje za njih takođe sâm Dragan Klaić, emigrant koji nalazi svoj dom u izgnanstvu, ukorenjeni kosmopolita i Evropljanin koji, pošto je doživeo gubitak iluzijâ i katastrofâ, putuje dalje, okupljajući prijatelje oko dugog IKEA stola iz u svom stanu, u Čerčilovoj ulici u Amsterdamu i preko desetina mejlova slanih svakoga dana na raznim jezicima, angažujući druge u građenje zajedničkog kulturnog prostora, jedinog u kome je moguće nadnacionalno građanstvo.

 

 

 

 

POST SCRIPTUM

Upravo je do mene stigla vest o smrti Dragana Klaića. Otišao je juče, 25. avgusta. Nekoliko meseci proveo je u bolnici u Amsterdamu. U početku nije bilo u tome ničeg zabrinjavajućeg: odavno planirano lečenje. Bar je u takvom uverenju držao prijatelje sâm Dragan Nije dozvoljavao ni najmanje raznežavanje nad sobom, nije govorio šta ga konkretno muči. Eto, jednostavno, trebalo je „podmazati“ psihosomatski „motor“, da bi odmah potom s novim intenzitetom nastavio rad. Ali, ovaj organizam, naviknut na titanski rad, već od izvesnog vremena upozoravao je. Sećam se koliko sam bio iznenađen kad je za vreme Draganovog boravka kod mene, u Krasnogrudi, Rouz Fenton uspela da ga nagovori na svakodnevno vežbanje joge – dotle je takvo vežbanje „za bolje stanje“ bilo nedopustivo gubljenje vremena... Dakle, gledali smo na njegov boravak u bolnici kao na zasluženu rekovalenscenciju. Ali, ubrzo se promenio ton Draganovih mejlova. Postali su kraći, konvencionalni, lišeni neodvojive iskre angažovanja, dok se konačno nisu prekinuli. Jedina pauza, koja je mogla da se pojavi u stvaralačkom životu Dragana Klaića, bila je ta, konačna koja odvaja... Pisanje nastavka ove rečenice ne dozvoljava mi dosledni agnosticizam autora Vežbi iz izgnanstva, zasnovan na moralu, koji sve ljudske aktivnosti pripisuje tome, što je „tu“ i prema drugom čoveku, a ne tome, što je „tamo“ i prema Bogu.

Teško mi je ipak da napišem: „otišao je od nas“, ili da promenim vreme njegovog teksta o njemu na prošlo. Ostaće s nama toliko, koliko živo bude sećanje njegovog prisustva i naša rešenost da nastavimo da zajedno delimo s njim, ideje, stavove i stazice koje su uvek prelazile već dostupni horizont. Evropljanin? Da, ali vatreni, što predstavlja glavnu razliku između njega i onih, koje ne košta mnogo evropska pripadnost i koji nekako silom prilika dobijaju pasoš UE. Jednom smo zatražili savet od Dragana, poslali smo mu lublinski projekat koji pruža zapadnim kulturnim stvaraocima mogućnost da upoznaju Istok, a naslovili ga „Oteta Evropa“. Njegova reakcija nas je potpuno iznenadila. Nisu mu bili značajni mitološki odnosi, tražio je promenu naslova i upozoravao, kao otac zabrinut za svoje voljeno dete, na „traženje zla“ i neodgovorna poigravanja projektom ujedinjene Evrope, koji je najdragocenija tekovina naše civilizacije od vekova. Ista briga nalagala mu je da u svom kritičkom i zahtevnom stavu bude istovremeno disciplinovan i pragmatičan, što je moguće dalji od ideologije i mistifikacije, a takođe od novog evropskog nacionalizma koji, umesto da jača identitet Evrope u otvorenosti i saradnji s drugim delovima sveta, zatvara ga u evropocentričnu provinciju.

Prvi put sreo sam ga pre skoro dvadeset godina s Fajnenšel tajms-om“ u ruci, i – pre nego što je naš razgovor prešao na Danila Kiša i Česlava Miloša – čuo sam od njega analitičke primedbe o privrednoj situaciji u svetu, uz reči divljenja jedino Balcerovičevom planu. Od početka su nas povezivali etos pograničja i pripadnost pokolenju Bosne, koje u drami raspada bivše Jugoslavije nije videlo lokalni, balkanski konflikt već krizu evropske kulture. A za tim je išla distanca prema svim evropskim “nadmenostima“, u vidu „multi-kulti“ ili „međukulturnom dijalogu“, kriticizam prema „festivalizaciji“ kulture, kao i traženje više štedljivosti i racionalnosti u upravljanju kulturom, a manje popuštanja nekritičkim finansijskim potraživanjima. U Draganu sam imao savršenog partnera u težnji ka aktivnoj, društveno angažovanoj kulturi koja, ceneći više empatiju od narcizma stvaralaca, ne odustaje od umetničkog novatorstva i visokih umetničkih ambicija. Nije podnosio kič, isto kao i netačnost, nekritičko mišljenje podjednako kao praznoslovlje. Imao je u sebi nešto aristokratsko, ne zahvaljujući poreklu, već stečenom znanju, istančanom ukusu i pronicljivoj inteligenciji, a to je uspeo da iskoristi ne za „pripadnost plemstvu“, već naprotiv – za gordu nezavisnost od vlasti, predrasuda i koterija. I samo u tom smislu mislim sada o njemu kao o pravom Pricu te porodice nepokornih intelektualaca, putujućih umetnika, autsajdera, prognanika i kontestatora, za koju Evropa stalno ostaje potpuno nerealizovan kulturni projekat.

 

Prevela

Ljubica Rosić

 

Beleška o autoru

Kšištof Čiževski (1958), književnik, izdavač, umetnički fotograf, glumac prvog eksperimentalnog antropološkog pozorišta „Garđenjice“. Godine 1990. osnovao je Fondaciju „Pograničje“ i Centar „Pograničje – umetnosti, kultura, naroda“ u Sejnima, poljskom gradiću u blizini litvanske granice. Direktor je izdavačke kuće „Pograničje“ i glavni urednik časopisa „Krasnogruda“. Veoma je aktivan kao animator programa međukulturnog dijaloga u Srednjoj Evropi, na Kavkazu, u Srednjoj Aziji i drugim pograničničjima sveta. Beogradska izdavačka kuća Biblioteka XX vek 2010. godine objavila je prevod njegovih eseja, pod naslovom, Etos pograničja.

Poljsko izdanje knjige Dragana Klaića Mobility of Imagination biće objavljeno povodom Evropskog kongresa kulture, koji će se održati od 8-11. septembra 2011. godine u Vroclavu.

Prevedeni tekst Kšištofa Čiževskog „Kulturtreger Dragan Klaić“ je uvod za pomenutu knjigu.

1 „Kultura” – naziv za poljski emigrantski mesečnik i izdavačku kuću u Parizu.

2 KOR – Komitet za odbranu radnika (1976-1977).

3 Poljsko-litvanska unija – savez Poljske s Velikom Litvanskom Kneževinom XIV-XVIII v.; godine 1569. u Lublinu, dve zemlje su povezane u Republiku dva naroda (Rzeczpospolita Obojga Narodów), na principu ravnopravnosti.

ČASOPIS PRELOM I ŠKOLA ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKA ČASOPIS PRELOM I ŠKOLA ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKA
subota, 10.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

ČASOPIS PRELOM I ŠKOLA ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKA

10, 17. i 24. septembar u 19h,

Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD

Birčaninova 21

Prelom – Šta da se radi?

Višegodišnja, često najavljivana i više puta odlagana diskusija o dometima, rezultatima i zaostavštini Škole za istoriju i teoriju slika i njenog organa, časopisa Prelom, kao da poslednjih meseci traži javnu diskusiju aktera ovih projekata.


Da podsetimo: 

Prelom kolektiv, poslednja organizacija koja je vodila i uređivala časopis Prelom, prestala je sa radom de facto tokom 2010. godine i de jure u junu ove godine. Samim tim otvara se pitanje Šta da se radi sa časopisom Prelom?, odnosno da li je gašenje Škole za istoriju i teoriju umetnosti, Centra za savremenu umetnost i Prelom kolektiva ujedno znači i kraj časopisa Prelom?

Pozivamo sve vas koji ste u različitim periodima uređivanja i vođenja časopisa Prelom uzmete učešće u diskusijima koje će se voditi 10, 17. i 24. septembra u 19 časova, u prostoru projekta “Učitelj neznalica i njegovi komiteti” sa sledećim dnevnim redom:
 



10. septembar, 19 časova, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD

Prelom i Škola za istoriju i teoriju slika

 

Branislav Dimitrijević, osnivač Škole i pokretač Preloma

Branimir Stojanović, osnivač Škole i pokretač Preloma

Branislava Andjelković, osnivačica Škole


Moderator: Vladimr Tupanjac


 

 

17. septembar, 19 časova, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD

Prva redakcija časopisa Prelom - u okviru i izvan Centra za savremenu umetnost/u okviru i izvan Škole za istoriju i teoriju umetnosti/ u institucionalnoj praznini)


Pozvani učesnici:

Svebor Midžić

Vesna Madžoski

Vladimir Marković

Siniša Mitrović

Ivana Blagojević

Jelena Vesić 

Dragana Kitanović

Milan Rakita

Slobodan Karamanić


Moderator: Branimir Stojanović

 

 


24. septembar, 19 časova, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD
 

PRELOM KOLEKTIV – između NGO-a, kolektivizacije subjekta i umetničko-teorijskog projekta


Pozvani učesnici:

Svi članovi prve redakcije časopisa (osim Svebora Midžića i Ivane Blagojević koji su se u međuvremenu povukli)

Ana Nikitović

Radmila Joksimović

Zorana Dojić

Dusan Grlja

Ozren Pupovac

Andrej Dolinka

Vladimir Jerić

Moderator: Branimir Stojanović

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

 

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

images
delegirani javni prostor
SEĆANJE NA DISIDENTA

SEĆANJE NA DISIDENTA
ponedeljak, 12.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

SEĆANJE NA DISIDENTA

U okviru programa Autorski arhiv, Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje Enesa Halilovića o Mihajlu Mihajlovu.

 

“Želim da publici u CZKD prenesem odnos književnog časopisa Sent i Mihajla Mihajlova, nekadašnjeg mislioca i disidenta. Naime, u prvom broju Senta objavili smo intervju sa Mihajlovim, a pred kraj njegovog života objavili smo tematski broj posvećen njegovom stvaranju, životu, robiji, egzilu. Planiram da predstavim temat posvećen Mihajlovu i da podelim publici desetak primeraka.”

Enes Halilović

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE ČASOPISA SENT

PREDSTAVLJANJE ČASOPISA SENT
utorak, 13.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

SENT – ODBRANA KNJIŽEVNOSTI

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na prezentaciju časopisa Sent.

Književni časopis Sent objavljuje prozu, poeziju, esejistiku i dramu. Već godinama Sent je glasilo pisaca i glasilo za pisce, a ne glasilo pisaca koji pripadaju nekom ili se nalaze negde. Sent je u poslednje vreme orjentisan na štampanje tematskih brojeva u kojima osvetljava ulogu i stvaranje pojedinaca, ili predstavlja savremene tokove u književnosti kao što su savremena poezija, drama, skandinavska književnost…

Časopis Sent predstaviće Enes Halilović, pesnik i publicista.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

info@uciteljneznalica.org

delegirani javni prostor
NIKOLA BAROVIĆ O MIHAJLU MIHAJLOVU

NIKOLA BAROVIĆ O MIHAJLU MIHAJLOVU
petak, 16.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

U okviru programa Arhiv autora, Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na razgovor:

Nikola Barović o Mihajlu Mihajlovu

Ovaj program je podržala fondacija Rosa Luxemburg.

images
delegirani javni prostor
KOMEMORACIJA DRAGANU KLAIĆU (1950 -2011)/U DRUGOM VREMENU I PROSTORU

KOMEMORACIJA DRAGANU KLAIĆU (1950 -2011)/U DRUGOM VREMENU I PROSTORU
subota, 17.septembar 2011.
12:00, CZKD

U DRUGOM VREMENU I PROSTORU

Dragan Klaić (1950 - 2011)

Govore:

Dušan Jovanović

Milena Dragićević-Šešić

Katarina Pejović

Borka Pavićević

 

Razgovor U DRUGOM VREMENU I PROSTORU, na koji pozivamo saradnike i prijatelje Dragana Klaića, je parafraza naslova poslednje od njegovih brojnih knjiga – Promena scene / Resetting the Stage. Zajedno s nazivom knjige Mobilnost mašte/Mobility of Imagination, upućuje nas na simbolički kapital koji nam Klaić ostavlja.

Kako je dugi niz godina Dragan Klaić vodio razgovore na Bitefu, ovaj današnji skup zamišljen je kao još jedan od Bitefovih razgovora – ovoga puta o Draganu Klaiću.

Tokom svojih dolazaka u Beograd, iz kojeg je otišao 1991, Dragan Klaić je često boravio u CZKD-u, gde je, u proleće 2006, promovisana i njegova knjiga Vježbanje egzila – i gde smo podelili iskustvo priziva i odaziva onoga koji nije otišao i nije se vratio, već je bio i ovde i svuda.

Skup u CZKD-u je planiran u dogovoru sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, gde je Klaić bio dugogodišnji predavač Istorije svetske drame i pozorišta. Na danas „promenjenoj sceni“, prizvani „mobilnošću mašte“ pozivamo vas na Bitefov razgovor u podne posvećen našem prijatelju i profesoru Draganu Klaiću.

 

 

Postjugoslovenski egzil menja sve nas, na različite načine, utiče na osećajnost. Ono što je bilo jugoslovensko iskustvo, sve više se pretvara u uspomenu, u sećanje. To se više ne da doživeti stvarno i aktivno, to se nosi u sebi kao tihi, ne još umrtvljeni, ali možda istanjeni, unutrašnji kapital. Pri tom, ja ništa neću da idealizujem. Živeti u Jugoslaviji - a ja sam živeo do devedeset prve godine - nije bilo uvek ni prijatno, ni lako, ni zabavno. Naprotiv. Prema tome, vrlo je važno da to sećanje ne utuli kritičku dimenziju. Nije ono samo nostalgično, nego je prožeto kritičkom notom sećanja na sve što je u bivšoj Jugoslaviji bilo problematično i rđavo, što je u krajnjoj liniji i izazvalo raspad zemlje.

Dragan Klaić, iz razgovora Usud izbeglištva, NIN, 10.09.1998.

delegirani javni prostor
BITEF POLIFONIJA U CZKD: HAMLETOVI GLUMCI BITEF POLIFONIJA U CZKD: HAMLETOVI GLUMCI
subota, 17.septembar 2011.
17:00, CZKD

 
Romski teatar „Suno e Rromengo” u Novim Karlovcima jedinstveno je romsko pozorište na Balkanu. Grupa je dobila ime po predstavi sa kojom je učestvovala na Bitef Polifoniji 2003. godine, kada je osnovan prvi romski teatar u Srbiji. Slede gostovanja u zemlji i svetu. Pozorište dobija zgradu. Plesom, zvukom, pesmom, pokretom i drugim elementima teatra pokreta ovo pozorište daje odgovore na večita pitanja romske sudbine i postojanja.
Predstava Hamletovi glumci odigrava se u prostoru između sna i jave, od kraljeve smrti, pa do kraljeve osvete. Akcenat je stavljen na glumce i Hamletovu dilemu: da li su glumci koji su putovali svetom bili Romi pa su se u jednom trenutku našli i na dvoru Hamleta. U središtu predstave je igra. Romi se predstavljaju Hamletu i publici. Umesto dvorskih igara, oni predstavljaju sebe. Po Hamletovoj naredbi, izvode Mišolovku. Predstava je namenjena široj publici, ritualnog je karaktera i razumljiva na svim jezicima.
Predstava se igra u humanitarne svrhe za prikupljanje sredstava radi kupovine kompjutera romskoj deci na teritoriji opštine Inđija kao deo projekta „Posticaj romskoj deci za školovanjem i obrazovanjem sa ciljem emancipacije bez asimilacije”.
Predstava Hamletovi glumci igra se od maja 2011.godine i realizovana je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i opštine Inđija.

igraju:
Aleksandar Dimić, Zoran Jovanović, Miodrag Jovanović, Zorka Dimitrijević, Slavica Jovanović, Željko Jovanović, Sava Jovanović, Radivoj Jovanović, Slađana Jovanović, Zorica Jovanović, Snežana Jovanović, Branko Jovanović
Pomoćnik reditelja, muzika i svetlo: Živan Radovanović

 


 

 


 


 

delegirani javni prostor
BITEF POLIFONIJA U CZKD: KONFERENCIJA: MARGINALIZACIJA KAO IZAZOV BITEF POLIFONIJA U CZKD: KONFERENCIJA: MARGINALIZACIJA KAO IZAZOV
subota, 17.septembar 2011.
12:00, CZKD

U okviru Bitef polifonije, održaće se konferencija pod nazovom:

 

"MARGINALIZACIJA KAO IZAZOV"

 

UČESNICI SU: CEDEUM, Srbija

                            HCDO, Hrvatska,

                            CDO, BiH

delegirani javni prostor
PRVA REDAKCIJA ČASOPISA PRELOM PRVA REDAKCIJA ČASOPISA PRELOM
subota, 17.septembar 2011.
20:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na drugi u seriji razgovora o časopisu Prelom i Školi za istoriju i teoriju slika:

PRVA REDAKCIJA ČASOPISA PRELOM – U OKVIRU I IZVAN CENTRA ZA SAVREMENU UMETNOST / U OKVIRU I IZVAN ŠKOLE ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKA / U INSTITUCIONALNOJ PRAZNINI


... Pozvani učesnici: Svebor Midžić, Vesna Madžoski, Vladimir Marković, Siniša Mitrović, Ivana Blagojević, Jelena Vesić, Dragana Kitanović, Milan Rakita, Slobodan Karamanić

Moderator: Branimir Stojanović

Višegodišnja, često najavljivana i više puta odlagana diskusija o dometima, rezultatima i zaostavštini Škole za istoriju i teoriju slika i njenog organa, časopisa Prelom kao da poslednjih meseci traži javnu diskusiju aktera ovih projekata. Da podsetimo: Prelom kolektiv, poslednja organizacija koja je vodila i uređivala časopis Prelom, prestala je sa radom de facto tokom 2010. godine i de jure u junu ove godine. Samim tim otvara se pitanje - šta da se radi sa časopisom Prelom, odnosno - da li je gašenje Škole za istoriju i teoriju umetnosti, Centra za savremenu umetnost i Prelom kolektiva ujedno i kraj časopisa Prelom?

Nastavak razgovora održaće se 24. septembra, a više informacija o događaju možete naći na sajtu Učitelja neznalice www.uciteljneznalica.org

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
BITEF U CZKD: JOZEF NAĐ: BEZ NAZIVA BITEF U CZKD: JOZEF NAĐ: BEZ NAZIVA
ponedeljak, 19.septembar 2011.
20:00, CZKD

RKA „Jožef Nađ“, Kanjiža & Kiosk, Beograd, Srbija U 20h
 

BEZ NAZIVA
 

Koncept i režija: Jožef Nađ

 

Skoro celu godinu pozorišni umetnik Jožef Nadj, u okviru svog Regionalnog kreativnog ateljea u Kanjiži, radi na postavci najnovije predstave Bez naziva. U kocki dimenzija 4x5 metra u trajanju od 80 minuta događa se koreografsko, estetsko i filozofsko istraživanje prostora intimnosti. Igrači, Jožef Nađ i An Sofi Lanselin, se bave istraživanjem sopstvene intimnosti – odnosa intimnosti i spektakla, relacijom publike prema intimnosti, prostorima i izvorima intimnosti. U monohromnom rukopisu, samo pod svetlošću sveća autor je osmislio mrežu pokreta koja dramatično naglašava odnose između dva igrača

delegirani javni prostor
PREDAVANJE ZLATKA PAKOVIĆA: DUŠA JE PO PRIRODI ANARHISTIČKA PREDAVANJE ZLATKA PAKOVIĆA: DUŠA JE PO PRIRODI ANARHISTIČKA
ponedeljak, 19.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje Zlatka Pakovića:

DUŠA JE PO PRIRODI ANARHISTIČKA – „NE ZABORAVITI KROPOTKINA“ (Kafka)


...
Parafrazirajući Tertulijanov stav da je duša po prirodi hrišćanska, tvrdimo – duša je po prirodi anarhistička.

Ne možemo dokazati njeno postojanje, ali, kad govorimo o duši – pouzdano znamo šta je ona, naročito kad govorimo o oduševljenju, duševnosti, zdušnosti i bezdušnosti. Najzad, psiho-logija i psiho-analiza proučavaju iskustvo koje nazivaju duševnim.

Ukoliko postoji, duša je večna i slobodna. Kako čovek ne može biti slobodan ukoliko nisu slobodni svi ljudi (Hegel), to znači da su sve duše identične (Branislav Petronijević ih naziva formalnim ja). Postojanje duše utoliko podrazumeva i jednakost i nehijerarhizovanost; odsustvo svakog oblika eksploatacije i nasilja, jednom reči – bezvlasnost i bezvlašće. Dakle, duša je korelativna anarhiji. Ona podseća i nagovara čoveka na borbu za slobodu, inherentno, prema principima anarhizma – i to onako kako ga je otkrio i opisao Kropotkin. Odatle, u eliptičnom obliku, izvodimo – duša je po prirodi anarhistička.

Kad Kafka u Dnevnicima upozorava sebe: „Ne zaboraviti Kropotkina“, u stvari, kaže: „Ne zaboraviti dušu“. Duša je potencijalna. Bez anarhizma, nje nema.

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
  BITEF POLIFONIJA: MIMART: ODABRANI SE BUDE

BITEF POLIFONIJA: MIMART: ODABRANI SE BUDE
sreda, 21.septembar 2011.
17:00, CZKD

"Odabrani se bude", predstavA Teatra MIMART
 

Koncept i režija: Nela Antonović

Dizajn zvuka i izvođenje uživo: Predrag Radovančević
Dizajn svetla i video-art: Lidija Antonović
Kostimi i maske: Anđelija Marković
Scenska intervencija grafoskopom: Kristina Drašković Bočkov

Teatar Mimart: Ana Bastać, Predrag Radovančević, Nikola Vranić, Đurđa Pavlović, Milan Jelen Pajić i Lidija Antonović.
Pored Teatra Mimart, učestvuje B-smisao, Srebrenica: Verica Jovanović, Aleksandra Jovanović, Marizela Đozić i Filip Jokanović, kao asistent Nele Antonović
Menadžer projekta: Ksenija Đurović

Predstava “Odabrani se bude” je deo evropskog projekta Wake Up , kulturnog programa 2007/13, u kome učestvuju partneri Opera Circus, Dorset i University of Edinburgh (UK), Musicians without Borders Int (NL) i Teatar MIMART (Srbija).

Wake Up je projekat koji se razvija tokom šest kapitalnih međunarodnih događaja, veći broj partnerskih sastanaka i koedukacijskih grupa. Treći sastanak se održava 10-13. marta u Beogradu, gde će pored radionica biti prikazana premijera predstave “Odabrani se bude”.

delegirani javni prostor
TRIBINA: AKO NISI RELIGIOZAN,ZABOGA,RECI TAKO/ETNIČKA OBELEŽJA NA POPISU STANOVNIŠTVA 2011 TRIBINA: AKO NISI RELIGIOZAN,ZABOGA,RECI TAKO/ETNIČKA OBELEŽJA NA POPISU STANOVNIŠTVA 2011
petak, 23.septembar 2011.
19:00, CZKD

 

 

 

 

Udruženje „Ateisti Srbije“ i Centar za kulturnu dekontaminaciju vas pozivaju

na tribinu

 

AKO NISI RELIGIOZAN, ZABOGA, RECI TAKO -

ETNIČKA OBELEŽJA NA POPISU STANOVNIŠTVA 2011

 

U susret popisu stanovništva 2011 govorimo o metodologijama popisivanja veroispovesti, sa akcentom na razlikama između verske i etničke pripadnosti – da li biti Srbin podrazumeva pripadnost pravoslavnoj veri i obrnuto?

Podsetićemo se rezultata prethodnog popisa i njihovih konsekvenci na širenje uticaja verskih zajednica, a na štetu sekularnosti države.

 

Učestvuju:

  • Ljubiša Rajić (profesor Beogradskog Univerzeta, šef Katedre za Skandinavistiku na Filološkom fakultetu)

  • Svetlana Logar (psiholog, IPSOS/Strategic Marketing, direktorka istraživanja)

  • Saša Gajin (pravnik, koordinator Koalicije protiv diskriminacije)

  • Biljana Stojković (biolog, docentkinja Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu)

  • Stevan Filipović (filmski reditelj)

  • Marin Gligo (ekonomista, Udruženje „Ateisti Srbije“)

Moderator: Vladimir Milovanović Sizif (Udruženje „Ateisti Srbije“)

 

 

 

 

 

 

 

 

delegirani javni prostor
PRELOM KOLEKTIV – IZMEĐU NGO-A, KOLEKTIVIZACIJE SUBJEKTA I UMETNIČKO-TEORIJSKOG PROJEKTA PRELOM KOLEKTIV – IZMEĐU NGO-A, KOLEKTIVIZACIJE SUBJEKTA I UMETNIČKO-TEORIJSKOG PROJEKTA
subota, 24.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

PRELOM KOLEKTIV – IZMEĐU NGO-A, KOLEKTIVIZACIJE SUBJEKTA I UMETNIČKO-TEORIJSKOG PROJEKTA
 

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na treći i poslednji u seriji razgovora o časopisu Prelom i Školi za istoriju i teoriju slika.

Pozvani učesnici:

Svi članovi prve redakcije časopisa (osim Svebora Midžića i Ivane Blagojević koji su se u međuvremenu povukli)
Ana Nikitović

Radmila Joksimović

Zorana Dojić

Dušan Grlja

Ozren Pupovac

Andrej Dolinka
Vladimir Jerić

Moderator: Branimir Stojanović
 

Višegodišnja, često najavljivana i više puta odlagana diskusija o dometima, rezultatima i zaostavštini Škole za istoriju i teoriju slika i njenog organa, časopisa Prelom kao da poslednjih meseci traži javnu diskusiju aktera ovih projekata. Da podsetimo: Prelom kolektiv, poslednja organizacija koja je vodila i uređivala časopis Prelom, prestala je sa radom de facto tokom 2010. godine i de jure u junu ove godine. Samim tim otvara se pitanje - šta da se radi sa časopisom Prelom, odnosno - da li je gašenje Škole za istoriju i teoriju umetnosti, Centra za savremenu umetnost i Prelom kolektiva ujedno i kraj časopisa Prelom?

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE ČASOPISA PREDSTAVLJANJE ČASOPISA "NOVI PLAMEN"
nedelja, 25.septembar 2011.
17:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na prezentaciju časopisa Novi plamen.

Novi Plamen je časopis demokratske ljevice za politička, društvena i kulturna pitanja koji okuplja progresivne i angažirane intelektualce, sindikaliste i aktiviste koji djeluju u raznim društvenim pokretima u čitavoj regiji, kao i u dijaspori.

Časopis, čiji je izdavač poduzeće „Demokratska misao“, analizira širok spektar društveno-civilizacijski relevantnih tema, s naglaskom na područjima sociologije, ekonomije, politologije, filozofije, znanosti i umjetnosti u širem i užem smislu te riječi.

Na pluralističkoj, neisključivoj osnovi, Novi Plamen zastupa temeljne demokratske i prosvjetiteljske vrijednosti, identificira ključne suvremene izazove njihovom opstanku, te promišlja puteve ostvarenja autentične i integralne političke, socijalne i ekonomske demokracije. Novi Plamen osobitu pažnju posvećuje pitanjima koja su vezana za ljudska prava i demokratske slobode, radničku i građansku participaciju, međunacionalno pomirenje i toleranciju, antifašizam, te progresivnu mirovnu politiku. Časopis se u širem smislu zalaže za unapređenje i promociju kulturnih vrijednosti humanističke civilizacije.


Časopis će predstaviti Goran Marković, član uredništva.

delegirani javni prostor
PRIDE WEEK PROGRAM 2011 U CZKD-U PRIDE WEEK PROGRAM 2011 U CZKD-U
ponedeljak, 26.septembar 2011. − 30.septembar 2011.
20:00, CZKD

 

PRIDE WEEK PROGRAM 2011 U CZKD-u

Pride Week je kulturno-aktivistička manifestacija koja se održava nedelju dana pre Parade ponosa. Obuhvata niz kulturnih i umetničkih događaja, javnih debata i tribina čiji je zajednički cilj da i kroz tu perspektivu promovišu LGBT prava i egzistenciju.

Programski urednici ovogodišnjeg Pride Week-a su Boban Stojanović i Vera Vojvodić.

 

Ponedeljak 26. septembar 2011. u 20h

Projekcija filma: Molitva za Bobija

Režija: Russell Mulcahy / Uloge: Sigourney Weaver, Henry Czerny, Ryan Kelley /Trajanje: 88'

Utorak 27. septembar 2011.

Od 14 do 20 sati

Pimp my Banner

Radionica izrade transparenata za Paradu ponosa. Broj učesnika/učesnica je ograničen na 20. Prijavljivanje na mail: volonteri@parada.rs do popune broja mesta.

U 20h
Debata: Mediji – prostor opasnosti i slobode

Kako mediji oblikuju našu stvarnost i utiču na stavove o LGBT populaciji, koliko je prisutan govor mržnje i kako se on sprečava, na koji način novi mediji utiču na život LGBT osoba i šta je uloga građanskog društva u ovoj oblasti.

Govore: Srđan Bogosavljević / Velimir Ćurguz Kazimir / Lazar Pavlović / Magda Janjić / Vukašin Obradović / Darko Soković

 

Sreda 28. septembar 2011. u 20h

Promocija knjige: Povijest gay i lezbejskog života i kulture

U nastajanju ove sveobuhvatne knjige o važnom segmentu ljudske socijalne istorije učestvovalo je četrnaest autora, univerzitetskih profesora i istoričara iz sedam zemalja, koji prikazuju različite društvene koncepte i stavove prema homoseksualnosti. Povijest gej i lezbijskog života i kulture jedina je knjiga koja pruža celovit pregled duge istorije iz koje su potekle današnja bogata i raznolika gej i lezbejska kultura, a predstavlja i sveobuhvatni, globalni portret gej istorije, prepun sjajnih ilustracija.

Govore: Vera Vojvodić / Miško Stevanović / Boban Stojanović

 

Četvrtak, 29. septembar 2011 u 20h

Queer salon: ...ono što me čini..

Drugi beogradski Queer salon izlaže artefakte koji čine umetnost svakodnevnog preživljavanja i života u izrazito homofobičnom okruženju. Kroz predstavljanje predmeta doniranih od strane samih LGBT osoba i kroz njihovo prezentovanje u galerijskom prostoru, problamatizuje se pitanje identiteske vidljivosti kroz institucije, odnosno: da li pojedinac/pojedinka postoji nezavisno od institucije, koju on/ona kao građanin/ka legitimišu?

Sačinjena od ličnih predmeta pripadnika LGBT populacije, postavka Salona je izrazito sentimentalna, ogoljena i nepretenciozna, podložna različitim intepretacijama i krajnje ličnim doživljajima. Uvođenjem privatnih ("ready made") eksponata u izložbeni, javni prostor, Salon takođe otvara pitanje institucionalizovanja Queer kulture.

Drugi Queer salon odvija se u skladu sa sloganom Parade: "Normalno", i to u upitnoj formi: Da li nam je potrebna institucionalna forma da bismo bili vidljivi?

 

Petak, 30. septembar 2011 u 12h

Javna sfera i odgovornost: moja odluka o životu pored mene

Podrška javnih ličnosti veoma često je obavijena predrasudama o njihovoj iskrenosti. Sumnja u iskrenu podršku drugih, umanjuje nivo međusobne solidarnosti, a nedostatak solidarnosti vodi u ravnodušnost prema ljudima oko nas.

Šta pojedince oko nas motiviše da podržavaju manjine, jedno je od krucijalnih pitanja na koja tražimo odgovor ovom tribinom?

Govore: Mirjana Karanović // Nadežda Milenković // Ana Maria Rossi // Dule Nedeljković // Boban Stojanović

delegirani javni prostor
ISTER TEATAR: ŽICA

ISTER TEATAR: ŽICA
sreda, 28.septembar 2011.
20:00, CZKD

ISTER TEATAR PREDSTAVLJA


ŽICA - to je ono izmedju ušiju

Žica je igrački multimedijalni performans,  postavljen na temeljima jakog osnovnog koncepta, koji se bavi se pitanjem identiteta kroz odnos izmedju našeg Ja i predmeta oko nas, odnosno svodjenjem tog odnosa na samu suštinu. Žica je eksperiment prepun poetske raspevanosti, nerešivih zagonetki, otvorenih pitanja, metaforičkih iskaza, vizuelnih ekspresija, virtuelnih fabularnih skokova prepunih simbolike, raznolikog niza ali neprekinutog toka naizgled nepovezanih slika i zapleta,  kombinovano i okorišćeno novim medijima i tehnologijama, u veštom dostizanju patosa, u konačnoj vrhunskoj spoznaji !

 

Koncept, koreografija i izvodjenje – Jelena Jović

Produkcija - Ister teatar

Kompozitor – Nenad Jelić

Montaža  videa  – Nataša Pavlović

Izrada scene – Ljubimir Todorović

Fotografija - Veljko Pavlović

 Realizaciju omogućilo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije


 

delegirani javni prostor
PREDAVANJE VLADIMIRA VUKOVIĆA: BOGDAN BOGDANOVIĆ – ŽIVOT I DELO PREDAVANJE VLADIMIRA VUKOVIĆA: BOGDAN BOGDANOVIĆ – ŽIVOT I DELO
petak, 30.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje u okviru programa Arhiv autora – Bogdan Bogdanović.

Bogdan Bogdanović je bio jedan od najpoznatijih arhitekata na prostorima bivše Jugoslavije. Njegova spomenička arhitektura i njegovo književno delo uživaju danas internacionalno priznanje. Najčešća tema njegovih teoretskih radova su grad i urbanizam. Od 1982. do 1986. Bogdanović je bio gradonačelnik Beograda. Od 1993. je živeo u Beču gde je i umro 2010. godine.

Vladimir Vuković, rođen u Vršcu 1967. godine. Studije arhitekture na Univerzitetu u Beogradu i Štutgartu. Studije filozofije na Univerzitetu u Salcburgu. Doktorat na Univerzitetu u Gracu. Gostujući predavač na Univerzitetu u Beogradu 2010/11. Profesor na College for Design u Beču od 2011. Objavljena knjiga: “Bogdan Bogdanović. Das literarische Werk”, Salcburg 2009.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

info@uciteljneznalica.org

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
PREDAVANJE VLADIMIRA VUKOVIĆA: BOGDAN BOGDANOVIĆ – PISAC, PREDAVAČ, HUMANISTA

PREDAVANJE VLADIMIRA VUKOVIĆA: BOGDAN BOGDANOVIĆ – PISAC, PREDAVAČ, HUMANISTA
subota, 1.oktobar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

PREDAVANJE VLADIMIRA VUKOVIĆA: BOGDAN BOGDANOVIĆ KAO PREDAVAČ

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje u okviru programa Arhiv autora – Bogdan Bogdanović.

Bogdanović je bio profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i osnivač „Škole za filozofiju arhitekture“ u Malom Popoviću, gde je posebno praktikovao svoje alternativne metode nastave. Bio je dekan i jedan od glavnih zagovornika reforme nastave na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu početkom 1970ih godina.

Vladimir Vuković, rođen u Vršcu 1967. godine. Studije arhitekture na Univerzitetu u Beogradu i Štutgartu. Studije filozofije na Univerzitetu u Salcburgu. Doktorat na Univerzitetu u Gracu. Gostujući predavač na Univerzitetu u Beogradu 2010/11. Profesor na College for Design u Beču od 2011. Objavljena knjiga: “Bogdan Bogdanović. Das literarische Werk”, Salcburg 2009.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
MARX PELOADED, film Jasona Barkera
!!! PREMIJERA !!! MARX PELOADED, film Jasona Barkera !!! PREMIJERA !!!
ponedeljak, 3.oktobar 2011.
19:00, CZKD

CZKD BIOSKOP 2011/12 u svom prvom mesečnom programu predstavlja:

MARX PELOADED, film Jasona Barkera

!!! PREMIJERA !!!

(75 minuta, sa prevodom na srpski i engleski jezik)

PRODUKCIJA: Medea Film - Irene Höfer, koproducenti: Films Noirs i ZDF

!!! NAJAVLJUJEMO !!!

Projekcije 4, 20, 21 i 24. oktobra

 

Projekcije ce biti praćene razgovorima sa autorom i gostima


Snimljen prema scenariju i u režiji Jasona Barkera, iskusnog pisca, predavača, prevodioca i doktora filozofije, Marx Reloaded donosi intervjue sa vodećim svetskim poznavaocima marksizma poput Norberta Bolza, Miche Brumlika, Johna Graya, Michaela Hardta, Antonio Negrija, Nine Power, Jacquesa Rancièrea, Petera Sloterdijka, Alberta Toscana i Slavoja Žižeka, među kojima se nalaze i predvodnici obnove marksističkih i komunističkih ideja. Film takođe sadrži i intervjue sa vodećim skepticima prema povratku marksizmu, kao i pitke animirane sekvence koje prikazuju Marksove avanture kroz matriks sopstvenih ideja.


Marx Reloaded je dokumentarni film koji se bavi značajem ideja nemačkog socijaliste i filozofa Karla Marksa za razumevanje globalne ekonomsko-finansijske krize. Na prelazu iz 2008. u 2009. godinu, kriza je podstakla najdublju globalnu recesiju u poslednjih 70 godina, zbog čega je Vlada SAD-a bila primorana da potroši više od 1 triliona dolara kako bi predupredila kolaps vlastitog bankarskog sistema. Krajnje implikacije krize u Evropi i širom sveta još uvek su nesagledive. Da li bi, međutim, trebalo da prihvatimo krizu kao nesretnu nuspojavu delovanja slobodnog tržišta ili možda postoji drugačije objašnjenje razloga njenog nastanka i mogućih posledica po naše društvo, ekonomiju i celokupan način života?


Nova generacija filozofa, umetnika i političkih aktivista danas se vraća Marksovim idejama u nastojanju da objasne krizu i razmotre mogućnost postojanja sveta bez kapitalizma, odnosno izvan njega. Da li je dubina tekuće recesije znak da su kapitalističkom sistemu odbrojani dani? Iako sledeće pitanje može zvučati ironično nakon 20 godina od pada Berlinskog zida, no ne pruža li možda komunizam rešenje za sve veće ekonomske i ekološke probleme sa kojima se suočava planeta?


 

TRIBINA

TRIBINA "UZROCI NASILJA U SPORTU"
sreda, 5.oktobar 2011.
18:00, CZKD

 

 

Fondacija Fridrih Ebert Vas poziva na tribinu "Uzroci nasilja u sportu",

Na tribini će se govoriti o navijačkim grupama, huliganima i nasilju na sportskim terenima, psihološkom i sociološkom fenomenu huliganizma kao i promoterima nasilja u društvu.

Na tribini če govoriti:
Prvoslav Plavšić - psiholog,
Zoran Dragišić - profesor na Fakultetu za Bezbednost u Beogradu,
Ratko Božović - profesor Sociologije kulture.

images
KONFERENCIJA ZA MEDIJE: KULTURNO DRUŠTVO

KONFERENCIJA ZA MEDIJE: KULTURNO DRUŠTVO "STVARAJMO ZAJEDNO"
četvrtak, 6.oktobar 2011.
12:00, CZKD

Poštovani,

 

Kulturno društvo „STVARAJMO ZAJEDNO“ i Centar za kultrunu dekontaminaciju pozivaju vas na Konferencija za medije, povodom objavljivanja AUDIO BAJKE „RUŽNO PAČE“, u adaptaciji, režiji i interpretaciji Nebojše Dugalića.

 Učestvuju: Svetlana Porović Mihajlović, predsednica Upravnog odbora i Nebojša Dugalić, predsednik Programskog saveta Društva.

KD „Stvarajmo zajedno“ je dobrovoljna, neprofitna, nevladina organizacija koja svoj rad posvećuje deci, sa posebnom osetljivošću prema deci sa invaliditetom i iz drugih ranjivih kategorija. Društvo je, 6. marta 2011. godine, osnovala grupa pisaca, umetnika i ljudi drugih zanimanja, koji i ovim radom žele da doprinesu boljitku naše zajednice. Sve dosadašnje aktivnosti članovi društva ostvarili su sopstvenim zalaganjem, bez dotacija i materijalne pomoći (www.stvarajmozajedno.org).

 Jedan od programa Društva BAJKE ZA LAKU NOĆ je objavljivanje dramaturški obrađenih tekstova bajki i priča iz našeg naroda i naroda celog sveta, u vidu kompletnog autorskog radifonskog dela na CD nosaču. Kriterijum za izbor bajki je prepoznavanje, utemeljenje i promovisanje moralno-etičkih vrednosti i ljudskih vrlinaljubav, poštenje, istina, pravda, hrabrost, tolerancija, saosećanje, radinost, pozitivan odnos prema porodici, društvu, prirodi, okruženju.

PROSLAVA DVADESET GODINA POSTOJANJA ORGANIZACIJE ŽENE U CRNOM-7, 8.OKTOBAR PROSLAVA DVADESET GODINA POSTOJANJA ORGANIZACIJE ŽENE U CRNOM-7, 8.OKTOBAR
petak, 7.oktobar 2011. − 8.oktobar 2011.
11:00, CZKD

 

Nacrt programa za obeležavanje godišnjice

 

UVEK NEPOSLUŠNE – 20 GODINA Žena u crnom

 

Petak, 7. oktobar - prepodne

Dolazak prijateljica i prijatelja

3:30 h – 15:00 h: Ručak u ŽuC, ili CZKD

15:00 h – 17:30 h: Umesto očajanja - otporom ka alternativi

Zajedničko promišljanje o feminisitičko- pacifističkom aktivizmu na prostoru bivše Jugoslavije

Panel diskusija: Biba Momčinović (Hrvatska), Ljupka Kovačević (Crna Gora), Savče Todorovska (Makedonija), Selma Halilović (BiH), Igo Rogova (Kosovo), Slavica Stojanović (Srbija)...

Moderatorka Staša Zajović

18:00h – 20:30 h Postoje li alternative? O Evropi i svetu danas

Okrugli sto: učesnice/i: Biljana Kašić ( Zagreb), Zoran Solomun (Berlin), Mireja Forel (Sevilja), Lili Traubman (Jerusalim), Gracijela Longoni (Milano), Rebeka Džonson ( London), Atena Atanasiu (Atina) i Branimir Stojanović ( Beograd).

Moderatorke Tanja Tagirov i Marijana Stojičić

21:00 – 22:30h: Večera u CZKD-u

 

Subota, 8. Oktobar

 

12h – 13h: "Uvek neposlušne – mi ostavaljamo trag... "

Stajanje na Trgu Republike u Beogradu

13:30h – 14:30h: Ručak u CZKD

14:30h – 17:30h: Pauza

17:30h – 19:00 h: Stvaramo alternativnu istoriju - promocija knjiga

(Promocija se održava u maloj sali "Učitelj-neznalica")

 

  • "Etika hrabrosti" Ksenije Atanasijević

Govore: Zagorka Golubović, Daša Duhaček, Lino Veljak i autorka Ljiljana Vuletić

Moderira: Adriana Zaharijević

  • Krivo srastanje“ omaž antimilitarističkoj borbi Bojana Tončića

Govore: Vesna Rakić Vodinelić i Žarko Korać

  • Kalendar (dvadesotomesečni) Žena u crnom – sadrži dvadeset fotografija: Vesne

Pavlović, Biljane Rakočević i Srđana Veljovića

Predstavljaju: Jasmina Tešanović i Snežana Tabački

 

19:00 - 20:00 h

Pamtimo - in memoriam našim drugaricama i drugovima

Izložba "Uvek neposlušne – mi ostavljamo trag..."

Izložbu otvaraju: Ana Vilenica, Marija Vidić i Silvija Dražić

Počinje izvođenjem himne ŽuC-a "Uvek neposlušne" ( aktivistkinje ŽuC-a, hor Proba i svi/e prisutne i prisutni)

 

20:00h – 24:00h (i duže): Drugarsko veče

"We are witches"( "Mi smo veštice"), himna Međunarodne mreže Žena u crnom

Hor Proba, angažovani hor iz Beograda

Hoću – neću, anarho-pank grupa iz Kraljeva

Mi smo aktivistkinje, pesnikinje, umetnice, igračice, pevačice, žonglerke, kuvarice...

Revolucionarna snaga smeha, pesme, plesa...

 

 

 

PREMIJERA IGRANO – DOKUMENTARNOG FILMA „SLOBODNI I ODGOVORNI“
Libertarijanskog kluba LIBEK 
PREMIJERA IGRANO – DOKUMENTARNOG FILMA „SLOBODNI I ODGOVORNI“ Libertarijanskog kluba LIBEK
utorak, 11.oktobar 2011.
19:00, CZKD

Film “Slobodni i odgovorni” na dinamičan način prikazuje savremene ekonomske i političke probleme sa kojima se suočava društvo u Srbiji. Za razliku od našeg prvog filma “Odgovori slobode” gde smo se bavili teorijskim načelima libertarijanizma, ovim drugim filmom želimo da podstaknemo raspravu o praktičnim pitanjima iz drugačijeg ugla. Nastojimo da prepoznamo određena ograničenja individualne slobode i načine na koje pojedinci doživljavaju svoju odgovornost.

Od zapostavljenih pitanja kako država upravlja našim novcem, preko svakodnevnih pitanja o investicijama, javnim preduzećima i korupciji, sve do pitanja solidarnosti, bezbednosti i zrelosti našeg civilnog društva, težimo da javnosti neposredno prikažemo kakve odgovore mi predlažemo.

Autorka filma je Romana Vujasinović.

Trejler filma „Slobodni i odgovorni“ možete naći na Libekovom Youtube kanalu „LibertarijanskiKlub“. Nakon projekcije filma možete da očekujete razgovor o filmu sa pojedinim učesnicima filma kao i članovima organizacije Libertarijanski klub Libek.


Agenda:

18.30 – 19.00 Okupljanje gostiju

19.00 – 19.10 Uvodna reč: O filmu i Libertarijanskom klubu Libek
                        Moderator: Manja Jonaš
                        Miloš Nikolić, predsednik Libek-a
                        Đorđe Trikoš, PR menadžer Libek-a

19.10 – 20.10  Projekcija filma

20.10 – 21.10 Razgovor sa Romanom Vujasinović, autorkom filma
                        
21.10 – 22.00  Koktel u bašti Paviljona Veljković

PRESS KONFERENCIJA PRESS KONFERENCIJA "KRLEŽA U BEOGRADU" OKTOBAR 2011 – OKTOBAR 2012
sreda, 12.oktobar 2011.
12:00, CZKD

Najava  trodnevnog programa: “Plenum Krleža – Tranzicija umetnosti”;
-           Predstavljanje projekata “Nove politike solidarnosti u kulturi i produkciji znanja“ i "Kontejneri slobode"
            (Multimedia centar, Priština; Centar “Grad”, Tuzla; Bacači Sjenki, Zagreb i CZKD, Beograd) koje su omogućili:
            Evropska unija - projekat “Podrška civilnom društvu” (EU - IPA), Švajcarski program za kulturu (SCP) i Evropska kulturna fondacija (ECF);
-           Najava saradnje projekata “Nove politike solidarnosti...” i "Festival jednog pisca" posvećenog Miroslavu Krleži u produkciji Kulturnog centra Beograd (2012);

·                     Jovan Ćirilov (teatrolog, Beograd);
·                     Jeton Neziraj (dramaturg, Multimedia Centar, Priština);
·                     Boris Bakal (reditelj i producent, Bacači sjenki, Zagreb);
·                     Mia David (direktorka Kulturnog Centra Beograd);
·                     Borka Pavićević (direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beograd);

images
Nove politike solidarnosti
ČITAJUĆA GRUPA O POJMU ZAJEDNICE: Rorti i ideja edifikacije
sreda, 12.oktobar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Rorti i pokret pragmatista mnogi smatraju levičarskim intelektualcima. Oni koriste sličan i paralelan rečnik – solidarnost, zajedništvo, borba, samoobrazovanje i revolucija, ali baziran na liberalnoj početnoj tački. Na sličnim pogledima bazirano je današnje mišljenje o otvorenom društvu, konceptu marginalizovanih grupa, inkluziji, itd. Tokom predstojeće čitajuće grupe razgovaraćemo o preklapanjima i razlikama između Rortijevog mišljenja i marksizma.

Tekst: Community and the Limits of Theory, Christopher Fynsk

U nastavku rada čitajuće grupe, diskutovaćemo i druge tekstove Rortija i o Rortiju.

Tekstove i više informacija možete dobiti putem kontakt osobe: Noa Treister, e-mail: noa.treister@gmail.com

„NEVIDLJIVI  i NEPOŽELJNI“ ( izložba fotografija, video rad i tribina).

„NEVIDLJIVI i NEPOŽELJNI“ ( izložba fotografija, video rad i tribina).
sreda, 12.oktobar 2011.
17:30, CZKD

 

NEVIDLJIVI i NEPOŽELJNI“ ( izložba fotografija, video rad i tribina).

Projekat ce se bavi nekolikim pitanjima vezanim za romsku populaciju u Srbiji.

Video je tematski odredjen problemima u readmisiji Roma iz zemalja zapadne Evrope, izložba fotografija je posvećena vidljivosti ove nacionalne grupe, a tribina će ponuditi rešanja vezana za moguće integrisanje Roma u zajednicu kao i pozitivnim primerima gde je to uspelo.

Sve ove aktivnosti će se održati u istom prostoru i istom vremenu od 17,30 do 20 časova.

Realizacija programa: PRADOK iz Beograda, sa generalnom podrškom Komesarijata za izbeglice Republike Srbije

Učesnici tribine: Vladimir Cucić, komesar za izbeglice RS, Dr. Rajko Đurić, Petar Nikolić novinar Novi Sad , Ana Bu zamenica direktora EHO i Biljana Stanojević koordinator programa.

Autori i izvođači programa: Biljana Stanojević, Želimir Gvardiol i ekipa NVO „PRADOK“sa spoljnim saradnicima

Aleksandar Boskovic: Mihailo Mihailov i promiŠljanje slobode Aleksandar Boskovic: Mihailo Mihailov i promiŠljanje slobode
četvrtak, 13.oktobar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Ucitelj neznalica i njegovi komiteti u okviru programa Arhiv Autora
predstavlja predavanje:

Aleksandar Boškovic: Mihailo Mihailov i promišljanje slobode

Predavanje ce se baviti liberalizmom Mihaijala Mihajlova , poslednjeg
disidenta nekadasnje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na njegovu kritiku
svakog totalitarizma.

NAJAVNI SPOTOVI ZA DOGAĐAJ NAJAVNI SPOTOVI ZA DOGAĐAJ "PLENUM KRLEŽA -TRANZICIJA UMETNOSTI"
četvrtak, 13.oktobar 2011. − 17.oktobar 2011.
18:00, CZKD

http://www.youtube.com/watch?v=v9h33QLizkE

http://www.youtube.com/watch?v=4uT8Kt7XVNg

Budite svedok tranzicije umetnosti!

Plenum Krleža je projekat koji okuplja stvaraoce pozorišnih produkcija u nastajanju. U okviru ovog projekta, za sve zainteresovane, izvodiće se performansi, čitajuće radionice, predavanja i javna čitanja tekstova nastalih u neposrednom dijalogu s predstavama u nastajanju.

Zašto Krleža? Krleža, ne samo kao stvaraoc, već i kao pojava, oduvek, a i danas predstavlja inovativnost, nepomirljivost, revolucionarnost, provokativnost - Krleža kao heroj potreban svim vremenima.

images
videos

Nove politike solidarnosti
Nove politike solidarnosti predstavljaju:
Plenum krleža – tranzicija umetnosti Nove politike solidarnosti predstavljaju: Plenum krleža – tranzicija umetnosti
petak, 14.oktobar 2011. − 16.oktobar 2011.
18:00, CZKD


Ždralovi i rode, lastavice i patke, živu iznad toga izmedu Nila i Tibeta, Afrike i Evrope. Ptice selice nad nama, pametnije su od nas i od naših velegradova, te živu po visokim integralnim kružnicama, što smo ih mi ljudi na zemlji razderali u nekakve narode i klase, gradove, klime, geografske distance i industrije. Velika čežnja danas ždere Evropejce i ja verujem da se po svim severnim gradovima, (za kojima mi toliko čeznemo), pate pojedinci u svojim samoćama i da čeznu za izlazom iz ovoga pakla. Te srodne duše slušaju kako visoko u zraku pijuču ptice selice i lete u kišnim jesenjim noćima preko naše tmine na jug, na svetlost, na sunce, Veliki zakon vodi te ptice po tminama i po daljinama i taj veliki zakon je i u nama. Sigurno je da će ljudi otputovati iz ovoga života u sretnije krajeve, kao ptice selice! Oh, sretan vam put braćo moja! Sretan vam put!
Miroslav Krleža, “Izlet u Rusiju”, 1926

..........................................................................................................................................................................

Nove politike solidarnosti predstavljaju:
Plenum krleža – tranzicija umetnosti


Plenum Krleža je projektni prostor koji okuplja stvaraoce pozorišnih produkcija u nastajanju, i u kome se odigravaju performansi niskog inteziteta: čitajuće radionice, predavanja i javna čitanja tekstova nastalih u neposrednom dijalogu s predstavama u nastajanju.

Plenum Krleža je radni prostor za dve takve predstave - Newborn Jetona Neziraja, dramaturga iz Prištine i Izlet u Rusiju Miroslava Krleže u režiji Jovana Ćirilova - koje se, svaka na svoj način, bave odnosom pozorišta i političkog konteksta u kome nastaju: umetnost u doba osnivanja i rađanja nove države i umetnost u društvu bivšeg socijalizma koje je raskinulo s tradicijom levice.
Plenum Krleža je i diskusioni prostor performansa Edine Husanović Holly Jolie, predstave koja preispituje odnos umetnika i globalnih medija.

Plenum Krleža je i kritički zbornik koji, kroz ponovno čitanje i komentare, aktivira tekstove iz dve Krležine epohe: Krležu sukoba na levici i desnici (1926-1952) i Krležu državnika umetnosti (1952-1981), dakle, dve epohe u antagonizmu: onu prošlu hiperpolitizovane umetnosti, i današnju, u kojoj se politika kloni umetnosti.

Krležino delo i njegovu ponovnu kontekstualizaciju vidimo kao skup polemika i suprotstavljanja, političkih kontinuiteta i diskontinueta, umetničkih preloma i zaokreta. Upravo ta mesta preloma daju mogućnost produkcije nove solidarnosti, odnosno oslobađaju prostor u kome umetnost pronalazi slobodu za dijalog sa dogmatičnim i autoritarnim.

Konfrontaciju različitih političkih konteksta i istorijskih perioda zasnivamo na vraćanju Krleže u javni prostor kao privilegovanog sagovornika o problemu autocenzure novih umetničkih produkcija u epohi kada državni aparat ne preti cenzurom i grubim mešanjem u umetničko stvaralaštvo.

Plenuma Krleža organizuje Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, u saradnji sa Multimedia centrom iz Prištine, Centrom “Grad” iz Tuzle, i Bacačima sjenki iz Zagreba.

..........................................................................................................................................................................
Program
Centar za kulturnu dekontaminaciju,
Birčaninova 21, Beograd; 14-16. oktobar 2011

Petak, 14. oktobar 2011

18h    
I Porsalindur/Novorođeno/Newborn
•     “Let iznad pozorišta Kosovo/Proglašenje Republike Kosovo” – igranje uvodne sekvence iz drame     Newborn Jetona Neziraja;
•    Razgovor s autorom, čitanje saopštenja Jetona Neziraja i reakcija javnosti povodom smene
    Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Prištini;
•    Krleža, Kosovo, albansko pitanje (intervjui, video/audio snimci)
    Kosovo/Albanci u Enciklopediji Jugoslavije - razgovor sa Nehatom Islamijem
    i članovima “kosovske redakcije”;
    Moderatori: Boris Bakal i Jeton Neziraj    


Subota, 15. oktobar 2011

12h
Centar “Grad” Tuzla predstavlja:
•    “Grad u slici” - foto priča, prezentacija i diskusija: Adis Sadiković i Emin Eminagić;
    Moderator: Borka Pavićević
•    “Crni dan” - ispovesti o 25. maju, danu kada se dogodio masakr u Tuzli;
    Diskusija: Kome se ovaj film obraća?
    Moderator: Nadira Šabanović

18h
Krleža 1925/1952/2011
•    Miroslav Krleža, “Izlet u Rusiju” (odlomci) – Boris Bakal;
•    Kulturni i politički kontekst Krležinog “Izleta u Rusiju” - Velimir Visković;
•    Miroslav Krleža: Govor na Kongresu književnika u Ljubljani 1952 - Robert Perišić;
    Moderatori: Boris Bakal i Bojan Munjin    


Nedelja, 16. oktobar 2011  

18h
Lično i političko - govor u prvom licu i istorijski kontekst
•     Sastanak Komisije za kulturu na kongresu SKJ 1986. godine –
    sa Jovanom Ćirilovim razgovara Branimir Stojanović;
•    Bacači sjenki, “Krleža - Parafernalije” - paralelne hronologije Krležine svakodnevice,
    od života do smrti, njegovog opusa i svetske istorije u tom razdoblju - Boris Bakal;
•    Stanislav Vinaver, “Beograd i g.din Krleža” - Vladimir Stojsavljević;
•    “Holly Jolie“ – performans Edine Husanović;    
    Moderatori: Boris Bakal i Vladimir Tupanjac    
..........................................................................................................................................................................

Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja su dvogodišnji projekat kojim se podstiču i osmišljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu. Saradnja i razmena u oblasti istraživanja u kulturi i umetničkoj produkciji između stvaralaca u Prištini, Tuzli, Zagrebu i Beogradu je deo sveobuhvatnog istraživačkog poduhvata (2011-2012), na kome rade Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Multimedia Centar iz Prištine, Centar “Grad” iz Tuzle i Bacači sjenki iz Zagreba. Postavljajući pitanje solidarnosti i zajedništva na Balkanu, tražimo puteve za prevazilaženje provincijalizma, izolacionizma, jednoumlja i nacionalizma koji dominiraju u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije.
Kontejneri slobode prizivaju danas marginaliziovane  ideje solidarnosti i zajedništva ponovnim čitanjima, raspravama i izvođenjima dela hrvatskog i jugoslovenskog pisca Miroslava Krleže. U kontekstu savremenog života povezujemo naučna sa umetničkim istraživanjima - istorije kulture, književnosti, društva. Putujući kroz rekontekstualizovane javne prostore Prištine, Zagreba i Beograda, učesnici i publika postaju akteri sećanja i stvaranja budućnosti u proizvodnji znanja i kulture.  Saradnjom partnera, brojnih, teoretičara, istraživača i umetnika, Kontejneri slobode  se uključuju u Nove politike solidarnosti kroz kulturu i proizvodnju znanja.

Ove projekte podržavaju i omogućuju Evropska unija – Projekat “Podrška civilnom društvu”(EU-IPA), Švajcarski kulturni program (SCP) i Evropska kulturna fondacija (ECF).
..........................................................................................................................................................................

SARADNICI:
Damir Arsenijević, Dijana Avdić, Boris Bakal, Doruntina Basha, Velid Beganović, Bernard Berisha, Domagoj Blažević, Adisa Bošić, Azra Čaušević, Jovan Ćirilov, Elisabeth Desta, Ferida Duraković, Igor Đorđević, Emin Eminagić, Elmaze Gashi, Azra Husanović, Edina Husanović, Jasmina Husanović, Ana Isaković, Zoran Janić, Azra Jašarević, Nebojša Jovanović, Elvis Kušljugić, Tanja Mađarević, Shkelzen Maliqi, Ranko Marić, Predrag Matvejević, Bojan Mucko, Bojan Munjin, Imer Mushkolaj, Blerta Neziraj, Jeton Neziraj, Qerim Ondozi, Lejla Osmić, Dejan Pantić, Borka Pavićević, Katarina Pejović, Robert Perišić, Tanja Petovar, Friedrich C. Püttmann, Vida Radosavljević,  Milan Rakita, Adis Sadiković, Besa Shahini, Aleksandra Sekulić, Arta Selimi, Shpetim Selmani, Vladimir Stojsavljević, Branimir Stojanović, Nadira Šabanović, Šejla Šehabović, Dragan Škorić, Mare Šuljak, Tara Tepavac, Vladimir Tupanjac, Slavka Vučetić, Bojana Vuković

ISTORIJA DOGAĐAJA
Priština, 14-17/04/2011 - “Nove politike solidarnosti i Kontejneri slobode”
Tuzla, 10-12/06/2011 - “Ka trgu slobode” (Nove politike solidarnosti)
Zagreb, 07/07/2011 - “Čovjek poslije svoje smrti hoda gradom” (Kontejneri slobode)

czkd.org /  qendra.org /  centargrad.com /  shadowcasters.blogspot.com

..........................................................................................................................................................................
 

images
Nove politike solidarnosti
UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI

UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI "PREDAVANJE: PRAVNI ASPEKTI ZAŠTITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU"
petak, 14.oktobar 2011.
18:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Udruženje S.T.R.I.K.E., Pokret za slobodu i Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje

 

PRAVNI ASPEKTI ZAŠTITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU”

 

 

Kako da razlikujemo mobing (zlostavljanje) od diskriminacije?

Kako postupati i prikupiti dokaze ako ste žrtva mobinga?

Šta i od koga možete tražiti u slučaju mobinga? 

Šta možete očekivati na sudu, a šta ako se obratite Agenciji za mirno rešavanje sporova?                

images
KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU POVODOM PROJEKTA

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU POVODOM PROJEKTA "RAZMICANJE - IMENOVATI TO RATOM" U OKVIRU OKTOBARSKOG SALONA
sreda, 19.oktobar 2011.
12:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

 

Platforma Učitelj neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju Vas na konferenciju za medije povodom početka realizacije našeg projekta Razmicanje – imenovati TO ratom u okviru Oktobarskog salona 2011.

Ovaj projekat obuhvata 30 javnih diskusija koje će se fokusirati na mehanizme koje koristi vlast da istovremeno proizvodi rat među različitim grupama i društveni mir u Srbiji. Razmicanje – imenovati TO ratom će obuhvatiti četiri važne figure u prošlosti i savremenoj istoriji ovog regiona – mislioce, studente, borce i radnike u konkretnim situacijama u kojima se nalaze danas. Zato pozivamo novinare ne samo iz oblasti kulture i umetnosti, već i novinare koji se bave društvenim, ekonomskim i obrazovnim pitanjima. Bili bismo zahvalni ukoliko biste došli lično i poziv prosledili relevantnim novinarima.

 

.Donatori i partneri programa: Fond za otvoreno društvo, Srbija; Rosa Luxemburg Stiftung, Southeast Europe; Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Republika Srbija; Kulturni Centar Beograd

images
67 GODINA OD OSLOBOĐENJA BEOGRADA: KRIZA, REPRESIJA I PONOVNI RAST FAŠIZMA 67 GODINA OD OSLOBOĐENJA BEOGRADA: KRIZA, REPRESIJA I PONOVNI RAST FAŠIZMA
petak, 21.oktobar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i časopis “Solidarnost” pozivaju vas na diskusiju:

67 GODINA OD OSLOBOĐENJA BEOGRADA: KRIZA, REPRESIJA I PONOVNI RAST FAŠIZMA

67. godišnjica oslobođenja od nacizma pada u godini eskalacije najveće krize od tridesetih, rasta desnice u celoj Evropi, zabrane ovogodišnjeg Prajda, sve drastičnijih napada fašista i divljanja državne represije. Dođite da razgovaramo o tome kako da ovu situaciju promenimo! Mi smo 99%!

Uvodne reči daće redakcija Solidarnosti, Gordana Stojaković (AFŽ), koja istražuje ulogu žena u Narodnooslobodilačkoj antifašističkoj borbi i Dušan Maljković, urednik časopisa za kvir teoriju i kulturu QT.

 OKTOBARAC U CZKD:UČITELJ NEZNALICA: OKRUGLI STO OKTOBARAC U CZKD:UČITELJ NEZNALICA: OKRUGLI STO " Partnerstvo i decentralizacija - Odnosi radnika i lokalne/centralne uprave "
subota, 22.oktobar 2011.
17:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti i Pokret za Slobodu pozivaju vas na diskusiju

Partnerstvo i decentralizacija – odnosi radnika i lokalne/centralne uprave

Ova diskusija deo je serije diskusija o radničkom pitanju pod nazivom „Biti radnik danas”, koja se održava kao deo projekta “Razmicanje – imenovati TO Ratom” u okviru Oktobarskog salona 2011, međunarodne izložbe savremene umetnosti.

Diskusija Partnerstvo i decentralizacija - Odnosi radnika i lokalne/centralne uprave bavi se problemima sa kojima se radnici suočavaju usled centralizovanosti odlučivanja o privatizaciji i sudbini njihovih preduzeća. Kako bi se izborili za svoja prava, radnici su najčešće morali da dolaze u Beograd i vrše pritisak na državne institucije, dok im je podrška lokalne vlasti malo značila, s obzirom na to da su njene ingerencije vrlo male.

Učesnici razgovora su predstavnici radničkih organizacija i grupa iz većeg broja gradova, dok je poziv upućen i stručnoj javnosti, predstavnicima nadležnih državnih institucija, lokalne vlasti, itd.

“Biti radnik danas”, podrazumeva 4 javne diskusije radnika, aktivista, predstavnika državnih institucija i javnosti na temu radničkog iskustva u samoorganizovanju tokom protesta i u upravljanju fabrikama, kao i odnosa radnika i različitih državnih organa poput lokalne/centralne vlasti, Agencije za privatizaciju, Saveta za borbu protiv korupcije, itd. Ova aktivnost sprovešće se u saradnji sa Pokretom za slobodu

Autori i moderatori: Milenko Srećković i Ivan Zlatić.

Pokret za slobodu je organizacija koja podržava radničke i seljačke samoorganizovane borbe za poboljšanje socijalnog položaja. Pokret za slobodu je inicirao osnivanje Koordinacionog odbora radničkih protesta čiji je cilj horizontalno povezivanje radničkih grupa radi zajedničkog nastupanja u borbi. Nedavno objavljene knjige Deindustrijalizacija i radnički otpor (2011) i Zemlja i sloboda (2011) sumiraju višegodišnje aktivnosti Pokreta za slobodu na stvaranju radničko-seljačkog pokreta.

images
KONDENZ FESTIVAL 2011 U CZKD KONDENZ FESTIVAL 2011 U CZKD
nedelja, 23.oktobar 2011.
21:00, CZKD

Kondenz 2011

Festival savremenih izvođačkih umetnosti

 

Stanica Servis za savremeni ples po četvrti put organizuje Kondenz Festival savremenih izvođačkih umetnosti, od 21. do 25. oktobra 2011. godine u Magacinu u Kraljevića Marka, Bitef Teatru i Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Razmišljajuci o festivalu kao prostoru koji se u kratkom vremenu stvara i nestaje, shvatili smo da umetnici veći deo svog vremena provode putujući i na različite načine predstavljajući svoj rad, bez stvarne mogućnosti da zaista utiču na lokalne kontekste, da učestvuju u razmeni, da nešto nauče, ili da prožive novo iskustvo u drugom kontekstu. U logici neoliberalnog kapitalizma, festivali su postali mesta “traženja” umetničnih radova i ništa više od toga. Zbog toga smo odlučili da ove godine veći deo programa realizujemo na drugačiji način.

 

 

23.oktobar

@ CZKD

21–22h

EIO*

Istraživanje proizvodnje i deobe vrednosti u umetnosti, izvedbom koja se iznova sa-činjava s publikom prilikom svakog izvođenja. Ova predstava je dobila nagradu Jardin d' Europe 2010. 

Autori i izvođači: Dragana Bulut, Maria Baroncea, Eduard Gabia

 

Kustoski program :: Postizvedbena (lažna) meditacija

Otvaranje prostora za provođenje vremena sa predstavom nakon što se ona dogodi, bez razgovora o njoj. 30 min. Predlaže: Anders Jacobson

 

*cena ulaznice je 300 dinara

Prodaja ulaznica u Bitef teatru i Centru za kulturnu dekontaminaciju.

 

PROJEKCIJA FILMA I DISKUSIJA: BANKAR ANARHISTA PROJEKCIJA FILMA I DISKUSIJA: BANKAR ANARHISTA
nedelja, 23.oktobar 2011.
20:30, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na projekciju filma i diskusiju

BANKAR ANARHISTA

Film nemačkog umetnika Jana Petera Hamera predstavlja savremenu adaptaciju priče portugalskog pesnika Fernanda Pesoe o „pametnom anarhisti“ koji se, borbom za uništenje društvenih fikcija, zalaže za jedno slobodno društvo – anarhističko društvo. A kako zauzdati novac, kao jednu od najvažnijih društvenih fikcija našeg vremena?

O ovoj kratkoj, ali ipak najdužoj priči koju je Pesoa ikad napisao, govoriće pre projekcije profesor i pisac Arnaldo Saraiva, a nakon filma uslediće diskusija sa publikom.

Knjigu Bankar anarhista Fernanda Pesoe objavljuje JP „Službeni glasnik“.

Program Centra za kulturnu dekontaminaciju u okviru Nedelje nezavisne kulture Program Centra za kulturnu dekontaminaciju u okviru Nedelje nezavisne kulture
utorak, 25.oktobar 2011. − 10.novembar 2011.
18:00, CZKD

Program Centra za kulturnu dekontaminaciju u okviru Nedelje nezavisne kulture

 

  1. oktobar 2011.

Pozorišna predstava “Odabrani se bude”

Projekat Teatra MIMART „Odabrani se bude“ istražuje budnost na interpersonalnom nivou, kroz budnost duha, uma i tela, kao i budnost zajednice koja je pokretačka snaga za društvo. Koncept je zasnovan na nizu fantazmi, koje povezuje trenutak buđenja sa transcedencijom realnosti, te je njihova sukcesivnost uslovljena nepredviđenom dramaturgijom sna. Cilj nam je da pokrenemo maštu da kreiramo novi mit koji sadrži i inicira budnost. Idejnom i dramaturškom modifikacijom buđenja kroz otvoren proces rada kreiran je angažovani transmedijalni performans izvođačke umetnosti. Premijerno je izveden u Centru za kulturnu dekontaminaciju 12.03.2011. u Beogradu.

Predstava Odabrani se budeje deo evropskog projekta Wake Up , Kultura 2007/13, u kome učestvuje Teatar MIMART (Srbija), Univerzitet u Edinburghu (Velika Britanija), Musicians without Borders International (Holandija) i koordinator projekta Opera Circus iz Velike Britanije. Prva faza rada MIMARTa je prikazana 2010. na Bitef Polifoniji kroz Community art projekat “LIMES”, a nastavak ovog projekta je razvio saradnju sa pozorištem mladih B-smisao iz Srebrenice u projektu Odabrani se bude“.

Koncept i režija: Nela Antonović

Dizajn zvuka i izvođenje uživo: Predrag Radovančević

Dizajn svetla i video-art: Lidija Antonović

Kostimi i maske: Anđelija Marković

Scenska intervencija grafoskopom: Kristina Drašković Bočkov

Teatar Mimart (Beograd) : Ana Bastać, Predrag Radovančević, Nikola Vranić, Đurđa Pavlović, Milan Jelen Pajić, Lidija Antonović i Nevena Bakić.

Pozorište “B-smisao” (BIH, Srebrenica): Verica Jovanović, Aleksandra Jovanović, Marizela Đozić i Filip Jokanović.

Menadžer projekta: Ksenija Đurović

 

1-10. novembar 2011.

Izložba “MAFAF – Nevidljiva istorija, pogled iz Beograda

Nevidljivi MAFAF predstavlja istraživačku platformu, kao projekt koji se u etapama realizuje u nekoliko prostora, u različitim gradovima, kroz prepoznatljive prezentacijske formate – izložbe, programi filmskih projekcija, predavanja, serija razgovora – panel diskusija –publikacije: katalog, zbornik, a imati će ulogu u stvaranju arhiva, čuvanju, prikupljanju, te prezentaciji građe.

Pulski MAFAF (Međuklupski i autorski festival amaterskog filma) manifestacija je koja se između 1965. i 1990. odvijala neposredno pre nacionalnog festivala igranog filma koji se održavao u pulskoj Areni.

Autorke projekta: Branka Benčić i Aleksandra Sekulić; tim projekta “MAFAF – Nevidljiva istorija, pogled iz Beograda”: Metaklinika, Greg de Cuir, Medijska arheologija

Projekat su podržali Hrvatski audio-vizuelni centar i Ministarstvo kulture, medija i informacionog društva Republike Srbije

Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju

Dvadeset godina nakon njegovog posljednjeg izdanja, putem dostupne primarne i sekundarne dokumentacije i arhivskih materijala (filmovi, katalozi, plakati, fotodokumentacija, hemeroteka – zbirka novinskih članaka (izrezaka)), pokušat će se rekonstruirati i učiniti vidljivom nevidljiva povijest MAFAF-a, kako bi se festival primjereno kontekstualizirao, valorizirala se njegova važnost te se rehabilitiralo sjećanje na ovu zanimljivu manifestaciju, koja je brojem prijavljenih filmova i prisutnih autora bila najveća manifestacija alternativnog i neprofesionalnog filmskog stvaralaštva u Jugoslaviji, odnosno „barometar kretanja amaterskog filma u Jugoslaviji” (Martin Bizjak), „čvorišna tačka u kojoj se sabiru i ocjenjuju iskustva protekle stvaralačke sezone i anticipiraju koraci budućnosti” (Ranko Munitić).”

Branka Benčić, kustoskinja izložbe

UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI, CZKD

 

SREDA 26. OKTOBAR

 

 

19:00 - Čitajuća grupa O POJMU ZAJEDNICE: Communism, the Proper Name, Georges Van Den Abbeele

 

Reč „zajednica“ (community) je deo svakidašnjeg jezika i izgleda nam  kao da intuitivno već znamo šta ona znači. Zajednica je u osnovi mnogih pojmova: komunizma,  sa njegovim  zahtevom za jednakošću i ravnopravnoscu, etničke zajednice, rodne zajednice, političke zajednice, subkulturne zajednice  i njome se naglašavaju ne samo granice, međe, i razlike nego i bivstvovanje-u-zajednici.
• Da li sadržaj ili esencija pojma zajednice  može biti odvojen od njenog načina postojanja?

Da li je moguća zajedica-u-razlici?

Da li može postojati zajednica bez imena?

Šta bi ime, esencija, agenda zajednice značile u globalizovanom svetu u kojem je značenje pojma zajednice holofrazirano od tržišta i moći?

Prema tome pitanje je o zajednici bića a ne  biću zajednice.“ - Jean-Luc Nancy

 

Tekst je dostupan na adresi www.uciteljneznalica.org. Moderatorka čitajuće grupe: Noa Treister

 

 

 

PETAK 28. OKTOBAR

 

 

19:00 - “STUDENTI/KINJE PROTIV BOLONJE”: Autonomija univerziteta od političkih partija

 

Studenti/kinje protiv Bolonje” - javne diskusije fokusiraće se na studentsko iskustvo kao obrazovno iskustvo, samoorganizaciju tokom studentskih protesta i studentsko učešće u upravljanju fakultetima i univerzitetima. Ova sistematska evaluacija održaće se u svetlu obeležavanja čitave decenije primene preporuka Bolonjske deklaracije i stvaranja jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja, obeleženog masovnim studentskim protestima i otporom u gotovo svim zemljama, uključujući Srbiju. U razgovorima će učestvovati predstavnici/ce države, univerziteta, fakulteta, organizacija i kolektiva koje se bave (visokim) obrazovanjem, aktivisti/kinje, studenti/kinje i zainteresovana javnost. Razgovore će voditi studentski kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki.

 

 

SUBOTA 29. OKTOBAR

 

 

14:00 – 18:00 - Čitajuća grupa RAZMENA VEŠTINA

 

Razmena veština je javni socijalni prostor kreiran od strane ljudi koje spaja ljubav prema računarima. Računarska tehnika, elektronika, programski jezici, modifikovanje hardvera, ali i društveni aspekti računarstva poput politike slobodnog softvera i pitanja intelektualne svojine i privatnosti, stalna su tematska osnova Razmene veština.

 

 

 

UTORAK 01. NOVEMBAR

 

 

19:00 - Čitajuća grupa „KRATAK KURS ISTORIJE MIŠLJENJA U JUGOSLAVIJI“:

Bit i suvremenost, Vanja Sutlić, 1967.

 

Kratak kurs istorije mišljenja u Jugoslaviji“ – cilj čitajuće grupe je da reaktivira odabrane tekstove i njihov zahtev za kritikom, jednakošću i solidarnošću. Grupa će imati 7-10 stalnih učesnika/ca koji/e će jednom nedeljno iščitavati tekstove, i biće otvorena za širu javnost. Svi tekstovi biće dostupni na adresi www.uciteljneznalica.org. Moderator čitajuće grupe: Branimir Stojanović

 

 

SREDA 02. NOVEMBAR

 

 

19:00 - Čitajuća grupa O POJMU ZAJEDNICE: Communism, the Proper Name, Georges Van Den Abbeele

 

Reč „zajednica“ (community) je deo svakidašnjeg jezika i izgleda nam  kao da intuitivno već znamo šta ona znači. Zajednica je u osnovi mnogih pojmova: komunizma,  sa njegovim  zahtevom za jednakošću i ravnopravnoscu, etničke zajednice, rodne zajednice, političke zajednice, subkulturne zajednice  i njome se naglašavaju ne samo granice, međe, i razlike nego i bivstvovanje-u-zajednici.
• Da li sadržaj ili esencija pojma zajednice može biti odvojen od njenog načina postojanja?

Da li je moguća zajedica-u-razlici?

Da li može postojati zajednica bez imena?

Šta bi ime, esencija, agenda zajednice značile u globalizovanom svetu u kojem je značenje pojma zajednice holofrazirano od tržišta i moći?

Prema tome pitanje je o zajednici bića a ne  biću zajednice.“ - Jean-Luc Nancy

 

Tekst je dostupan na adresi www.uciteljneznalica.org. Moderatorka čitajuće grupe: Noa Treister

 

 

 

PETAK 04. NOVEMBAR

 

 

19:00 - “STUDENTI/KINJE PROTIV BOLONJE”: Kvalitet i svrha obrazovanja

 

Studenti/kinje protiv Bolonje” - javne diskusije fokusiraće se na studentsko iskustvo kao obrazovno iskustvo, samoorganizaciju tokom studentskih protesta i studentsko učešće u upravljanju fakultetima i univerzitetima. Ova sistematska evaluacija održaće se u svetlu obeležavanja čitave decenije primene preporuka Bolonjske deklaracije i stvaranja jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja, obeleženog masovnim studentskim protestima i otporom u gotovo svim zemljama, uključujući Srbiju. U razgovorima će učestvovati predstavnici/ce države, univerziteta, fakulteta, organizacija i kolektiva koje se bave (visokim) obrazovanjem, aktivisti/kinje, studenti/kinje i zainteresovana javnost. Razgovore će voditi studentski kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki.

 

SUBOTA 05. NOVEMBAR

14:00 – 18:00 Čitajuća grupa RAZMENA VEŠTINA

Razmena veština je javni socijalni prostor kreiran od strane ljudi koje spaja ljubav prema računarima. Računarska tehnika, elektronika, programski jezici, modifikovanje hardvera, ali i društveni aspekti računarstva poput politike slobodnog softvera i pitanja intelektualne svojine i privatnosti, stalna su tematska osnova Razmene veština.

17:00 – “BITI RADNIK/CA DANAS”: Šta nakon raskida ugovora? - Radničke inicijative spram Vladine Agencije za privatizaciju

 

Biti radnik/ca danas“ – javne diskusije radnika/ca, aktivista/kinja, donosilaca odluka i šire javnosti fokusiraće se na radničko iskustvo u samoorganizovanju tokom protesta i u upravljanju firmama, kao i na pitanje upotrebe ovog iskustva, kako uspešnog tako i neuspešnog, u drugim sektorima. Ovakva metodologija dijaloga od velikog je značaja u kontekstu samoobrazovnog okvira platforme Učitelj neznalica. Ova aktivnost sprovešće se u saradnji sa Pokretom za slobodu; autori i moderatori: Milenko Srećković i Ivan Zlatić.

 

Produkcija: Učitelj neznalica i njegovi komiteti - Centar za kulturnu dekontaminaciju

 

Program su podržali:

 

  • Fond za otvoreno društvo

  • Fondacija Roza Luksemburg

  • Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Autonomne Pokrajine Vojvodina

  • Republika Srbija – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu - Uprava za ljudska i manjinska prava

  • Oktobarski salon 2011 - Kulturni centar Beograda

IV MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK
40 godina - 200 knjiga IV MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK 40 godina - 200 knjiga
četvrtak, 27.oktobar 2011.
19:00, CZKD

Biblioteka XX vek, Disitributivni centar knjiga Krug Commerce i Centar za kulturnu dkontaminaciju pozivaju vas na

 

IV MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK

40 godina - 200 knjiga

 

Sajam će biti održan u četvrtak 27. oktobra, u vremenu od 19 do 22 h, u Centru za kulturnu dekontaminiaciju (Birčaninova 21, Beograd).

Ove godine na sajmu Biblioteke XX vek biće proslavljen njen 40. rođendan i izlazak iz štampe sto devedeset sedme (Ketrin Bejker: Zvuci granice. Popularna muzika, rat i nacionalizam u Hrvatskoj posle 1991), sto devedeset osme (Folker Hajns: Uvod u Maksa Vebera), sto devedeset devete (Alaida Asman: Duga senka prošlosti. Kultura sećanja i politika povesti) i dvestote knjige (knjiga – iznenađenje)..

Program:

20, 00 - Profesor Ranko Bugarski svečano otvara Sajam

20,05 - Istoričar Slobodan Mandić „pušta u pogon“ on line arhiv Biblioteke XX vek

20,15 - Književni i filmski kritičar Milan Vlajčić predstavlja knjigu – iznenađenje, 200. naslov Biblioteke XX vek.

20,25 - Urednik Ivan Čolović uručuje primerke 200. naslova autorima i saradnicima Biblioteke XX vek

21,00 - Novinari Tanja Tagirov i Miloš Vasić izvlače brojeve tradicionalne sajamske tombole.

Moderator: Borka Pavićević

I na ovogodišnjem sajmu knjige će se prodavati zu popust od 20 do 25%, a prisutni autori potpisivaće svoje knjige.

SUSRET: EBART PROTIV GOOGLA

SUSRET: EBART PROTIV GOOGLA
petak, 28.oktobar 2011.
12:00, CZKD

SUSRET: EBART PROTIV GOOGLA - na sadržajima koji su vezani za Srbiju. Razgovor o korišćenju Interneta u saznajne i edukativne svrhe u Srbiji povodom odluke Kongresne boiblioteke iz Vašingtona da se pretplati na Ebartove medijske arhive.

Govore: Danica Vučinić, novinar, Vesna Jovanović - Narodna biblioteka Srbije, Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice u Petnici i Velimir Čurguš Kazimir, direktor Ebarta.

JAVNA TRIBINA: UČITELJ NEZNALICA NA FILOLOŠKOM FAKULTETU: NA KOJOJ STRANI AUTONOMIJE? - AUTONOMIJA I DIREKTNA DEMOKRATIJA

JAVNA TRIBINA: UČITELJ NEZNALICA NA FILOLOŠKOM FAKULTETU: NA KOJOJ STRANI AUTONOMIJE? - AUTONOMIJA I DIREKTNA DEMOKRATIJA
petak, 28.oktobar 2011.
19:00, razne lokacije

 

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komitetiu saradnji sa Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki

na Oslobođenom Filološkom Fakultetu, Studentski trg

Direktna demokratija dovodi koncept autonomije do raskrnice: autonomija mora da odluči - od čega i za šta je autonomna. Autonomija ima pretenziju da uspostavi jasnu granicu između spolja i unutra, što joj daje šansu da očuva distancu prema vladujućoj hegomoniji. Direktna demokratija ima za cilj da postavi društvo kao samoorganizovanu celinu koja dovodi u pitanje dominantne društvene klase i njihovu politiku. Koje uslove treba da ispuni direktna demoktija da bi postala sistem?

 

Dragi prijatelji, posebno je važno da dođete na ovu tribinu kako bismo zajedno podržali studentkinje i student u našoj zajedničkoj borbi!

images
 KRATAK KURS ISTORIJE MIŠLJENJA U JUGOSLAVIJI KRATAK KURS ISTORIJE MIŠLJENJA U JUGOSLAVIJI
petak, 28.oktobar 2011. − 28.novembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

KRATAK KURS ISTORIJE MIŠLJENJA U JUGOSLAVI

SVAKOG UTORKA od 25. 10. do 29. 11. 2011.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas da učestvujete u radu čitajuće grupe:

Kratak kurs istorije mišljenja u Jugoslaviji

Da li je bilo mišljenja u socijalizmu? Ako ga je bilo ko su bili njegovi agenti: Filozofi? Pisci? Marksisti? Pesnici? Radnici? Partijska inteligencija? Disidenti?

Opšte je rasprostranjeno mišljenje da u socijalizmu nije bilo mišljenja: zakonska zabrana govora, krivični progon govora članom 133. socijalističkog krivičnog zakona  bio je indeks i nemogućnosti mišljenja.

Misliti i govoriti su neodvojiv par: bez govora nema mišljenja! Mišljenje bez govora, neizgovorena misao je mišljevina, umišljaj, kako nas je Hegel naučio. Bez govora, bez rascepa na subjekt iskaza i subjekt iskazivanja, mišljenje nema u sebi neophodnu drugost koja je postavlja kao misljenje.

Kroz izbor i čitanje deset knjiga napisanih u Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji  lociraćemo mesto proboja govorećeg subjekta u prostor teksta i pratićemo njegovu sudbinu: logiku premeštanja, dislokacije, bekstva i ponovnog pronalaženja.

25. 10. 2011. u 19h – Milan Kangrga, Etički problem u delu Karla Marksa, 1960.

01. 11. 2011. u 19h – Vanja Sutlić, Bit i suvremenost, 1967.

08. 11. 2011. u 19h – Radomir Konstantinović, Filozofija palanke, 1969.

15. 11. 2011. u 19h – Oskar Davičo, Polemike i pisma, 1979.

22. 11. 2011. u 19h – Slavoj Žižek, Zgodovina in nezavedno, 1982.

29. 11. 2011. u 19h – Rastko Močnik, Beseda, besedo, 1984.

Moderator čitajuće grupe i izbor knjiga: Branimir Stojanović

Sve tekstove i knjige potrebne za rad u čitajućoj grupi i raspored čitajućih sastanaka možete preuzeti na www.uciteljneznalica.org

Prijavljivanje članova/ica čitajuće grupe putem e-maila  ucitelj@czkd.org

Čitajuća grupa "Kratak kurs istorije mišljenja u Jugoslaviji" deo je projekta “Razmicanje – imenovati TO Ratom” koji se, u organizaciju Učitelja neznalice i njegovih komiteta, održava u okviru Oktobarskog salona 2011, međunarodne izložbe savremene umetnosti.

images
UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI: JUGOSLOVENSKE HRONIKE ALVARA GERE

UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI: JUGOSLOVENSKE HRONIKE ALVARA GERE
subota, 29.oktobar 2011.
20:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Pored toga što je bio diplomata, Alvaro Gera je bio i veliki portugalski pisac i učesnik u revoluciji 25. aprila 1974. Između 1977. i 1984. godine bio je ambasador u Beogradu, i na osnovu tog iskustva napisao je Jugoslovenske hronike, knjigu koja predstavlja jedno veoma lično viđenje „njegove Jugoslavije“. Pedro Roza Mendeš, pisac i novinar, koji je sačinio brojne reportaže na Balkanu devedesetih godina, naročito o bombardovanju ‘99. godine, sada će čitati ove hronike koje ni danas nisu izgubile na aktuelnosti. 

U razgovoru će učestvovati i pisac Aleksandar Gatalica, tadašnji urednik kulturnog dodatka dnevnika „Danas“, u kojem su, tokom 2002. godine, objavljene neke od jugoslovenskih hronika Alvara Gere.

Organizuju: Centar za portugalski jezik – Kamoiš / Filološki fakultet i Učitelj neznalica i njegovi komiteti-Centar za kulturnu dekontaminaciju

UČITELJ NEZNALICA U OKVIRU OKTOBARSKOG SALONA PREDSTAVLJA: DISKUSIJA: PUBLIKA JE UMETNOST UČITELJ NEZNALICA U OKVIRU OKTOBARSKOG SALONA PREDSTAVLJA: DISKUSIJA: PUBLIKA JE UMETNOST
nedelja, 30.oktobar 2011.
15:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Publika je umetnost” – Razmicanje – Imenovati to ratom komentarišu umetnici, kustosi i kritičari. U okviru ovog događaja biće distribuiran bilten i prikazivan newsreel – video siže događaja iz prethodnih nedelja. Program je koncipiran u saradnji sa Milicom Tomić.

Ovi događaji održaće se u Muzeju 25. maj.

Diskusije:

30. 10. 2011. u 15h – Umetnik je aktivista? - Šta je aktivizam u polju umetnosti i kome se aktivista/kinja-umetnik/ca obraća? – diskusija o konceptu umetni

kog rada Razmicanje – imenovati To ratom

Zbog čega su izabrane i pozvane figure/marginizovane grupe/identitetske-interesne grupe veterana, radnika, i studenata da učestvuju u projekatu Imenovati To ratom? Definisati učesnike kao figure, marginalizovane grupe ili identitetske-interesne grupe je indeks ideološko-političkog smera projekta. Koju poziciju u projektu oni zauzimaju u odnosu na krutu definiciju njihove socijalne pozicije? Kakve odluke donose umetnici/ce u odnosu na postojeći ideološko-politički okvir i kome se oni obraćaju? Da li je Oktobarski salon okvir ovog umetničkog rada?

Moderatorka: Milica Tomić

MAFAF - NEVIDLJIVA ISTORIJA-POGLED IZ BEOGRADA

MAFAF - NEVIDLJIVA ISTORIJA-POGLED IZ BEOGRADA
utorak, 1.novembar 2011. − 10.novembar 2011.
18:00, CZKD

1-10. novembar 2011.

Otvaranje: utorak, 1. novembar 2011, 18h

MAFAF – Nevidljiva istorija

Pogled iz Beograda

Branka Benčić, Aleksandra Sekulić

Izložba MAFAF – Nevidljiva istorija, pogled iz Beograda realizovana je u saradnji Centra za kulturnu dekontaminaciju i MMC Luka iz Pule. Branka Benčić i Aleksandra Sekulić koncipirale su izložbu i program diskusija i projekcija kao rezime dosadašnjeg i pogled u predstojeće istraživanje o specifičnostima, dometu i kontinuitetu jugoslovenskog kinoamaterizma. U saradnji sa autorima, kritičarima, istoričarima ovaj program ostaće otvoren za nove priloge istraživanju.

Program

1. novembar, 18h

Projekcija izbora filmova

Tomislav Gotovac: T(1969) 15'
Ivan Faktor, Marijan Sušac, Josip Alebić, Vlastimir Kusik, (1979)2'44 
Vladimir Petek: 222, (1972) 2'52"

                Razgovor “Kontekst MAFAF-a, rekonstrukcija”, učestvuju: Branka Benčić, Aleksandra Sekulić, Marko Babac, Jerko Denegri, Greg de Cuir

Čitanje časopisa “F”: Dragomir Zupanc i Lazar Stojanović

Otvaranje izložbe “MAFAF – Nevidljiva istorija”

2. novembar, 18h

Projekcija filmova sa MAFAF-a po izboru učesnika

Razgovor: Nikola Lorencin, Sava Trifković, Vera Vlajić, Ivan Rakidžić, Ivica Gunjača, moderator Dragomir Zupanc

3.novembar, 18h

Projekcija filmova sa MAFAF-a po izboru učesnika

Razgovor: Bata Petrović, Bojan Jovanović, Ivan Obrenov, Sunčica Fradelić,Aleksandar Muharemović, moderatori Boško Prostran i Aleksandra Sekulić

Tim programa “Pogled iz Beograda”: Dragomir Zupanc, Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Ivica Đođević, Milica Jovčić.Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju. Saradnik istraživač: Ivica Gunjača
Partneri: MMC Luka, Pula; Pula film festival, Pula film factory, Hrvatski filmski savez

Projekt je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informacionog društva Republike Srbije, uz dodatnu podršku Hrvatskog audio-vizualnog centra

 

Da li je MAFAF iluzija generacije iz 1965?

MAFAF, Međuklupski i autorski festival amaterskog filma, manifestacija je koja se od 1965. do 1990. odvijala u Puli neposredno prije Festivala igranog filma. Dvadeset godina nakon posljednjeg izdanja, putem dostupne dokumentacije i arhivskih materijala, pokušat će se učiniti vidljivom nevidljiva povijest MAFAF-a, kako bi se festival kontekstualizirao, valorizirala njegova važnost i rehabilitiralo sjećanje na festival koji je brojem prijavljenih filmova i prisutnih autora bio najveća manifestacija alternativnog i neprofesionalnog filmskog stvaralaštva u Jugoslaviji.

MAFAF je bio jednostavno – MAFAF, festival koji je nikao iskreno, spontano, iz entuzijazma, ne iz teorija - zapisao je Nikola Lorencin u katalogu prilikom obilježavanja 25. obljetnice MAFAF-a 1990. godine. Nastao u neposrednoj blizini Festivala jugoslavenskog igranog filma koji se održavao u pulskoj Areni, potaknut vremenskim i duhovnim okruženjem zagrebačkog GEFF-a i ideja anti-filma, dva festivala imala su značajnu ulogu u formiranju MAFAFa. Heterogena produkcija kino klubova u kulturnom prostoru nekadašnje SFRJ obuhvaća različite tematske, estetske, produkcijske, društvene i kulturne paradigme, radovima koji se na specifičan način odnose prema filmskom mediju, sustavu kinematografije i jeziku filma, koji su usmjerili amaterski film, ponudivši estetski koncept koji je stvaralački poticao.

Izmještanje konteksta

Informativni program / Nevidljivi MAFAF predstavlja istraživačku platformu, projekt koji se u etapama realizira kroz prepoznatljive prezentacijske formate – izložbu, programe filmskih projekcija, serije razgovora, publikacije, a ima ulogu u stvaranju arhiva, čuvanju i prikupljanju građe. Prezentacija filmskog materijala i dokumentacije odvijala se u galerijskom kontekstu, a izmještenost filmskog materijala u galerijski kontekst može omogućiti novo čitanje i razumijevanje kako dokumentacije tako i cjelokupnog konteksta festivala MAFAF i produkcije kino klubova. Riječ je o pokušaju otvaranja novoga diskurzivnog prostora i stvaranje subjektivne reinterpretacije. Stoga, namjera projekta nije stvaranje fiksnog povijesno utemeljenog narativa, nego naznačavanje mape fragmenata, mozaika podataka, proizvoljno povezanih detalja, kako bi se artikulirao drugačiji pogled. Možemo provjeriti, riječima Save Trifkovića, dobitnika nagrade na Prvom MAFAF-u da li još uvijek traje dilema prve večeri: da li je MAFAF velika iluzija generacije iz 1965. godine?

Branka Benčić

Pogled iz Beograda

Izložba “MAFAF – Nevidljiva istorija” razvija se u svom putovanju i privlači, okuplja i strukturiše nizove individualnih i zajedničkih sećanja i iskustava u istoriografskoj rekonstrukciji jedne od najvećih manifestacija jugoslovenskog kinoamaterizma. Filmovi se ponovo sastaju u kolažnim projekcijama i instalacijama; spiskovi, članci, katalozi, fotografije sakupljeni su na radnom stolu; učesnici, autori, članovi žirija, gledaoci, kritičari, istraživači – svi su uključeni u proces ponovnog čitanja, ponovnog gledanja i razumevanja implikacija i rezultata MAFAF-a. Ono što “Pogled iz Beograda” doprinosi putujućoj i rastućoj izložbi nije analiza završene istorije jednog festivala, već pogled u “nevidljivi” život posle, uočavanje kontinuiteta prakse filmske produkcije “iz ljubavi”, entuzijazma, kao i njenih javnih manifestacija. U pripremi ovog Pogleda, Dušan Makavejev je naš tim savetovao da jedino pogled na ono sto je danas živo i aktivno može izaći iz uobičajenih komemorativnih oblika osvrta na ovu istoriju, i stoga će ovaj program biti ponuđen kao faza istraživanja procesa emancipacije filmske produkcije koji je u toku, a čiju genezu posmatramo i u oblikovanju javnih manifestacija jugoslovenskog kinoamaterizma. Iz trenutka ekspanzije vernakularne video produkcije, iz nestabilne geografije, ovaj će Pogled biti sećanje, ali na budućnost, konstituisan u dijalogu učesnika, filmova, starih i novih tekstova i publike.

Aleksandra Sekulić

Tim programa “Pogled iz Beograda”: Dragomir Zupanc, Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Ivica Đođević, Milica Jovčić

Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju

Saradnik istraživač: Ivica Gunjača
Partneri: MMC Luka, Pula; Pula film festival, Pula film factory, Hrvatski filmski savez

Projekt je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informacionog društva Republike Srbije, uz dodatnu podršku Hrvatskog audio-vizualnog centra

mafaf: nevidljiva istorija/pogled iz Beograda
KVALITET I SVRHA OBRAZOVANJA KVALITET I SVRHA OBRAZOVANJA
petak, 4.novembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti i studentski kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki pozivaju vas na diskusiju

Kvalitet i svrha obrazovanja


Ova diskusija deo je serije diskusija ostudentskom pitanju pod nazivom “Studenti/kinje protiv Bolonje”, koja se održava kao deo projekta “Razmicanje – imenovati TO Ratom” u okviru Oktobarskog salona 2011, međunarodne izložbe savremene umetnosti.

U periodu primene principa Bolonjske deklaracije u Srbiji, mnogi univerzitetski i državni zvaničnici o obrazovanju govore uglavnom kao o vrednosti koja svoju krajnju afirmaciju doživljava na tržištu. Međutim, mnoge visokoobrazovne institucije zadržale su, makar u svojim marketinškim brošurama, diskurs prema kojem visoko obrazovanje pre svega neguje Antičke i Prosvetiteljske ideale koji podrazumevaju osposobljavanje studenata/kinja da razmatraju ideje poput istine i pravde koje bi trebalo da ih učini društveno odgovornim pojedincima/kama. Kakva je priroda odnosa između (visoko)školskih ustanova i tržišta i koliko bi, ako uopšte, tržište trebalo da utiče na sadržaje koji se u ovim ustanovama nude – pitanja su koja će biti tema ove diskusije.

“Studenti/kinje protiv Bolonje” podrazumeva 4 javna razgovora koja će se fokusirati na studentsko iskustvo kao obrazovno iskustvo, samoorganizaciju tokom studentskih protesta i studentsko učešće u upravljanju fakultetima i univerzitetima. Ova sistematska evaluacija održaće se u svetlu obeležavanja čitave decenije primene preporuka Bolonjske deklaracije i stvaranja jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja, obeleženog masovnim studentskim protestima i otporom u gotovo svim zemljama, uključujući Srbiju. Razgovore će voditi studentski kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki. U razgovorima će učestvovati predstavnici/ce države, univerziteta, fakulteta, organizacija i kolektiva koje se bave (visokim) obrazovanjem, aktivisti/kinje, studenti/kinje i zainteresovana javnost.

Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki su studentski kolektivi iz Beograda angažovani u borbi protiv komercijalizacije obrazovanja, sa akcentom na postizanje besplatnog i kvalitetnog javnog obrazovanja, protiv Bolonjske reforme, za autonomiju univerziteta, protiv prekarizacije rada, itd. Članovi/ice ovih kolektiva aktivno su učestvovali/e u većini studentskih borbi i protesta od 2006. godine do danas. Poslednjih godina, Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki rade na povezivanju studentskih borbi sa borbama drugih obespravljenih grupa u Srbiji. Ujedno, ovi kolektivi su uključeni u rad Međunarodnog studentskog pokreta koji teži objedinjavanju studentskih borbi za besplatno i emancipatorno obrazovanje u celom svetu.


Učitelj neznalica i njegovi komiteti
www.uciteljneznalica.org 
info@uciteljneznalica.org


Donatori i partneri programa: Fond za otvoreno društvo, Srbija; Rosa Luxemburg Stiftung,  Southeast Europe; Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Republika Srbija; Kulturni Centar Beograd

� TA NAKON RASKIDA UGOVORA? – RADNIČKE INICIJATIVE SPRAM AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU � TA NAKON RASKIDA UGOVORA? – RADNIČKE INICIJATIVE SPRAM AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU
subota, 5.novembar 2011.
17:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti i Pokret za Slobodu pozivaju vas na diskusiju

Šta nakon raskida ugovora? – radničke inicijative spram agencije za privatizaciju


Ova diskusija deo je serije diskusija o radničkom pitanju pod nazivom „Biti radnik danas”, koja se održava kao deo projekta “Razmicanje – imenovati TO Ratom” u okviru Oktobarskog salona 2011, međunarodne izložbe savremene umetnosti.

Diskusija Šta nakon raskida ugovora? - Radničke inicijative spram Vladine Agencije za privatizaciju bavi se sledećom situacijom: nakon što antikorupcijske inicijative radnika i malih akcionara dovedu do raskida ugovora sa nesavesnim investitorima, jedino rešenje koje je do sada praktikovano i koje zakon propisuje jeste uspostavljanje uprave koju kontroliše Vlada. Sve inicijative radnika i malih akcionara da se preduzeće nakon raskida ugovora pokrene, Vladina uprava najčešće ignoriše. Kako stvoriti uslove za participaciju radnika i malih akcionara u preduzećima u kojima za to postoji interesovanje? Da li se radničko NE! propadanju, izraženo antikorupcijskim inicijativama protiv nesavesnih investitora, može artikulisati u privrednu inicijativu za oporavak preduzeća?

Učesnici razgovora su predstavnici radničkih organizacija i grupa iz većeg broja gradova, dok je poziv upućen i stručnoj javnosti, predstavnicima nadležnih državnih institucija, lokalne vlasti, itd.

“Biti radnik danas”, podrazumeva 4 javne diskusije radnika, aktivista, predstavnika državnih institucija i javnosti na temu radničkog iskustva u samoorganizovanju tokom protesta i u upravljanju fabrikama, kao i odnosa radnika i različitih državnih organa poput lokalne/centralne vlasti, Agencije za privatizaciju, Saveta za borbu protiv korupcije, itd. Ova aktivnost sprovešće se u saradnji sa Pokretom za slobodu – autori i moderatori: Milenko Srećković i Ivan Zlatić.

Pokret za slobodu je organizacija koja podržava radničke i seljačke samoorganizovane borbe za poboljšanje socijalnog položaja. Pokret za slobodu je inicirao osnivanje Koordinacionog odbora radničkih protesta čiji je cilj horizontalno povezivanje radničkih grupa radi zajedničkog nastupanja u borbi. Nedavno objavljene knjige Deindustrijalizacija i radnički otpor (2011) i Zemlja i sloboda (2011) sumiraju višegodišnje aktivnosti Pokreta za slobodu na stvaranju radničko-seljačkog pokreta.

NEZAVISNO DRU� TVO NOVINARA VOJVCODINE I IP CENZURA: RAZGOVOR O KNJIGAMA TEOFILA PANČIĆA, LASLA VEGELA I MIRKA ĐORĐEVIĆA NEZAVISNO DRU� TVO NOVINARA VOJVCODINE I IP CENZURA: RAZGOVOR O KNJIGAMA TEOFILA PANČIĆA, LASLA VEGELA I MIRKA ĐORĐEVIĆA
sreda, 9.novembar 2011.
19:00, CZKD

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i IP Cenzura pozivaju vas na razgovor o knjigama

Teofila Pančića, Lasla Vegela i Mirka Đorđevića

Knjige
esejističke proze "Priče iz donjih predela - Berlinski tekstovi", autora Lasla Vegela
novinskih eseja "Plavušina dilema", autora Teofila Pančića
eseja "Balkanska lađa u oluji", Mirka Đorđevića
izdalo je Izdavačko preduzeće "Cenzura" iz Novog Sada.

O knjigama će govoriti  Mirko Đorđević, Laslo Vegel, Teofil Pančić i Dubravka Stojanović.
Moderatori razgovora: Dinko Gruhonjić, predsednik NDNV, i Nedim Sejdinović, urednik.

www.cenzurabooks.com


Posle razgovora biće emitovan film "Tvrđava Evropa" Želimira Žilnika.

Organizacija: Nezavisno društvo novinara Vojvodine i IP Cenzura
 

O knjigama:
 

Teofil Pančič: Plavušina dilema

Teofil Pančić, najopoznatiji naš novinski pisac, godinama uporno, strasno i savesno, (raz)otkriva unutrašnju logiku ovih naših društvenih i političkih procesa i dilema. I sada je stvari nazvao pravim imenom – u pitanju su plavušine dileme, sa kojima se stalno susrećemo u javnom opštenju.

Besmislena pitanja nude besmislene ili suvišne odgovore, a Pančić, novinar-antropolog, sve ih pažljivo klasifikuje i secira. Loša beskonačnost naše gluposti redovno mu leže na volej, a on u maniru iskusnog centarfora nikada ne propušta priliku da zabije gol, i to u rašlje.

 

Laslo Vegel: Priče iz donjih predela

Susret sa Berlinom kao prvi susret sa stvarnom Evropom, posle pet decenija boravka pod staklenim zvonom, u svetonazorski izolovanom barbarikumu…

Evropa je bila imaginarna, proizvod iluzija i nada, koju otkrivaš sa zakašnjenjm. Sada je opipljiva, ona svetli sasvim drugačije od onoga na šta su navikle tvoje oči; mešaju se iluzije i stvarnost: nekada je stvarnost rečitija i maštovitija od mašte, a katkada bleđa, neočekivana. U toj novoj stvarnosti osećaš se mali i beznačajan, kao što ti sada izgleda i kultura iz koje dolaziš…

O iluzijama i stvarnosti, imaginarnoj i stvarnoj Evropi, iz donjeg rakursa, vojvođanski književnik Laslo Vegel u zbirci esejističke proze “Priče iz donjih predela” progovara uzbudljivo i beskompromisno, skicirajući Evropu, ali pre svega – otkrivajući nas, tu negde dole, izgubljene u identitetskim igrama i zabludama.

 

Mirko Đorđević: Balkanska lađa u oluji

Balkanska lađa, dugo već u oluji, nikako da ugleda kopno. Više se ne zna ni ko njome upravlja, ni ko se nalazi na palubi a ko u potpalublju.

Eseji Mirka Đorđevića znalački razgrću olujnu maglu sa ovog i mnogih drugih pitanja o odnosu crkve i države, o ulozi religije u modernom dobu, o političkim vrludanjima i uspelim i neuspelim pokušajima klerikalizacije Srbije, nad kojom se nadvija šljašteći krst.
MAJA HERMAN SEKULIĆ: PROMOCIJA KINJIGA MAJA HERMAN SEKULIĆ: PROMOCIJA KINJIGA "U POTRAZI ZA LOLITOM" I "DIGITALNA GALAKSIJA"
četvrtak, 10.novembar 2011.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Srpsko književno društvo Vas pozivaju na promociju knjiga Maje Herman-Sekulic “U potrazi za Lolitom” (Mali Nemo, 2011) i “Digitalna galaksija” (Beoknjiga, 2011)

IZMEDJU GUTENBERGOVOG I DIGITALNOG SVETA
(Da li je moguće pisati fikciju danas?)

Učestvuju: Ratko Božović, Milan Orlić, Božo Koprivica, Maja Herman-Sekulić
Razgovor vodi: Nastasja Radović

Ovo je knjiga kao ono Matoševo ‘kaj’, kao zagrljaj. Ovo je roman u traganju za Lolitom, i to je knjiga o Njujorku, i roman o traganju za ocem. To je knjiga ispovest.
Božo Koprivica

Roman Maje Herman-Sekulić, U potrazi za Lolitom, po idejnom sklopu književno-umetnički dubok, napisan je jednostavnim stilom i čita se u jednom dahu. Može se shvatiti kao uzor transmodernističkog stvaranja, tako retkog u srpskoj književnosti.
Milan Orlić

Maja Herman-Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnost dvadesetprvog veka da bi našla Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde. Njen spis Digitalna Galaksija, kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvaren je kao transgresija. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žanrovske određenosti, vladajuće i očekivano mišljenje.
… “Hoću da pobegnem iz tog digitalnog raja, od tehno-tiranije, od elektronske frenezije, negde daleko, sa naramkom knjiga, bez telefona i laptopa, jer gubim kreativne sokve I moć kncentracije za ono što je bitno. Ne želim da izgubim pesmu koju nosim u sebi. Ako izgubim tu pesmu, izgubiću sebe, kažem glasno.” Rafinirano mišljenje, jasno kazivanje, kritičke opservacije i literarna suptilnost prožimaju i ovo delo Maje Herman-Sekulić, koje ubedljivo svedoči o promenama u savremenoj kulturi, posebno umetnosti. U njemu se pokazuju i izuzetne vrednosti individualnog senzibiliteta i superiorne obaveštenosti
njegove autorke.
Ratko Božović

Maja Herman-Sekulić, međunarodno priznati pesnik, romanopisac, esejista i prevodilac, rođena je u Beogradu gde je studirala i magistrirala Opštu književnost, zatim je doktorirala na Prinstonu gde je i predavala; za svoj rad dobila je više prestižnih priznanja i stipendija. Svetski je putnik: poslednju deceniju života živi u Njujorku; prethodnu je putovala po Dalekom istoku; Beograd uvek nosi u sebi.
U potrazi za Lolitom je drugo, obnovljeno i izmenjeno izdanje romana Slike kojih nema (2009), koji je bio u najužem izboru za uglednu nagradu “Žensko pero”. U izboru za tu nagradu našao se i njen prethodni roman Kralj svile (2000), koji je objavljen na engleskom jeziku kao In Search of the Silk King (2005), da bi se ove godine pojavio i kao elektronska knjiga pod istim naslovom. To je njena četvrta knjiga objavljena na engleskom, a druga pod pseudonimom Maya Herman.
Njena najnovija knjiga Digitalna galaksija (2011), na pesničko-esejistički način, govori o prelasku sa štampane na elektronsku knjigu.

images
UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: STUDENTI PROTIV BOLONJE: FORMALNO OBRAZOVANJE I SAMOOBRAZOVANJE UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: STUDENTI PROTIV BOLONJE: FORMALNO OBRAZOVANJE I SAMOOBRAZOVANJE
petak, 11.novembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti i studentski kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki pozivaju vas na diskusiju

Formalno obrazovanje i samoobrazovanje


Ova diskusija deo je serije diskusija o studentskom pitanju pod nazivom “Studenti/kinje protiv Bolonje”, koja se održava kao deo projekta “Razmicanje – imenovati TO Ratom” u okviru Oktobarskog salona 2011, međunarodne izložbe savremene umetnosti.

Formalni obrazovni sistemi fokusirani su na izdavanje sertifikata koji su sredstvo vertikalne društvene promocije. Sistemi proizvodnje znanja – obrazovne institucije – imaju monopol nad znanjem koji se štiti merama poput ograničene mogućnosti pristupa, sertifikacije, copyright-a itd. Međutim, formalno obrazovanje često ne obuhvata životno iskustvo i veštine koje pojedinci stiču tokom života. Samoobrazovanje, bilo zarad samousavršavanja ili društvenog idealizma/aktivizma, poseban akcenat stavlja na subjektivaciju, odnosno, znanje postaje cilj po sebi. U tom smislu, otvaramo pitanje o prirodi odnosa ova dva sistema sticanja znanja i potrebi za oslobađanje znanja iz institucionalnih okvira i postizanjem epistemološke demokratije.

“Studenti/kinje protiv Bolonje” podrazumeva 4 javna razgovora koja će se fokusirati na studentsko iskustvo kao obrazovno iskustvo, samoorganizaciju tokom studentskih protesta i studentsko učešće u upravljanju fakultetima i univerzitetima. Ova sistematska evaluacija održaće se u svetlu obeležavanja čitave decenije primene preporuka Bolonjske deklaracije i stvaranja jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja, obeleženog masovnim studentskim protestima i otporom u gotovo svim zemljama, uključujući Srbiju. Razgovore će voditi studentski kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki. U razgovorima će učestvovati predstavnici/ce države, univerziteta, fakulteta, organizacija i kolektiva koje se bave (visokim) obrazovanjem, aktivisti/kinje, studenti/kinje i zainteresovana javnost.

Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki su studentski kolektivi iz Beograda angažovani u borbi protiv komercijalizacije obrazovanja, sa akcentom na postizanje besplatnog i kvalitetnog javnog obrazovanja, protiv Bolonjske reforme, za autonomiju univerziteta, protiv prekarizacije rada, itd. Članovi/ice ovih kolektiva aktivno su učestvovali/e u većini studentskih borbi i protesta od 2006. godine do danas. Poslednjih godina, Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki rade na povezivanju studentskih borbi sa borbama drugih obespravljenih grupa u Srbiji. Ujedno, ovi kolektivi su uključeni u rad Međunarodnog studentskog pokreta koji teži objedinjavanju studentskih borbi za besplatno i emancipatorno obrazovanje u celom svetu.

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: BITI RADNIK DANAS: ALTERNATIVNI MODELI PRIVATIZACIJE

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: BITI RADNIK DANAS: ALTERNATIVNI MODELI PRIVATIZACIJE
subota, 12.novembar 2011.
17:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Diskusija Alternativni modeli privatizacije postavlja pitanje: kako bi izgledalo zajedničko vlasništvo unutar privatizacije u Srbiji? Još uvek postoji veliki broj preduzeća u Srbiji koja nisu privatizovana, a koja posluju sa manjim ili većim uspehom. Praksa pokazuje da bi privatizacija po dosadašnjem modelu (prodaja većinskog kapitala investitoru koji ponudi najveću cenu), mogla da ugrozi ova preduzeća. Potrebno je preispitivanje modela privatizacije i traganje za rešenjima koja bi omogućila radnicima i malim akcionarima koji dobro upravljaju svojim preduzećima da zadrže kontrolu nad njima.

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: PUBLIKA JE UMETNOST: UMETNOST IZMEĐU PUBLIKE I JAVNOSTI UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: PUBLIKA JE UMETNOST: UMETNOST IZMEĐU PUBLIKE I JAVNOSTI
nedelja, 13.novembar 2011.
14:00, Muzej 25. maj

http://www.uciteljneznalica.org/

Da li proces stvaranja umetničkog dela, kao i njegovo izlaganje kreiraju svoju publiku, nove kolektive ili javnost? Da li je javnost neki dati, nedefinisan skup individua i interesnih/identitetskih grupa ili je ona rezultat susreta različitih individua/ interesnih/ identitetskih grupa koje prolaze kroz unutrašnji rascep?

Moderatorka: Milica Tomić

PLAVO POZORIŠTE: KONCERT DEKADENCIJE

PLAVO POZORIŠTE: KONCERT DEKADENCIJE
utorak, 15.novembar 2011.
20:00, CZKD

Mi smo pozorište koje voli da svira i peva - u svojim predstavama, na svojim godišnjicama, na tuđim godišnjicama, svojim prijateljima, poznatima i nepoznatima. To radimo zato što nas to zabavlja, zato što druge zabavlja, nekada zato što moramo, ali najčešće iz ljubavi. Muzika je utkana u osnovu našeg umetničkog koncepta. Živa muzika, muzika koja se peva ili uživo izvodi na sceni, integralni je deo našeg pozorišnog jezika. Muzika je polazište i ishodište svakog našeg stvaralačkog procesa. Naše predstave nastaju kao rezultat određene vrste komponovanja teatra kroz percepciju i senzibilitet muzike. A te muzike u našoj prošlosti ima mnogo. Svaki period rada bio je vođen nekim svojim zvukom. Zato smo rešili da jedan deo tog blaga ne završi u arhivi i poželeli smo da ga ponovo oživimo na sceni, da ga ponovo raspevamo i da mu nadenemo ime Koncert dekadencije. Dok smo se prisećali melodija i ritmova čitali smo Ničea.

Za koncert je korišćena muzika iz predstava PLAVOG pozorišta: „Oscar Wilde i Nepostojani Princ“ (2000), „Hipertrofija autoriteta“ (2001), „Sarcasticus“ (2002), „Dijalektika duše“ (2004) i „Ples sa ocem“ (2008) – The Rolling Stones, romska muzika, Mary Hopkin, Bulat Okudžava, Enrico Macias, Son Cubano.


Režija: Nened Čolić
Glumci: Dejan Stojković, Maša Jelić, Marko Potkonjak, Jelena Martinović
Dizajn scene i kostima: Ivana Čolić
Operativni direktor: Dubravka Vujinović
Dizajn plakata i programa: Ivana Čolić
Fotografija: Danilo Mijatović
Tekst: F. Niče: „Tako je govorio Zaratustra“,
Reg Dž. Holingdejl: „Niče: život i filozofija“
Produkcija: PLAVO pozorište – pozorišna laboratorija


Realizaciju pomogao Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.

Zahvaljujemo se Centru za kulturnu dekontaminaciju.

cena ulaznice: 300 dinara

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: RAZMICANJE: IMENOVATI

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: RAZMICANJE: IMENOVATI "TO"-RATOM: KO JE VLASNIK RAT(OV)A?
četvrtak, 17.novembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Imenovati TO ratom”formiranje radne grupe koju čine ratni/e veterani/ke i antiratni/e aktivisti/kinje iz ratova '90-ih koji će uputiti zahtev Vladi da zvanično proglase „oružane sukobe“ iz '90-ih godina – Ratom.

Serija javnih diskusija ratnih veterana, anti-ratnih aktivista, mirovnjaka, trauma eksperata, donosilaca odluka i javnosti na temu društvenih, političkih i ličnih posledica rata. Ovo je prvi put da se navedene grupe sreću zarad javne diskusije i artikulacije svojih međusobnih pozicije, kao delova istog društva – društva koje je takođe odgovorno za stvaranje režima koji njime vlada i koji nastavlja da izjavljuje da Srbija nije bila u ratu. Inicijatorka i glavna organizatorka projekta je Noa Treister, ispred Učitelja neznalice i njegovih komiteta / CZKD, u saradnji sudruženjem Srpski ratni veterani, Beograd-Rakovica - Mile Milošević.

 

Ko je vlasnik rat(ov)a?

Tokom okruglog stola diskutovaće se međusobni odnosi postojeće mreže veteranskih udruženja u Srbiji, kao i njihovi odnosi spram ostatka NVO sektora i Vlade. Kritički će se ispitati potreba postojanja veteranskih udruženja u kontekstu „nepostojanja rata”.

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: STUDENTI/KINJE PROTIV BOLONJE: DA LI JE ZNANJE ROBA: O BESPLATNOM VISOKOM OBRAZOVANJU

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: STUDENTI/KINJE PROTIV BOLONJE: DA LI JE ZNANJE ROBA: O BESPLATNOM VISOKOM OBRAZOVANJU
petak, 18.novembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

“Studenti/kinje protiv Bolonje”javni razgovori fokusiraće se na studentsko iskustvo kao obrazovno iskustvo, samoorganizaciju tokom studentskih protesta i studentsko učešće u upravljanju fakultetima i univerzitetima. Ova sistematska evaluacija održaće se u svetlu obeležavanja čitave decenije primene preporuka Bolonjske deklaracije i stvaranja jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja, obeleženog masovnim studentskim protestima i otporom u gotovo svim zemljama, uključujući Srbiju. Razgovore će voditi studentski kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki. U razgovorima će učestvovati predstavnici/ce države, univerziteta, fakulteta, organizacija i kolektiva koje se bave (visokim) obrazovanjem, aktivisti/kinje, studenti/kinje i zainteresovana javnost.

Da li je znanje roba? – O besplatnom visokom obrazovanju

U javnost se sve češće čuje da je znanje nešto što će pojedinac/ka plasirati na tržištu rada i ostvariti ličnu korist, pa treba za njega i da plati. S druge strane, studentski protesti, kao i brojne okupacije fakulteta koje su obeležile period primene Bolonjske deklaracije u Evropi, uporno su ispostavljale zahtev za besplatno visoko obrazovanje - obrazovanje treba da služi stvaranju društvene jednakosti, a to se postiže i time što je ono dostupno svima. U uslovima u kojima se obrazovanje naplaćuje studentima/kinjama ono tada doprinosi sve većem društvenom raslojavanju tako što velikom broju članova/ica društva onemogućava “izlaz” iz onoga što se u teoriji naziva „zatvorom radničke klase".

IZDAVAČKA KUĆA CLIO: PROMOCIJA I RAZGOVOR O KNJIZI: IZDAVAČKA KUĆA CLIO: PROMOCIJA I RAZGOVOR O KNJIZI: "ISTORIJA MUŠKOSTI U EVROPI" (1450 –2000) Volfgang Šmale
subota, 19.novembar 2011.
19:00, CZKD

Volfgang Šmale
ISTORIJA MUŠKOSTI U EVROPI (1450 –2000)

preveo sa nemačkog Vladimir Babić

učestvuju: Volfgang Šmale, Tatjana Rosić,  Predrag J. Marković i Zoran Hamović

Predstave o rodnim razlikama, o suštinskoj podeli na muški i ženski princip, menjale su se sa godinama, od civilizacije do civilizacije. Volfgang Šmale obraća pažnju na te promene, njihovu istorijsku uslovljenost, posebno na pitanje kako su kulturni standardi muškosti bili definisani u vremenu kada su nacionalna pitanja bila u središtu društvenih interesovanja.

Pojava knjige Istorija muškosti u Evropi 1450-2000 značajan je događaj u kulturnoj istoriji i istoriji mentaliteta. Ona prati rađanje modela „novog muškarca" tokom evropske renesanse, kada je izmenjeno poimanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept „novog Adama". Zadržavajući se na analizi ključnih etapa u formiranju ideala muškosti, Šmale se neminovno zadržava na epohi Francuske revolucije, kada je oblikovan kasnije široko popularan pojam „regenerisanog muškarca". Prateći pojavu kroz istoriju, poznati bečki istoričar beleži prelomne trenutke, vezane za studentske pobune s kraja šezdesetih godina, kada se u Severnoj Americi i Evropi postavljaju temelji naredne definicije „novog muškarca" u istoriji. Odrednice „novi Adam", „regenerisani", odnosno „novi muškarac", označile su početak opsežnih, novih socijalno-kulturoloških konstrukcija pojma muškosti.

Volfgang Šmale profesor je savremene istorije na univerzitetu u Beču. Bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. Neka od njegovih najznačajnijih dela su: E-Learning Geschichte, Bauerlicher Widerstand, Gerichte und Rechtsentwicklung in Frankreich i Istorija evropske ideje (Klio, 2003)

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: PUBLIKA JE UMETNOST: DA LI ZA SISTEM UMETNOSTI POSTOJI SVET VAN UMETNOSTI? UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: PUBLIKA JE UMETNOST: DA LI ZA SISTEM UMETNOSTI POSTOJI SVET VAN UMETNOSTI?
nedelja, 20.novembar 2011.
14:00, Muzej 25. maj

http://www.uciteljneznalica.org/

Okvir umetnikovog angažmana i prvi adresat koncepta rada je umetnički svet, odnosno umetnički sistem. Umetnik teži afirmaciji u tom svetu. Aktivizam u umetnosti podrazumeva rad sa ljudima koji ne pripadaju umetničkom sistemu (socijalni radnici, Romi, veterani, radnici, trauma eksperti, žrtve rata). Kako se umetnik odnosi prema njima i šta je za njega uspeh, a šta obaveza i odgovornost u odnosu na one koji ne pripadaju umetničkom sistemu? Da li ljudi i grupe sa kojima umetnik radi, postaju samo objekt njegovog istraživanja, odnosno materijal na kome radi tokom izgradnje slike ‘socijalnog pejzaža’ i da li će njihov angažman svoj krajnji cilj naći samo u okviru sistema umetnosti? Čiju subjektivaciju umetnici reprezentuju? Umetnik je u poziciji da istovremeno kritikuje svet umetnosti i da traži priznanje od njega. Da li postoji umetnost čiji glavni adresat nije umetnički svet?

Moderatorka: Milica Tomić

INSTITUCIONALIZACIJA ŽENSKIH STUDIJA/STUDIJA RODA U SRBIJI INSTITUCIONALIZACIJA ŽENSKIH STUDIJA/STUDIJA RODA U SRBIJI
utorak, 22.novembar 2011.
19:00, CZKD

 
Druga tribina u okviru tribinskog programa kojim Centar za ženske studije preispituje postignute rezultate svog rada u poslednjih dvadeset godina, baviće se problemom institucionalizacije programa ženskih studija.

Na tribini će govoriti:
Svenka Savić, Vukašin Pavlović, Dragica Vujadinović, Daša Duhaček i Adriana Zaharijević.

 UČITELJ NEZNALICA: KRATAK KURS ISTORIJE MIŠLJENJA U JUGOSLAVIJI:
ČITAJUĆA GRUPA: RADOMIR KONSTANTINOVIĆ

UČITELJ NEZNALICA: KRATAK KURS ISTORIJE MIŠLJENJA U JUGOSLAVIJI: ČITAJUĆA GRUPA: RADOMIR KONSTANTINOVIĆ "FILOZOFIJA PALANKE"
utorak, 22.novembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/


Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru čitajuće grupe Kratak kurs istorije mišljenja u Jugoslaviji, pozivaju vas na čitajuću grupu posvećenu knjizi „Filozofija palanke“ Radomira Konstantinovića.

Predložak za rad čitajuće grupe je tekst „Filozofije palanke“ od 1 do 24 strane. Kompletnu knjigu „Filozofija palanke“ možete naći u PDF formatu na www.uciteljneznalica.org.

Čitajuća grupa Kratak kurs istorije mišljenja u Jugoslaviji deo je projekta Razmicanje – imenovati TO ratom, projekta učešća platforme Učitelj Neznalica i njegovi komiteti na Oktobarskom salonu 2011. Više informacija o projektu možete naći na adresi www.uciteljneznalica.org

TERIBINA: UZROCI NASILJA U RELIGIJI

TERIBINA: UZROCI NASILJA U RELIGIJI
sreda, 23.novembar 2011.
18:00, CZKD

Fondacija Fridrih Ebert i pokret "Evropa nema alternativu" Vas pozivaju na tribinu

"UZROCI NASILJA U RELIGIJI". 

Učesnici:
- Aida Ćorović,
- Mirko Đorđević,
- Lino Veljak,
- Svenka Savić.

Na tribini će biti reči o pitanjima tolerancije, uticaja religijskih zajednica na društvo i političke elite kao i pitanju postojanja veze između crkvenih predstavnika i ekstremističkih organizacija.

UČITELJ NEZNALICA NA OKTROBARCU: IMENOVATI UČITELJ NEZNALICA NA OKTROBARCU: IMENOVATI "TO" RATOM: POLIFONIJA GOVORA O RATU
četvrtak, 24.novembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

 – Polifonija govora o ratu

Okrugli sto će se fokusirati na koncept „žrtve“ i marginalizaciju diskursa o žrtvama rata u srpskom društvu. Uključiće udruženja koja predstavljaju ubijene i nestale civile i njihove porodice, pale borce (vojnike, rezerviste, dobrovoljce), izbeglice/raseljena lica, veterane, anti-ratne aktiviste i dezertere, kao i predstavnike Vlade i medija.

SEMINAR: O SEKSUALNOM I RODNO ZASNOVANOM NASILJU: RAZMENA SEMINAR: O SEKSUALNOM I RODNO ZASNOVANOM NASILJU: RAZMENA "DOBRIH PRAKSI"-ŠVEDSKA/SRBIJA
subota, 26.novembar 2011.
10:00, CZKD

Tema Seminara je seksualno/rodno nasilje.

Svrha seminara je da se ukaže na oblike društvenog angažovanja i borbe protiv ovog tipa nasilja putem razmene iskustava i "dobre prakse" između Švedske i Srbije.

Jedan od rezultata Seminara će biti osmišljavanje strategije i izrada nacrt plana kako se boriti protiv ovog tipa nasilja, uključujući i uspostavljanje mreže aktivista i organizacija koji će baviti ovim bolnim društvenim problemom.

Seksualno i rodno zasnovano nasilje je stalni i univerzalni problem koji se javlja u mnogim kulturama i socijalnim grupama. Seksualno i rodno zasnovano nasilje se odnosi na sve vidove i tipove nasilja kako nad ženama, tako i nad muškarcima zbog nejednake podele moći među njima. U Švedskoj se o pitanju seksualnog/rodnog nasilja mnogo raspravlja i ono je prepoznato kao jedan od vidova kršenja osnovnih ljudskih prava. Međutim, dosta ljudi još uvek smatra da su žrtve seksualnog nasilja same tome doprinele i da su za to same krive. U Srbiji, o seksualnom nasilju se retko javno raspravlja uprkos istraživanjima i statistikama koje pokazuju da je veliki deo stanovništa tome izložen.

Švedski institut i Hedda Produktion AB u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju će, nadovezujući se na dve izvedbe dokumentarne predstave Seven u Srbiji (Sedan u Srbiji) oktobra 2011, organizovati seminar koji je usko povezan sa jednom od tema iz komada, a to je seksualno i rodno zasnovano nasilje. Svrha ovog seminara je kako razmena iskustava, mehanizama i pristupa ovoj temi, tako i jačanje partnerstva unutar ovog polja socijalnih praksi između Srbije i Švedske.

Predmet posbne pažnje će biti uporedni prikaz/analiza srpske i švedske politike i pristupa ovom problemu. Buće govora o svim nivoima borbe protiv ove pojave kroz primere i prezentacije ličnog iskustva, metoda i oblika rada koje se koriste u sprečavanju i borbi protiv nasilja. Istaknute aktivistiknje iz Srbije i Švedske će govoriti o tome kako srpski i švedski zakoni regulišu ovaj problem i šta se zapravo čini u praksi da bi se zaštitile i podržale žrtve seksualnog nasilja. Cilj Seminara je podizanje društvene svesti i uzrocima i rasprostranjenosti.


Program

Subota, 26. novembar, 2011

09.45 Dolazak učesnika u CZKD
10.00 Dobrodošlica i uvodna reč o Seminaru
        Ciljevi rasprava
        Predstavljanje učesnika

10.30 Prezentacija 1
        Gudrun Norberg: Seksualizovano nasilje - Izazovi i startegije
        Rasprava/komentari učesnika

11.15 Prezentacija 2
        Jasmina Marić: Strategija Srbije u borbi protiv seksualnog i rodnog nasilja
        Rasprava/komentari učesnika

12.00 Kafe pauza

12.30 Prezentacija 3
        Zandra Lundgren: Prevenciaj i zaštita i Muščarci i muževnost u borbi protiv seksualnog i rodnog nasilja
        Rasprava/komentari učesnika

13.15 Prezentacija 4
        Vera Simić: Briga o žrtvama seksualnog i rodnog nasilja
        Rasprava/komentari učesnika

14.00 Ručak

15.00 Radionica

17.00 Evaluacija

18.00 Završetak seminara

 

BIOGRAFIJE GOVORNICA

Gudrun Nordborg - je magistar prava a radi kao informatički menadžer u Agenciji za podršku i nadoknade zrtvama kriminala iz Svedske. ( The Crime Victim Compensation and Support Authority). Agencija deluje u okviru Ministarstva pravde i nadležna je za sledeće poslove: naknadu štete za povrede izazvane krivičnim delima, rukovodi Fondom žrtava kriminala a radi i kao Centar za širenje svesti o pravima žrtava kriminala. Sedište joj je u gradu Umea i ima oko 60 zaposlenih. Cilj joj je da prati ostvarenje prava žrtava kriminala i da u interesu žrtava pokreću javne inicijative i pažnju javnosti. Godine 2010. Gudrun je dodeljen počasni doktorat Univerziteta u Umeu. Doktorat je dobila za rad na širenju znanja o rezultatima istraživanja o nasilju nad ženama i decom. Ona će govoriti o tome otkuda tako rašireno seksualno nasilje u društvu gde postoji visok stepen jednakosti polova, i izloziće svoju strategiju borbe protiv ove pojave. projekta

Jasmina Murić - je pravnik i koordinator za unapređenje pravnih instrumenata u Centru za jednakost polova, u okviru projekta za borbu protiv sexualnog nasilja. Diplomirala je pravo i završila MBA - Menadžment za Centralnu i Istočnu Evropu. Ona organizuje, koordinira i implementira projekte kojima je cilj unapređenje zakonodavstva u oblasti seksualnog nasilja. Jasmina će govoriti o strategiji pravnih aspekata borbe protiv seksualnog nasilja.

Zandra Lundgren - je magistar parava i radi kao Direktor organizacije 1000 mogućnosti iz Svedske. 1000 mogućnosti je organizacija žena koja se zalaže za rodnu ravnopravnost i pruža pomoć mladim ženama u nevolji. Govoriće o radu svoje organizacije u oblasti u borbi protiv seksualnog nasilja iz ugla prevencije i pružanja zaštite, kao i o tome koliko je važno ukljičivanje muskaraca, mladih i starih, u borbu protiv ovog tipa nasilja.

Vera Simić - je pravnik i radi kao pravnik i nevladinoj organiozaciji Oaza mira u Kragujevcu. Oaza mira se posebno bavi podizanjem nivoa svesti o rodnoj ravnopravnosti kao načinu borbe protiv nasilja u porodici, kao i unapređenjem zdravlja i emancipacijom žena. Govoriće o ličnom iskustvu žrtve nasilja i svom radu u Oazi mira sa žrtvama koje, kao i ona, su našle utočište u ovoj kući.

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU:BITI RADNIK DANAS: NOVO AKCIONARSTVO I ZADRUGARSTVO UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU:BITI RADNIK DANAS: NOVO AKCIONARSTVO I ZADRUGARSTVO
subota, 26.novembar 2011.
17:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Novo akcionarstvo i zadrugarstvo

Diskusija Novo akcionarstvo i zadrugarstvo otvara temu udruživanja radnika, malih vlasnika i preduzetnika, koje je još uvek na niskom nivou. Jedina značajna akcionarska društva u Srbiji su ona nastala „odozgo“, podelom akcija radnicima i penzionerima nekadašnjih društvenih preduzeća. Kako podstaći udruživanje u privredne projekte „odozdo“? Kako obnoviti poverenje i solidarnost

OTVARANJE IZLOŽBE FOTOGRAFIJA:LJUBIGRAD - BELANA ((ljubi Beograd, bela Ljubljana) - Jim Sumkay

OTVARANJE IZLOŽBE FOTOGRAFIJA:LJUBIGRAD - BELANA ((ljubi Beograd, bela Ljubljana) - Jim Sumkay
utorak, 29.novembar 2011. − 15.januar 2012.
12:00, CZKD

LJUBIGRAD - BELANA
(ljubi Beograd, bela Ljubljana)
Jim Sumkay, fotografije
Savsko šetalište, park Kalemegdan
29.11.2011 - 15.01.2012

Otvaranje izložbe u utorak, 29. novembra u 12h
Izložba ce biti postavljena do 15. januara 2012,

u prostoru Savskog šetališta parka Kalemegdan.

Organizacija i produkcija izložbe:

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd u saradnji sa

Srpskim kulturnim centrom "Danilo Kiš" iz Ljubljane i
JP "Beogradska tvrdava"


Podrška: Grad Beograd, Ambasada Slovenije u Beogradu,

Ambasada Belgije u Beogradu, KOTO d.o.o., NS Plakat

 

www.czkd.org  /  www.dkis.si  /  www.jimsumkay.be

 

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

 

Iz eseja Isto u razlici Svetlane Slapšak, napisanog povodom izložbe LJUBIGRADBELANA održane u ljubljanskom parku Tivoli od oktobra 2010 do januara 2011. godine:
 

(…)

Slike Jima Sumkaya su većinom u crno-beloj tehnici, i beleže nešto što zaprepašćuje: familijarnost za koju mislimo da pripada samo Ljubljančanima, ili Beogradjanima, ili onima koji poznaju oba grada. Fotograf po definiciji ima izvrsno istrenirano oko, premda su poznati fotografi kojima vid nije potreban da sjajno fotografišu. Jim Sumkay je naime uhvatio upravo ono što smatramo “svojim”, specifičnim, nečim što samo “mi” prepoznajemo. Poslao je izuzetno važnu poruku o tome da univerzalnosti nema, ali nema ni naročitih posebnosti. Živimo u uglavnom uniformisanome svetu, samo su jezici na reklamama različiti. Ljubljana, doduše, izgleda ulickanija, samouverenija, Beograd depresivniji. Već dimenzije su dovoljne da objasne ovakve razlike...

U svakome slučaju, slike Beograda slovenačkoj publici ne prikazuju grostesknu turbo kulturu Guče i Nove godine na beogradskim ulicama, nema splavova, klubova i restorana; Ljubljana Beogradjanima ne nudi rajske potrošačke slike. Oba grada su ogoljena, svedena na ljudsku figuru i ponekad veličanstvenu geometriju luke, grada, gradjevine. Bilo je jedino logično da gradonačelnici oba grada, uz potpisivanje dokumenta o bratimljenju, odu u posetu izložbi, bez pompe, uz pokoji trenutak potpune tišine.

Pa ipak, ostaje nešto na fotografijama, što autori govora mržnje na Internetu nisu komentarisali, ali su to na izložbi jasno pokazali: već prvoga dana izložbe, vandalizovana je jedna fotografija, dva romska muzičara u Ljubljani. Kada se vratimo izložbi, shvatimo da postoji jedna grupa fotografija i jedna vrsta ljudi, podjednako zastupljena i na beogradskoj i na ljubljanskoj strani. To su Romi. Neki su muzičari, neki voze improvizovana vozila kojima raznose stari papir ili dolaze da seku drva domaćinstvima, neki prose, za neke ne možemo opredeliti čime se bave. Za mlade koji se šetaju u pristojnoj odeći, sede po kafićima, klupama, hodaju ulicama, pa i za starce koji se okupljaju u priči ili oko šaha, ne postavljamo pitanje šta oni rade i od čega se izdržavaju: kada su Romi u pitanju, u oba grada, u svim gradovima Evrope, odmah želimo da proverimo da li su korisni članovi društva ili ne. Ponašanje prema njima u Beogradu i Ljubljani podjednako, bez izuzetka je rasističko, nipodoštavajuće, netolerantno. Mediji se na obe strane ponašaju isto: odmah traže kriminal, lenjost, parazitstvo i druge stereotipe kojima će pokriti svoje savršeno neznanje i odsustvo radoznalosti. Čim završi pesmu, muzičar sa fotografije je u svetu u kojem se ispituju njegova radna sposobnost i volja, osumnjičen da je uradio nešto loše, da je spreman da ukrade i prevari.

Ako dakle tražimo nešto zajedničko na fotografijama Ljubljane i Beograda, dobićemo Rome. Kao što povezuju Beograd i Ljubljanu, tako povezuju sve evropske gradove. Ova dragocena kulturna grupa koja govori posvuda istim jezicima – bar medju sobom, i snalazi se u svim jezicima izmedju kojih putuje, više ne doživljva čak ni romantičnu idealizaciju ranijih vremena: ostala je samo slepa mržnja, i sumanuti zahtev da se “adaptiraju”, odnosno postanu nevidljivi. Pa kada to pokušaju, ostaje lak posao da ih, izdvojene iz zaštite njihove grupe, love jednog po jednog...

Ne tražeći posebno, Jim Sumkay je ponudio ogledalsku sliku gradovima, opomenu o ponašanju, svdočanstvo trećega koji kvari harmoniju uspostavljanja prijateljstva onih koji dominiraju. Treći, koji se izmiče definiciji i koji svet u kojem boravi čini očevidno zatvorenim i neprijateljskim, opominje na opasnu internacionalizaciju mržnje prema drugome, koja nije mimoišla ni bezbrižne države, ni do nedavno razumne političare. Fantomski treći, Rom, pojavio se na slikama koje nude mogućnosti novih sećanja i nezaboravljanje starih ljubavi. Nije li dobar trenutak da taj nepriznati i posvuda isti treći dobije svoje mesto, odnosno da mu se prizna mesto koje već zauzima? Nije li trenutak da se Romi proglase kulturnim dobrom Evrope, najkonzistentnijom evropskom manjinom, lancem koji povezuje Evropu solidarnosti i društvene brige? Nije li trenutak da romski muzičar, pošto je izveoo pesmu, sedne u isti lokal i ponudi sebi kafu od dobitka koji je upravo zaradio? Nije li trenutak da prestane opraštati što ga smatraju manje gradjaninom? Nije li vreme da od Roma tražimo oproštaj? I da proglasimo dan romskog oproštaja za sve nepravde koje smo im naneli? Jesmo li dovoljno razumni da im ne pripisujemo više kriminala nego ostalima, da konačno ućutkamo one kojima smetaju jer žive, da ismejemo sulude zahteve da budu isto što i drugi?

(...)

Džim Simke (Jim Sumkay), najpoznatiji medju anonimnim fotografima, kako o sebi kaže, rođen je 1954 godine u Liježu. Za školovanje se zainteresovao tek pošto je otkrio sekciju likovnih umetnosti.
I to, pre nego što će postati socijalni slučaj, a potom i vaspitač. 
Tek odnedavno se bavi fotografijom. Kao što je bio slučaj sa slikanjem, a potom i sa alkoholom, postaje ”zavisnik”. Ovaj fotograf sa ljudskim licem, užurbano fotografiše svakodnevicu. Slobodan, uporan, ide u susret ljudima, ulažući svu svoju energiju u stvaranje uredne hronike, bez kraja, o tome kako se živi, šta se dešava, (ili ne dešava), tamo gde se nalazi.
Običnost i izuzetnost. U gradu ili na selu. Na suncu i u sred noći. Na seoskom vašaru, na gradilištu, na izlasku iz crkve, u predgrađima, u bašti modernog kafea.
Svi voljni, deca, starci, zaljubljeni, psi, mačke... Svaki prizor uredno datiran i lociran. Posao od društvenog značaja, jer ”slikanima” vraća odraz u ogledalu, brzo i, ako je moguće, u kontekstu, izlažući fotografije na železničkoj stanici Liježa (gde se radovima ne nazire kraj), u bolnici, u kapeli, u izlozima ulice Danser, ili u Eupenu, Poatjeu, Parizu, Berlinu, Nju Orleansu. Takodje na veb-sajtu Univerziteta u Liježu i u ”no comment” mejlovima koje šalje prijateljima.
A! da! Džim se dobro oseća u Liježu, ali je opušten i u Anveru, Briselu, Parizu, u Italiji ili Kot-d’Armoru. Svuda gde ima ljudi, sa kojima može da razgovara i koje može da fotografiše. 

Iz teksta Žorža Verševala "O prizorima – Džim Simke", objavljenog u Le Journal de Culture et Démocratie #19, 2008

Džim Simke objavljuje svoj fotografski dnevnik svakog dana, bez izuzetka, od 1. maja 2005. godine na adresi www.jimsumkay.beostajući na taj način dosledan ideji da se njegova umetnost obraća, najpre, publicikoja ne posećuje galerijske prostore.

Njegove naredne izložbe i rezidencijalni boravci planirane su u Plzenu (Češka), Liježu (Belgija), Port-o-Prinsu (Haiti)  Parizu (Francuska), Krakovu (Poljska) Njujorku (SAD). 

Žorž Verševal (Georges Vercheval) je osnivač Muzeja fotografije u belgijskom gradu Šarlroa (Charleroi)

images
CENTAR ZA INTERAKTIVNU PEDAGOGIJU: FORUM: KAKO POVEĆATI BROJ UČENIKA ROMSKE NACIONALNOSTI U SREDNJOŠKOLSKOM OBRAZOVANJU

CENTAR ZA INTERAKTIVNU PEDAGOGIJU: FORUM: KAKO POVEĆATI BROJ UČENIKA ROMSKE NACIONALNOSTI U SREDNJOŠKOLSKOM OBRAZOVANJU
četvrtak, 1.decembar 2011.
12:00, CZKD

 

КАКО ПОВЕЋАТИ БРОЈ УЧЕНИКА РОМСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ?

 

Форум ће бити прилика да се ова тема сагледа из различитих углова: из угла унапређења квалитета и доступности, из угла партиципације и интеркултуралности.

Учесници ће кроз дијалог између теоријског приступа овим темаам и искустава из праксе трагати за могућностима и конкретним предлозима за унапређења у области образовних политика.

 

11:30 – 12:00

Окупљање учесника Јавног Форума

12:00 – 12:10

Поздравна реч организатора и донатора

12:10 – 13:10

Уводна излагања:

  • Квалитет и мотивација за школовање у функцији повећања доступности образовања – предлози истраживача

Др Александар Бауцал, Филозофски факултет Београд

  • Партиципација у образовању као шанса за младе и изазов за школу

Канцеларија заштитника права грађана (очекује се потврда)

  • Интеркултуралност као оквир за интегрисање ромске културе у образовне курикулуме

Др Јелена Врањешевић, Учитељски факултет, Београд

13:10 – 14:30

Дискусија и форумска разматрања

14:30 - 15:00

Закуска и освежење

 

Јавни Форум се реализује у оквиру пројекта Једнаке шансе у средњошколском образовању, кроз који се имплементирају циљеви везани за образовање у оквиру Декаде инклузије Рома (2005-2015), развија и примењује модел успешне инклузије младих ромске националности.

Пројекат подржавају Фонд за отворено друштво Србије и Песталоци Дечија фондација из Швајцарске

ЦИП-Центар за интерактивну педагогију сноси путне трошкове за учеснице/ке ван Београда.

UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: IMENOVATI UČITELJ NEZNALICA NA OKTOBARCU: IMENOVATI "TO"RATOM"
četvrtak, 1.decembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Razmicanje je mera (ne)mogućnosti iskustva - biti u zajednici. Ono meri ono što ne može biti imenovano, pauzu ili lapus u komunikaciji koji omogućava da se zajedništvo desi, bilo u jeziku ili u ritmu dnevnih aktivnosti, te samim tim meri i beleži odgovor-nost. Svest o ovom razmicanju i premeštanju omogućava razdvajanje i spajanje onih delova društvenog tela koji su inače međusobno nesusretljivi dovodeći u pitanje normativne i represivne linije razlike koje dodeljuju pozicije moći.

Okrugli sto na temu nepostojanja zakonskih akata o ratu i pitanja kako ovaj način prećutkivanja utiče na svakodnevni život ljudi. Diskusija će otvoriti mogućnost za integraciju ratova devedesetih u zvaničnu istoriju Srbije, kao i mogućnost za integraciju posledica ratova po društvo u Srbiji u diskurs o svakodnevnom životu. U sadašnjoj situaciji, u kojoj se osmišljavaju i primenjuju ad hoc rešenja, različite grupe koje preživljavaju posledice rata nalaze se u međusobnom sukobu, takmičeći se za društveno prepoznavanje, ograničene materijalne i simboličke resurse. Ovakvi mehanizmi fragmentiraju i depolitizuju društvo koje, posledično, dozvoljava mnoge savremene faule u srpskom društvu i vladi. Javna diskusija Imenovati To Ratom uputiće poziv Vladi i relevantnim nevladinim telima da zauzmu stav pred ovim pitanjima i ljudimahttp://www.czkd.org/dnevnik.php?lang=sr&id=57

CENTAR ZA MIR I RAZVOJ DEMOKRATIJE: PROGRAM OBELEŽAVANJA 20 GODINA RADA: TRIBINA: DOKLE SMO STIGLI U SUOČAVANJU SA PROŠLOŠĆU?

CENTAR ZA MIR I RAZVOJ DEMOKRATIJE: PROGRAM OBELEŽAVANJA 20 GODINA RADA: TRIBINA: DOKLE SMO STIGLI U SUOČAVANJU SA PROŠLOŠĆU?
petak, 2.decembar 2011.
18:00, CZKD

PROGRAM OBELEŽAVANJA 20 GODINA RADA


18h - Tribina: Dokle smo stigli u sočavanju sa prošlošću?

Učesnici: Nataša Kandić, Vojin Dimitrijević, Srđa Popović

Razgovor vodi: Vesna Pešić


19:30 - 20h - Dodela Nagrade za mir Dubravki Stojanović, istoričarki


20h - Koktel zabava

PLAVO POZORIŠTE: PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE PLAVO POZORIŠTE: PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE
subota, 3.decembar 2011.
20:00, CZKD

Naivni pozorišni resital posvećen nepoznatom kompozitoru koji je čovek iz naroda

 

“Paganska fantazma ili Tajna izdaje je jedno numinozno iskustvo. To iskustvo je propraćeno ekstazom. Ta ekstaza doživljava svoj vrhunac u kome se otkriva tajna izdaje. Tajna izdaje je jedna apsurdna i nelogična ideja po kojoj je postojao projekat stvaranja novoga sveta. Po tom projektu jedan učitelj obučava svoga učenika kako da ga ovaj izda i za nešto novca ga preda vlastima i tako omogući da se stvaranje novoga sveta dogodi.”

 

Scenario i režija: Nenad Čolić

Glumci: Maša Jelić, Marko Potkonjak, Jelena Martinović, Dejan Stojković

Dizajn scene i kostima: Ivana Čolić

Operativni direktor: Dubravka Vujinović  

Dizajn plakata i programa: Ivana Čolić

Foto: Ivana Čolić

Produkcija: PLAVO pozorište – pozorišna laboratorija

PLAVO POZORIŠTE: KONCERT DEKADENCIJE

PLAVO POZORIŠTE: KONCERT DEKADENCIJE
nedelja, 4.decembar 2011.
20:00, CZKD

Mi smo pozorište koje voli da svira i peva - u svojim predstavama, na svojim godišnjicama, na tuđim godišnjicama, svojim prijateljima, poznatima i nepoznatima. To radimo zato što nas to zabavlja, zato što druge zabavlja, nekada zato što moramo, ali najčešće iz ljubavi. Muzika je utkana u osnovu našeg umetničkog koncepta. Živa muzika, muzika koja se peva ili uživo izvodi na sceni, integralni je deo našeg pozorišnog jezika. Muzika je polazište i ishodište svakog našeg stvaralačkog procesa. Naše predstave nastaju kao rezultat određene vrste komponovanja teatra kroz percepciju i senzibilitet muzike. A te muzike u našoj prošlosti ima mnogo. Svaki period rada bio je vođen nekim svojim zvukom. Zato smo rešili da jedan deo tog blaga ne završi u arhivi i poželeli smo da ga ponovo oživimo na sceni, da ga ponovo raspevamo i da mu nadenemo ime KONCERT DEKADENCIJE. Dok smo se prisećali melodija i ritmova čitali smo Ničea.

    

Za koncert je korišćena muzika iz predstava PLAVOG pozorišta: „Oscar Wilde i Nepostojani Princ“ (2000), „Hipertrofija autoriteta“ (2001), „Sarcasticus“ (2002), „Dijalektika duše“ (2004) i „Ples sa ocem“ (2008) – The Rolling Stones, Enrico Macias, Bulat Okudžava, romska muzika, Son Cubano, Mary Hopkin.

 

Režija:Nenad Čolić

Glumci:Dejan Stojković, Maša Jelić, Marko Potkonjak, Jelena Martinović

Dizajn scene i kostima:Ivana Čolić

Operativni direktor:Dubravka Vujinović

Dizajn plakata i programa:Ivana Čolić

Fotografija:Danilo Mijatović

Tekst:F. Niče: „Tako je govorio Zaratustra“,

Reg Dž. Holingdejl: „Niče: život i filozofija“

Produkcija:PLAVO pozorište – pozorišna laboratorija

ŽENE U CRNOM:PROMOCIJA KNJIGE:GRAĐANSKE I NEGRAĐANSKE VREDNOSTI U SRBIJI: VREME POSLE MILOŠEVIĆA/PREDAVANJE SABRINE REMET ŽENE U CRNOM:PROMOCIJA KNJIGE:GRAĐANSKE I NEGRAĐANSKE VREDNOSTI U SRBIJI: VREME POSLE MILOŠEVIĆA/PREDAVANJE SABRINE REMET
ponedeljak, 5.decembar 2011.
12:00, CZKD

Veliko nam je zadovoljstvo da vas pozovemo na:

Promociju knjige Građanske i negrađanske vrednosti u Srbiji: vreme posle Miloševića (izdanje Žena u crnom).

Promocija će biti održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21), 5. decembra u 12h.

Na promociji govore: Latinka Perović, Sonja Biserko, Dubravka Stojanović, i priređivači Ola Listhaug, Sabrina Ramet i Dragana Dulić,

Predavanje Sabrine Ramet u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21), 5. decembra u 13:30h

Benedictus de Spinoza: champion of freedom of thought
(Predavanje će biti na engleskom jeziku)


SABRINA P. RAMET

Sabrina P. Ramet is a Professor of Political Science at the Norwegian University of Science and Technology (NTNU), in Trondheim, Norway, and a Senior Associate of the Centre for the Study of Civil War, of the International Peace Research Institute in Oslo (PRIO). She is the author of 12 scholarly books and editor or co-editor of 26 books. Her latest book is Serbia and the Serbs in World War Two, co-edited with Ola Listhaug (Palgrave, 2011).

TRIBINA:ODGOVORNOST JAVNIH LIČNOSTI U PROMOCIJI POŠTOVANJA LJUDSKIH PRAVA I PROJEKCIJA FILMA

TRIBINA:ODGOVORNOST JAVNIH LIČNOSTI U PROMOCIJI POŠTOVANJA LJUDSKIH PRAVA I PROJEKCIJA FILMA "PARADA"
petak, 9.decembar 2011.
18:00, CZKD

MEDJUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA

 

Tribina “Odgovornost javnih ličnosti u promociji poštovanja ljudskih prava”

i projekcija filma “Parada”

 

9. decembar 2011 (petak), 18.00h

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21

 

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ambasada kraljevine Holandije, uz pomoć Incest Trauma Centra - Beograd, organizuje tribinu “Odgovornost javnih ličnosti u promociji poštovanja ljudskih prava”.

Pozivamo vas da nam se pridružite i čujete sta motiviše javne ličnosti u Srbiji da se uključe u promovisanje poštovanja ljudskih prava. Razgovaraćemo i o značaju koji njihovo zalaganje ima u podizanju svesti o važnim društvenim pitanjima, i prednostima i izazovima ovakvog pristupa.

Posle tribine će biti upriličena projekcija najnovijeg filma Srđana Dragojevića - “Parada”.

 

Učesnici tribine:

 

Laurent Stokvis, Ambasador kraljevine Holandije

Aleksandra Kovač, kompozitorka i pevačica

Srđan Dragojević, reditelj

Goran Jevtić, glumac

Milan Stanković a.k.a. SevdahBABY, muzičar i ambassador dance4life pokreta Srbije

Ljiljana Bogavac, Incest Trauma Centar - Beograd

Miloš Stojiljković, Generalni direktor dance4life pokreta Srbije

 

Moderatorka:

 

Dušica Popadić, Incest Trauma Centar - Beograd

 

Program:

18:00 – 19:00 Tribina

19:00 – 21:00 Projekcija filma “Parada” sa engleskim titlom

 

ULAZ SLOBODAN

TOKOM TRIBINE OBEZBEDJEN SIMULTANI PREVOD

images
 CENTAR ZA LIBERTERSKE STUDIJE: KURDSKO PITANJE I DEMOKRATSKI KONFEDERALIZAM

CENTAR ZA LIBERTERSKE STUDIJE: KURDSKO PITANJE I DEMOKRATSKI KONFEDERALIZAM
sreda, 14.decembar 2011.
18:00, CZKD

Poštovani, pozivamo vas da prisustvujete tribini "Kurdsko pitanje i
demokratski konfederalizam", u organizaciji Centra za liberterske
studije.

Drugovi iz Turske će upoznati prisutne sa Kurdskim pitanjem i radničkom
organizacijom PKK. Govoriće o "demokratskom konfederalizmu", koji danas
čini idejnu osnovu borbe PKK, kao i o seoskim komunama u Geveru. Deo
izlaganja posvetiće i perspektivama anarhizma u kurdskom oslobodilačkom
pokretu. Uz to prikazaće i dva filma sa titlovima na engleskom jeziku:
"Primavera in Kurdistan" (2006) 52 min. i "Serhildan" (2006) 18 min.
STUDENTSKA BLOKADA: MEHANIZAM UĆUTKIVANJA -ANALIZA I DRUŠTVENI DOGOVOR

STUDENTSKA BLOKADA: MEHANIZAM UĆUTKIVANJA -ANALIZA I DRUŠTVENI DOGOVOR
četvrtak, 15.decembar 2011.
18:00, CZKD

... Studentski protesti, započeti 6. oktobra i nastavljeni studentskim blokadama nastave na Filološkom i Filozofskom fakultetu, traju više od dva meseca. Studenti su protestovali sa 4 glavna zahteva: 1) da se iznos školarine ograniči na tri minimalne mesečne neto plate; 2) da 48ESPB bude uslov za upisivanje školske godine u statusu budžetskog studenta; 3) da se ukine rangiranje studenata prilikom upisa; 4) da se ponovo uspostavi i reguliše apsolventski staž. Od početka protesta, studenti/kinje u protestu nekoliko puta su fizički napadani od strane nepoznatih lica sa desničarskim obeležjima, i to bakljom, pajserom, noževima, bokserima itd.

Za sve vreme trajanja studentskih protesta, uprave Filološkog i Filozofskog fakulteta, te rektor Univerziteta u Beogradu, Branko Kovačević, ni jednom nisu u razmatranje uzeli studentske zahteve suštinski usmerene protiv visokih školarina na državnim fakultetima i komercijalizacije visokog obrazovanja, već su svoje snage usmerili na diskreditaciju i kriminalizaciju kako protesta, tako i njegovih učesnik/ca i pribegli, u slučaju Uprave Filozofskog fakulteta, unajmljivanju privatnog obezbeđenja, čak i krivičnom gonjenju studenata u blokadi na osnovu neistinitih optužbi. Pritom, nisu pokazali nikakvo interesovanje da se napadači otkriju; drastičan primer za ovo je i nespremnost Uprave Filozofskog fakulteta da pomognu identifikaciju neonacista, učesnika poslednjeg napada, prostim davanjem uvida u snimke sa sigurnosnih kamera.

Atmosfera u kojoj se studentski protest sa opravdanim socijalnim zahtevima kriminalizuje, a nasilje nad studentima/kinjama relativizuje ili u potpunosti ignoriše, stvorena je iznošenjem neistina o broju („njih petnaestak“), karakteru („večiti studenti“, „nasilnici“, „huligani“) i politici („anarhisti“, „marksisti“) učesnika/ca blokade. Uprava Filozofskog fakulteta pribegla je i taktici okrivljavanja žrtve saopštavajući kako je „blokadom učionice ugrožena bezbednost studenata“ i to onih studenata „koji dolaze na nastavu, kao i nastava“ (dekanica Filozofskog fakulteta u izjavi za "Blic" od 8. decembra, povodom poslednjeg napada na studente), a takođe se radilo i na relativizaciji nasilja, na primer kroz saopštenje gde se navodi da je Filozofski fakultet bio "izložen nasilju i neopravdanim zahtevima za trajno ustupanje slušaonica licima koja se predstavljaju kao studenti".

Stvaranju ove atmosfere, putem saopštenja na sajtu Filozofskog fakulteta i izjavama u medijima, najviše su doprinele uprave Filozofskog fakulteta – u sastavu: dekanica Vesna Dimitrijević, prodekan za nastavu Miloš Milenković, prodekan za finansije Miomir Despotović i sekretar Slobodan Ivaneža - i Univerziteta u Beogradu, pre svega, rektor Branko Kovačević.

Celokupnim svojim delovanjem od početka studentskog protesta i upotrebom do sada najrepresivnijih mera spram studenata/kinja u protestu, te delegitimisanjem svakog studentskog zahteva koji ne dolazi od strane podobnih, „zvaničnih“ studentskih predstavnika, odnosno Studentskog parlamenta, Uprave fakulteta/univerziteta ozbiljno su ugrozila studentsku slobodu govora i mišljenja, kao i pravo studenata/kinja na samoorganizovanje. Time se pokazalo da demokratija u okviru Univerziteta postoji samo formalno, dok u stvarnosti vlada diktatura fakultetske i univerzitetske vlasti koje iz dijaloga i procesa odlučivanja isključuju najveći deo onih kojih se te odluke direktno tiču. Na taj način, visokoškolske ustanove štite se od kritike javnosti i izbegavaju odgovornost spram društva uopšte.

PROJEKCIJA FILMA MARX RELOADED I DISKUSIJA NA TEMU PROJEKCIJA FILMA MARX RELOADED I DISKUSIJA NA TEMU "CRVENA ILI PLAVA PILULA"
petak, 16.decembar 2011.
20:00, CZKD

Program:

Dokumentarni animirani film Marx Reloaded (52 min) scenariste i režisera Jasona Barkera inspirisan je delom Karla Marksa. Film iznova aktuelizuje teorijske i praktične domete Marksovih analiza kapitalizma i tematizuje ključne probleme današnjice kroz niz intervjua sa vodećim svetskim filozofima i teoretičarima poput Antonio Negrija, Slavoja Žižeka, Michaela Hardta, Jacques Rancierea, Petera Sloterdijka, Alberta Toscana, Nine Power i dr.

Nakon projekcije filma uslediće razgovor o temama zastupljenim u filmu pod nazivom Crvena ili plava pilula?. Učesnici razgovora pokušaće da revalorizuju i aktuelizuju značaj marksističke perspektive u kontekstu aktuelne ekonomske i političke krize kapitalizma. Da li je kapitalizam na ivici propasti ili je aktuelna kriza neoliberalizma samo još jedna u nizu cikličnih fluktuacija unutar istorijskog razvoja kapitalizma? Da li nam Marksova radna teorija vrednosti i kritika kapitalizma mogu zaista pomoći da razumemo sistem koji je zagospodario najvažnijim aspektima našeg života i na koji način? Da li nam je danas potreban novi Manifest komunističke partije? Na koji način se posledice aktuelne krize reflektuju u polju visokog obrazovanja? Kakvi su potencijali, forme i perspektive alternativne produkcije znanja u uslovima privatizacije i komercijalizacije obrazovnog sistema kod nas i u svetu? Problematizacija koncepta javnog dobra u umetnosti i kulturi i kakvi su aktuelni potencijali otpora neoliberalnim politkama privatizacije, komercijalizacije i komodifikacje znanja, umetnosti i kulture, te perspektive i mogućnosti formiranja transglobalnog pokreta otpora krizi i kapitalizmu – samo su neka od pitanja o kojima će se govoriti tokom diskusije.

Projekcija filma Marx Reloaded i prateći razgovor pod nazivom Crvena ili plava pilula? prvi je u nizu od tri javna događaja koji će se odvijati u periodu od 16. decembra 2011. do kraja marta 2012. godine u organizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Učesnici: Jason Barker, teoretičar, scenarista i reditelj filma; Vladan Milanko, filozof i filmski kritičar; Želimir Žilnik, režiser; predstavnik/ica studentskog Plenuma Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Razgovor moderira: Milan Rakita, sociolog

CZKD BIOSKOP: RE-ANIMACIJA: PROJEKCIJA FILMOVA SA MEĐUNARODNOG FESTIVALA ANIMAANIMA

CZKD BIOSKOP: RE-ANIMACIJA: PROJEKCIJA FILMOVA SA MEĐUNARODNOG FESTIVALA ANIMAANIMA
petak, 23.decembar 2011.
20:00, CZKD

CZKD Bioskop: Re-animacija
Projekcija filmova sa Međunarodnog festivala ANIMANIMA: 5x3

Milen Alempijević, Nebojša Petrović, Miloš Tomić, Lazar Bodroža, Krunoslav Jović

Međunarodni festival animiranog filma ANIMANIMA koji se ove godine po peti put održao u Čačku omogućio je okupljanje autora, pedagoga i teoretičara animiranog filma da u okviru diskusija o prikazanim filmovima osvetle nove prakse i potencijale animiranog filma u svetu. Gde se u tome prepoznaje domaća produkcija animiranog filma, u kom je kontekstu i kako se razvija, govoriće Milen Alempijević, direktor festivala, Nebojša Petrović, producent i animator, i drugi autori iz Srbije.

CZKD, 23.12.2011.

ANIMANIMA: 5 x 3
Total Time: 66 min

2007

The Tale Of How / The Blackheart Gang / Južna Afrika / 2006 / 4:30
Pripovest o pirana-pticama, ili dodoima, kako su vama poznate.

Love Sport: Paintballing / Grant Orchard / Velika Britanija / 2007 / 2:06
Dve protivničke armije, kamuflirane čekaju u zasedi sa oružjem na gotovs. “Najživopisnija igra na svetu može da počne!

2008

The House Of Small Cubes / Kunio Kato / Japan / 2008 / 12:04
Kuća izgleda kao da je sastavljena od dečjih kocaka za igru. Deda koji je tu živeo, neprekidno je dodavao nove spratove, kako bi umakao vodi koja je stalno narastala. Ovo su njegova sećanja o danima kada je tu živeo sa svojom porodicom.

Mika: Lollypop / Bonzom / Francuska / 2007 / 3:11
Malu Crvenkapu progoni čopor super-pomodnih vukova i drugih stvorenja, kroz kaleidoskopske predele.

2009

Madagascar, Travel Diary / Bastien Dubois / Francuska / 2009 / 12:00
Pripovest o putovanju namernika sa Zapada suprotstavljenog Famadihana tradiciji Madagaskara.

Audi : Unboxed / Russel Brooke, Aaron Duffy / Velika Britanija / 2009 / 1:00 /
Velika kartonska kutija u sredini prazne prostorije. Animirani karakter, nacrtan na površini kutije, marljivo konstruiše zagonetni predmet. Na kraju spota otkriva se da je to savršeno oblikovan Audi Q5 od kartona koji se transformiše u sjajni pravi automobil.

2010

The Bellies, Philippe Grammaticopoulos / Francuska / 2009 / 16:40
U svetu koji je potpuno industrijalizovan, u kome ljudi jedu samo transgenetsku hranu, nekim tanjirima uspevaju neobična jela...

Sour: Tone Of Everyday / Masashi Kawamura / SAD / 2009 / 3:50
Svi članovi tima su odabrani iz međunarodne baze obožavalaca grupe SOUR. Svaka pojedinačna web-kamera je povezana u stvaranju šireg plana animirane koreografije.

2011

Ámár / Izabel Ergera / Španija / 2010 / 8:00
Ines putuje u Indiju da poseti svog prijatelja Amara koji godinama živi u ustanovi za mentalno obolele. Ona se seća poslednjih dana koje su proveli zajedno i svog obećanja da će se vratiti.

Aides: Smutley / Againstallodds / Velika Britanija / 2011 / 2:20
Smatli je jedan srećan mačor, jer ima devet života. Upražnjavaće seks bez zaštite sa bilo čim na dve noge, četiri kopita ili s parom peraja, u zavisnosti od situacije. Međutim, on to može samo zato jer ima devet života.

TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3 TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3
subota, 24.decembar 2011.
20:00, CZKD

TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3

Treći, jubilarni put, plesna trupa Tribalica predstavlja Tribal Fusion Sessions ovog puta u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Tribalica D.C. te njihove i vaše gošće će vam preneti duh inovativnosti, ženstvenosti i elegancije kroz autentičnu kreaciju i snagu plesnog stila tribal fusion.

Pridružite nam se i ovog puta i dođite po vašu dozu pozitivne energije.

Domaćice večeri:Tribalica Dance Company (Srb), a gosce: Nataša Moskaljov (Cro), Marija&Tribal Orchids NS (Srb), Issa Mucho Mass (Cro)

Cena ulaznice je 300,00 din

Vidimo se :)



Tribalica crew

www.tribalica.rs

UZ TRIDESETOGODIŠNJICU SMRTI MIROSLAVA KRLEŽE!

UZ TRIDESETOGODIŠNJICU SMRTI MIROSLAVA KRLEŽE!
četvrtak, 29.decembar 2011.
14:00, razne lokacije

UZ TRIDESETGODIŠNJICU SMRTI MIROSLAVA KRLEŽE

Bacači Sjenki 29. XII 2011. poklanjaju Zagrebu još jedno iznenađenje: tri edicije Zidnih Novina bit će predstavljene u gradskoj knjižnici Bogdan Ogrizović u 14h.

"Krleža - Parafernalije 1" koja je bila predstavljena gradu za Krležin rođendan u srpnju ovaj puta predstavlja se kao izložba fotografija umjetnice Mare Šuljak: fotografije predstavljaju Zidne Novine u njihovom "prirodnom" okolišu na ulicama Grada Zagreba.
(urednik: Bojan Mucko; oblikovanje: Mare Šuljak)

Zatim "Krleža - Homo Cylindriakus" - edicija koja će biti postavljena na ulice grada nakon Nove Godine ovdje će biti izložena na uvid građanima kao posebno iznenađenje jer predstavlja jedinstven pregled briljantnih krležinih misli i njegovih portreta kao neke vrste urbane mape. (urednici edicije: Katarina Pejović i Boris Bakal; oblikovanje: Mare Šuljak)

I potom treće izdanje "Krleža Parafernalije: Sanjani Zagreb" koje će baš na dan Krležine godišnjice biti postavljeno na ulice grada poseban su prikaz jednog Krležinog razdoblja u životu i stvaranju. Evo što o tome kaže urednik te edicije Bojan Mucko:
"Šesto izdanje Zidnih novina nastavlja se na prethodne parafernalije, ali tematski je vezano uz Krležine dnevničke zapise iz 1943. godine (Miroslav Krleža, Dnevnik 1943, NIŠP "OSLOBOĐENJE", Sarajevo 1977). U razdoblju Endehazije, Krleža se nalazi se u egzistencijalnom vakuumu - progonjen je od desnice, a odbačen od lijevice - živi pod smrtnom prijetnjom, hapšen u nekoliko navrata, skriva se na nekoliko tajnih zagrebačkih adresa. Osjećaj progonjenosti, nesigurnosti i stalne izloženosti, kao i uvjeti političke i književne izolacije, dolaze do izražaja u Krležinim snovima sustavno bilježenim tokom 1943. godine. Krleža pamti ikonički jasno, a sanja topografski precizno, pretapajući emocije u snažne vizualne slike (ponekad i s referencama na konkretna slikarska djela). U bilješkama navodi konkretne lokacije, križanja ulica, adrese mjesta i imena aktera svojih snova - mješavine fikcionalnih i biografskih epizoda. Kaslići Zidnih novina u ovoj ediciji postaju astralnim portalima, žarišnim mjestima oko kojih se vrtloži scenografija Krležinih snova - prostor sanjan četrdesetih doveden je u odnos s današnjim Zagrebom čitatelja/ica Zidnih novina. Izlaganjem izvornih tekstualnih zapisa Krležinih snova u kombinaciji s vizualnom evokacijom Zagreba iz vremena bliskih dataciji snova, očuđuje se i palimpsestski rastvara zagrebački javni prostor. Psihogeografske mape Krležinih snova (sa Zidnim novinama kao referentnim markerima), smjernice su alternativne resemantizacije grada. Naracija mapa građena je cut-out tehnikom, spajanjem fragmentata različitih snova u jedan zajednički, s obližnjom gravitacijskom točkom oglasnog ormarića kao kriterijem narativnog srastanja. Narativnosti pridonosi i fotografski postupak panoramskog povezivanja lokacija različitih snova u jedan zajednički iskustveni friz."

Ovu ediciju Zidnih Novina realizirali su - Koncept ZN i Parafernalija: Boris Bakal; Autor edicije i koncepta Krleža Parafernalije "Sanjani Zagreb": Bojan Mucko; Istraživanja materijala: Bojan Mucko; Obilikovanje edicije: Mare Šuljak; Fotograf: Neven Petrović; Tisak (sve tri edicije): Arskopija.

Kao posebnan poklon ovoj prigodi skladatelj i intermedijalni umjetnik Stanko Juzbašić će predstaviti nanovo obrađenu glazbu (Kraljevo Remastered) iz slavne predstave Hrvatskog Narodnog kazališta "Ivan pl. Zajc" iz Rijeke iz 1991. - KRALJEVO. Predstavu je režirao Vito Taufer, igrana je skoro deset godina na repertoru kazališta, a gospodin Juzbašić je za nju dobio Nagradu Hrvatskog Glumišta.

Nove politike solidarnosti
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019