Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA SEPTEMBAR 2011

AUDIO SNIMAK SA PROMOCIJE KNJIGE

AUDIO SNIMAK SA PROMOCIJE KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KALIĆA
četvrtak, 1.septembar 2011.
19:00, CZKD

AUDIO SNIMAK SA  PROMOCIJE KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA

 

31.MARTA 2006 U CZKD-u

file attachments:
MP3  
PREDAVANJE BRANIMIRA STOJANOVIĆA

PREDAVANJE BRANIMIRA STOJANOVIĆA "JA SAM KOMUNISTA, ALI JEDAN JAKO LOŠ KOMUNISTA"
subota, 3.septembar 2011.
20:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti poziva vas na predavanje u okviru programa Arhiv autora Bogdana Bogdanovića
 

Branimira Stojanovića: "Ja sam komunista, ali jedan jako loš komunista"

Predavanje će se baviti knjigom Bogdana Bogdanovića "Mrtvouzice – mentalne zamke staljinizma" koja je jedinstvena u njegovom opusu i jedinstvena u čitavoj našoj kulturi pošto istovremeno uspeva da bude intelektualna intervencija u vreme apsolutne dominacije antiintelektualizma i arhiv koji osvetljava  događaje i medijsku tehnologiju koja je bila udarna pesnica konzervativne revolucije Saveza komusta Srbije od 1987-1990.

Ovaj program je podržan od strane fondacije Rosa Luxemburg

images
delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE ČASOPISA SOLIDARNOST PREDSTAVLJANJE ČASOPISA SOLIDARNOST
ponedeljak, 5.septembar 2011.
19:00, CZKD

 

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na prezentaciju časopisa Solidarnost i promociju septembarskog izdanja ovog časopisa.

Mladi aktivistički list Solidarnost uređuje revolucionarna grupa Marks21, članica Internacionalne socijalističke tendencije koja okuplja partije i organizacije antikapitalističke levice širom sveta.

Tema septembarskog broja je jačanje državne represije u jeku krize integracija u EU-kapitalizam i time prouzrokovano jačanje fašizma, kako u Srbiji, tako i u zemljama Evropske unije - najbrutalnijem primeru toga smo nedavno svedočili kada je u Norveškoj ubijeno 92 omladinaca iz Radničke partije.


Osim toga, u novoj Solidarnosti možete čitati i o zapadnom preotimanju Libijske revolucije, dešavanjima na razbijenom splitskom LGBT Prajdu, a štampa se i drugi deo analize raspada SFRJ. Nova rubrika Glas pokreta pokreće debatu o najavljenom, pa povučenom, novom zakonu o štrajku.

Ovaj program podržava fondacija Rosa Luxemburg

images
delegirani javni prostor
POSLEDNJI INTERVJU SA DRAGANOM KLAIĆEM (1950-2011) SNIMAK IZ JANUARA 2011 POSLEDNJI INTERVJU SA DRAGANOM KLAIĆEM (1950-2011) SNIMAK IZ JANUARA 2011
utorak, 6.septembar 2011.
17:00, CZKD

 

 

 

Neke od snimaka predavanja Dragana Klaića možete naći ovde:

http://www.youtube.com/watch?v=50sESV9iSf8

http://www.youtube.com/watch?v=otyBfpadG4I

http://www.youtube.com/watch?v=h-ZbiyOy0Z8

http://www.youtube.com/watch?v=NntL43pUkzw&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=Trrpa4torB0&feature=related
 

videos

Kšištof Čiževski

Kulturtreger Dragan Klaić

Kšištof Čiževski Kulturtreger Dragan Klaić
sreda, 7.septembar 2011.
14:00, CZKD

Kšištof Čiževski

Kulturtreger Dragan Klaić

Mobilnost mašte: Priručnik za međunarodnu kulturnu saradnju je prva knjiga Dragana Klaića objavljena u Poljskoj. Pre toga, nekoliko njegovih članaka izašlo je u časopisima i zbornicima. Neveliki broj objavljenih radova čini kontrast s brojem prijateljâ, saradnikâ i učenikâ, koje ovaj neumorni mislilac, ekspert, profesor i putnik ima u našoj zemlji. Ovaj kontrast bio bi još veći, ako bismo uzeli u obzir njegovo impozantno znanje o poljskoj kulturi, koje se ne odnosi samo na pozorište, koje savršeno poznaje, već i našu književnost, istoriju, poljsko-jevrejske odnose, parisku „Kulturu”1, KOR2 i „Solidarnost”, a posle 1989. godine poljsku kulturnu politiku, podjednako kao i poljsku inostranu politiku...

Lublin je bio jedini poljski grad koji se kandidovao za titulu Evropske kulturne prestonice, s kojim je ovaj specijalista za evropske projekte ušao u tako blisku saradnju, da je postao koautor njegove prve aplikacije. Do danas se priča o tome kakvo je zaprepašćenje doživeo gradonačelnik za vreme jednog od prvih susreta s ekspertom iz Amsterdama, kad mu je on izložio sve loše i dobre strane Lublina, počev od Poljsko-litvanske unije3 i uticaja sa Zapada i Istoka, preko multikulturnog nasleđa, migracija stanovništva i istorijskih kataklizmi, bogatih akademskih tradicija i alternativnog pozorišta, a završavajući, ne samo na opisu sadašnjeg stanja kulturne infrastrukture grada, već ga proširujući veoma preciznom analizom gradskih privrednih investicija, demografskim i geopolitičkim problemima... U ovoj anegdoti, nije jedino reč o samom znanju, već i o tome kako je Dragan Klaić razumeo i praktikovao međunarodnu kulturnu saradnju.

Mobilnost mašte je jedna od onih knjigâ, u kojima je podjednako važna sadržina, kao i to ko ih je napisao. A pošto Dragan Klaić spada u osobe koje su veoma uzdržane kad govore o sebi, a tim pre, o onome što piše, vredno je posvetiti više pažnje, kako bi se stiglo do čoveka koji stoji iza tog sistematski uređenog priručnika za profesionalce. Vredno je, utoliko pre, što uspeh međunarodne kulturne saradnje zavisi od nečega, što je značajnije od udžbeničke profesionalnosti, makar ona ispunjavla najviše standarde, naime, od „nečega”, što je teško razumljivo, ali što se nesumnjivo povezuje s međuljudskim odnosima, autentičnošću i životnim iskustvom konkretnih osoba.

Teško je danas dovoditi u pitanje smisao kulturne saradnje. Svet joj je naklonjen, u Evropi predstavlja važan faktor integracije, a pomažu joj takođe savremena mobilnost i globalizacija. Ona izgleda očigledna, a za njene entuzijaste problem predstavlja jedino raspolaganje sve savršenijim instrumentima i sredstvima razvoja. Imajući u vidu to, ne treba zaboraviti da je autor Mobilne mašte u svom životu doživeo totalni krah projekta o stvaranju zajedničkog kulturnog prostora, koji integriše razne nacionalnosti, nudi zajednički identitet, zajednički jezik i gustu mrežu kontakata, među kojima i umetničkih. Razorni i krvavi raspad bivše Jugoslavije, iskustvo koje je za mnoge predstavljalo traumu, koja za sobom ostavlja zgarišta, neverovanje u slične „naivne” projekte i defetistički život, zatvoren u nacionalne ili druge aktivnosti, takođe ograničenog horizonta. U slučaju Dragana Klaića bilo je drugačije. Njegovo angažovanje u „Evropa kao kulturni projekat”, kao i u stvaranje, preko kulture, drugih platformi nadnacionalne saradnje u svetu, predstavlja intenzivnu i potpunu predanost čoveka koji poznaje cenu gubitka nečega veoma dragocenog, poseduje znanje o tome kako je lako srušiti godinama podizanu građevinu zajedničkog života s drugima i razume da se ona ne može zasnivati na ideologiji, hipokriziji i prinudi. Jedina pametna lekcija koju možemo da dobijemo od rušenja mosta u susedskom konfliktu je lekcija o građenju novog, boljeg, trajnijeg mosta, jer on nema realnu alternativu. Zato je tako velika uloga učitelja koji uspeva da prenese tajne zanata, koje za druge mogu da budu neprimećivane, potcenjivane ili samo povremeno zapažane. I zato knjiga Dragana Klaića, zasnovana na preciznosti i pažljivom pristupu svakom detalju, operiše širokim i višestranim pogledom, poziva na to, što je konkretno i doživljeno, idealiste spušta na zemlju i daje im instrumente za rad. Ovaj ex-Jugosloven želi da nam, između redova, kaže da je nehatno obavljana međunarodna kulturna saradnja, gora od protraćene saradnje, to je predavanje polja rada provinciji, koja je destruktivna i ksenofobična, i čija snaga potiče upravo iz našeg odustajanja, fušeraja i gubitka budnosti nad mračnom stranom naše prirode.

U autobiografskoj knjizi Exercises in Exile [Vežbe iz izgnanstva], analizirajući peripetije sudbine emigranta, Dragan Klaić otkriva da se, u stvari, od detinjstva pripremao za ulogu izgnanika. Isto se može reći o njegovoj ponadgraničnoj kulturnoj saradnji. Uostalom, zar za čoveka kulture koji se usavršava u umetnosti života daleko od rodne zemlje to nije najbolja škola za građenje kulturnog prostora, zajedničkog za ljude raznih jezika i nacionalnosti?

Sarajevo, rodno mesto Dragana Klaića, devedesetih godina simbol tragedije multikulturne zajednice, rata vođenog protiv kosmopolita – građana čaršije, koji su se izjašnjavali za zajedničku Bosnu i zajedničku Jugoslaviju. Naravno, on se seća drugačijeg Sarajeva, u kojem je porodica njegove majke, sa isprepletanim jevrejsko-poljsko-srpskim korenima, osećala da je u svojoj kući. Njegova baba, obraćajući se unuku s bosanskim naglaskom srpsko-hrvatskog, unosila je u razgovor razne poljske reči, koje pamti do danas. Slično je bilo u očevoj porodici u Novom Sadu, gde je stanovao s roditeljima pre nego što je otišao na studije u Beograd i tamo ostao. U njemu su vladali mađarski, nemački jezik, koji je zamenio jidiš, i, naravno, vojvođanska nijansa srpsko-hrvatskog. Kad bi se išlo dublje u istoriju njegove porodice, ispostavilo bi se da su jedni njegovi preci došli na Balkan iz Krakova, drugi iz raznih habzburških provincija, koje danas čine delove Poljske, Ukrajine, Mađarske, Rumunije... Često ističe kako se njegova porodica dobro osećala u svetu Austrougarske monarhije, slobodno prelazeći s mesta na mesto, u potrazi za boljim perspektivama rada i života, menjajući jezike, izvrsno se privikavajući na novo, lokalno susedstvo, a istovremeno čuvajući pripadnost istom kulturnom miljeu, zajedničkom mnogim Srednjoevropljanima.

Pomenuo sam prethodno raspad bivše Jugoslavije kao iskustvo poraza zajedničkog projakta, koji je Dragan Klaić osetio na sopstvenoj koži. Ali, ova kratko skicirana porodična istorija odnosi se još i na drugi, tragičan događaj novije istorije Evrope. Rođen 1950. godine, Dragan je već slušao priče o holokaustu. I pored svega, kako je samo bliska bila ta prošlost, o čemu su svedočili njegovi najbliži iz porodice. Devetog novembra, dan kada je emigrirao iz Jugoslavije na Zapad, provodeći prvu noć u Beču, za njega je pre svega dan „kristalne noći“ a, u njegovom slučaju, to nije isključivo asocijacija s datumom iz udžbenika istorije. Priča, koju je kasnije reprodukovao na osnovu onoga što je čuo o sudbinama članova porodice, u velikoj meri se odnosi na projekat stvaranja civilizacijske zajednice na srednjoevropskim pograničjima, čije su kulturne prestonice bilie: Beč, Prag, Budimpešta, Krakov ili Černovce, projekat, čiji su jedni od glavnih protagonista bili Jevreji. Zato ih nisu slučajno zvali „kulturtregerima“, odnosno onima koji prenose kulturu preko granica nacionalnih država. Često pogrešno poistovećujemo jevrejsku kulturu isključivo sa zatvorenim kvartovima, takvima kao Juzefov u Pragu ili krakovski Kazimjež, dok su Jevreji takođe učestvovali u gradnji kosmopolitske agore u tim gradovima. To, što danas njihov potomak piše za Evropljane priručnik za međunarodnu kulturnu saradnju dokaz je kontinuiteta izvesne tradicije, izvrstan, ako postanemo svesni da je ovaj kontinuitet ustanovljen, ne na temelju toka događajâ, koji uopšte nije očigledan niti se lako odvijao, već na istrajnoj i čudom spasenoj veri u smisao suprotstavljanja mračnoj sili pobornika „konačnog rešenja“ ili etničkih čistki, makar da su u toj oblasti ranije doživaljavani porazi.

Ono što je izvrsno, i što je već od samoga detinjstva pripremalo Dragana Klaića za sticanje kvalifikacija u oblasti kulturne saradnje je njegovo sasvim izuzetno poznavanje jezika. U njegovoj porodici u Novom Sadu govorio se srpsko-hrvatski, ali i mađarski i nemački. U mladosti je naučio takođe francuski, u ono vreme još uvek jezik kulturne Evrope. U Amsterdamu se svakodnevno služi holandskim. Zna italijanski, španski, slovenački, čita ćirilicu. Ipak, posebnu ulogu u njegovom životu ima engleski, koji je veoma rano, mnogo pre emigracije, izabrao kao jezik svog profesionalnog rada. Na engleskom je odbranio svoj doktorat na Jejl univerzitetu. Zajedno sa svojim prijateljem Dušanom Jovanovićem, krajem hladnog rata, pokrenuo je pozorišni kvartalnik „Euromaske“, čije je uredništvo bilo u Ljubljani, međutim, ceo je izdavan na engleskom jeziku – potpuni unikat u ono vreme, nastojeći da obuhvati svojim čitav pozorišni prostor Evrope. Značajno je takođe da je već pomenutu autobiografsku knjigu Exercises in Exile napisao na engleskom. Započinjući saradnju s Lublinom, podigao je na noge čitavu kulturnu sredinu, zahtevajući od svih poznavanje engleskog jezika (bar engleskog!), izjavljujući istovremeno gradskim vlastima da će, ili finansirati intenzivne kurseve engleskog jezika za animatore kulture ili se uopšte ne vredi zanositi titulom Evropske kulturne prestonice.

Revnosno kultivisanje evropskog građanstva zasnivalo se, između ostalog, na uverenju da upotreba zajedničkog jezika ima osnovni značaj za međukulturnu kompetentnost, partnersku saradnju i integraciju. Ipak, da bi neko bio dobro pripremljen za život u savremenoj Evropi, potreban je još jedan nivo – stalna jezička polifonija, prelaženje iz jednog jezika u drugi, što omogućava negovanje zavičajnih dijalekata i upoznavanje novih, istovremeno, pomažući čoveku navikavanje na promenu mesta stanovanja, gubitak zavičaja i odomaći se u novom susedstvu. Ako naša mašta postaje, takođe zbog razvoja kulturne saradnje, lutajuća, onda mora da je prati naša jezička kompetentnost, jer inače nećemo moći da nastanjujemo ovaj svet, u kome smo „u izgnanstvu kod kuće“ (Exercises in Exile).

To, što je nekada bilo dom, udaljilo se, čak otuđilo, i do izvesne mere postalo nedostižno. Značenja doma i inostranstva temeljno su verifikovana. Za to da bi ih precizno razumeo, bilo mi je potrebno da odem na dva-tri eksperimentalna putovanja. Ni sa jednoga od njih nisam se vraćao već, pre bih rekao, odlazio, idući u smeru, koji – i pored izvesne zavičajnosti – stizao sam do novih stvari i znakova. Iz kućne baze, ustanovljene u severozapadnoj Evropi, stizao sam u region Balkana čak dalje nego bilo kad ranije, uspostavljajući mnoge neočekivane kontakte.

U ovim rečima Dragana Klaića, kao i u mnogim drugim fragmentima Exercises in Exile, upadljiv je iznenađujuće pozitivan ton, pripisan situaciji gubitka doma i izgnanstva, koji su drugi navikli da pominju kao katastrofu i nezalečivu ranu. Ovaj ton nasledio je od svojih predaka, za koje emigracija nikada nije imala negativne konotacije, u najgorem slučaju, značila je bekstvo od nadolazeće kataklizme u pravi čas, a često je donosila bolji život i zadovoljavala radoznalost za svetom. Ipak, u ovim rečima izgnanika, koje sam naveo, postoji nešto još više, naime, dokazivanje istine da napuštanje doma i putovanje ka novim horizontima uopšte ne mora da znači iskorenjivanje. Distanca, udaljenost, stvara mogućnost za dublje i dalekosežnije povratke u zavičajna mesta, a bar ostajanje s njima u stalnom stvaralačkom dijalogu. Drugim rečima, u svetu nas ne odomaćuju starosedelaštvo, već putovanje i lutajuća mašta.

Draganu Klaiću, kao i mnogim drugim ljudima pograničja, nije bilo lako da definišu svoj identitet i sigurno su, ne jednom u životu, dugo razmišljali šta da upišu u rubrici „nacionalnost“ ili drugoj koja traži davanje bilo kakve pripadnosti. U početku, to znači, negde do polovine osamdesetih godina, odgovor je bio jednostavan i neosporan – Jugosloven. Danas bi moguć odgovor bio Evropljanin s holandskim pasošem, ali u koju rubriku može da stane toliko reči i u koji ured će stati toliko mnogoznačnosti... Između odredbe „Jugosloven“ i „Evropljanin“ širi se prostor drame čitavog jednog života, punog traganja, pobuna i istrajnog rada na životu u domu u izgnanstvu.

Knjiga Mobilna mašta je važan vodič za sve koji žele da se bave međunarodnom kulturnom saradnjom. Takav vodič ostaje za njih takođe sâm Dragan Klaić, emigrant koji nalazi svoj dom u izgnanstvu, ukorenjeni kosmopolita i Evropljanin koji, pošto je doživeo gubitak iluzijâ i katastrofâ, putuje dalje, okupljajući prijatelje oko dugog IKEA stola iz u svom stanu, u Čerčilovoj ulici u Amsterdamu i preko desetina mejlova slanih svakoga dana na raznim jezicima, angažujući druge u građenje zajedničkog kulturnog prostora, jedinog u kome je moguće nadnacionalno građanstvo.

 

 

 

 

POST SCRIPTUM

Upravo je do mene stigla vest o smrti Dragana Klaića. Otišao je juče, 25. avgusta. Nekoliko meseci proveo je u bolnici u Amsterdamu. U početku nije bilo u tome ničeg zabrinjavajućeg: odavno planirano lečenje. Bar je u takvom uverenju držao prijatelje sâm Dragan Nije dozvoljavao ni najmanje raznežavanje nad sobom, nije govorio šta ga konkretno muči. Eto, jednostavno, trebalo je „podmazati“ psihosomatski „motor“, da bi odmah potom s novim intenzitetom nastavio rad. Ali, ovaj organizam, naviknut na titanski rad, već od izvesnog vremena upozoravao je. Sećam se koliko sam bio iznenađen kad je za vreme Draganovog boravka kod mene, u Krasnogrudi, Rouz Fenton uspela da ga nagovori na svakodnevno vežbanje joge – dotle je takvo vežbanje „za bolje stanje“ bilo nedopustivo gubljenje vremena... Dakle, gledali smo na njegov boravak u bolnici kao na zasluženu rekovalenscenciju. Ali, ubrzo se promenio ton Draganovih mejlova. Postali su kraći, konvencionalni, lišeni neodvojive iskre angažovanja, dok se konačno nisu prekinuli. Jedina pauza, koja je mogla da se pojavi u stvaralačkom životu Dragana Klaića, bila je ta, konačna koja odvaja... Pisanje nastavka ove rečenice ne dozvoljava mi dosledni agnosticizam autora Vežbi iz izgnanstva, zasnovan na moralu, koji sve ljudske aktivnosti pripisuje tome, što je „tu“ i prema drugom čoveku, a ne tome, što je „tamo“ i prema Bogu.

Teško mi je ipak da napišem: „otišao je od nas“, ili da promenim vreme njegovog teksta o njemu na prošlo. Ostaće s nama toliko, koliko živo bude sećanje njegovog prisustva i naša rešenost da nastavimo da zajedno delimo s njim, ideje, stavove i stazice koje su uvek prelazile već dostupni horizont. Evropljanin? Da, ali vatreni, što predstavlja glavnu razliku između njega i onih, koje ne košta mnogo evropska pripadnost i koji nekako silom prilika dobijaju pasoš UE. Jednom smo zatražili savet od Dragana, poslali smo mu lublinski projekat koji pruža zapadnim kulturnim stvaraocima mogućnost da upoznaju Istok, a naslovili ga „Oteta Evropa“. Njegova reakcija nas je potpuno iznenadila. Nisu mu bili značajni mitološki odnosi, tražio je promenu naslova i upozoravao, kao otac zabrinut za svoje voljeno dete, na „traženje zla“ i neodgovorna poigravanja projektom ujedinjene Evrope, koji je najdragocenija tekovina naše civilizacije od vekova. Ista briga nalagala mu je da u svom kritičkom i zahtevnom stavu bude istovremeno disciplinovan i pragmatičan, što je moguće dalji od ideologije i mistifikacije, a takođe od novog evropskog nacionalizma koji, umesto da jača identitet Evrope u otvorenosti i saradnji s drugim delovima sveta, zatvara ga u evropocentričnu provinciju.

Prvi put sreo sam ga pre skoro dvadeset godina s Fajnenšel tajms-om“ u ruci, i – pre nego što je naš razgovor prešao na Danila Kiša i Česlava Miloša – čuo sam od njega analitičke primedbe o privrednoj situaciji u svetu, uz reči divljenja jedino Balcerovičevom planu. Od početka su nas povezivali etos pograničja i pripadnost pokolenju Bosne, koje u drami raspada bivše Jugoslavije nije videlo lokalni, balkanski konflikt već krizu evropske kulture. A za tim je išla distanca prema svim evropskim “nadmenostima“, u vidu „multi-kulti“ ili „međukulturnom dijalogu“, kriticizam prema „festivalizaciji“ kulture, kao i traženje više štedljivosti i racionalnosti u upravljanju kulturom, a manje popuštanja nekritičkim finansijskim potraživanjima. U Draganu sam imao savršenog partnera u težnji ka aktivnoj, društveno angažovanoj kulturi koja, ceneći više empatiju od narcizma stvaralaca, ne odustaje od umetničkog novatorstva i visokih umetničkih ambicija. Nije podnosio kič, isto kao i netačnost, nekritičko mišljenje podjednako kao praznoslovlje. Imao je u sebi nešto aristokratsko, ne zahvaljujući poreklu, već stečenom znanju, istančanom ukusu i pronicljivoj inteligenciji, a to je uspeo da iskoristi ne za „pripadnost plemstvu“, već naprotiv – za gordu nezavisnost od vlasti, predrasuda i koterija. I samo u tom smislu mislim sada o njemu kao o pravom Pricu te porodice nepokornih intelektualaca, putujućih umetnika, autsajdera, prognanika i kontestatora, za koju Evropa stalno ostaje potpuno nerealizovan kulturni projekat.

 

Prevela

Ljubica Rosić

 

Beleška o autoru

Kšištof Čiževski (1958), književnik, izdavač, umetnički fotograf, glumac prvog eksperimentalnog antropološkog pozorišta „Garđenjice“. Godine 1990. osnovao je Fondaciju „Pograničje“ i Centar „Pograničje – umetnosti, kultura, naroda“ u Sejnima, poljskom gradiću u blizini litvanske granice. Direktor je izdavačke kuće „Pograničje“ i glavni urednik časopisa „Krasnogruda“. Veoma je aktivan kao animator programa međukulturnog dijaloga u Srednjoj Evropi, na Kavkazu, u Srednjoj Aziji i drugim pograničničjima sveta. Beogradska izdavačka kuća Biblioteka XX vek 2010. godine objavila je prevod njegovih eseja, pod naslovom, Etos pograničja.

Poljsko izdanje knjige Dragana Klaića Mobility of Imagination biće objavljeno povodom Evropskog kongresa kulture, koji će se održati od 8-11. septembra 2011. godine u Vroclavu.

Prevedeni tekst Kšištofa Čiževskog „Kulturtreger Dragan Klaić“ je uvod za pomenutu knjigu.

1 „Kultura” – naziv za poljski emigrantski mesečnik i izdavačku kuću u Parizu.

2 KOR – Komitet za odbranu radnika (1976-1977).

3 Poljsko-litvanska unija – savez Poljske s Velikom Litvanskom Kneževinom XIV-XVIII v.; godine 1569. u Lublinu, dve zemlje su povezane u Republiku dva naroda (Rzeczpospolita Obojga Narodów), na principu ravnopravnosti.

ČASOPIS PRELOM I ŠKOLA ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKA ČASOPIS PRELOM I ŠKOLA ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKA
subota, 10.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

ČASOPIS PRELOM I ŠKOLA ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKA

10, 17. i 24. septembar u 19h,

Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD

Birčaninova 21

Prelom – Šta da se radi?

Višegodišnja, često najavljivana i više puta odlagana diskusija o dometima, rezultatima i zaostavštini Škole za istoriju i teoriju slika i njenog organa, časopisa Prelom, kao da poslednjih meseci traži javnu diskusiju aktera ovih projekata.


Da podsetimo: 

Prelom kolektiv, poslednja organizacija koja je vodila i uređivala časopis Prelom, prestala je sa radom de facto tokom 2010. godine i de jure u junu ove godine. Samim tim otvara se pitanje Šta da se radi sa časopisom Prelom?, odnosno da li je gašenje Škole za istoriju i teoriju umetnosti, Centra za savremenu umetnost i Prelom kolektiva ujedno znači i kraj časopisa Prelom?

Pozivamo sve vas koji ste u različitim periodima uređivanja i vođenja časopisa Prelom uzmete učešće u diskusijima koje će se voditi 10, 17. i 24. septembra u 19 časova, u prostoru projekta “Učitelj neznalica i njegovi komiteti” sa sledećim dnevnim redom:
 



10. septembar, 19 časova, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD

Prelom i Škola za istoriju i teoriju slika

 

Branislav Dimitrijević, osnivač Škole i pokretač Preloma

Branimir Stojanović, osnivač Škole i pokretač Preloma

Branislava Andjelković, osnivačica Škole


Moderator: Vladimr Tupanjac


 

 

17. septembar, 19 časova, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD

Prva redakcija časopisa Prelom - u okviru i izvan Centra za savremenu umetnost/u okviru i izvan Škole za istoriju i teoriju umetnosti/ u institucionalnoj praznini)


Pozvani učesnici:

Svebor Midžić

Vesna Madžoski

Vladimir Marković

Siniša Mitrović

Ivana Blagojević

Jelena Vesić 

Dragana Kitanović

Milan Rakita

Slobodan Karamanić


Moderator: Branimir Stojanović

 

 


24. septembar, 19 časova, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD
 

PRELOM KOLEKTIV – između NGO-a, kolektivizacije subjekta i umetničko-teorijskog projekta


Pozvani učesnici:

Svi članovi prve redakcije časopisa (osim Svebora Midžića i Ivane Blagojević koji su se u međuvremenu povukli)

Ana Nikitović

Radmila Joksimović

Zorana Dojić

Dusan Grlja

Ozren Pupovac

Andrej Dolinka

Vladimir Jerić

Moderator: Branimir Stojanović

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

 

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

images
delegirani javni prostor
SEĆANJE NA DISIDENTA

SEĆANJE NA DISIDENTA
ponedeljak, 12.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

SEĆANJE NA DISIDENTA

U okviru programa Autorski arhiv, Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje Enesa Halilovića o Mihajlu Mihajlovu.

 

“Želim da publici u CZKD prenesem odnos književnog časopisa Sent i Mihajla Mihajlova, nekadašnjeg mislioca i disidenta. Naime, u prvom broju Senta objavili smo intervju sa Mihajlovim, a pred kraj njegovog života objavili smo tematski broj posvećen njegovom stvaranju, životu, robiji, egzilu. Planiram da predstavim temat posvećen Mihajlovu i da podelim publici desetak primeraka.”

Enes Halilović

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE ČASOPISA SENT

PREDSTAVLJANJE ČASOPISA SENT
utorak, 13.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

SENT – ODBRANA KNJIŽEVNOSTI

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na prezentaciju časopisa Sent.

Književni časopis Sent objavljuje prozu, poeziju, esejistiku i dramu. Već godinama Sent je glasilo pisaca i glasilo za pisce, a ne glasilo pisaca koji pripadaju nekom ili se nalaze negde. Sent je u poslednje vreme orjentisan na štampanje tematskih brojeva u kojima osvetljava ulogu i stvaranje pojedinaca, ili predstavlja savremene tokove u književnosti kao što su savremena poezija, drama, skandinavska književnost…

Časopis Sent predstaviće Enes Halilović, pesnik i publicista.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

info@uciteljneznalica.org

delegirani javni prostor
NIKOLA BAROVIĆ O MIHAJLU MIHAJLOVU

NIKOLA BAROVIĆ O MIHAJLU MIHAJLOVU
petak, 16.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

U okviru programa Arhiv autora, Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na razgovor:

Nikola Barović o Mihajlu Mihajlovu

Ovaj program je podržala fondacija Rosa Luxemburg.

images
delegirani javni prostor
KOMEMORACIJA DRAGANU KLAIĆU (1950 -2011)/U DRUGOM VREMENU I PROSTORU

KOMEMORACIJA DRAGANU KLAIĆU (1950 -2011)/U DRUGOM VREMENU I PROSTORU
subota, 17.septembar 2011.
12:00, CZKD

U DRUGOM VREMENU I PROSTORU

Dragan Klaić (1950 - 2011)

Govore:

Dušan Jovanović

Milena Dragićević-Šešić

Katarina Pejović

Borka Pavićević

 

Razgovor U DRUGOM VREMENU I PROSTORU, na koji pozivamo saradnike i prijatelje Dragana Klaića, je parafraza naslova poslednje od njegovih brojnih knjiga – Promena scene / Resetting the Stage. Zajedno s nazivom knjige Mobilnost mašte/Mobility of Imagination, upućuje nas na simbolički kapital koji nam Klaić ostavlja.

Kako je dugi niz godina Dragan Klaić vodio razgovore na Bitefu, ovaj današnji skup zamišljen je kao još jedan od Bitefovih razgovora – ovoga puta o Draganu Klaiću.

Tokom svojih dolazaka u Beograd, iz kojeg je otišao 1991, Dragan Klaić je često boravio u CZKD-u, gde je, u proleće 2006, promovisana i njegova knjiga Vježbanje egzila – i gde smo podelili iskustvo priziva i odaziva onoga koji nije otišao i nije se vratio, već je bio i ovde i svuda.

Skup u CZKD-u je planiran u dogovoru sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, gde je Klaić bio dugogodišnji predavač Istorije svetske drame i pozorišta. Na danas „promenjenoj sceni“, prizvani „mobilnošću mašte“ pozivamo vas na Bitefov razgovor u podne posvećen našem prijatelju i profesoru Draganu Klaiću.

 

 

Postjugoslovenski egzil menja sve nas, na različite načine, utiče na osećajnost. Ono što je bilo jugoslovensko iskustvo, sve više se pretvara u uspomenu, u sećanje. To se više ne da doživeti stvarno i aktivno, to se nosi u sebi kao tihi, ne još umrtvljeni, ali možda istanjeni, unutrašnji kapital. Pri tom, ja ništa neću da idealizujem. Živeti u Jugoslaviji - a ja sam živeo do devedeset prve godine - nije bilo uvek ni prijatno, ni lako, ni zabavno. Naprotiv. Prema tome, vrlo je važno da to sećanje ne utuli kritičku dimenziju. Nije ono samo nostalgično, nego je prožeto kritičkom notom sećanja na sve što je u bivšoj Jugoslaviji bilo problematično i rđavo, što je u krajnjoj liniji i izazvalo raspad zemlje.

Dragan Klaić, iz razgovora Usud izbeglištva, NIN, 10.09.1998.

delegirani javni prostor
BITEF POLIFONIJA U CZKD: HAMLETOVI GLUMCI BITEF POLIFONIJA U CZKD: HAMLETOVI GLUMCI
subota, 17.septembar 2011.
17:00, CZKD

 
Romski teatar „Suno e Rromengo” u Novim Karlovcima jedinstveno je romsko pozorište na Balkanu. Grupa je dobila ime po predstavi sa kojom je učestvovala na Bitef Polifoniji 2003. godine, kada je osnovan prvi romski teatar u Srbiji. Slede gostovanja u zemlji i svetu. Pozorište dobija zgradu. Plesom, zvukom, pesmom, pokretom i drugim elementima teatra pokreta ovo pozorište daje odgovore na večita pitanja romske sudbine i postojanja.
Predstava Hamletovi glumci odigrava se u prostoru između sna i jave, od kraljeve smrti, pa do kraljeve osvete. Akcenat je stavljen na glumce i Hamletovu dilemu: da li su glumci koji su putovali svetom bili Romi pa su se u jednom trenutku našli i na dvoru Hamleta. U središtu predstave je igra. Romi se predstavljaju Hamletu i publici. Umesto dvorskih igara, oni predstavljaju sebe. Po Hamletovoj naredbi, izvode Mišolovku. Predstava je namenjena široj publici, ritualnog je karaktera i razumljiva na svim jezicima.
Predstava se igra u humanitarne svrhe za prikupljanje sredstava radi kupovine kompjutera romskoj deci na teritoriji opštine Inđija kao deo projekta „Posticaj romskoj deci za školovanjem i obrazovanjem sa ciljem emancipacije bez asimilacije”.
Predstava Hamletovi glumci igra se od maja 2011.godine i realizovana je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i opštine Inđija.

igraju:
Aleksandar Dimić, Zoran Jovanović, Miodrag Jovanović, Zorka Dimitrijević, Slavica Jovanović, Željko Jovanović, Sava Jovanović, Radivoj Jovanović, Slađana Jovanović, Zorica Jovanović, Snežana Jovanović, Branko Jovanović
Pomoćnik reditelja, muzika i svetlo: Živan Radovanović

 


 

 


 


 

delegirani javni prostor
BITEF POLIFONIJA U CZKD: KONFERENCIJA: MARGINALIZACIJA KAO IZAZOV BITEF POLIFONIJA U CZKD: KONFERENCIJA: MARGINALIZACIJA KAO IZAZOV
subota, 17.septembar 2011.
12:00, CZKD

U okviru Bitef polifonije, održaće se konferencija pod nazovom:

 

"MARGINALIZACIJA KAO IZAZOV"

 

UČESNICI SU: CEDEUM, Srbija

                            HCDO, Hrvatska,

                            CDO, BiH

delegirani javni prostor
PRVA REDAKCIJA ČASOPISA PRELOM PRVA REDAKCIJA ČASOPISA PRELOM
subota, 17.septembar 2011.
20:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na drugi u seriji razgovora o časopisu Prelom i Školi za istoriju i teoriju slika:

PRVA REDAKCIJA ČASOPISA PRELOM – U OKVIRU I IZVAN CENTRA ZA SAVREMENU UMETNOST / U OKVIRU I IZVAN ŠKOLE ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKA / U INSTITUCIONALNOJ PRAZNINI


... Pozvani učesnici: Svebor Midžić, Vesna Madžoski, Vladimir Marković, Siniša Mitrović, Ivana Blagojević, Jelena Vesić, Dragana Kitanović, Milan Rakita, Slobodan Karamanić

Moderator: Branimir Stojanović

Višegodišnja, često najavljivana i više puta odlagana diskusija o dometima, rezultatima i zaostavštini Škole za istoriju i teoriju slika i njenog organa, časopisa Prelom kao da poslednjih meseci traži javnu diskusiju aktera ovih projekata. Da podsetimo: Prelom kolektiv, poslednja organizacija koja je vodila i uređivala časopis Prelom, prestala je sa radom de facto tokom 2010. godine i de jure u junu ove godine. Samim tim otvara se pitanje - šta da se radi sa časopisom Prelom, odnosno - da li je gašenje Škole za istoriju i teoriju umetnosti, Centra za savremenu umetnost i Prelom kolektiva ujedno i kraj časopisa Prelom?

Nastavak razgovora održaće se 24. septembra, a više informacija o događaju možete naći na sajtu Učitelja neznalice www.uciteljneznalica.org

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
BITEF U CZKD: JOZEF NAĐ: BEZ NAZIVA BITEF U CZKD: JOZEF NAĐ: BEZ NAZIVA
ponedeljak, 19.septembar 2011.
20:00, CZKD

RKA „Jožef Nađ“, Kanjiža & Kiosk, Beograd, Srbija U 20h
 

BEZ NAZIVA
 

Koncept i režija: Jožef Nađ

 

Skoro celu godinu pozorišni umetnik Jožef Nadj, u okviru svog Regionalnog kreativnog ateljea u Kanjiži, radi na postavci najnovije predstave Bez naziva. U kocki dimenzija 4x5 metra u trajanju od 80 minuta događa se koreografsko, estetsko i filozofsko istraživanje prostora intimnosti. Igrači, Jožef Nađ i An Sofi Lanselin, se bave istraživanjem sopstvene intimnosti – odnosa intimnosti i spektakla, relacijom publike prema intimnosti, prostorima i izvorima intimnosti. U monohromnom rukopisu, samo pod svetlošću sveća autor je osmislio mrežu pokreta koja dramatično naglašava odnose između dva igrača

delegirani javni prostor
PREDAVANJE ZLATKA PAKOVIĆA: DUŠA JE PO PRIRODI ANARHISTIČKA PREDAVANJE ZLATKA PAKOVIĆA: DUŠA JE PO PRIRODI ANARHISTIČKA
ponedeljak, 19.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje Zlatka Pakovića:

DUŠA JE PO PRIRODI ANARHISTIČKA – „NE ZABORAVITI KROPOTKINA“ (Kafka)


...
Parafrazirajući Tertulijanov stav da je duša po prirodi hrišćanska, tvrdimo – duša je po prirodi anarhistička.

Ne možemo dokazati njeno postojanje, ali, kad govorimo o duši – pouzdano znamo šta je ona, naročito kad govorimo o oduševljenju, duševnosti, zdušnosti i bezdušnosti. Najzad, psiho-logija i psiho-analiza proučavaju iskustvo koje nazivaju duševnim.

Ukoliko postoji, duša je večna i slobodna. Kako čovek ne može biti slobodan ukoliko nisu slobodni svi ljudi (Hegel), to znači da su sve duše identične (Branislav Petronijević ih naziva formalnim ja). Postojanje duše utoliko podrazumeva i jednakost i nehijerarhizovanost; odsustvo svakog oblika eksploatacije i nasilja, jednom reči – bezvlasnost i bezvlašće. Dakle, duša je korelativna anarhiji. Ona podseća i nagovara čoveka na borbu za slobodu, inherentno, prema principima anarhizma – i to onako kako ga je otkrio i opisao Kropotkin. Odatle, u eliptičnom obliku, izvodimo – duša je po prirodi anarhistička.

Kad Kafka u Dnevnicima upozorava sebe: „Ne zaboraviti Kropotkina“, u stvari, kaže: „Ne zaboraviti dušu“. Duša je potencijalna. Bez anarhizma, nje nema.

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
  BITEF POLIFONIJA: MIMART: ODABRANI SE BUDE

BITEF POLIFONIJA: MIMART: ODABRANI SE BUDE
sreda, 21.septembar 2011.
17:00, CZKD

"Odabrani se bude", predstavA Teatra MIMART
 

Koncept i režija: Nela Antonović

Dizajn zvuka i izvođenje uživo: Predrag Radovančević
Dizajn svetla i video-art: Lidija Antonović
Kostimi i maske: Anđelija Marković
Scenska intervencija grafoskopom: Kristina Drašković Bočkov

Teatar Mimart: Ana Bastać, Predrag Radovančević, Nikola Vranić, Đurđa Pavlović, Milan Jelen Pajić i Lidija Antonović.
Pored Teatra Mimart, učestvuje B-smisao, Srebrenica: Verica Jovanović, Aleksandra Jovanović, Marizela Đozić i Filip Jokanović, kao asistent Nele Antonović
Menadžer projekta: Ksenija Đurović

Predstava “Odabrani se bude” je deo evropskog projekta Wake Up , kulturnog programa 2007/13, u kome učestvuju partneri Opera Circus, Dorset i University of Edinburgh (UK), Musicians without Borders Int (NL) i Teatar MIMART (Srbija).

Wake Up je projekat koji se razvija tokom šest kapitalnih međunarodnih događaja, veći broj partnerskih sastanaka i koedukacijskih grupa. Treći sastanak se održava 10-13. marta u Beogradu, gde će pored radionica biti prikazana premijera predstave “Odabrani se bude”.

delegirani javni prostor
TRIBINA: AKO NISI RELIGIOZAN,ZABOGA,RECI TAKO/ETNIČKA OBELEŽJA NA POPISU STANOVNIŠTVA 2011 TRIBINA: AKO NISI RELIGIOZAN,ZABOGA,RECI TAKO/ETNIČKA OBELEŽJA NA POPISU STANOVNIŠTVA 2011
petak, 23.septembar 2011.
19:00, CZKD

 

 

 

 

Udruženje „Ateisti Srbije“ i Centar za kulturnu dekontaminaciju vas pozivaju

na tribinu

 

AKO NISI RELIGIOZAN, ZABOGA, RECI TAKO -

ETNIČKA OBELEŽJA NA POPISU STANOVNIŠTVA 2011

 

U susret popisu stanovništva 2011 govorimo o metodologijama popisivanja veroispovesti, sa akcentom na razlikama između verske i etničke pripadnosti – da li biti Srbin podrazumeva pripadnost pravoslavnoj veri i obrnuto?

Podsetićemo se rezultata prethodnog popisa i njihovih konsekvenci na širenje uticaja verskih zajednica, a na štetu sekularnosti države.

 

Učestvuju:

  • Ljubiša Rajić (profesor Beogradskog Univerzeta, šef Katedre za Skandinavistiku na Filološkom fakultetu)

  • Svetlana Logar (psiholog, IPSOS/Strategic Marketing, direktorka istraživanja)

  • Saša Gajin (pravnik, koordinator Koalicije protiv diskriminacije)

  • Biljana Stojković (biolog, docentkinja Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu)

  • Stevan Filipović (filmski reditelj)

  • Marin Gligo (ekonomista, Udruženje „Ateisti Srbije“)

Moderator: Vladimir Milovanović Sizif (Udruženje „Ateisti Srbije“)

 

 

 

 

 

 

 

 

delegirani javni prostor
PRELOM KOLEKTIV – IZMEĐU NGO-A, KOLEKTIVIZACIJE SUBJEKTA I UMETNIČKO-TEORIJSKOG PROJEKTA PRELOM KOLEKTIV – IZMEĐU NGO-A, KOLEKTIVIZACIJE SUBJEKTA I UMETNIČKO-TEORIJSKOG PROJEKTA
subota, 24.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

PRELOM KOLEKTIV – IZMEĐU NGO-A, KOLEKTIVIZACIJE SUBJEKTA I UMETNIČKO-TEORIJSKOG PROJEKTA
 

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na treći i poslednji u seriji razgovora o časopisu Prelom i Školi za istoriju i teoriju slika.

Pozvani učesnici:

Svi članovi prve redakcije časopisa (osim Svebora Midžića i Ivane Blagojević koji su se u međuvremenu povukli)
Ana Nikitović

Radmila Joksimović

Zorana Dojić

Dušan Grlja

Ozren Pupovac

Andrej Dolinka
Vladimir Jerić

Moderator: Branimir Stojanović
 

Višegodišnja, često najavljivana i više puta odlagana diskusija o dometima, rezultatima i zaostavštini Škole za istoriju i teoriju slika i njenog organa, časopisa Prelom kao da poslednjih meseci traži javnu diskusiju aktera ovih projekata. Da podsetimo: Prelom kolektiv, poslednja organizacija koja je vodila i uređivala časopis Prelom, prestala je sa radom de facto tokom 2010. godine i de jure u junu ove godine. Samim tim otvara se pitanje - šta da se radi sa časopisom Prelom, odnosno - da li je gašenje Škole za istoriju i teoriju umetnosti, Centra za savremenu umetnost i Prelom kolektiva ujedno i kraj časopisa Prelom?

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
PREDSTAVLJANJE ČASOPISA PREDSTAVLJANJE ČASOPISA "NOVI PLAMEN"
nedelja, 25.septembar 2011.
17:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na prezentaciju časopisa Novi plamen.

Novi Plamen je časopis demokratske ljevice za politička, društvena i kulturna pitanja koji okuplja progresivne i angažirane intelektualce, sindikaliste i aktiviste koji djeluju u raznim društvenim pokretima u čitavoj regiji, kao i u dijaspori.

Časopis, čiji je izdavač poduzeće „Demokratska misao“, analizira širok spektar društveno-civilizacijski relevantnih tema, s naglaskom na područjima sociologije, ekonomije, politologije, filozofije, znanosti i umjetnosti u širem i užem smislu te riječi.

Na pluralističkoj, neisključivoj osnovi, Novi Plamen zastupa temeljne demokratske i prosvjetiteljske vrijednosti, identificira ključne suvremene izazove njihovom opstanku, te promišlja puteve ostvarenja autentične i integralne političke, socijalne i ekonomske demokracije. Novi Plamen osobitu pažnju posvećuje pitanjima koja su vezana za ljudska prava i demokratske slobode, radničku i građansku participaciju, međunacionalno pomirenje i toleranciju, antifašizam, te progresivnu mirovnu politiku. Časopis se u širem smislu zalaže za unapređenje i promociju kulturnih vrijednosti humanističke civilizacije.


Časopis će predstaviti Goran Marković, član uredništva.

delegirani javni prostor
PRIDE WEEK PROGRAM 2011 U CZKD-U PRIDE WEEK PROGRAM 2011 U CZKD-U
ponedeljak, 26.septembar 2011. − 30.septembar 2011.
20:00, CZKD

 

PRIDE WEEK PROGRAM 2011 U CZKD-u

Pride Week je kulturno-aktivistička manifestacija koja se održava nedelju dana pre Parade ponosa. Obuhvata niz kulturnih i umetničkih događaja, javnih debata i tribina čiji je zajednički cilj da i kroz tu perspektivu promovišu LGBT prava i egzistenciju.

Programski urednici ovogodišnjeg Pride Week-a su Boban Stojanović i Vera Vojvodić.

 

Ponedeljak 26. septembar 2011. u 20h

Projekcija filma: Molitva za Bobija

Režija: Russell Mulcahy / Uloge: Sigourney Weaver, Henry Czerny, Ryan Kelley /Trajanje: 88'

Utorak 27. septembar 2011.

Od 14 do 20 sati

Pimp my Banner

Radionica izrade transparenata za Paradu ponosa. Broj učesnika/učesnica je ograničen na 20. Prijavljivanje na mail: volonteri@parada.rs do popune broja mesta.

U 20h
Debata: Mediji – prostor opasnosti i slobode

Kako mediji oblikuju našu stvarnost i utiču na stavove o LGBT populaciji, koliko je prisutan govor mržnje i kako se on sprečava, na koji način novi mediji utiču na život LGBT osoba i šta je uloga građanskog društva u ovoj oblasti.

Govore: Srđan Bogosavljević / Velimir Ćurguz Kazimir / Lazar Pavlović / Magda Janjić / Vukašin Obradović / Darko Soković

 

Sreda 28. septembar 2011. u 20h

Promocija knjige: Povijest gay i lezbejskog života i kulture

U nastajanju ove sveobuhvatne knjige o važnom segmentu ljudske socijalne istorije učestvovalo je četrnaest autora, univerzitetskih profesora i istoričara iz sedam zemalja, koji prikazuju različite društvene koncepte i stavove prema homoseksualnosti. Povijest gej i lezbijskog života i kulture jedina je knjiga koja pruža celovit pregled duge istorije iz koje su potekle današnja bogata i raznolika gej i lezbejska kultura, a predstavlja i sveobuhvatni, globalni portret gej istorije, prepun sjajnih ilustracija.

Govore: Vera Vojvodić / Miško Stevanović / Boban Stojanović

 

Četvrtak, 29. septembar 2011 u 20h

Queer salon: ...ono što me čini..

Drugi beogradski Queer salon izlaže artefakte koji čine umetnost svakodnevnog preživljavanja i života u izrazito homofobičnom okruženju. Kroz predstavljanje predmeta doniranih od strane samih LGBT osoba i kroz njihovo prezentovanje u galerijskom prostoru, problamatizuje se pitanje identiteske vidljivosti kroz institucije, odnosno: da li pojedinac/pojedinka postoji nezavisno od institucije, koju on/ona kao građanin/ka legitimišu?

Sačinjena od ličnih predmeta pripadnika LGBT populacije, postavka Salona je izrazito sentimentalna, ogoljena i nepretenciozna, podložna različitim intepretacijama i krajnje ličnim doživljajima. Uvođenjem privatnih ("ready made") eksponata u izložbeni, javni prostor, Salon takođe otvara pitanje institucionalizovanja Queer kulture.

Drugi Queer salon odvija se u skladu sa sloganom Parade: "Normalno", i to u upitnoj formi: Da li nam je potrebna institucionalna forma da bismo bili vidljivi?

 

Petak, 30. septembar 2011 u 12h

Javna sfera i odgovornost: moja odluka o životu pored mene

Podrška javnih ličnosti veoma često je obavijena predrasudama o njihovoj iskrenosti. Sumnja u iskrenu podršku drugih, umanjuje nivo međusobne solidarnosti, a nedostatak solidarnosti vodi u ravnodušnost prema ljudima oko nas.

Šta pojedince oko nas motiviše da podržavaju manjine, jedno je od krucijalnih pitanja na koja tražimo odgovor ovom tribinom?

Govore: Mirjana Karanović // Nadežda Milenković // Ana Maria Rossi // Dule Nedeljković // Boban Stojanović

delegirani javni prostor
ISTER TEATAR: ŽICA

ISTER TEATAR: ŽICA
sreda, 28.septembar 2011.
20:00, CZKD

ISTER TEATAR PREDSTAVLJA


ŽICA - to je ono izmedju ušiju

Žica je igrački multimedijalni performans,  postavljen na temeljima jakog osnovnog koncepta, koji se bavi se pitanjem identiteta kroz odnos izmedju našeg Ja i predmeta oko nas, odnosno svodjenjem tog odnosa na samu suštinu. Žica je eksperiment prepun poetske raspevanosti, nerešivih zagonetki, otvorenih pitanja, metaforičkih iskaza, vizuelnih ekspresija, virtuelnih fabularnih skokova prepunih simbolike, raznolikog niza ali neprekinutog toka naizgled nepovezanih slika i zapleta,  kombinovano i okorišćeno novim medijima i tehnologijama, u veštom dostizanju patosa, u konačnoj vrhunskoj spoznaji !

 

Koncept, koreografija i izvodjenje – Jelena Jović

Produkcija - Ister teatar

Kompozitor – Nenad Jelić

Montaža  videa  – Nataša Pavlović

Izrada scene – Ljubimir Todorović

Fotografija - Veljko Pavlović

 Realizaciju omogućilo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije


 

delegirani javni prostor
PREDAVANJE VLADIMIRA VUKOVIĆA: BOGDAN BOGDANOVIĆ – ŽIVOT I DELO PREDAVANJE VLADIMIRA VUKOVIĆA: BOGDAN BOGDANOVIĆ – ŽIVOT I DELO
petak, 30.septembar 2011.
19:00, CZKD

http://www.uciteljneznalica.org/

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje u okviru programa Arhiv autora – Bogdan Bogdanović.

Bogdan Bogdanović je bio jedan od najpoznatijih arhitekata na prostorima bivše Jugoslavije. Njegova spomenička arhitektura i njegovo književno delo uživaju danas internacionalno priznanje. Najčešća tema njegovih teoretskih radova su grad i urbanizam. Od 1982. do 1986. Bogdanović je bio gradonačelnik Beograda. Od 1993. je živeo u Beču gde je i umro 2010. godine.

Vladimir Vuković, rođen u Vršcu 1967. godine. Studije arhitekture na Univerzitetu u Beogradu i Štutgartu. Studije filozofije na Univerzitetu u Salcburgu. Doktorat na Univerzitetu u Gracu. Gostujući predavač na Univerzitetu u Beogradu 2010/11. Profesor na College for Design u Beču od 2011. Objavljena knjiga: “Bogdan Bogdanović. Das literarische Werk”, Salcburg 2009.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

info@uciteljneznalica.org

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019