Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA 2012
SRETNA 2012

SRETNA 2012
nedelja, 1.januar 2012.
12:00, CZKD

NEDELJA, 1. JANUAR U 12H!

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva 1. Januara 2012. u 12h
na novogodišnji koncert "Jesenjeg orkestra", svečanu rasprodaju
ŠKARTovih proizvoda (1994-2006)
i promociju nove czkd.org
internet-prezentacije
.

SRETNA 2012!

"A gde je opasnost, onde raste i spasnost!" Friedrich Holderlin

KONFERENCIJA: SUOČAVANJE SA PROŠLOŠĆU U SRBIJI:ŠTA DALJE?

(U ORGANIZACIJI FONDA:

KONFERENCIJA: SUOČAVANJE SA PROŠLOŠĆU U SRBIJI:ŠTA DALJE? (U ORGANIZACIJI FONDA: "BILJANA KOVAČEVIĆ-VUČO", FONDA "HEINRICH BöLL" I CENTRA ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU
četvrtak, 19.januar 2012. − 20.januar 2012.
10:00, Narodna biblioteka Srbije

 
Problem odnosa jednog društva prema nasledju prošlosti predstavlja jedan od velikih izazova našeg vremena. Kako da se društvo oporavi posle vladavine režima koji su činile kriminalne, nelegalne i autoritarne strukture? Šta se preduzima na planu zaštite žrtava kršenja ljudskih, političkih i gradjanskih prava – na unutrašnjoj i medjunarodnoj sceni – pitanja koje je za mehanizme medjunarodnog krivičnog prava sve teže prenebreći? Šta društvo preduzima u prevazilaženju nasledja zločina počinjenih tokom rata i autoritarne prošlosti, kao i na planu sprovodjenja na slobodama zasnovanih reformi posleratne države?  

Sa tim problemima se suočila Srbija nakon pada Slobodana Miloševića. Neka pitanja iz kompleksa suočavanja s prošlošću su otvorena – na primer, sudjenja za ratne zločine i zvanična priznanja da su neki od tih zločina počinjeni. Ozbilnji napori – kao što je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (“Zakon o lustraciji”, 2003) i Komisija za istinu i pomirenje – neslavno su, medjutim, propali. Izostankom širih napora da se utvrde činjenice i imenuju odgovorni, potezi koji su do sada povučeni ostaju veoma udaljeni od istinskog procesa suočavanja s prošlošću (nemački koncept Vergangenheitsbewältigung).

Ako verujemo da je suočavanje s prošlošću u moralnom i političkom smislu suštinski značajno za žrtve i društvo u celini, kako njime više ne bi vladali navodni ratni zločinci ili ga optuživale žrtve, šta možemo ove 2012. godine učiniti mi? Kako možemo podstaći društvo da se prihvati  Vergangenheitsbewältigung-a i tako počne sa prevazilaženjenju prošlosti obojene zločinima i autoritarnom vladavinom? Šta treba uraditi drugačije nego do sada, da bi se do te razlike došlo? Kakav pristup bi mogao imati veći uticaj – danas i u budućnosti?


Format Konferencije: Debata o svakoj od tema definisanih agendom počeće usmenom prezentacijom pripremljenih saopštenja jednog ili dvoje govornika/ca, posle čega bi usledile kritičke napomene diskutanata; moderator/ke će podsticati debate medju učesnicima od kojih se očekuje aktivna uloga celim tokom Konferencije.  
 
Mesto održavanja Konferencije:
Narodna biblioteka Srbije, Beograd, Skerlićeva 1

 

Otvaranje Konferencije: Četvrtak, 19. Januar u 10.00 časova
Uvodno saopštenja: Čemu suočavanje s prošlošću?

Govornik: Nenad Dimitrijević


Sesija 1

11.00 – 12.30 časova
Panel: Čime će se Srbija baviti u 2012. godini (osim izborima)?
Polazna tačka za rasprave tokom cele Konferencije: Kakvo je društveno-političko stanje 2012. godine i šta to znači za budućnost?

Uvodničar: Sreten Ugričić
Diskusija: Eric Gordy, Nikola Samardžić
Moderatorka: Aleksandra Nikšić

Sesija 2

13.15 – 14.45 časova
Panel: Uloga države
Šta je uloga države u suočavanju s prošlošću: da predvodi ili da sledi? Kakvim mehanizmima raspolažemo i šta nam je još potrebno? Da li neki mehanizmi deluju kao katalizatori za druge mehanizme i procese? Da Ii će priznanja za današnja politička dobročinstva uslediti samo od budućih istoričara, ili postoji i nada da će biti političara voljnih da povedu ka suočavanju s prošlošću?
 
Uvodničar (1): Vladimir Petrović
Uvodničarka (2): Jelena Subotić
Diskusija: Daniel Serwer, Bruno Vekarić
Moderator: Vladimir Đerić

Sesija 3

 15.00 – 16.30 časova
Panel: Bavljenje prošlošću – istoriografija, nastava, obrazovanje
Depolitizacija istorijskih istraživanja? Saopštavanje činjenica. Obrazovanje i učenje. Udžbenici i učionice versus druge vrste učila, izvora i prostora. Ako je to sadašnjim školskim programima neostvarivo, kako prošlost na inteligentan način već danas saopštavati narednoj generaciji?

Uvodničar: Jaroslav Najbert
Diskusija: Predrag Simić, Irena Ristić
Moderator: Jovana Gligorijevic

Sesija 4

16.45 – 18.15 časova
Panel: Mind detox/sets
Emancipacija. Ići napred bez zaostataka. Budnost. Otvaranje javnog prostora. Refleksija.

Uvodničar (1): Predrag Milidrag
Uvodničar (2): Wolfgang Klotz
Diskusija: Svetlana Slapšak, Klaus Bachmann
Moderatorka: Irena Ristić

Sesija 5

Petak 20. januar, 9.30-11.00 časova
Panel: Komunikacija [i bavljenje] s prošlošću - kulture, umetnost i mediji
Istraživanje prošlosti. Otkrivanje značenja. Problematizovanje normi. Umetnost kao nastava ili učenje? Činjenice versus istina.

Uvodničar: Branimir Stojanović
Diskusija: Miroslav – Nune Popović, Obrad Savić, Marija Ratković, Olga Dimitrijević
Moderator: Radovan Kupres

Sesija 6

11.30-13.00 časova
Panel: Narativi/Predanja – saopštavanje prošlosti u javnosti.
Uloga književnosti (i drugih oblika naracije) u Srbiji danas. Javno suočavanje s prošlošću kroz fikciju i činjenice. Pričanje priče o generacijskom sukobu.

Uvodničar: Vladimir Arsenić
Diskusija: Ivana Simić Bodrožić
Moderator: Boris Dežulović

Session 7

14.00-15.30 pm
Panel: Kretanje napred – više od “šta dalje”: primeri i ideje.
Inicijative na planu suočavanja s prošlošću predstavljaju:

Nenad Šebek – History Textbooks
Nataša Kandić – REKOM
Vladimir Petrović – Kraj Jugoslavije (Institute for Contemporary History / Humanitarian Law Centre)
Aleksandra Sekulić – Medijska arheologija
James May – javnidosije.rs
Četiri lica Omarske
Moderatorka: Borka Pavićević

 

 16.00-17.30 časova
Umesto zaključka – budućnost prošlosti; iznošenje ideja o “šta dalje”?
Umesto zaključnih napomena, na ovoj završnoj sesiji će učesnici Konferencije govoriti o svojim narednim aktivnostima. Cilj je da se prikupe informacije i ideje koje će predstavljati osnov za knjigu koju će organizatori izdati.

delegirani javni prostor
TRIBINA: DOK TRIBINA: DOK "BELI ANĐELI" SPAVAJU - POVODOM PROMOCIJE ČASOPISA "VELIKI PRASAK"
sreda, 25.januar 2012.
19:00, CZKD


Udruženje "Ateisti Srbije“ i Centar za kulturnu dekontaminaciju vas pozivaju na promociju trećeg broja časopisa "VELIKI PRASAK" i tribinu pod nazivom:
 
DOK "BELI ANĐELI" SPAVAJU


Povodom izlaska trećeg broja online časopisa Ateista Srbije "Veliki Prasak“, govorimo o sekularnosti, potrebi za promovisanjem ateizma u Srbiji i položaju ateista u našem društvu.

Ilustracije: karikature Predraga Koraksića - Koraksa na temu odnosa Crkve i države.

Osnovni cilj časopisa "Veliki prasak“ je da, kao protivtežu agresivnom nastupu i medijskoj propagandi verskih zajednica, predstavi javnosti i naučni pogled na svet. Bavimo se temama kao što su sekularnost, popularna nauka, predstavljamo poznate ateiste, razgovaramo sa različitim akterima javne i kulturne scene o sekularnim vrednostima...

www.velikiprasak.com

 

Učestvuju:

Voja Antonić (publicista)

Jovan Ćirilov (teatrolog i pisac)

Zlatko Paković (reditelj i pisac)

Iva Nenić (etnomuzikološkinja i teoretičarka umetnosti i medija)

Marin Gligo (urednik časopisa „Veliki Prasak“, Udruženje "Ateisti Srbije")

Moderator: Vladimir Milovanović Sizif (sistem-inženjer, Udruženje "Ateisti Srbije“)

delegirani javni prostor
JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK:ISPOD ASFALTA KALDRMA -ISPOD KALDRME SRBIJA

JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK:ISPOD ASFALTA KALDRMA -ISPOD KALDRME SRBIJA" (politička pozadina slučaja Ugričić)
četvrtak, 26.januar 2012.
18:00, CZKD

JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK:

"Ispod asfalta kaldrma - ispod kaldrme Srbija"
       politička pozadina slučaja Ugričić


govore: Vesna Pešić, Srđa Popović, Vesna Rakić-Vodinelić, Sreten Ugričić

delegirani javni prostor
PERFORMANS ŽIVKA GROZDANIĆA

PERFORMANS ŽIVKA GROZDANIĆA "USTAV"
petak, 27.januar 2012.
19:00, CZKD

Petak, 27. januar (Sveti Sava - školska slava) 2012, 19h
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21
 

Živko Grozdanić, USTAV, performans
Učestvuju: Đura Pavkov, kovač i N.N., dežurna medicinska sestra

Uvodna reč: Marijana Pajvančić,
profesorka ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu

 
Produkcija: Geramuseum & CZKD u saradnji sa Ateistima Srbije
 
 
Osnovni cilj Ustava je da se pasivizuje periferija Srbije koja je aktivno učestvovala u demokratskim procesima koji su kulminirali odlaskom Slobodana Miloševića sa vlasti. Da bi se to ostvarilo Srbija se vraća u komandni društveni model koji je vladao sredinom prošlog veka i koji je prethodio umreženom tzv. informacijskom društvu ili društvu znanja, kraja 20. i početkom 21. veka. Komandni društveni model vidi društvo u kome građani u najboljem slučaju učestvuju u društvenom životu jednom u četiri godine, ili ako se radi o Ustavu jednom u 16 godina. U međuvremenu društvo je isključeno iz društvenih tokova. Takva komandna struktura ne razmišlja o tzv. participativnoj demokratiji u kojoj građani/ke, stanovnici, narod ili prosto ljudi mogu razmišljati o svom životu, pa i o Ustavu. Citirajući Platona, partijska polistruktura Srbije tretira Srbe kao idiote.
 
Protiv Srba i građana Srbije se vodi specijalni rat. Kulminacija ovog rata se može videti tokom kampanje za potvrdu Ustava putem masovne kulture, najčešće žute štampe, sporta, popularne muzike, privatnih SMS poruka. Taj rat vode parazitske interesne grupe različitih militarističkih i kriminalnih grupa kojim je cilj da društvo Srbije drže u stanju neželjene slobode. Tim grupama odgovara stanje relativizma i verbalizma vezanog za međunarodne integracije, i realizma pozicije logora u kojem se društvo u Srbiji nalazi.
 
Iz teksta “Neomilitarizam – disciplinarno društvo u Srbiji
na početku XXI veka“ Kristijana Lukića (oktobar 2006)

 
 
 
O istorijatu i prethodnim izvođenjima performansa:
 
Balint Szombathy, ZASTAVE 2, Novi Sad, 1995
Ležim na gvozdenom bolničkom krevetu obučen u mačevalačko odelo. U levoj ruci držim srp au desnoj makaze za sečenje metalnih ploča. Makazama držim od legure izliven portret Josipa Broza Tita koji leži na nakovnju. Iz vene moje leve ruke curi krv na pod, tačnije na tomove Ustava iz 1974. Osoba u potpuno crnom odelu sa terorističkom maskom na licu na ritam pesme Država grupe Laibach te Druže Tito mi ti se kunemo koju izvodi Zdravko Čolić teškim čekićem udara Titov portret koji leži na nakovnju. Na zidu vise zastave Socijalističke republike Hrvatske i međunarodnog proleterijata kao i nekoliko mojih kolaža sa sličnom ikonografijom.
 
Živko Grozdanić, USTAV, Novi Sad, 2008

Alegorijanac Živko Grozdanić leži, kao Balint Szombathy 1995. godine, na gvozdenom krevetu obučen u mačevalačko odelo. U desnoj ruci držim kleštima bele keramičke pločice na kojima su ispisani nazivi gradova u Srbiji.  Iz moje leve  ruke  curi krv na Ustav Republike Srbije uz ritam himne Republike Srbije koja se emituje i sluša unazad. Osoba u crnom odelu sa crnom čarapom preko glave uzima svaku pločicu i glasno čita nazive gradova sa njih, a zatim ih stavlja u makaze i čekićem ih razbija jednu po jednu na velikom čeličnom nakovnju.
 
Živko Grozdanić, USTAV, Varaždin, 2010
Rad koji sam realizovao u galeriji Art Klinika u Novom Sadu 2008. povodom referenduma o donošenju novog Ustava Republike Srbije, je citat performansa Balinta Sombatija iz 1995.godine u kojem sam  na direktan i brutalan način reagovo na recidive socijalističkog realizma ali i na događaje koji se dešavaju u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Performans je za Sombatija bio lični čin umetnika koji nije imao  direktnu nameru da posmatrače performansa šokira, već da publiku navede na razmišljanje o uzimanju krvi, o dobrovoljnom davanju krvi, o njenom rasipanju koje se čine u ime države, nacije, vere, ideologije....
Moja Ideja citiranja Performansa Zastave čije se trajanje proteže od 1993.godine pa sve do danas, bez obzira da li performans izvodi Sombati ili ja , je zasnovana na preispitivanju istorijskih događaja i na implikaciju istih. U mom performasnu-citatu iz 2008. godine povod je način i procedura donošenja Ustava Srbije koji u svojoj osnovi predstavlja  legalan okvir za moguće sukobe. U ovom slučaju sa albanskim stanovništom sa Kosova. U međuvremenu  je veliki deo  međunarodne zajednice  priznao proglašenu državnost Kosova. Republika Srbija  po važećem Ustavu  tu činjenicu ne sme da uvaži.
Performans koji realizujem u Varaždinu na teritoriji Republike Hrvatske u okviru umetničke manifestacije, ima isti smisao kao i svi predhodno realizovani performansi, da ukaže na posledice  koje jedna politička elita u bilo kojoj državi, može stvoriti. Cilj ponovnog izvođenja performansa Balinta Sombatija u Varaždinu je ukazivanje na neophodnost promene Ustava Republike Srbije čime bi se stvorili uslovi da se pitanje Kosova i Srbije reši isključivo tekstom novog Ustava!
 

KONFERENCIJA: MAN 2012: NEW BALKAN BOY

KONFERENCIJA: MAN 2012: NEW BALKAN BOY
ponedeljak, 30.januar 2012. − 31.januar 2012.
19:00, CZKD

Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo na konferenciju:

                           MAN 2012: New Balkan Boy
30 - 31. januar 2012. godine
Centar za kulturnu dekontaminaciju/CZKD
Birčaninova 21, Beograd

MAN 2012: New Balkan Boy je konferencija koja se bavi ulogom muškaraca u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, promocijom rodne ravnopravnosti i zdravih životnih stilova mladića. Konferenciju organizuju Centar E8 i CARE International NW Balkans, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije i Ministarstvo inostranih poslova Norveške.

GARY BARKER jedan je od najvećih svetskih stručnjaka koji se bave maskulinitetom i rodno zasnovanim nasiljem i veliko nam je zadovoljsto da vam ga predstavimo na MAN2012 konferenciji. Pored njega, na konferenciji će govoriti mnogi stručnjaci/kinje koji se bave mladićima, rodnom ravnopravnošću i borbom protiv nasilja.

Centar E8 i CARE International NW Balkans već četiri godine uspešno realizuju projekat koji se tiče prevencije rodno zasnovanog nasilja među mladićima. Ovaj projekat ima za cilj da radi sa muškarcima na dekonstruisanju izazova sa kojima se suočavaju, posebno onim vezanim za društvene i kulturne norme muškosti. Bavljenje rodnim normama u smislu promocije rodne ravnopravnosti i obraćanja pažnje na rizično ponašanje vezano za zdravlje i nasilje sa kojim se suočavaju muškarci, zahteva uključivanje dečaka i mladića (muškaraca širom društva) u preispitivanje stavova, uverenja i ponašanja koje utiče na izbore koje vrše dečaci i muškarci (kao i devojčice i žene).

Svoje prisustvo možete najaviti popunjavanjem ove online prijave najkasnije do 27. januara 2012. godine. U prilogu možete pogledati infobook koji sadrži detaljnu agendu, kratke biografije predavača/ica, kao i druge informacije o konferenciji.

Ako ne vidite registraciju u ovom mailu možete je uraditi na ovom linku.
https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?formkey=dHo4Y25WVjFVME15c2VTYnRXWG0xVHc6MQ

30. Januar

18:00 – 19:00
Registracija učesnika

 

19:00 – 20:00

Uvodni govor
Snežana Samradžić Marković, Minister, Ministry of Youth and Sport – Čeka se potvrda
Tinde Kovač Cerović, State Secretary, Ministry of Education and science – Čeka se potvrda
John Crownover, YMI Program Advisor, CARE International
Vojislav Arsić, Executive Director, Center E8

20:00 – 22:00
Koktel i performans

31.januar

10:00 – 10:30

Gary Barker (USA)
Ubrzavajuća promena: Razmišljanja iz Svetskog istraživanja o muškarcima, dečacima i o tome šta znači biti muškarac

10:30 -  11:00

Vojislav Arsić (SRB) (Center E8)
Prateći ove koraka postaćeš muškarčina

11:00 – 11:30
John Crownover (USA/BiH) (
CARE International NWB)
Transformisanje života; Mladići kao saveznici u borbi sa rodnim normama i nasiljem u zemljama Zapadnog Balkana

11:30 – 12:00
Branislava Arsenov (SRB) (
Center E8)
M Istraživanje: Istraživanje koncepta rodno zasnovanog nasilja, kao i stavova prema rodno zasnovanom nasilju kod srednjoškolaca u Srbiji

12:00 – 12:30
Michael McKenna (Northern Ireland)
(Youth Action)
Preko barijera do napretka - Mladi ljudi, nasilje i razvoj praktičnog rada sa mladima

12:30 – 13:00

 

John Hugston (UK) (Internacionalni Fudbalski Institut)
Sport kao “identitetsko igralište” za “novu” maskulinost u Srbiji

13:00 - 14:00

Pauza za ručak

14:00 – 14:30

Marina Blagojević (SRB) (Institut za kriminološka i socijalna istraživanja)
Srpski maskuliniteti: Poluperiferna perspektiva

 

14:30 – 15:00
Matija Sinković (CRO)
(Filološki fakultet u Zagrebu, Odsek za socijologiju)
O(ne)mogućavanje novih identiteta: Utjecaj novih reproduktivnih tehnolgija na koncepte muškosti".

15:00 – 15:30
Nataša Bjelić (CRO)
(CESI)

Muškarci i rodna ravnopravnost u Hrvarstkoj: rezultati istraživanja (IMAGES)

15:30 – 16:00
Srđan Dušanić (BIH)

‘’BIH muškarac u 100 poza’’(Perpetuum Mobile & Filozofski Fakultet Banja Luka)

16:00 – 16:30
Natko Gereš (CRO)
(Status M)
Mladi i opijanje - učenje o stavovima i ponašanju kroz sudelovanje

16:30 – 17:00
Zaključak konferencije


 

delegirani javni prostor
AMBASADA KRALJEVINE NORVEŠKE:POČETAK REALIZACIJE PROGRAMA:UNAPREĐENJE GRAĐANSKOG DRUŠTVA U SRBIJI

AMBASADA KRALJEVINE NORVEŠKE:POČETAK REALIZACIJE PROGRAMA:UNAPREĐENJE GRAĐANSKOG DRUŠTVA U SRBIJI
sreda, 1.februar 2012.
12:00, CZKD


Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, vas poziva na konferenciju za medije u vezi sa najavom početka realizacije velikog programa pod nazivom
 

„Unapredjenje gradjanskog društva u Srbiji“

    Kao što je široj javnosti u Srbiji poznato, Norveška već dugi niz godina pomaže Srbiji u procesu demokratizacije i konsolidacije. Kroz različite vrste programa, Norveška je podržala i državu Srbiju i organizacije civilnog društva, odnosno, bila je i ostala jedan od najvernijih prijatelja srpskog društva donirajuci Srbiji 220 miliona eura tokom protekle decenije.
 
    Na konferenciji ćemo predstaviti detalje u vezi sa početkom primene programa Unapredjenje gradjanskog društva u Srbiji, koji ima za cilj podršku i jačanje organizacija civilnog društva kao i organizovati javno potpisivanje ugovora o podršci petnaest projekata kojima počinje realizacija pomenutog programa. S obzirom na turbulentna finansijska vremena u kojima živimo smatrali smo da je potrebno da dodatno pomognemo organizacije civilnog društva, koje predstavljaju jedan od najvažnijih stubova demokratizacije Srbije.
    Ove godine se prijavilo gotovo osamdeset organizacije iz cele Srbije, a nakon nekoliko krugova razmatranja, uz pomoć stučnjaka koji su svojim savetima olakšali da odredimo proritetne oblasti koje zahtevaju podršku kao što su oblast pravde, ekologije i ljudskih prava, odlučili smo da u prvoj godini podržimo petnaest organizacija i njihove projekte.  Podrškom kojom unapredjujemo delovanje ovih petnaest organizacija, podržavamo i njihove partnere koji će biti deo realizacije projekata. Na taj način program podrške unapredjenja gradjanskog društva počinje u 2012. godini i relizovaće se u naredne tri godine. U prvoj godini podržaćemo projekte u ukupnoj vrednosti od 2,7 miliona evra.

Konferenciju za medije će otvoriti NJ.E. Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, gospodin Nils Ragnar Kamsvåg (Kamsvog).

Detaljnije o programu „Unapredjenje gradjanskog društva u Srbiji“, realizaciji i odobrenim projektima: Nela Jovic, Project Officer, Ivan Kuzminovic, konsultant

Naziv konferencije za medije:
Najava početka realizacije programa „Unapredjenje gradjanskog društva u Srbiji“

Molimo Vas da svoj dolazak prijavite Vanji Kovacev putem e-mail adrese: vanja.kovacev@mfa.no ili putem telefona: 011 3670-404, 063 84 55 973, najkasnije do utorka 31.01.2012. do 14:00.

delegirani javni prostor
NEZAVISNO UDRUŽENJE NOVINARA VOJVODINE:TRIBINA:CENTRIPETALNO-CENTRIFUGALNO

NEZAVISNO UDRUŽENJE NOVINARA VOJVODINE:TRIBINA:CENTRIPETALNO-CENTRIFUGALNO
četvrtak, 2.februar 2012.
19:00, CZKD

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Centar za kulturnu dekontaminaciju

pozivaju vas da budete sa nama

Tribina

– Centripetalno-centrifugalno –
(Sve što ste hteli da znate o decentralizaciji, a niste smeli da pitate!)


Učestvuju:

Mirko Đorđević, publicista
Milan Marinković, publicista
Srđan V. Tešin, književnik
Nenad Živković, urednik časopisa "Decentralizator"

Moderator: Dinko Gruhonjić, predsednik NDNV

O TRIBINI

Ta skupa reč decentralizacija, koje su nam pune uši poslednjih godina, tako je pogodna za različite oblike manipulacije. Kao i u mnogim drugim važnim stvarima, i u ovom slučaju i mediji i intelektualci ostali su dužni građanima da pojasne o čemu se tu radi. U kojoj meri je kompleksna politička i ekonomska situacija posledica centralizovane države? Zašto se političke i druge elite suštinski protive tom procesu? Koliko je važeći Ustav Srbije kočnica decentralizaciji i da li je zbog toga potrebno izvršiti njegovu izmenu? Da li u politici, kao i u fizici, važi zakonitost da centripetalna sila produkuje centrifugalnu? Da li će na kraju centar pojesti samoga sebe? Kako proces decentralizacije vidimo u kontekstu evropskih integracija?

O PROJEKTU

Decentralizacija je proces kojeg u Srbiji prati izuzetna konfuzija u javnosti, i samim tim proces koji je pogodan za različite oblike manipulacije od strane političkih i drugih elita. Mediji u tom procesu u nedovoljnoj meri obavljaju svoju ulogu društvenog korektiva, a uzroci tome su centralizacija medijske scene, politički uticaj na medije, ali i nedovoljna senzibilisanost urednika i novinara za ovaj proces i njegove vrednosti.

Prema nedavno objavljenom istraživanju BBC-a, mediji u Srbiji u izveštavanju o evropskim integracijama, među kojima je i proces decentralizacije, malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana. Oni uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke. Građani se, kako veli ovo istraživanje, žale da mediji "stalno vrte iste priče i iste ljude", a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi. Činjenica je da građani ne razumeju kako se pitanje evropskih integracija, među kojima važno mesto zauzima decentralizacija odnosi na njihov život, za šta svakako veliku odgovornost snose sami mediji.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine serijom tribina želi da podigne nivo svesti o značaju procesa decentralizacije za život građana, a u svrhu osnaživanja procesa decentralizacije Srbije u skladu sa procesima evrointegracija i evropskim iskustvima.

Projekat je podržao National Endowment for Democracy.

delegirani javni prostor
O ČEMU BI DIKENS DANAS PISAO?
(Povodom obeležavanja 200 godina od rođenja Čarlsa Dikensa
i 175 godina britansko-srpskih diplomatskih odnosa)

O ČEMU BI DIKENS DANAS PISAO? (Povodom obeležavanja 200 godina od rođenja Čarlsa Dikensa i 175 godina britansko-srpskih diplomatskih odnosa)
utorak, 7.februar 2012.
19:00, CZKD





Centar za kulturnu dekontaminaciju, Britanski savet i Ambasada Velike Britanije u Beogradu

pozivaju vas na diskusiju povodom proslave 200 godina od rođenja Čarlsa Dikensa i na prijem povodom obeležavanja 175-godišnjice britansko-srpskih diplomatskih odnosa u utorak, 7. februara 2012 u 19h.

„Dikens 2012 (
http://www.dickens2012.org/)“ je međunarodna proslava stvaralaštva Čarlsa Dikensa i obeležavanje dvestote godišnjice od rođenja ovog U Diskusiji čiji je naslov O ČEMU BI DIKENS DANAS PISAO? podsetićemo  na  društveno-ekonomsku angažovanost njegovih dela, od „Olivera Tvista“ do “Velikih očekivanja”, i potražiti analogije sa  aktuelnim socijalnim, ekonomskim i političkim izazovima pred kojima se nalazimo, lokalno i globalno.

Učetvuju:

Zoran Paunović, šef katedre za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu;
Ivan Jovanović, pisac i novinar;
Miroslav Zdravković, ekonomista i urednik portala "Makroekonomija";
Tanja Šljivar, dramska spisateljica;
Milica Đorđević,  koordinatorka Centra za integraciju mladih i projekta Svratište za decu ulice;


Moderator:
Đorđe Vlajić, novinar, urednik Prvog programa Radio Beograda

delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA:ČITAJUĆA GRUPA: KRATAK KURS ISTORIJE MIŠLJENJA U JUGOSLAVIJI: NASTAVAK: RADOMIR KONSTANTINOVIĆ: FILOZOFIJA PALANKE UČITELJ NEZNALICA:ČITAJUĆA GRUPA: KRATAK KURS ISTORIJE MIŠLJENJA U JUGOSLAVIJI: NASTAVAK: RADOMIR KONSTANTINOVIĆ: FILOZOFIJA PALANKE
utorak, 7.februar 2012.
19:00, CZKD

Nastavak rada čitajuce grupe Kratak kurs istorije mišljenja u SFRJ. Na današnjoj  sesiji 7. februara čitajuce grupe će  nastaviti proradu teksta "Filosofija planke" Radomira Konstantinovića od 52-72 strane.

IZLOŽBA (VIDEO INSTALACIJA): IZLOŽBA (VIDEO INSTALACIJA): "STRAST I POLEMIKA" NORVEŠKE UMETNICE INGRID BERVEN
četvrtak, 16.februar 2012. − 19.februar 2012.
19:00, CZKD

Balkankult fondacija i Centar za kulturnu dekontaminaciju imaju čast da Vas pozovu na otvaranje izložbe (video instalacije) Strast i polemika (Pasjon og Polemikk) norveške umetnice Ingrid Berven

Izložba Strast i polemika je video instalacija u kojoj dvanest kritičara odgovara na petnaest zadatih pitanja koje je umetnica sastavila. Pitanja preispituju ulogu i značja kritike u savremenoj umetnosti i društvu upošte,  dotičući se istovremeno problema roda, demokratije, kapitalizma i konzumentskog društva.  Odgovori kritičara prikazan su istovremeno putem šest  video projekcija na takav način da glasovi kritičara u potpunosti ispunjavaju i dominiraju galerijskim prostorom. Vizuelno-zvučni element privlači najveću pažnju posmatrača, a kakafonija glasova i pogleda otežava skoncentrisano slušanje. Dok se kritičari  naizgled neuspešno bore da osvoje nezavistan prostor u kome bi neometano mogli da iznesu svoje poglede, posetioci u prvi mah ostaju zbunjen pred tolikim brojem različitih stavova, da bi potom počeli i sami da preisputuju ulogu i moć kritike.
Video instalacija Strast i polemika nastala je 2008. godine i predstavlja nastavka umetničke prakse koja mahom istražuje izražajne mogućnosti novih medija, pokušavajući  da problemima koji su oduvek privlačili pažnju umetnika, poput odnosa apolinijskig i dionizijskog, pristupi na način koji publiku u jednakoj meri podstiče  na refleksivno  sagledavanje, kao i na emotivno proživljavanje datog fenomena. Ingrid Berven je izlagala  kako u Norveškoj, tako i u ostalim zemljama Evrope, a ovo je njena prva poseta Srbiji. Pored umetničkog angažmana, Ingrid je i inicijator i kustost Galerije savremene umetnosti By the way u Bergenu.

Više o radu umetnice, možete videti na sajtu:

http://www.berven.no/

http://www.norveska.org.rs/News_and_events/Nordic-panorama-2012---Nordic-documetaries-and-short-films-festival-/

http://www.norveska.org.rs/Embassy/Novosti-i-dogadjaji-/Nordijska-panorama-2012/

delegirani javni prostor
INCEST TRAUMA CENTAR: PRVI JAVNI ČAS PROTIV NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA ZA ADOLESCENTKINJE I ADOLESCENTE

INCEST TRAUMA CENTAR: PRVI JAVNI ČAS PROTIV NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA ZA ADOLESCENTKINJE I ADOLESCENTE
petak, 24.februar 2012.
11:30, CZKD

11 :30h

PRESS KONFERENCIJA

Poštovane koleginice i kolege novinari,

upućujemo poziv medijskim kućama za učešće na press konferenciji povodom najnovije vesti da je Incest Trauma Centar – Beograd imenovan za zvaničnog nosioca Kampanje Saveta Evrope za Republiku Srbiju, koja nosi naziv "1 od 5".

Direktorka Incest Trauma Centra – Beograd, g-đa Dušica Popadić, će se obratiti predstavnicama i predstavnicima medija u petak, 24. februara 2012. u 11.30 u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21 u Beogradu).

13h

EDUKATIVNI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA – BEOGRAD
"OD KLASIČNE DO 3D INTERNET UČIONICE
"

PRVI JAVNI ČAS PROTIV NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA
ZA ADOLESCENTKINJE I ADOLESCENTE


TEMA: CYBER NASILJE

U saradnji sa učenicima Druge ekonomske škole iz Beograda (uspešni učesnici Nagradnog takmičenja Incest Trauma Centra - Beograd u 2011. godini) i učenicima Šeste beogradske gimnazije (pobednici Nagradnog takmičenja Incest Trauma Centra - Beograd u 2010. godini). TRAJANJE: od 13 do 15 časova.
 
NAJNOVIJI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD U 2012. GODINI ZA DECU, ADOLESCENT(KINJ)E, RODITELJE, VASPITAČ(IC)E, NASTAVNICE/KE, PROFESIONALCE RAZLIČITIH PROFILA I DONOSIOCE ODLUKA! CIKLUS PREDSTAVLJA DEO AKTIVNOSTI U OKVIRU INICIJATIVE INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD ZA UVOĐENJE TEME NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA U ŠKOLSKI NASTAVNI PLAN I PROGRAM I RELEVANTNE UDŽBENIKE (INICIJATIVA JE ZAPOČELA 2007. GODINE). VIDEO SNIMAK JAVNIH ČASOVA JE DOSTUPAN NA www.incesttraumacentar.org.rs DA ZAPOSLENI U OBRAZOVANJU, OD VRTIĆA DO FAKULTETA, PREUZMU MODEL UČENJA ŠIROM SRBIJE!

DAKLE, MI VEĆ ODRŽAVAMO ČASOVE I UČIMO O TEMI NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA!

 

delegirani javni prostor
MACBETH POSLE ŠEKSPIRA (HEINER MULLER) U REŽIJI IVICE BULJANA MACBETH POSLE ŠEKSPIRA (HEINER MULLER) U REŽIJI IVICE BULJANA
petak, 2.mart 2012.
20:00, CZKD

MACBET POSLE ŠEKSPIRA  
Heiner Müller

Prevod: Milan Štefe
Režija: Ivica Buljan
Igraju: Marko Mandić, Milena Zupančič, Polona Vetrih / Miha Rodman, Jurij Drevenšek/Aljaž Jovanović, Jure Henigman, Jose, Stipe Kostanić, Domen Valič i Anže Zevnik
Kostimografija: Ana Savić Gecan
Scenografija: son:DA
Muzika: Mitja Vrhovnik Smrekar
Koreografija: Tanja Zgonc
Dramaturgija: Diana Koloini
Producent: Robert Waltl
Produkcija: Mini teater
Koprodukcija: Cankarjev dom i Novo kazalište Zagreb

NAGRADE:
Velika nagrada 44. Borštnikovih susreta, Maribor, oktobar 2009.
Nagrada za najboljeg glumca, Marko Mandić, 44. Borštnikovih susreta, Maribor, oktobar 2009.
Nagrada za mladog gluimca, Jure Henigman, 44. Borštnikovih susreta, Maribor, oktobar 2009

Premio Villenueva - Critica Cubana, nagrada kubanskih kritičara i pisaca za najbolju stranu predstavu prikazanu na Kubi godine 2009.

 

»Macbeth (…) se oslanja na mladalačku, mušku energiju glumaca, kojoj se pridružuje iskustvo  dve glumice. Smeštena je u gladiatorsku arenu, gde se odvija borba tela sa telom.«
Žiri Borštnikovih susreta 2009

Randy Gener, priznati njujorški kritičar, teatrolog i profesor, u reviji za umetnost i kulturu, »In the Theater of One World«, predstavu Mini teatra u koprodukciji sa Cankarevim domom i Novim kazalištem Zagreb  je uvrstio  kao “fenomenalno”i “otkriće” u sam vrh  od 10 najboljih pozorišnih predstava u svetu u 2011. godini.

»Snažno i bez rezerve preporučujem slovenačku predstavu Makbet posle Šekspira, Heinerja Müllerja, koja je pravo otkriće. Poželeo sam da naučim slovenački i da postanem  član trupe. Zadivljujući glumci i režiser Ivica Buljan kao provokator svetskog ranga. To je predstava koju morate videti....To je nedvosmisleno najveća i najeksplozivnija predstava o strašnom propadanju liočnosti koju je publika u Njujorku  videla od sjajnog nastupa glumca Marka Rylancea u predstavi Jeruzalem. ...izuezetno fizička, mišićna i glasna Buljanova minimalna produkcija postavlja Makbeta u golu, krvavu i amoralno opustošenu pokrajinu, u kojuj nasilje rađa nasilje bez konca i kraja. Müller dodaja ličnosti i scene – među kojima je najzapaženiji seljak koga ubijaju jer ne plaća porez, i njegovo truplo,  koje njegova udovica i sin pokušavaju da odvuku od pasa koji ga čereče. Smešteni smo u svet, u kome nasilje vladajuće elite prožima sve do običnog čoveka, u kome se okrutna i surova vojnička klasa predaja orgijama, piću i razuzdanosti, sa ispadima divlje i krvave pohote. Niko nije nedužan, niko netaknut...U izvođenju Buljanove produkcije Makbet (Marko Mandić) - opijen pred mogućnošću neograničene vlasti – menja se u despota željnog krvi isto kao Henigmanov Dankan pred njim. Miler je pronicao i ponirao kroz brojne i duge Makbetove monologe i skrušena razmišljanja, tako da bi se Makbetovo krvavo preuzimanje škotskog prestola lako moglo tumačiti kao još jedna banalna kritika preuzimanja vlasti. Ipak, Buljan ne poseže za prečicama. Mandićev Makbet se uzdiže do mitskih i potpuno hiper-realističnih visina...Crveno  bljeskajuća policijska svetla žmigaju kroz tamnu  scenu. Vazduh je gust od vonja po opasnosti i testosteronu, ubistvu i zlu. Sedam vitkih i krepkih mladih muškaraca, većinom tamnokosih, do pasa golih, zrači militantnom agresivnošću, tako sudbinski sede na stolicama razmeštenim u širokom polukrugu...Odeven u običnu sivo-zelenu uniformu Makbet, koga igra hipnotično očaravajući glumac Marko Mandić, čeka sa strane - kao mačka spremna na skok.« Randy Gener, www.theatreoftheworld.org
»... u času nesrećnog slavlja svog krunisanja, Makbet je doslovno svučen do gola od svojih vojničkih drugova, da bi se time što više razotkrila  neoprostiva moć zla koja se skriva ispod lika čoveka. Mandićeva izvedba izražava neizmernu epsku dimenziju.« Ron Cohen, www.backstage.com
»Gledati predstavu Makbet posle Šekspira je izuzetno zadovoljstvo . Povela me je na fantastično putovanje, iako me je istovremeno – kao kod Brehta - potsećala da sam u pozorištu i da   nasilje i pohota toliko slični i  da su isto toliko prisutni u mom životu kao u životu likova na  sceni. Miris mesa skoro da mi je izazvao glavobolju i osećao sam se isprljan kao i glumci. Čestitke Mini teatru!...Glumci se toliko pokretni i žustri, odlično i snažno glumeći.  Takođe sam posebno uživao u glumi Ledi Makbet (Milena Zupančič) i Banka (Polona Vetrih) – možda upravo zbog ženskosti usred tako muških uloga, koje kao i ostali glumci vrsno kombinuju silu i ranljivost i  neverovatno temeljno prikazuju ove protivurečnosti.« Carlos Caldart, profesor na Stella Adler Studio of Acting, New York
»Makbet, golgolcat prepušten milosti veštica… Dok sam gledao klanje i nasilje, koje se preplitalo s raspojasanom svetkovinom  krunisanja,   za koje su vreme  Makbet i Ledi Makbet  gledaocima nudili hranu i piće, ne bi li sve nas naveli da zajedno s njima uzviknemo: "Neka živi Makbet!" … dok se sva ta agonija odvijala pred mojim očima, po licu su mi  kliznule dve suze, po svakom obrazu po jedna. A ja ipak nisam osećao bol .« www.dramaticimpulse.wordpress.com

 

Među milerovskim varijacijama Shakespeareovih tekstova (Die Hamletmaschine, Anatomie Titus Fall of Rome Ein Shakespearekommentar ) Macbeth je poseban slučaj koji svjedoči o neortodoksnom umijeću prevođenja, i ostao je zabilježen kao slučaj u analima istočnonjemačke kazališne kritike. U reviji Sinn und Form filozof Wolfgang Harich optužio je Mullera da je Shakespeaeovu tragediju preplavio pesimizmom, povezujući to s valom nasilja i pornografije kojim je bila zapljusnuta kapitalistička umjetnost. Mullera brane.

 

Martin Linzer i Friedrich Dieckmann, držeći da nije riječ o adaptaciji ili prijevodu već o originalnom tekstu. Macbeth je lišen optimističke perspektive i teleološke dimenzije. U komentaru iz 1972, Muller precizira da je već od prvog prizora s vješticama, osjetio želju za modificiranjem teksta. Ukinuo mu je metafizički supstrat i ideju »sudbinske predodređenosti«. Njegov komad više ne započinje s vješticama, nadprirodne snage ne igraju važnu ulogu. Povijest nasilja nema kraja, krv vodi u nova ubojstva, a svaki novi krug je strašniji. Tragedija je kondenzirana, zločini slijede jedan dugog i ubrzano konstituiraju pakleni krug. Monolozi su radikalno kraćeni, eliminirani su trenutci refleksije i fine formulacije skrupula. Dok Shakespearov Macbeth ubija Macduffovu obitelj da ušutka glasine, njegov milerovski rođak se dotada već navikao na ubojstva. Nitko nije predstavljen u pozitivnom svjetlu. Čak i dobri Shakespeareov kralj Duncan na početku 3. prizora sjedi na gomili leševa u obliku trona. Macbeth je krvavi tiranin koji samo nastavlja djelo jednog ranijeg tiranina.

 

Ovom kazalištu okrutnosti dodana je subverzija ozbiljnog i demontaža »junaka«. Muller sociologizira Macbetha stavljajući akcent na seljake i vojnike koji su suprotstavljeni aristokratskoj eliti. Brojne didaskalije oslikavaju patnje naroda pod plemićkom čizmom. Nema tu komunističke utopije, ni vjere u revoluciju koja mijenja svijet. U 9. prizoru Macduff udarcem mača pribija vratara za vrata, odreže jezik slugi čiji mu odgovor ne godi. Jezik »velikih« nema plemenitosti.

 

U prvom prizoru Muller će Duncanovu formulaciju o Macbethu punu časnih epiteta promijeniti u jednostavnu »dobri Macbeth«. Junacima je oteta psihološka dubina, izokrenuti su u

ridikulozno i postaju marionete krvavoga Grand-Guignola, žrtve vlasti u kojoj uživaju i koja ih je okamenila.. Kad je 1982. s Ginkom Čolakovom režirao svog Macbetha u Volksbuhne, Muller je inzistirao na komičnim i trivijalnim aspektima: »Trivijalnost ima nešto oslobađajuće. Nismo izloženi stvarnom užasu, nego smo usmjereni da razmišljamo o njemu. Moja je namjera dosegnuti taj cilj.« U eseju »Shakespeare, razlika« iz 1988. naglašava povratak mitskoga i nasilje Povijesti kao neprekinutnu katastrofu. U Macbethu kombinira različita vremena, Škotska iz 11. stoljeća govori suvremenim jezikom.

 

Macbetha je moguće čitati i kao satiru sadašnjice, iako je autor odbijao pojednostavljene analogije. Tako će redatelju Hansu Hollmannu koji je komad režirao 1974. očitati ovisnost o aktualnim događajima, uplitanje priče o likvidacijama komunista u Iranu ili američkom ratu u Vijetnamu, a da nije predložio estetska rješenja za predstavljanje nasilja. Kritike su svejedno uočile kritiku elite na vlasti i mora obespravljenih seljaka. Situacija u Sovjetskom Savezu za izbijanja Revolucije je opsesivna Mullerova tema. Macbeth je napisan poslije Mausera a prije Cementa, uglavljen između dvaju tekstova koji se bave nastankom SSSR-a. Autor tako ne piše tekst o Staljinu niti o Sjedinjenim državama, ne dijeli minuse političkim sistemima, već pokušava osvijetliti njihove strukture: prakticira neku vrst arheološkog istraživanja apsolutne moći i njenu logičku analizu

 

Ivica Buljan

 

 

REZERVIŠITE NA VREME!

CENA KARTE: 500 din

images
videos

delegirani javni prostor


"MA AND AL" U REŽIJI IVICE BULJANA
subota, 3.mart 2012.
20:00, CZKD


                      Režija i tekst / Director and text: Ivica Buljan

Muzika
Mitja Vrhovnik Smrekar
Kostimi / Costumes:
Ana Savić-Gecan
Glumci / Actors:
Senka Bulić i Marko Mandić
Muzičar / Musician:
Andraž Mazi

 

Predstava Ma and Al je bila inspirisana i predstavlja kolaž tekstova kolaž tekstova J. D. Salingera in B.-M. Koltèsa.
Tri monolološka performansa simbolički prikazuju novi fiktivni svet, koji se izdvaja i predstavlja kao realan, kao nastavak gledalačkog i književnog prostora. Teme, koje otvara predstava, su raznovrsne i svakodnevne: smrt deteta, raspad društva, američka demokratija, rat u Vijetnamu, odnos između klasičnog i savremenog pozorišta, umetnost ratovanja, nemogućnost komunikacije između dece i odraslih, moć i otuđenje; sve zajedno istovremeno organizuju logiku scenske montaže.

Predstava je na engleskom.

Koprodukcija / Coproduction: Mini teater Ljubljana i Kazalište Hotel Bulić Zagreb

O reditelju:

Ivica Buljan je rođen 1965. godine u Hrvatskoj. Kao režiser i dramaturg se bavi  modernističkim dramskim piscima i pesnicima, kao što su Marina Cvetajeva, Pier Paolo Pasolini, Heiner Mueller, Robert Walser, Elfriede Jelinek, Miroslav Krleža, Boto Strauss i Bernard - Marie Koltès (koji je u središtu njegovog autorskog dela). Buljan je režirao u Sloveniji, Litvaniji, Francuskoj, Belgiji, Rusiji, Crnoj Gorii, Italiji, Obali Slonovače i u Hrvatskoj. Njegove predstave su gostovale na brojnim međunarodnim festivalima u Francuskoj, Portugaliji, Španiji, Italiji, Turskoj, Venecueli, Austriji, Grčkoj, Makedoniji, Belgiji, Švajcarskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji, Bugarskoj, Iranu, Slovačkoj, Albaniji, u Poljskoj, na Kubi ... Kao gostujući profesor predavao je na Académie expérimentelle des théatres u Parizu, Brislu i u Moskvi. Predavao je takođe u La Mamma School, koju je vodila poznata režiserka Ellen Stewart u  Njujorku. Profesor je u školama National Théatre  u Saint Etiennu u Renu u Francuskoj. U periodu između 1998. i 2002.  bio je direktor Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu. Suosnivač je Mini teatra u Ljubljani i osnivač i umetnički voditelj  Festivala svjetskog kazališta u Zagrebu. Za svoj rad je primio brojne prestižne nagrade: Nagradu Dubravko Djušin (1997.), Nagradu Petar Brečić (1999.), Peristil (2001., za Edipa), Borštnikovu diplomu i posebnu nagradu žirija (2004), Grand Prix na Tempus Art Festival (2004.) i medalju grada Havane (2005.), Zlatnoga lava za najbolju predstavo (Hamlet 2006., Drama princeze 2007.), dve Borštnikove nagrade za najbolju predstavu (Edip, 2007. i  Makbet po Šekspiru 2009.).

REZERVIŠITE NA VREME!

CENA KARTE: 500 DIN

images
videos

delegirani javni prostor
PROMOCIJA KNJIGE: PROMOCIJA KNJIGE: "SRP NAD EVERESTOM" MILANA JANKOVIĆA
sreda, 7.mart 2012.
19:00, CZKD

PRIČA O NEPRESUŠNOJ NADI: „Srp nad Everestom“
 

Književno-muzičko predstavljanje romana Milana Jankovića u izdanju IP Dobar naslov

O knjizi govore:
Saša Stojanović, književnik
Predrag Ž. Vajagić, književnik
Zoran Preradović, novinar, urednik u IP Dobar naslov

 

O knjizi i sebi svira:
Autor romana, Milan Janković na električnoj gitari otkriva svoje veze i veze jednog od glavnih likova sa poznatim rok gitaristom Satrijanijem

PROSLAVA: 20 GODINA CENTRA ZA ŽENSKE STUDIJE

PROSLAVA: 20 GODINA CENTRA ZA ŽENSKE STUDIJE
subota, 10.mart 2012.
15:00, CZKD

Program proslave dvadesetogodišnjice Centra za ženske studije

 

15.00-15.30

Pozdravna reč : Daša Duhaček

Predstavljanje monografije Centar za ženske studije 1992-2012, Dragana Popović

15.30-16.30

Sesija: Centar za ženske studije u Beogradu, posle 20 godina

Moderira Daša Duhaček

Panelistkinje: Rada Borić, Jelena Višnjić, Lepa Mlađenović, Zorica Mršević, Svenka Savić.

Pauza i osveženje 16.30-17.00

 

17.00-18.00

Sesija: Budućnost i prošlost ženskih studija

Moderira Adriana Zaharijević

Panelistkinje: Ljupka Kovačević, Vjollca Krasniqi, Vera Kurtić, Sandra Prlenda, Svetlana Slapšak.

Pauza i osveženje 18.00-18.30

18.30-20.00

Sesija: Izdavaštvo Centra za ženske studije/ Promocija četiri broja časopisa Genero

Moderira Katarina Lončarević

Panelistkinje: Jelisaveta Blagojević, Biljana Dojčinović, Jasmina Lukić, Dragana Popović, Marina Simić.

 

20.00-22.00 Druženje uz posluženje i muziku

delegirani javni prostor
SEMINAR "SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PREPRISTPNIH FONDOVA EU" ZA ČLANICE SEKO ZA CIVILNO, DRUŠTVO, MEDIJE I KULTURU
utorak, 13.mart 2012.
11:00, CZKD

Poštovane članice SEKO za civilno društvo, medije i kulturu,

Pozivamo vas na seminar „SEKO mehanizam i korišćenje prepristupnih fondova EU“ koji organizujemo u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, 13. Marta 2012.g. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11-16h).

Na ovom događaju će detaljnije biti predstavljen kоnsultаtivni mеhаnizam koji je Kancelarija za evropske integracije formirala sа ОCD, kојi kао glаvnе nоsiоcе аktivnоsti u оblаsti plаnirаnjа rаzvојnе pоmоći pоdrаzumеvа Sеktоrskе оrgаnizаciје civilnоg društvа (SEKO). Biće reči i o složenom procesu programiranja међународне развојне помоћи (IPA), a govoriće se i o drugim programima koji se finansiraju iz sredstava EU.

Zbog kratkih rokova molimo Vas da Vaše prisustvo potvrdite najkasnije do 12. marta 2012.g. na telefon 011/3284 244 ili na e-mail nada@gradjanske.org
Građanske inicijative, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Centar za kulturnu dekontaminaciju

u ime

SEKO za civilno društvo, medije i kulturu

Agenda

10.30 – 11.00    Registracija učesnika sa kafe posluženjem

11.00 -  11.30    Uvodni deo – predstavljanje SEKO mehanizma, iskustva iz procesa                    programiranja za IPA 2012 i planirano učešće SEKO u programiranju IPA 2013

11.30 – 13.00    Korišćenje i programiranje pretpristupnih fondova EU (IPA), Andrija Pejović, konsultant:
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) 2007-2013
Zakonodavni i strateški okvir
IPA komponente
Ključni akteri
Akcioni plan za programiranje
Uloge i odgovornosti nadležnih organa
Proces programiranja
13.00 – 14.00    Ručak
14.00 – 15.00    Korišćenje i programiranje pretpristupnih fondova EU (IPA), Andrija Pejović, konsultant:
Programiranje i sprovođenje IPA komponenti III i IV
Paralela sa Strukturnim fondovima
Strateška i programska dokumenta
Operativne strukture
15.00 – 16.00    CBC i Europe for Citizens
Andrija Pejović, konsultant – CBC
Natalija Adžić, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom - Europe for Citizen
s

images
delegirani javni prostor
TRIBINA: IT AKTIVIZAM

TRIBINA: IT AKTIVIZAM
petak, 16.mart 2012.
18:00, CZKD

Povodom rasplamsavanja piratskog i anonymous aktivizma, u svetu i kod nas, CASCA (Centre for Alternative Social and Cultural Activities) u saradnji sa libertarijanskom mrežom Sloboda i prosperitet iz Hrvatske, organizuje seriju tribina na kojima ce se analizirati nastanak novih pokreta, njihove akcije i ideje, kao i njihov uticaj na formiranje digitalnih politika u širem društvenom i kulturnom kontekstu. U toku tribine, predmet analize biće i koncept intelektualne svojine, zahtevi za izmenu zakona o autorskom pravu, kao i aktuelna dešavanja povodom sporazuma ACTA.

O organizatorima više možete pogledati na zvaničnim sajtovima:
Regionalni portal Sloboda i prosperitet, Hrvatska: http://slobodaiprosperitet.tv/
Regionalni centar CASCA, Srbija: http://www.casca.org.rs/

Učesnici tribine:
Boris Prpić - predstavnik Piratske Partije Srbije i IT aktivista
Borislav Ristić - urednik portala Sloboda i prosperitet, teoretičar IT aktivizma
Danijela Čupić - predsednica CASCA-e i teoretičarka IT aktivizma

Moderator: Aleksandar Kokotović (Libertarijanski Klub - Libek)

Tribina počinje u 18h, po završetku drugog dela tribine, debate sa publikom, svi koji žele pozvani su da se pridruže u Klubu Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde će se razgovor nastaviti.

delegirani javni prostor
21. MART - DAN OSOBA SA DAUNOVIM SINDROMOM

21. MART - DAN OSOBA SA DAUNOVIM SINDROMOM
ponedeljak, 19.mart 2012.
17:00, CZKD

21.marta se obeležava Svetski dan osoba sa Daunovim sindronom. Ovaj datum ustanovljen je 2006 godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi te bolesti prisutnost 3 umesto 2 hromozoma, na 21 hromozomskom paru.

delegirani javni prostor
INCEST TRAUMA CENTAR:ZLOSTAVLJANJE DECE OD STRANE NASTAVNIKA INCEST TRAUMA CENTAR:ZLOSTAVLJANJE DECE OD STRANE NASTAVNIKA
četvrtak, 22.mart 2012.
14:00, CZKD


ČETVRTI JAVNI ČAS PROTIV NASILJA
NAD DECOM I ŽENAMA
ZA ĐAKE OSNOVNIH ŠKOLA

 
 
TEMA: ZLOSTAVLJANJE DECE OD STRANE NASTAVNIKA

ULAZ JE SLOBODAN I BROJ ĐAKA NIJE OGRANIČEN

U saradnji sa učenicima Osnovne škole "Filip Filipović" iz Beograda i Šeste beogradske gimnazije (pobednici našeg godišnjeg Nagradnog takmičenja u 2009. i 2010. godini).

.

NAJNOVIJI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD U 2012. GODINI ZA DECU, ADOLESCENT(KINJ)E, RODITELJE, VASPITAČ(IC)E, NASTAVNICE/KE, PROFESIONALCE RAZLIČITIH PROFILA I DONOSIOCE ODLUKA! CIKLUS PREDSTAVLJA DEO AKTIVNOSTI U OKVIRU INICIJATIVE INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD ZA UVOĐENJE TEME NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA U ŠKOLSKI NASTAVNI PLAN I PROGRAM I RELEVANTNE UDŽBENIKE (INICIJATIVA JE ZAPOČELA 2007. GODINE).  VIDEO SNIMAK JAVNIH ČASOVA JE DOSTUPAN NA www.incesttraumacentar.org.rs DA ZAPOSLENI U OBRAZOVANJU, OD VRTIĆA DO FAKULTETA, PREUZMU MODEL UČENJA ŠIROM SRBIJE!
   

DAKLE, MI VEĆ ODRŽAVAMO ČASOVE I UČIMO O TEMI NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA!


 

delegirani javni prostor
DISKUSIJA O KNJIZI:

DISKUSIJA O KNJIZI: "ODVOJENI SVETOVI" SVONI HANT
petak, 23.mart 2012.
18:00, CZKD

Imamo čast da Vas pozovemo da učestvujete u diskusiji o knjizi Svoni Hant „Odvojeni svjetovi – bosanske pouke za globalnu sigurnost“ (Swanee Hunt, „Worlds Apart“).
 

Knjiga “Odvojeni svetovi” govori o dobronamernom spoljno-političkom establišmentu,koji se često oglušuje o glasove običnih ljudi. U fokusu knjige je rat u Bosni, ali i svaka situacija koja podstiče na razmatranje vojne intervencije na humanitarnoj osnovi.

Svoni Hant je bila ambasadorka SAD u Austriji (1993-1997.), za vreme trajanja rata u BiH. Bila je blisko uključena u politiku SAD prema Balkanu, više puta je proputovala nekadašnju SFRJ, pokušavajući da shvati problematična odlaganja strane vojne intervencije. U tu svrhu, vodila je stotine razgovora sa političarima, izbeglicama, sveštenstvom, humanitarnim radnicima, diplomatama, vojnicima...

U knjizi „Odvojeni svjetovi“, osamdeset vinjeta naizmenično pričaju o onima koji proživljavaju rat u BiH i o pripadnicima „međunarodne zajednice” koji odlučuju da li će i na koji način intervenisati. Iz ovih priča, a većini je i lično prisustvovala, Hant izvlači pouke koje se mogu primeniti na konflikte širom sveta.

Te pouke, u kojima se jasno vidi da „insajderi“ i „autsajderi“ deluju odvojeno, „ne mogu se izvući izdaleka“, kaže ona, i dodaje da samo „povezivanjem ovih svetova možemo izgraditi jaču paradigmu inkluzivne međunarodne sigurnosti“. 

 

O knjizi govore: Svoni Hant, autorka, Miloš Vasić, novinar nedeljnika Vreme, Borka Pavićević, dramaturškinja, Marijana Toma, istoričarka, Staša Zajović, aktivistkinja „Žena u crnom“

Moderatorka: Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava

delegirani javni prostor
PROMOCIJA „PRIRUČNIKA ZA STRATEŠKU IZGRADNJU MIRA“ PROMOCIJA „PRIRUČNIKA ZA STRATEŠKU IZGRADNJU MIRA“
petak, 23.mart 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas da prisustvujete promociji

- „Priručnika za stratešku izgradnju mira“ – Vizija i okvir za pravedan mir; autorica Lisa Schirch
- Pete Post-jugoslavenske Mirovne akademije
- Fondacije Mirovna akademija

Govore:

- Saša Ilić – KPZ Beton
- Goran Lazin – Žene u crnom
- Marijana Stojčić – Žene u crnom
- Amer Tikveša – Fondacija Mirovna akademija

Radi se o svojevrsnom jubileju Post-jugoslavenske Mirovne akademije koja se svake godine organizira u Sarajevu te je tim povodom upriličeno i izdavanje gore spomenute knjige kojom se, između ostalog, želi najaviti pokretanje biblioteke PAX čiji je cilj na našem govornom području učiniti pristupačnijom problematiku u vezi s izgradnjom mira. Kako je realizator i Post-jugoslavenske Mirovne akademije i ovog izdavačkog poduhvata Fondacija Mirovna akademija, to je povod za predstavljanje njenog dosadašnjeg rada i budućih planova.

 PLAVO POZORIŠTE:PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE PLAVO POZORIŠTE:PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE
subota, 24.mart 2012.
20:00, CZKD


PAGANSKA FANTAZMA ILI TAJNA IZDAJE



Naivni pozorišni resital posvećen nepoznatom kompozitoru koji je čovek iz naroda

 “Paganska fantazma ili Tajna izdaje je jedno numinozno iskustvo. To iskustvo je propraćeno ekstazom. Ta ekstaza doživljava svoj vrhunac u kome se otkriva tajna izdaje. Tajna izdaje je jedna apsurdna i nelogična ideja po kojoj je postojao projekat stvaranja novoga sveta. Po tom projektu jedan učitelj obučava svoga učenika kako da ga ovaj izda i za nešto novca ga preda vlastima i tako omogući da se stvaranje novoga sveta dogodi.”

 
Scenario i režija:
Nenad Čolić

Glumci: Maša Jelić, Marko Potkonjak, Jelena Martinović, Dejan Stojković

Dizajn scene i kostima: Ivana Čolić

Operativni direktor: Dubravka Vujinović

Dizajn plakata i programa: Ivana Čolić

Realizaciju predstave pomogli su: Skupština grada Beograda – Sekretarijat za kulturu

Zahvaljujemo se: Izdavačkoj kući KLETT, Centru za kulturnu dekontaminaciju

delegirani javni prostor
INCEST TRAUMA CENTAR: PREGOVARANJE U LJUBAVNIM PARTNERSKIM ODNOSIMA INCEST TRAUMA CENTAR: PREGOVARANJE U LJUBAVNIM PARTNERSKIM ODNOSIMA
sreda, 28.mart 2012.
14:30, CZKD


EDUKATIVNI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA – BEOGRAD
"OD KLASIČNE DO 3D INTERNET UČIONICE"



PETI I ŠESTI JAVNI ČAS PROTIV NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA
ZA ADOLESCENTKINJE I ADOLESCENTE


TEME:
1. PREGOVARANJE U LJUBAVNIM PARTNERSKIM ODNOSIMA (da bi se izbeglo silovanje na ljubavnom sastanku i nasilan partnerski odnos)

2. ADOLESCENT(KINJA)
SA ISKUSTVOM SEKSUALNOG NASILJA U PORODICI


U saradnji sa učenicima Šeste beogradske gimnazije (pobednici Nagradnog takmičenja Incest Trauma Centra - Beograd u 2010. godini). TRAJANJE: od 14.30 do 16.30.
 
NAJNOVIJI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD U 2012. GODINI ZA DECU, ADOLESCENT(KINJ)E, RODITELJE, VASPITAČ(IC)E, NASTAVNICE/KE, PROFESIONALCE RAZLIČITIH PROFILA I DONOSIOCE ODLUKA! CIKLUS PREDSTAVLJA DEO AKTIVNOSTI U OKVIRU INICIJATIVE INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD ZA UVOĐENJE TEME NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA U ŠKOLSKI NASTAVNI PLAN I PROGRAM I RELEVANTNE UDŽBENIKE (INICIJATIVA JE ZAPOČELA 2007. GODINE). VIDEO SNIMAK JAVNIH ČASOVA JE DOSTUPAN NA www.incesttraumacentar.org.rs DA ZAPOSLENI U OBRAZOVANJU, OD VRTIĆA DO FAKULTETA, PREUZMU MODEL UČENJA ŠIROM SRBIJE!

DAKLE, MI VEĆ ODRŽAVAMO ČASOVE I UČIMO O TEMI NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA!

delegirani javni prostor
MUZEJ OBJEKATA: DONIRANJE OBJEKATA: LIČNO SEĆANJE NA DEVEDESETE

MUZEJ OBJEKATA: DONIRANJE OBJEKATA: LIČNO SEĆANJE NA DEVEDESETE
petak, 30.mart 2012.
18:00, CZKD

Predstavljamo Vam prvo okupljanje povodom doniranja objekata Vaših ličnih sećanja na "devedesete" godine, u Pavilionu CZKD-a (Birčaninova 21, Beograd) u petak, 30. marta, 18h-22h.

Sve što je potrebno da uradite jeste da donesete Vaš lični objekat i pripremite kratak tekst koji objašnjava zašto je taj objekat Vama važan i zašto Vas asocira na "devedesete". Objekti će u toku večeri biti izloženi posetiocima, pružajući uvid u buduću izložbu Muzeja objekata.

Fotografije svih doniranih objekata i propratne informacije o njima biće postavljene na našem sajtu. Nakon što izvršimo arhiviranje objekta u bazu, Vaš objekat možete zadržati. Naravno, naša je želja da kolekcija objekata raste, tako da Vas molimo da uzmete u obzir mogućnost trajnog doniranja za Muzej objekata.

Tokom 2012. planiramo da ponovimo ovu akciju u više gradova Srbije
.

 

MUZEJ OBJEKATA - Devedesete kroz sećanje građana Srbije
Muzej objekata nastao je kao inicijativa da se sakupe, sačuvaju i objedinjeno prikažu lična sećanja građana Srbije na period 90ih godina kada je državom dominirao režim Slobodana Miloševića. Predmeti, zapisi, audio i video fajlovi, fotografije, izjave, dokumenti i drugi tragovi prošlosti predstavljaće osnovu muzejske kolekcije koja će se kontinuirano uvećavati budućim donacijama građana.
Ideja za ovakav muzej potiče od potrebe da se proces sagledavanja i razumevanja nedavne istorije dopuni svedočanstvima pojedinaca, pričama iz svakodnevnog života i ličnim iskustvima građana čiji je život bio oblikovan političkim dešavanjima 90ih. Ratovi, inflacija, sankcije, protesti, nemiri činili su svakodnevicu miliona građana Srbije tokom čitave jedne decenije. Danas, deset godina nakon demokratskih promena u državi, ovaj period i dalje je nedovoljno obrađen i jasno pozicioniran u sagledavanjima istorijskog razvoja društva u Srbiji, i to kako na državnom tako i na ličnom nivou.
Imajući to u vidu, muzej ima za cilj da otvori još jednu moguću platformu koja će, kroz direktno učešće građana u njenoj izgradnji, omogućiti pristup potpuno jedinstvenom materijalu od značaja za razumevanje ovog perioda iz potpuno novog ugla.

MUZEJ OBJEKATA: BKV I KIOSK

images
delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA: DIGITALIZACIJA ŠTAMPANIH MEDIJA
petak, 30.mart 2012.
19:00, CZKD



DIGITALIZACIJA ŠTAMPANIH MEDIJA

Kratak pregled svih generacija štampanih medija, prelazi s jedne na drugu generaciju i čuvanje intelektualnog fonda tokom promene generacije. U poslednjem prelazu, sa papirnih medija na digitalne, postoji problem velike količine podataka za digitalizaciju. Važno je da postupak digitalizacije nastupi u optimalnom trenutku, kad raspolažemo dovoljno brzim skenerima koji pružaju dovoljan kvalitet i brzinu, a zahtevaju minimum ljudskog rada.

Tokom predavanja biće otvorene sledeće teme:

Prednosti i nedostaci digitalnih datoteka u odnosu na papirne: ekonomski momenat, sigurnost zapisa, trajnost, dostupnost tekstova i dokumenata širokoj publici, zaštita autorskih prava, mogućnost amaterskog izdavaštva.

Uticaj digitalnih tekstualnih medija na kulturu - kako digitalni mediji mogu da omasove kulturu, da je time podignu ili da je spuste na niži nivo.

Kako improvizovati ili napraviti brzi skener knjiga ili novina u vlastitoj režiji. Vrste skenera knjiga i principi rada. Zahtevi koje treba ispuniti pri projektovanju. Iskustva sakupljena tokom gradnje jednog takvog skenera.

Procena budućnosti digitalnih štampanih medija i prognoze za sledeću generaciju.


Predavač: Voja Antonić

delegirani javni prostor
LIVING DEATH CAMP I FORENZIČKA ESTETIKA: TAMO GDE JE POTČINJENO ZNANJE NASTAJE DRUŠTVENOST

LIVING DEATH CAMP I FORENZIČKA ESTETIKA: TAMO GDE JE POTČINJENO ZNANJE NASTAJE DRUŠTVENOST
četvrtak, 5.april 2012. − 12.april 2012.
16:00, CZKD

Pozivamo vas da prisustvujete Javnim radnim okupljanjima
(javni radni sastanci, predavanja, predstavljanja, diskusije):


Living death camp i forenzička estetika:     
Tamo gde je potčinjeno znanje nastaje društvenost



5. APRIL

11h-14h
Savski trg

Javna radna poseta:  

Spomenik svim žrtvama ratova i braniocima otadžbine na
prostoru bivše Jugoslavije u ratovima 90-tih

Vodjenje: Milica Tomić

16h-18h
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd

Javni radni sastanak:
 
Forenzička arhitektura  

Moderacija: Andrew Herscher


11. APRIL

16h-20h
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd

Javni radni sastanak:

Moderacija: Damir Arsenijević, Eyal Weizman

Uvod: Borka Pavićević, Grupa Spomenik (Damir Arsenijević, Milica Tomić, Branimir Stojanović, Jelena Petrović) i Radna Grupa Četiri Lica Omarske (Srdjan Hercigonja, Mirjana Dragosavljević, Jovanka Vojinović, Dejan Vasić, Vladimir Miladinović, Milica Tomić).

Centar za istraživačku arhitekturu, Univerzitet Goldsmiths, London  (projektni tim Forenzičke arhitekture / studenti doktorskih i post doktorskih studija)

Predstavljanje projekta Forenzička estetika:

Uvod (Eyal Weizman); Projekat Forensic Architecture (Susan Schuppli); Forensic Oceanography (Lorenzo Pezzani); The Image of Muammar Gaddafi (Ayesha Hameed); Radical Meteorology (Nabil Ahmed); The Political Body of Hugo Chavez (Godofredo Pereira); Forensic Audiology (Lawrence Abu Hamdan); Forensic Archaeology (Caroline Sturdy Colls).



12. APRIL

10h-12h  
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd

Javna predavanja i diskusija:

Milan Radanović: Istorijski kontekst zločina počinjenih od strane Nacističko-nemačkih okupatora na teritoriji Srbije i Beograda 1941-1944

Olga Pintar Manojlovic: Logor posle logora

12.30h-18h
Staro Sajmište

Javna radna poseta:
Caroline Sturdy Collsi: Forenzička arheologija: Predstavljanje neinvazivnih istraživačkih metodologija

Jovanovic Wiess: Walking the Line: Kroz savremene slojeve Starog Sajmišta

Forenzička estetika. Kraj dvadesetog veka koji se često naziva ‘epohom svedoka’ je završen. Materijalni dokaz koji nastaje kao rezultat naučne procedure i forenzičke analize preuzima primat nad svedočenjem i označava početak invazije nauke na temelje prava i kulture koji su uspostavljeni i generisani javnim govorom. Proces forenzičke analize proizvodi kao side effect estetiku da bi ne-stručnjaci, uključeni u proces prosuđivanja validnosti dokaza, mogli da donose odluke koje se kvalifikuju kao ekspertsko znanje. Forenzički objekti koji se diskurzivno analiziraju proizvode jednu novu vrstu objekta, a to je ‘objekat-interpretacija’. Ovaj novi objekat je zapravo nova forma materijalnosti koja zahteva prilagodljivu infrastrukturu za svoje postojanje.


Koncept potčinjenog znanja koji je formulisao Mišel Fuko upućuje na to da pored ekspertskog znanja forenzike i svedočenja postoji i potčinjeno znanje preživelih. Ovo znanje je u sadašnjem poretku nesaopštivo, a rezultat je nemogućnosti onih koji su preživeli da iskustvo poraza i izgubljenosti učine iskustvom postojeće društvenosti. Da li je moguće i kako politički subjektivizirati potčinjeno znanje, bez ogorčenja, osvete i pozicije žrtve?

Forenzička estetika i potčinjeno znanje predstavljaju polazište za razmatranje konkretnih slučajeva Living Death Camp-a - neobeleženih koncentracionih logora:

1.Koncentracioni logor Omarska za nesrpsko stanovništvo u Bosni i Hercegovini iz devedesetih godina;

2.Koncentracioni logor Staro sajmište u Beogradu iz Drugog svjetskog rata.

Koncept Living Death Camp-a polazi od teze da je logor smrti (u slučaju Omarske i Starog sajmišta) i dalje operativan unutar novih namena, i da reprodukuje politiku segregacije i diskriminacije po istoj logici kao i u vreme kad je postojao kao koncentracioni logor. Jedina politička intervencija koja dokida logiku logora smrti je da se ovo mjesto proglasi—praznim mjestom plenuma.


Nabil Ahmed, umetnik, pisac i muzičar, jedan od osnivača umetničkog kolektiva Call & Response. Pohađa doktorske studije Istraživačkog arhitektonskog centra na Goldsmiths-u, Univerziteta u Londonu.

Damir Arsenijević, kulturni radnik, kritičar i teoretičar u oblasti kulture, rodnih studija i književnosti; član Grupe Spomenik; član Centra za istraživački, stvaralački i građanski angažman''Grad'', Tuzla.

Caroline Sturdy Collsi, predavačica forenzičke arheologije, Staffordshire Univerziteta, Staford.

Grupa Spomenik, umetničko-teorijska grupa.

Lawrence Abu Hamdan, umetnik, student doktorskih studija Istraživačkog arhitektonskog centra na Goldsmiths-u, Univerzitet u Londonu. Fokus njegovog rada je poltika slušanja.

Ayesha Hameed, teoretičarka i umetnica,bila je deo uređivačkog odbora časopisa Fuse Magazine.Pohađa doktorske studije Istraživačkog arhitektonskog centra na Goldsmiths-u,Univerzitet u Londonu.
Andrew Herscher, pisac i teoretičar arhitekture, profesor na Univerzitetu države Mičigen

Olga Pinter Manojlović, istoričarka, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju
Godofredo Pereira, arhitekta,jedan od urednika portugalskog časopisa Detritos. Pohađa doktorske studije Istraživačkog arhitektonskog centra na Goldsmiths-u,Univerzitet u Londonu.
Lorenzo Pezzani, istraživač Istraživačkog arhitektonskog centra u Londonu,na Goldsimths-u. Njegov fokus je na prostornoj politici,ljudskim pravima i medijima.
Radna grupa ‘Četiri lice Omarske’, umetničko-teorijska radna grupa okupljena oko projekta ‘Četiri lice Omarske’.

Milan Radanović, stolar i apsolvent istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Susan Schuppli, umetnica, teoretičarka kulture, naučna saradnica na projektu ''Forenzička arhitektura'', Goldsmiths, Univerzitet u Londonu;članica uređivačkog odbora časopisa SITE (Stockholm) i Second Nature (Melbourne); članica Photo-Lexic Research Group sa sedištem u Tel Avivu.

Eyal Weizman, arhitekta; profesor na Istraživačkom arhitektonskom centru, Goldsmiths, Univerzitet u Londonu; osnivač arhitektonskog kolektiva DAAR u Palestini; član uređivačkog odbora časopisa Humanity, Cabinet i Inflexions.

Srđan Jovanović Weiss, arhitekta; osnivač NAO(Normal Architecture Office) i jedan od osnivača Škole izostavljenih studija(School of Missing Studies); naučni saradnik na projektu ''Forenzička arhitektura'', Goldsmiths, Univerzitet u Londonu. 

Javni radni sastanci i Javna radna okupljanja se realizuju u saradnji Radne grupe ‘Četiri lica Omarske’, Grupe Spomenik, Centar za istraživačku arhitekturu, Goldsmiths Univerziteta u Londonu; u produkciji Centra za kulturnu dekontaminaciju, Inicijative za savremenu umetnost i teoriju i Centar za istraživačku arhitekturu, Goldsmiths Univerziteta u Londonu.

http://forensic-architecture.org

images
Nove politike solidarnosti delegirani javni prostor
 POKRET ZA SLOBODU:PRESS KONFERENCIJA/PROTEST U ZNAK ZA ZAHVALNOSTI I SEĆANJA NA VERICU BARAĆ

POKRET ZA SLOBODU:PRESS KONFERENCIJA/PROTEST U ZNAK ZA ZAHVALNOSTI I SEĆANJA NA VERICU BARAĆ
utorak, 17.april 2012.
12:00, CZKD

Predstavnici Pokreta za slobodu i radničkih grupa o ciljevima protesta i daljim aktivnostima detaljnije će govoriti na konferenciji za štampu koja će se održati istog dana u 12 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

 

Protest ispred Vlade Srbije - 17. aprila u 14 časova
U članu 17. rezolucije Evropskog parlamenta, usvojene 29. marta, izražava se neophodnost revizije privatizacija 24 kompanije u Srbiji, za koje Evropska komisija smatra da postoje ozbiljne sumnje u njihovu zakonitost. Kako bi Srbija napredovala u procesu evropskih integracija, biće nužno da se predstavnici vlasti i državnih agencija, nakon dugogodišnje korupcije i kršenja zakona u privatizaciji, napokon suoče sa poražavajućim posledicama svog delovanja, isprave nanetu nepravdu, kazne odgovorne i obeštete opljačkane i osiromašene. Taj račun neophodno je svesti da bi se zaštitila budućnost privrede u Srbiji i da bi se kaznili svi oni koji su je radi lične koristi degradirali, nanevši time ogromnu štetu društvu u celini. Prioritetni interes svih oštećenih građana je očuvanje i obnavljanje proizvodnje u preduzećima i sprečavanje dubljeg kolapsa privrede. Očuvanje i obnavljanje privrede je suštinski cilj koji treba da stoji iza svih političkih procesa, pa i iza procesa priključivanja Evropskoj uniji.

www.pokret.net
info@pokret.net
063/8383882

 

Kako bi se ovaj nužni proces ispravljanja nepravde i obnavljanja proizvodnje zaista pokrenuo, dok je još moguće spasti preostala preduzeća, potreban je kontinuiran pritisak na vlast. Pokret za slobodu je za 17. april u 14 časova sazvao protest ispred Vlade Srbije kako bi pokazao da neće dozvoliti da vlast preda zaboravu sve kriminalne postupke sprovedene u privatizaciji. Predstavnici Pokreta će ponovo dostaviti Vladi Srbije izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije koji su ostali bez odgovora, a u kojima se detaljno opisuje korupcija u privatizaciji pojedinih preduzeća na koju radničke grupe već godinama ukazuju. Predavanjem izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije želimo da poručimo da borba Verice Barać neće biti zaboravljena i da borbu sa privatizacijom nećemo okončati dok ne pobedimo. Ako je vlast godinama bila gluva na napore Verice Barać, građani nisu. Prisustvo na protestu najavili su zaposleni Srboleka iz Beograda, Jugoremedije iz Zrenjanina, SEVER-a iz Subotice, RS Partners PES-a iz Surdulice, itd. Protest će podržati i predstavnici seljačkih udruženja koji će na taj način obeležiti 17. april - Svetski dan seljačke borbe. Pokret za slobodu poziva sindikate i studentska udruženja da se pridruže protestu.
 

delegirani javni prostor
CENTAR E8: IZABERI DA DRUGI NE BI GLASALI UMESTO TEBE
sreda, 18.april 2012.
12:00, CZKD

Slušajući, gledajući i čitajući koje su potrebe mladih napravili smo
ProGLAS
koji ćemo predstaviti u sredu, 18. aprila u 12h
u Centru za kulturnu dekontaminaciju - CZKD (Birčaninova 21)



ProGLAS je produkt kampanje ''Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe''. To je socijalna kampanja koja se bavi aktivnim učešćem mladih u Beogradu tako što ih podstiče da iznesu svoje zahteve prema budućoj gradskoj vlasti, zagovara dvosmernu komunikaciju između mladih i političkih stranaka preko internet platfrome www.izaberi.rs i poziva ih da iskoriste svoje pravo glasa i izađu na lokalne, parlamentarne i predsedničke izbore 2012.

Ovom prilikom pozivamo predstavnike i predstavnice vaše organizacije, kao i volontere/ke, aktiviste/kinje, da podrže ProGLAS i pridruže nam se u sredu, 18. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Smatramo da ste vi jako značajni za dalji razvoj društva u kome će se podržavati mladih i ohrabrivati njihovo aktivno učešće u društvu. Na promociju ProGLAS-a ćemo pozvati mlade kao našu ciljnu grupu, predstavnike/ce relavantnih organizacija civilnog sektora koji rade sa njima, medije kao i predstavnike/ce drugih političkih stranaka koji se kandiduju na izborima.
    

Nadamo se da ćete se odazvati  našem pozivu.

delegirani javni prostor
INICIJATIVA

INICIJATIVA "MI7": KURS CRTANJA PO GLASAČKOM LISTIĆU
petak, 20.april 2012.
17:00, CZKD

KURS CRTANJA PO GLASAČKOM LISTIĆU

IZBORI 2012.

Kako je promena izbornog zakona nemoguća do maja, pored docrtane nule, možete poništiti listić i na kreativnije načine!

 

Plan i program:

Marko Vidojković, pisac, će ukratko govoriti o „belom glasu“.

Nakon toga počinje kurs crtanja, simulacija glasanja i na kraju debata.

Kurs se sastoji od dva časa:

Prvi čas:

uvod u crtačke tehnike, kratak istorijat crtačke prakse sa posebnim osvrtom na:- portret i pitanje kako dočarati karakter lica kojem se upućuje crtačka poruka;
- kompoziciju da bi se lakše savladao format koji je ponuđen ;
- tehnike crtanja i sredstvo za crtanje da bi se odabrala odgovarajuća tehnika i postigla potreba brzina.

 Drugi čas:

praktikovanje veštine:

-Crtanje  iz jednog  poteza bez  podizanja  ruke,  trening  virtuoznosti, koncentracije i pravilnog komponovanja.

-Crtanje iz više poteza predviđeno za ambicioznije koji žele da ostave utisak i budu zapaženi od strane glasačke  komisije i budućih analitičara i istoričara crtanja na glasačkim  listićima. Ovaj postupak preporučuje se glasačima sa  prethodnim  iskustvom.

Kurs vode: Nikola Džafo, Slobodan Stošić, Željko Grulović i Vladimir Ilić

 

Koordinatori: Inicijativa „mi7“

www.dostaje.net

https://twitter.com/#!/NulaZaNule

https://www.facebook.com/groups/inicijativa.mi7/

delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI: MARCELL MARS: STUDIJ VLADAJUĆE KLASE UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI: MARCELL MARS: STUDIJ VLADAJUĆE KLASE
petak, 20.april 2012.
19:00, CZKD

Predmet istraživanja "Studij vladajuće klase" su poslovne strategije, vizije, korporativne misije Googlea, Facebooka, Amazona i eBaya (GFAeB), te dizajn i arhitektura njihovih tehnoloških infrastruktura, politika pristupa i upravljanja korisničkim servisima i pripadajućim podacima kao i aproprijacija kontrakulturnih, najčešće hakerskih, vrijednosti i identiteta. Cilj istraživanja je uspostavljanje metodologije i kritičkog teorijskog instrumenta za analizu i evaluaciju političke, etičke, i profesionalne odgovornosti navedenih korporacija prema njihovim (proklamiranim) misijama i (reklamiranim) praksama u svijetu u kojem njihovi monopoli zauzimaju sve veći prostor.

Svaki od GFAeB su pokrenuti kao poslovi vođeni isključivo na Internetu. Oni su poslovni domoroci digitalnih mreža. Njihove mrežne infrastrukture naivnom promatraču izgledat će kao "javno dostupni servisi", upravljani dinamikom njihovih "građana", ostvarenje koje bi očekivali od države koja brine o zajedničkim resursima. Njihov golemi rast je paradigmatski primjer snage i efekta mrežnog razvoja. Mnogi su u ranim danima digitalnih mreža sanjali o eliminaciji posrednika u poslovanju i komunikaciji, ali iako su brojni posrednici otpali, oni koji su opstali učvrstili su svoje monopole s daljnjom tendencijom dominacije.

Oni digitaliziraju svjetsku intelektualnu baštinu, planetu Zemlju, Mjesec, mora i podmorje (Google), osiguravaju globalnu platformu trgovanja gdje bilo tko može prodati bilo što bilo kome (eBay), facilitiraju ponudu na tržištu intelektualnog rada tako što spajaju poslodavca s najamnim radnikom bez direktnog kontakta gdje je posao podjeljen u hiljade malih zadataka koje radnicima disribuira online platforma u realnom vremenu (Amazonov Mechanical Turk). Oni znaju tko je prijatelj s kim (Facebook), kakve su čije potrošačke preferencije
(Amazon) ili koliko je tko pouzdan prodavač ili kupac (eBay). Oni su vladajuća klasa digitalnog svijeta.

Dosadašnji rezultati istraživanja su mapiranje i mjerenje fizičke infrastrukture Google-a: koliko servera, koliko novaca, ljudi i vremena je potrebno za izgradnju takvog sustava, povijesni pregled razvoja i implementacije ideje virtualne mašine, ispreplitanja različitih socijalnih dinamika (vojne, korporativne, akademske i
kontrakulturne) u pokušaju ostvarivanja autonomije kroz kontrolu razvoja virtualne mašine i konkretan razvoj slobodnog softvera i izgradnja autonomne mrežne infrastrukture p2p biblioteke ("ilegalnih") digitalnih knjiga.

Link: http://www.scribd.com/my_document_collections/3523982

- - - -
O predavaču:

Nenad Romić aka Marcell Mars (r.1972.). Napredni korisnik Interneta.
http://ki.ber.kom.uni.st/

Studirao psihologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. U sklopu stručnog usavršavanja pet godina pohađao školu psihoterapije:
Transakcijska analiza. Istraživač na Jan van Eyck Akademiji u Maastrichtu sa projektom Ruling Class Studies.

Jedan je od osnivača web dizajn studija ShePOoArts Airways (1997.), nevladine organizacije Multimedijalni institut - mi2 (1999.), net.kulturnog kluba mama (2000.) te izdavačkog projekta i produkcijskog kolektiva EGOBOO.bits (2001.). Inicijator je Razmjene vještina (2004.) i serije (ne)konferencija Ništa se neće dogoditi
(2006.) koje su okupile hakersku zajednicu i entuzijaste tehničke kulture u regiji.

U polju digitalnih medija je organizirao, producirao, konceptualizirao, kurirao brojne festivale, izložbe i konferencije, a samostalno radi i kao istraživač, programer i umjetnik. Njegov rad priznat je u stručnim pregledima relevantnih praksi medijskog dizajna, umjetnosti i društvenog angažmana u regiji, Istaknuta je javna ličnost za teme tehničke i pravne regulacije interneta, intelektualnog vlasništva i stvaralaštva.

Kontakt: ki.ber@kom.uni.st

delegirani javni prostor
DAN PLANETE: PROJEKCIJA FILMA: DAN PLANETE - ONE DAY ON EARTH

DAN PLANETE: PROJEKCIJA FILMA: DAN PLANETE - ONE DAY ON EARTH
nedelja, 22.april 2012.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju - CZKD vas poziva da u

Nedelja 22. aprila 2012. godine u 19.00-21.00 časova

i vi budete učesnik globalnog događaja

Dan Planete

Ulaz slobodan

Pozvani ste da na ovaj Dan Planete i vi budete učesnik u globalnom prikazivanju prvog dugovečernjeg filma Dan Planete - One Day on Earth. Pogledajte ovaj jedinstven film, montiran iz 3000 sati dugog filmskog materijala, koji je nastao u istom danu, 10.okrobra 2010. a sniman je u svakoj zemlji na svetu. Zajedno smo napravili što nikome do sada nije uspelo, film prepletenog čovečanstva.

www.onedayonearth.org Dan Planete je dokumentarni projekat novih medija o neverovatnoj raznolikosti, o sukobima i tragedijama, o uspesima koji se dogode u 24 sata na ovoj Planeti. Više od filma, Dan Planete je višestrani i višeslojni participativni medijski projekat. Ideja vodilja projekta je da se dokumentarnost ispolji teatrično. Kreativnom saradnjom mi ćemo uspostaviti zajednicu ne samo gledalaca već učesnika samih.

http://vimeo.com/37157765

Pozvani ste da posle prikazivanja filma porazgovarate o ovom pionirskom globalnom projektu.

 

Ovaj program realizujemo u saradnji sa Goethe-Institutom u Beogradu.

images
delegirani javni prostor
JAVNI DIJALOG O SEKSUALNOM NASILJU I ODGOVORNOSTI U RATU. JAVNI DIJALOG O SEKSUALNOM NASILJU I ODGOVORNOSTI U RATU.
ponedeljak, 23.april 2012.
18:00, CZKD

  
Zadovoljstvo nam je pozvati Vas da učestvujete u javnom dijalogu o seksualnom nasilju i odgovornosti u ratu, koji će se održati u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, sa početkom u 18 časova, 23. aprila 2012. Događaj organizuje Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) uz velikodušnu podršku OEBS Misije u Srbiji.

Javni dijalog ima za cilj da ukaže na izazove, propuste i napore na ostvarenju pravde i nadoknada za preživele seksualnog nasilja u ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Fokus će biti na pravima žrtava i obavezama država, kao i sprovođenju krivične pravde za zločine seksualnog nasilja u ratu. U tu svrhu biće prikazan dokumentarni film MKSJ-a Kraj nekažnjivosti: seksualno nasilje pred Tribunalom, nakon čega će uslediti panel sesija na kojoj će svoja izlaganja izneti Nerma Jelačić, Šef Outreach programa MKSJ, Snežana Nikolić-Garotić, sudija Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Nataša Kandić, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo i Miloš Urošević, aktivista Žena u crnom, kako bi se u javnosti pokrenulo pitanje odgovornosti za zločine seksualnog nasilja i mučenja u ratu u okvirima međunarodnog pravosuđa, obaveza država koje proističu iz toga i prava žrtava. Akcenat panel sesije će biti na izazovima, propustima i naporima u Srbiji, a svi učesnici će imati priliku da postavljaju pitanja.

Javni dijalog o seksualnom nasilju i odgovornosti u ratu u Beogradu, pored novosadske sesije,  jedan je od dva događaja koji će se održati tokom aprila 2012. godine i čime će šira zajednica u Srbiji imati priliku da učestvuje u ovom dijalogu.

delegirani javni prostor
    INCEST TRAUMA CENTAR:KURS SAMOODBRANE U SLUČAJU SEKSUALNOG   NAPADA INCEST TRAUMA CENTAR:KURS SAMOODBRANE U SLUČAJU SEKSUALNOG NAPADA
četvrtak, 26.april 2012.
14:00, CZKD

EDUKATIVNI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA – BEOGRAD
"OD KLASIČNE DO 3D INTERNET UČIONICE"
U OKVIRU KAMPANJE SAVETA EVROPE “1 OD 5”



SEDMI I OSMI JAVNI ČAS PROTIV NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA

ZA DEVOJČICE I DEVOJKE
OSNOVNIH (14h) I SREDNJIH ŠKOLA (15h)

TEMA:
KURS SAMOODBRANE U SLUČAJU SEKSUALNOG NAPADA

ULAZ SLOBODAN

U saradnji sa Svetskim centrom za realni aikido i “AS” Klubom realnog aikidoa.
 
INCEST TRAUMA CENTAR – BEOGRAD JE NOSILAC KAMPANJE SAVETA EVROPE “1 OD 5” PROTIV SEKSUALNOG NASILJA, ZA REPUBLIKU SRBIJU. U OKVIRU KAMPANJE REALIZUJEMO NAJNOVIJI EDUKATIVNI CIKLUS U 2012. GODINI ZA DECU, ADOLESCENT(KINJ)E, RODITELJE, VASPITAČ(IC)E, NASTAVNICE/KE, PROFESIONALCE RAZLIČITIH PROFILA I DONOSIOCE ODLUKA! CIKLUS PREDSTAVLJA DEO AKTIVNOSTI U OKVIRU INICIJATIVE INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD ZA UVOĐENJE TEME NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA U ŠKOLSKI NASTAVNI PLAN I PROGRAM I RELEVANTNE UDŽBENIKE (INICIJATIVA JE ZAPOČELA 2007. GODINE). VIDEO SNIMAK JAVNIH ČASOVA JE DOSTUPAN NA www.incesttraumacentar.org.rs DA ZAPOSLENI U OBRAZOVANJU, OD VRTIĆA DO FAKULTETA, PREUZMU MODEL UČENJA ŠIROM SRBIJE!

DAKLE, MI VEĆ ODRŽAVAMO ČASOVE I UČIMO O TEMI NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA!

delegirani javni prostor
ISTINOMER:OMLADINSKA DEBATA: DA SE NE LAŽEMO
četvrtak, 26.april 2012.
11:00, CZKD

 

Sajt "Istinomer" www.istinomer.rs pokrenuo je u predizbornom periodu seriju debata po 
gradovima Srbije.  Nakon niza debata u većim gradovima i velikih nacionalnih debata  u 
Beogradu, Nišu i Novom Sadu, organizujemo debatu sa predstavnicima omladine. 
 
Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo na Omladinsku Istinomer debatu, u četvrtak, 26. aprila 
2012. godine u 11:ooh, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. 
 
Učesnici debate: 

Balša Božović (DS),

Aleksandar Jovičić (SNS),

Đorđo Žujović (LDP),

Nemanja Petrović (DSS),

Tanja Glišić (URS),

Đorđe Đoković (SPS).

 

Teme debate će biti omladinske politike stranaka I uloga omladine u delovanju stranaka. 

Moderatorka debate će biti novinarka Suzana Trninić – B92. 
Sajt  "Istinomer" pokrenut  je  pre  više  od  dve  godine  sa  ciljem  da promoviše  odgovornost  za 
javno  izgovorenu reč funkcionera  i da u  isto vreme građanima služi kao orijentir na političkoj  i 
društvenoj sceni, a medijima kao izvor. Sajt "Istinomer" posetilo je blizu milion građana, 
analizirali smo više od 1500 izjava javnih funkcionera i proširili mrežu na 35 gradova Srbije. 
Proveravali smo koliko političari ispunjavaju data obećanja, koliko govore istinu i da li su 
dosledni u svojim stavovima.  
Za sve dodatne informacije možete se obratiti Dubravki Grčić na telefon 060 40 90 190 ili e-mail 
dubravka.grcic@istinomer.rs. Više o Istinomer debatama pogledajte na 
http://izbori2012.istinomer.rs/category/debate/ 
Unapred Vam se zahvaljujemo na saradnji! 
delegirani javni prostor
PROMOCIJA KNJIGE: ALAH, LJUBAV, SLOBODA PROMOCIJA KNJIGE: ALAH, LJUBAV, SLOBODA
petak, 27.april 2012.
19:30, CZKD

Alah, sloboda i ljubav

Ishrad Manji

Ishrad Manji u svojoj knjizi „Alah, ljubav, sloboda“ istražuje pitanje slobode u islamu u XXI veku. U vremenu nepoverenja prema islamu u zapadnom svetu, kao i u vremenu porasta verskog fundamentalizma, izbor za ostanak u religiji i život u modernom dobu izuskuje itekakvu hrabrost. Manji upravo to nudi kroz svoju knjigu. Radeći sa mladima na Bliskom istoku, preispitujući ukorenjene tradicije, kao i kroz odnose sa svojim bližnjima, ona se bori za ljubav i slobodu koji ne odbacuju religiju, već žive sa njom. Ova knjiga, kao i sam životni put autorke, predstavljaju značajan putokaz na putu osvajanja građanske slobode i ispoljavanja građanske hrabrosti.

Recenzije:

“Ishrad Manji nikad ne odustaje. U knizi Alah, sloboda i ljubav beleži stalnu borbu za autentičnom reformom islama, onu duboko ukorenjenu u vlastite vrednosti islama… Manji piše o svojim odnosima sa zajednicom koja ne zna šta da učini sa njom - ali o mnogim muslimanima koji joj daju podršku u njenoj veri. Manji predvodi neke ključne, bitne trendove koji se polako menjaju u svetu islama.” Fareed Zakaria

Za sada potvrđeni učesnici:
Ishrad Manji, autorka
Svetlana Broz, predsednica organizacije GARIWO iz Sarajeva

delegirani javni prostor
SATET: DARK BELLY DANCE SHOW SATET: DARK BELLY DANCE SHOW
subota, 28.april 2012.
20:00, CZKD


Satet je plesna grupa nastala u septembru 2010. godine i bavi se modernim orijentalnim plesom. Naše primarno interesovanje je tribal fusion belly dance sa jakim uticajem gothic subkulture i akcentom na dramatičan nastup i prva smo trupa u zemlji koja neguje baš ovaj specifični stil plesa. Konstantno učeći od različitih instruktora orijentalnog, tribal i gothic fusion plesa, nadamo se da ćemo ostvariti svoj cilj – da prezentujemo ovaj jedinstveni stil u našoj zemlji i učinimo ga prihvatljivim i atraktivnim za što širu publiku.
Na našem prvom samostalnom koncertu pridružuju nam se i gosti iz sveta tribal fusion i orijentalnog plesa:
Tribalica Dance Company
Oriental trio Salome

Cena ulaznice: 250 din.
Više o nama možete saznati na Facebook stranici: “Gothic Fusion Bellydance Belgrade“ 

PREDSTAVLJANJE KNJIGE “THE NEW KILLER” I RAZGOVOR SA AUTOROM PREDSTAVLJANJE KNJIGE “THE NEW KILLER” I RAZGOVOR SA AUTOROM
subota, 28.april 2012.
15:00, CZKD

“The New Killer” je konverzacioni projekat usmeren ka otvaranju razgovora o klasteru pojmova aktiviranih pojavom bombaša-samoubice.

Od pisama Džeka Trboseka do ekranzovanih poruka ubilačkih samoubica, nazire se zajednička odlika – intencionalno propitivanje državnog autoriteta i kontrole. Međutim, za razliku od serijskog ubice koji je izazvao pozitivan i efektivan razvoj kriminologije, izazov ubilačkog samoubice nije doprineo nikakvoj primetnoj evoluciji. Naprotiv, ubilački samoubica je promenio pravila angažovanja, stvarajući novi set parametara, koji su zapravo vratili državnu primenu zakona na početak. Ova pojava otkrila je slabost kaznenog sistema koji se u velikoj meri oslanja na kaznu kao sredstvo za sankcionisanje počinioca i odvraćanje od kriminala.   

U ličnosti ubilačkog samoubice materijalizuje se potpuno nova vrsta ubice, novi ubica, onaj koji, ubijajući sebe, od svoje smrti pravi oružje za ubistvo drugih. Ovaj akt sadrži kaznu istovremeno sa zločinom stvarajući kaznenu prazninu. Sa ubilačkim samoubicom, pravda se suočava sa uvek-već-mrtvim kriminalcem. On je Džek Trbosek koji nikada ne može biti izveden pred lice pravde.

NAPOMENA: Predavanje/razgovor će biti na engleskom jeziku.

O autoru:

Fadi Toufiq je studirao sociologiju i političke nauke na Libanskom univerzitetu u Bejrutu, i stekao master diplomu iz sociologije i bečelor diplomu iz političkih nauka. Objavljuje članke vezane za politiku urbanu kulturu, medije i modernosti u različitim novinama, časopisima i drugim publikacijama. Neki od njegovih članaka prevođeni su i prenošeni putem različitih inostranih časopisa i internet sajtova, poput Le Courrier International, Bablemed and Documenta magazine. Njegovi skorašnji radovi uključuju:
“The Narrow Land of God” (2005) - knjiga
“Master of the Wall” (2005) – fotografije i tekstovi o grafitima Bejruta, interpretiranim u kontekstu političkih i religijskih podela u Bejrutu.
“The Sky is Not Always Above” (2006) – dokumentarni film napravljen u saradnji sa libanskim rediteljem Mohamad Soueid
“How Nancy Wished that Everything was an April Fool Joke” (2007) – u saradnji sa Rabieh Mroue
“How I made Obama my English teacher” (2008) – predavanje/performans
“It strikes me to what extent we look alike nowadays” – predavanje/performans
“The New Killer” (2010) – rukopis jednosmernog razgovora

KONCERT: SLOBODNI STRUGARI

KONCERT: SLOBODNI STRUGARI
ponedeljak, 30.april 2012.
20:00, CZKD

KONCERT: SLOBODNI STRUGARI

Fuzija etno, ambijentalnog i klasičnog zvuka.

Muzička autentičnost poetike prepoznatljivog, lokalnog peačata i univerzalne tematske inspiracije.

 

Repertoar brižjivo odabranih, umetnički vrednih i duboko smislenih tekstova Momčila Nastasijevića, Milena Mladenovića, Zorana Svejovanovića, Dejana Pretrajkovića i Z. Vukasinovića teče u bezvremenost i bezprostornost sopstvene autentičnosti. Originalni zvuci akustičnih gitara, starih zičanih instrumenata, flaute, gudača i živih udaraljki.

videos

PANEL: U SUSRET 9.MAJU - DANU POBEDE BAD FASIZMOM PANEL: U SUSRET 9.MAJU - DANU POBEDE BAD FASIZMOM
četvrtak, 3.maj 2012.
12:00, CZKD

U četvrtak 3.maja u 12h u CKZD će se održati skup antifašista na temu

U susret 9. maju –dan antifašizma

Govornici:

Radovan Pantović, predsednik Saveza antifašista Srbije

Srdjan Milošević, istoricar (Institut za noviju istoriju Srbije)

Žarko Korać (profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu)

Aleksandar Sekulović, (   član Izvršnog odbora Saveza antifašista Srbije)  

Milivoj Bešlin istoričar (Institut za noviju istoriju Srbije)

Moderator: Borka Pavićević

PREMIJERA PREDSTAVE

PREMIJERA PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" PO TEKSTU MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
petak, 11.maj 2012. − 13.maj 2012.
20:00, CZKD



Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21, Beograd
Miroslav Krleža: IZLET U RUSIJU
Dramatizacija:
Miroslav Belović; Režija: Jovan Ćirilov
PREMIJERA: petak, 11. maj 2012, 20h
REPRIZE: subota, 12. i nedelja, 13. maj. 2012, 20h
_________________________________________________________




Reč je o Krležinom tekstu iz 1926. godine, koji je adaptirao za pozorište Miroslav Belović (1927-2005), a Ćirilov ga je, uz tim saradnika, razvio u savremenu pozorišnu formu. “Izlet u Rusiju” po tome pripada pozorišnom ciklusu “Rizik”, koji CZKD realizuje od 2007. Istovremeno, “Izlet u Rusiju” je i odgovor na post-tranzicione izazove u regionu, čime se bavi projekat “Nove politike solidarnosti kroz kulturu i proizvodnju znanja”.

U predstavi igraju: Milutin Milošević, Vladimir Aleksić, Damjan Kecojević, Marko Janketić, Cvijeta Mesić i Boris Bakal, koji je i u kreativnom timu tog komada, pored Borke Pavićević, Andreja Nosova, Branimira Stojanovića, Vladimira Tupanjca i Tare Tepavac.

Prema navodima Ćirilova, svako novo obraćanje Krleži obogaćuje naše stavove...

“Pokazalo se da se humanije lice socijalizma desilo kod nas upravo zbog prevage nedogmata među našim levičarima, uz Krležinu polemičku potporu i logiku. Značaj njegovih stavova prema buržoaziji i filistarstvu vraća se kao neupitno bitan upravo ovih naših dana ponovne prvobitne akumulacije, kad su liberalno građansko društvo i njegov kapital sudbinski zakucali na vrata našeg morala u svoj svojoj malograđanskoj nesavršenosti i bezočnosti. Kao na karikaturama predratnog Pjera Križanića, nemačkog ekspresioniste Georga Grosa ili u nepoštednim polemikama Miroslava Krleže", naveo je Ćirilov, koji potpisuje i scenografiju predstave “Izlet u Rusiju”.

Prema navodima Aleksandra Flakera (Krležijana), “Izlet u Rusiju” bio je 1926. godine knjiga sa izrazitom referencijalnom i spoznajnom funkcijom: pisanje u polemici s “lažnim i tendencioznim vestima о sta¬nju u Rusiji” i motiviranje odbranom “logike ruske koncepcije od svih mogućih naših piskarala”. Ali njen autor nije spreman da se podredi zadacima političke propagande i “ne oseća potrebe da odstupi od istine”, s tim što njegova “istina” nije ni eksplicitno politička ni političko-ekonomski “statistička”, već ponajpre umetnička: “Više od statistike, me¬ne su na tom putu interesovali ljudi, ljudski odnosi, gibanja, pokreti, rasvete, dinamika, klima. Ja sam gledao ruske crkve i - dopustite mi da budem sen¬timentalan - slušao šum vetra u borovini i mislio o kulturnim problemima više, nego о statistikama”.

Upravo je taj stav, prema navodima Flakera, osigu¬rao Krležinom putopisu trajnu umetničku vrednost i nadmoćno mesto u nizu putopisa evropskih književnika о SSSR-u.

Predstava “Izlet u Rusiju”, posle beogradske premijere i dve reprize 12. i 13. maja, biće izvedena u Prištini, Tuzli, Zagrebu i drugim gradovima u regionu.

Kostimografi su Angelina Atlagić i Dejan Pantelić, dok muziku i dizajn zvuka potpisuje Vladimir Pejković.

Produkcija “Izlet u Rusiju” pripremana je u koordinaciji sa Festivalom 1 pisca “Krleža: san o drugoj obali” Kulturnog centra Beograda, koji će od 10. maja do 10. juna, u saradnji sa kolegama iz Zagreba, biti prilika za svojevrsnu rekapitulaciju složenog intelektualnog i interkulturnog odnosa na relaciji umetnik - grad, hrvatska književnost / kultura - srpska književnost / kultura, modernizam / avangardizam - postmodernizam... u svetlu aktuelnih teorijsko-metodoloških shvatanja literature, kulture, estetike, ideologije i politike.

“Izlet u Rusiju” deo je i dvogodišnjeg projekta “Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja” kojim se podstiču i osmišljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu. Saradnja i razmena u oblasti istraživanja u kulturi i umetničkoj produkciji između stvaralaca u Prištini, Tuzli, Zagrebu i Beogradu, deo je sveobuhvatnog istraživačkog poduhvata (2011-2012), na kojem rade CZKD iz Beograda, Multimedia Centar iz Prištine, Centar “Grad” iz Tuzle i Bacači sjenki iz Zagreba.

Postavljajući pitanje solidarnosti i zajedništva na Balkanu, partneri i učesnici u tom projektu traže puteve za prevazilaženje provincijalizma, izolacionizma, jednoumlja i nacionalizma koji dominiraju u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije i u tom procesu - ponovnim čitanjima, raspravama i scenskim izvođenjima, pozivaju se na, danas marginaliziovane, ideje solidarnosti i zajedništva hrvatskog i jugoslovenskog pisca Miroslava Krleže. U kontekstu savremenog života, povezuju naučna sa umetničkim istraživanjima - istorije kulture, književnosti, društva.

Predstava “Izlet u Rusiju” kruna je saradnje CZKD-a i partnera u promišljanju angažovanog teatra u inače oskudnoj nezavisnoj kulturnoj produkciji.

Predstava “Izlet u Rusiju” pripada i pozorišnom ciklusu “Rizik”, višegodišnjem procesu kojim se, kroz seriju produkcija, javnih čitanja i scenskih postavki, preispituju različite pozorišne forme i inicira kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Takođe, ukazuje na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi kulturne politike i istražuje puteve umetnosti koja sopstveni autoritet ne podređuje raspodeli unutar hijerarhije moći.

Počev od 2007. godine, na scenama CZKD-a, Beogradskog dramskog pozorišta i Magacina u Kraljevića Marka, izvedene su drame “Evropa”, “Žena-bomba” i “Rio bar” Ivane Sajko, u režiji Bojana Đorđeva; triptih scenskih čitanja “Srpski Faust i drugi citati” Tanje Simić-Berclaz u postavci zagrebačkog kolektiva Bacači Sjenki, zatim “Soba na Bosforu, centralni zatvor, leti u goru kao ptica” i “Urlike Majnhof” Biljane Jovanović u dramaturškoj i scenskoj rekonstrukciji Zlatka Pakovića, drama “Kopile” Zorice Jevremović, u režiji Anje Suše, te “Gospođa Olga” Milutina Bojića, u postavci Zlatka Pakovića.

Realizaciju tih programa CZKD-a podržavaju i omogućuju Evropska unija - Projekat “Podrška civilnom društvu” (EU-IPA), Švajcarski kulturni program (SCP) i Evropska kulturna fondacija (ECF), kao i Gradski sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kuture Srbije.

Odlomak iz teksta Miroslava Krleže “Izlet u Rusiju” (1926)

Što smo sada? Austrija je propala, dakle Austrijanci više nismo. Srbi nismo jer čemu da lažemo da jesmo kad nismo! Jugoslaveni nismo, jer ako je Jugoslavenstvo ono što hoće vojvoda Stepa Stepanović ili jedan od jugoslavenskih monopolista Jurica Demetrović, kо pametan može da je danas s njima zajedno Jugoslaven? Preostaje nam dakle da pospemo glavu pepelom i da se vratimo pod okrilje tog neverоvatnog i popljuvanog Hrvatstva, kome Stipica Radić drži jednu te istu pijanu zdravicu već trideset godina.

(Hteo sam najpre da kažem Kinezu, da uopće nemam nikakve narodnosti. Da pripadam jednoj jezičnoj oblasti što se još nije iskristalizovala. I to mi je bilo na umu da mu lažem da sam Srbin. On će se onda pokloniti mome Srpstvu, izreći nekoliko komplimenata na čast "naše srpske artilerije" i sve će zauzeti jedan međunarodno skladan oblik u smislu ženevske lige naroda).





……………………………………………………………………………………………………………………………..
Miroslav Krleža
IZLET U RUSIJU


Dramatizacija: Miroslav Belović

Režija: Jovan Čirilov

Dizajn: Angelina Atlagić
Muzika i dizajn zvuka: Vladimir Pejković
Scenski pokret: Marija Janković
Asistent reditelja: Andrej Nosov
Asistent dizajnerke: Dejan Pantelić
Svetlo: Milan Kolarević
Montaža arhivskog materijala i video-dokumentacija: Vladimir Tupanjac, Ivica Đorđević
Foto-dokumentacija: Srđan Veljović

Uloge:
Sergej Mihajlovič Vrubelj, bivši admiral ruske carske flote: Damjan Kecojević
Barunica:  Cvijeta Mesić
Karl Difenbah, generalni direktor exportne kuće u Hamburgu: Vladimir Aleksić
Dr. Fridrih Ajnštagler, njegov tajnik i budući zet:  Marko Janketić
Vu-San-Pej: Boris Bakal
Miroslav Krleža, književnik: Milutin Milošević
Pijanist: Vladimir Pejković

Kreativni tim: Borka Pavićević, Boris Bakal, Vladimir Tupanjac, Branimir Stojanović, Tara Tepavac (asistentkinja)

 

Organizacija: Ana Isaković


Press kontakt: Ana Isaković, 065 6967524, anaisakovic@czkd.org
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd,
Tel/Faks: 011 3610270, 3610954 info@czkd.org www.czkd.org
________________________________________________________
___


 

images
Nove politike solidarnosti
DARKO SUVIN „MEMOARI JEDNOG SKOJEVCA“ – JAVNO ČITANJE I DISKUSIJA DARKO SUVIN „MEMOARI JEDNOG SKOJEVCA“ – JAVNO ČITANJE I DISKUSIJA
subota, 12.maj 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na javno čitanje “Memoara jednog Skojevca” i diskusiju sa Darkom Suvinom.

Darko Suvin je pisac, naučnik, kritičar i pesnik, rođen u Zagrebu. Bio je profesor engleske i komparativne književnosti na Univerzitetu McGill, sada je profesor emeritus i član kanadske Akademije nauka i umetnosti. Bio je potpredsednik Union Internationale des Théâtres Universitaires, urednik dva naučna časopisa, potpredsednik International Brecht Society, počasni stipendista četiri univerziteta, stipendista fondacije Humboldt od 1996. do 2000, gostujući profesor na deset severno-američkih i evropskih univerziteta. Napisao je trinaest knjiga o utopiji i naučnoj fantastici, komparativnoj književnosti i dramaturgiji (posebno o Brehtu i Japanu), teoriji književnosti i pozorištu, kulturnoj teoriji i stotine članaka. Objavio je tri knjige poezije, za koje je nagrađivan u SAD-u i Kanadi. Posljednjih deset godina najviše se bavi političkom epistemologijom. U njegove aktuelne knjige spadaju filozofski eseji prikupljeni pod naslovom Gdje smo? Kuda idemo? Za političku epistemologiju spasa objavljeni 2006 u Zagrebu i Naučna fantastika, spoznaja, sloboda objavljena 2009 u Novom Sadu (urednik D. Ajdačić, SlovoSlavia) i Defined by a Hollow: Essays on Utopia, Science Fiction, and Political Epistemology (Peter Lang Verlagsgruppe) u Londonu 2010.

delegirani javni prostor
VOICE FOR CHANGE
ponedeljak, 14.maj 2012.
11:00, CZKD

delegirani javni prostor
DARKO SUVIN: PRISTUP KLASNIM ODNOSIMA U JUGOSLAVIJI 1945-75 DARKO SUVIN: PRISTUP KLASNIM ODNOSIMA U JUGOSLAVIJI 1945-75
ponedeljak, 14.maj 2012.
19:00, CZKD

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na javno predavanje Darka Suvina

PRISTUP KLASNIM ODNOSIMA U JUGOSLAVIJI 1945-75

 

Tekst Yugoslavia, a Double Singularity: An Overview of Class Relationships in S.F.R.Y. 1945-75 možete naći na sajtu Učitelja Neznalice i njegovih komiteta.



Darko Suvin je pisac, naučnik, kritičar i pesnik, rođen u Zagrebu. Bio je profesor engleske i komparativne književnosti na Univerzitetu McGill, sada je profesor emeritus i član kanadske Akademije nauka i umetnosti. Bio je potpredsednik Union Internationale des Théâtres Universitaires, urednik dva naučna časopisa, potpredsednik International Brecht Society, počasni stipendista četiri univerziteta, stipendista fondacije Humboldt od 1996. do 2000, gostujući profesor na deset severno-američkih i evropskih univerziteta. Napisao je trinaest knjiga o utopiji i naučnoj fantastici, komparativnoj književnosti i dramaturgiji (posebno o Brehtu i Japanu), teoriji književnosti i pozorištu, kulturnoj teoriji i stotine članaka. Objavio je tri knjige poezije, za koje je nagrađivan u SAD-u i Kanadi. Posljednjih deset godina najviše se bavi političkom epistemologijom. U njegove aktuelne knjige spadaju filozofski eseji prikupljeni pod naslovom Gdje smo? Kuda idemo? Za političku epistemologiju spasa objavljeni 2006 u Zagrebu i Naučna fantastika, spoznaja, sloboda objavljena 2009 u Novom Sadu (urednik D. Ajdačić, SlovoSlavia) i Defined by a Hollow: Essays on Utopia, Science Fiction, and Political Epistemology (Peter Lang Verlagsgruppe) u Londonu 2010.

delegirani javni prostor
 OTVARANJE IZLOŽBE I PROMOCIJA KNJIGE: OTVARANJE IZLOŽBE I PROMOCIJA KNJIGE: "TRAGANJE ZA GRADOM" ĐORĐA BOBIĆA
četvrtak, 17.maj 2012. − 22.maj 2012.
19:00, CZKD

Izdavačka kuća ORION ART i CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU vas pozivaju na promociju knjige  Traganje za gradom autora Đorđa Bobića izdate povodom pedeset godina rada i Izložbu njegovih projekata.

Knjiga „Traganje za gradom“ je pogled na rad Arhitekte Đorđa Bobića u proteklih pedeset godina. Izabrani projekti i tekstovi nastali u proteklih pola veka traganja (za gradom) prikazani su redosledom po godinama kako su stvarani, u izvornom obliku prvog pojavljivanja. Na stranicama knjige su zabeleženi odgovori na pitanja i teme koje su iz godine u godinu, presretale Arhitektu i cilj je da čitalac kad zaklopi poslednju stranicu dokona, bez pretenzije da taj model bude i pravilo, da Arhitektura nastaje uvek neumitno zavisna od kulturnog modela, ekonomske moći i političkog opredeljenja zajednice, pravila društvenog sistema, ideoloških uzansi, estetskih normi, zatečenog nasleđa, vrednosti prirodnog okruženja i pre svega potreba ljudi i da se van toga Arhitektura ne može ni dogoditi.  

Arhitekta je tragao (za gradom) u okolnostima koje su se neprekidno i radikalno menjale, izmenjeno okruženje je uvek i iznova bilo novi izazov, zato su odgovori do kojih je dosezao na isto pitanje o gradu iz dekade u dekadu često sasvim drugačiji. Tačka oslonca, uporište odakle je polazio i gde se uvek mogao vratiti da bi predahnuo pre novog koračanja i koje nije podlegalo promenama je težnja da nađe put, uverenje da ta staza postoji, ka Arhitekturi koja je autentični deo okruženja, održiva i korisnicima prihvatljiva ali i sledbenicima koji će tek doći i koji će zatečeno i nasleđeno moći da prilagode svojim potrebama. Ako čitalac na stranicama ove knjige pročitavši je nađe tu poruku tada je pedeset godina traganja (za gradom) bilo vredno uloženog truda, ne samo Arhitekte, već i svih sagovornika, podržavaoca i oponenata bez čijeg učešća traganje ne bi imalo svrhu i ne bi bilo moguće.

Đorđe Bobić

Pridružio se Beograđanima 1939. godine u Kraljevini, pred početak Drugog svetskog rata. Kad je ta nevolja minula, školovao se u Beogradu, maturirao u Petoj beogradskoj gimnaziji, kod Tašmajdana. Studirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i ponet mladenačkom radoznalošću započeo Traganje Za Gradom. Diplomu je stekao 1965. godine i otišao u Pariz, gde je radio arhitektonske poslove a posle studentskih demonstracija, 1969 godine, vratio se u Beograd. Od tada, do 1988. godine radio je u IAUS-u, Zavodu za izgradnju grada i Centru za planiranje urbanog razvoja - CEP-u. Sledeće godine osnovao je i vodio Preduzeće za Arhitekturu „Slavija biro“ gde je obavio najveći deo urbanističkih i arhitektonskih zadataka poverenih mu radi obnove i održanja planete. I tako sve do 2004 kada ga je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, pozvao da vrši dužnost Glavnog arhitekte grada Beograda, prihvatio je i činio to do 2008. godine. Posle toga je opet bio samo Arhitekta.

U pola veka uradio je preko 250 urbanističkih i arhitektonskih projekata i studija, učestvovao na 50 javnih konkursa, dobio 35 nagrada od kojih su 12 bile Prve, prema njegovim projektima izgrađeno je 55 objekata u Beogradu, Jugoslaviji i Rusiji, pisao je o Beogradu što je objavljeno u knjizi „Beleženje po Beogradu“.

Za prilježan rad, počastvovan je 1997. i 1998. godine Velikom godišnjom nagradom Ruske akademije arhitekture i Velikom srebrnom medaljom Saveza arhitekata Rusije.
 
Traganje za gradom i dalje traje.

_______________

 


 

 

 

DANI SARAJEVA U BEOGRADU: Sarajevski ratni teatar (SARTR): DANI SARAJEVA U BEOGRADU: Sarajevski ratni teatar (SARTR): "1984"
utorak, 22.maj 2012.
20:00, CZKD

DANI SARAJEVA U BEOGRADU:

U adaptaciji Orvelovog romana „1984“, Vinston Smit, službenik u ogromnoj totalitarnoj mašineriji superdržave Okeanije, počinje razmišljati svojom glavom. U gomili uniformisanih lica koja tvore društvenu strukturu Okeanije, Vinston upoznaje slično mišljenje: Juliju. Njih dvoje, post-apokaliptični Adam i Eva, staju na čelo borbe protiv totalitarizma Okeanije, na čijem je čelu polu-mitski vođa Veliki Brat.
Džordž Orvel je ovim romanom još 1948. nazreo budućnost koju ćemo živeti. No, nije proročko jedino što kod Orvela opčinjava. Njegova sposobnost da univerzalne i večne političke probleme društva uoči i secira je neprevaziđena.
Ova predstava progovara kako orvelovska vizija sveta konotira sa našim vremenom.

Režija: Benjamin Bajramović i Jasenko Pašić
Igraju: Jasenko Pašić, Amila Terzimehić i Benjamin Bajramović
Stručni saradnik: Dino Mustafić
Dramaturzi: Dragan Komadina i Adnan Lugonić
Video: Edita Gazibara
Dizajn lutaka: Naida Begović i Neira Sinanbašić
Ton i svjetlo: Sretko Vujić i Irhad Hodžić
Garderoba: Hava RedžIć

delegirani javni prostor
NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: MENI TREBA OVDE JEDNA ZEMLJA! NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: MENI TREBA OVDE JEDNA ZEMLJA!
sreda, 23.maj 2012. − 24.maj 2012.
18:30, CZKD


“Šta će meni jedan tamo mesec, meni treba ovde jedna zemlja”
Miroslav Antić, Garavi sokak

“Nove politike soidarnosti”: Meni treba ovde jedna zemlja
Društvena kohezija, studija slučaja: kultura kao simptom uključenja/ isključenja Roma u novim državama i društvima u regionu

23.maj
18.30 Izložba dečijih radova sa likovnih radionica koje "Grupa IDE" izvodi u Dnevnom centru za decu uključenu u život i rad na ulici, Novi Beograd.
19h Predstava “Yue Medelin Yue”, režija Blerta Rrustemi, po tekstu Jetona Neziraja
21h Diskusija: Socijalni i politički kontekst kulturne produkcije Roma u regionu”
Učestvuju: Borka Pavićević, Jeton Neziraj, Jovan Ćirilov, Đokica Jovanović, Zoran Tairović, Osman Balić, Danijel Ramadanovik, Vladimir Tupanjac, Dragana Jovanović; ko-moderatori: Zoran Jovanović,  Ana Isaković; prevod, čitanje i ko-moderacija: Kujtim Paçaku


24.maj
12h Prezentacije savremene kulturne produkcije Roma
Učestvuju: Zoran Jovanović, Jovan Ćirilov, Zoran Tairović, Osman Balić, Vladimir Tupanjac, Nebojša Petrović; prevod, čitanje i moderacija: Kujtim Paçaku


Analizom i rekapitulacijom iskustva zajedničke produkcije u okviru projekta Nove politike solidarnosti, prezentacijom planiranih budućih aktivnosti, tim projekta će sa aktivistima, kulturnim radnicima i inicijativama iz Beograda, Novog Sada, Niša i Prištine razmatrati koje su mogućnosti uticaja kulture na jačanje društvene kohezije. Imajući u vidu da je tokom “Dekade Roma” još primetnija diskriminacija i pojačavanje rasističkih odnosa prema Romima, u poređenju sa prethodnim stanjem nevidljivosti, kulturu treba posmatrati kao polje koje ne treba da bude mesto amortizacije, već artikulacije društvenog odgovora na ovaj problem. Istorijat skandala i reakcija koje je romska kulturna proizvodnja i njena vidljivost doživela otvara pitanje latentnog, imanentnog i manifestnog rasizma u društvima Srbije i Kosova, i na zadatak kulture da učestvuje u procesu repolitizacije, čemu teži i projekat i platforma Nove politike solidarnosti. O uslovima i rezultatima rada kulturnih inicijativa Roma govoriće kulturni radnici i aktivisti, čime će se uspostaviti mogućnost za artikulisanje zajedničkih strategija u procesu društvene kohezije.



“Yue Medlin Yue” je najnovija drama pisca Jetona Neziraja, tragikomedija apsurda čiji je fokus na romskoj porodici koja je silom izbačena iz Nemačke. U novoj realnosti, porodica se susreće sa izazovima novostvorene države. Romska devojčica, Medelin, jednog dana upada u rupu koju je napravila građevinska firma. I dok se devojka u komi bori za život, njen otac, bori se za pravdu, suočavajući se sa birokratama, biznismenima, policajcima I radnicima ambasade. Ovo je politička drama o haotičnom posleratnom Kosovu, ali pre sevga, ovo je drama o neželjenim Romima u Evropi.Mimo uobičajenih stereotipa o Romima, egzotizacije koja obično prati romske teme, Yue Medelin Yue je inteligentna drama koja daje sjajan pregled emotivnog procesa kroz koji prolaze hiljade Roma u Evropi, tokom nasilnih procesa repatrijacije.
“Yue Medlin Yue”: Jeton Neziraj, autor; Blerta Rrustemi, rediteljka; Anisa Ismaili, glumica; Fisnik Sykaj, glumica; Kujtim Pacak, glumac; Fitore Broqi, glumica; Bajram Kinolli, glumac; Skender Latifi, majstor svetla; Kushtrim Hoxha, glumac.

 

Zvuk i kompozicija: Susanna Tognella, Gabriele Marangoni.

cena karte: 500 din

Ovaj program podržali su Fond za otvoreno društvo, Švajcarski program za kulturu i EvropskaUnija (IPA).

images
Nove politike solidarnosti
JUGOREMEDIJA, DEO DRUGI: RADNIČKE BORBE U SRBIJI JUGOREMEDIJA, DEO DRUGI: RADNIČKE BORBE U SRBIJI
četvrtak, 24.maj 2012.
19:00, CZKD

“Jugoremedija, deo drugi… - Radničke borbe u Srbiji” je hronološka publikacija koja je obuhvatila događanja u zrenjaninskoj fabrici lekova Jugoremediji AD u periodu od maja 2011. godine, do poslednje nedelje meseca marta 2012. godine. Ova knjiga je objavljena u okviru projekta “Radna mesta, stvarati ili prodati”, podržanog od strane Rosa Luxemburg Stiftunga.

Publikacija je direktan nastavak knjige: Radno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji, dr Nebojše Popova koja je izdata prošle godine juna meseca.

Za razliku od prve knjige, nova publikacija se bavi samo sudbinom zrenjaninske “Jugoremedije”, jedine fabrike u Srbiji koja je odolela tržišnoj privatizaciji i većinskim delom je još uvek u vlasništvu malih akcionara.

Knjiga svedoči o pokušaju dela izvršne vlasti da uništi fabriku lekova Jugoremediju iz Zrenjanina. Fabrika je posle raskinute, protivzakonite privatizacije vraćena u vlasništvo akcionara koja je 01. marta 2007. godine, na Skupštini akcionara postavila radničko-akcionarku upravu nad fabrikom. Nakon pet godina, radnička uprava je implementirala smernice dobre proizvođačke prakse po evropskim standardima koja je zakonom bila obavezujuća za sve farmaceutske kuće u Srbiji i kada je fabrika konačno trebala da počne sa radom, “nevidljiva ruka” tržišne države, 2011. godine pokreće zahtev o novoj privatizaciji Jugoremedije, potpuno ignorišući uspon akcionarstva te se uvode prisilne mere koje remete rad i opstanak ove fabrike.


Izdavač knjige je Udruženje građana Ravnopravnost iz Zrenjanina

Knjigu priredio: Profesor Slavko Golić

Urednik: Branislav Markuš

Dizajn korica i grafičko uređenje: Robert Fai

Stručno tehnička podrška: dr Nebojša Popov, Milenko Srećković - Pokret za Slobodu, Jelena Lukić, Sonja Dragić, Danijela Fai i mnogi drugi.

delegirani javni prostor
INCEST TRAUMA CENTAR: DESETI JAVNI ČAS: REŠAVANJE SLUČAJEVA NASILJA NAD DECOM -REAKCIJA ŠKOLE INCEST TRAUMA CENTAR: DESETI JAVNI ČAS: REŠAVANJE SLUČAJEVA NASILJA NAD DECOM -REAKCIJA ŠKOLE
utorak, 29.maj 2012.
13:00, CZKD

EDUKATIVNI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA – BEOGRAD
"OD KLASIČNE DO 3D INTERNET UČIONICE"
 
 
DEVETI I DESETI JAVNI ČAS PROTIV NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA
ZA RUKOVODIOCE ŠKOLA, NASTAVNO OSOBLJE, TIMOVE ZA ZAŠTITU DECE OD NASILJA, STRUČNE SARADNICE/KE
 
TEMA:
 
REŠAVANJE SLUČAJEVA NASILJA NAD DECOM -REAKCIJA ŠKOLE

ULAZ SLOBODAN!
Javne časove vode: Dr. Ljiljana Bogavac i Dušica Popadić.


INCEST TRAUMA CENTAR – BEOGRAD JE NOSILAC KAMPANJE SAVETA EVROPE “1 OD 5” PROTIV SEKSUALNOG NASILJA, ZA REPUBLIKU SRBIJU. U OKVIRU KAMPANJE REALIZUJEMO  NAJNOVIJI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA  - BEOGRAD U 2012. GODINI ZA DECU, ADOLESCENT(KINJ)E, RODITELJE, VASPITAČ(IC)E, NASTAVNICE/KE, PROFESIONALCE RAZLIČITIH PROFILA I DONOSIOCE ODLUKA! CIKLUS PREDSTAVLJA DEO AKTIVNOSTI U OKVIRU INICIJATIVE INCEST TRAUMA CENTRA  -  BEOGRAD ZA UVOĐENJE TEME NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA U ŠKOLSKI NASTAVNI PLAN I PROGRAM I RELEVANTNE UDŽBENIKE (INICIJATIVA JE ZAPOČELA 2007. GODINE).  VIDEO
SNIMAK JAVNIH  ČASOVA JE DOSTUPAN NA  www.incesttraumacentar.org.rs  DA
ZAPOSLENI U OBRAZOVANJU, OD VRTIĆA DO FAKULTETA, PREUZMU MODEL
UČENJA ŠIROM SRBIJE!
 

DAKLE, MI VEĆ ODRŽAVAMO ČASOVE I UČIMO O TEMI NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA!


NAJNOVIJE KRATKE FILMOVE IZ VIDEO PRODUKCIJE INCEST TRAUMA CENTRA -BEOGRAD - TRIPTIH "NASILJE NAD DECOM KROZ ISTORIJU" POGLEDAJTE SAD NA:
 

Prošlost
http://www.incesttraumacentar.org.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=60:pro%C5%A1lost&Itemid=155&lang=sr

Sadašnjost
http://www.incesttraumacentar.org.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=61:sada%C5%A1njost&Itemid=155&lang=sr

Budućnost
http://www.incesttraumacentar.org.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=62:budu%C4%87nost&Itemid=155&lang=s
 
 
INCEST TRAUMA CENTAR - BEOGRAD
JE U 2011. GOD. FINALISTA GODISNJE NAGRADE “PRiZNANJE” DRUSTVA SRBIJE ZA ODNOSE S JAVNOSCU U KATEGORIJI "KOMUNIKACIJA U NEPROFITNOM SEKTORU"
 
"PREKINIMO CUTANJE!" BY ALEKSANDRA KOVAC U NASOJ KAMPANJI  "JA KOJU / KOJEG NIKO NE POZNAJE" SLUSAJTE NA
www.incesttraumacentar.org.rs
 
NAGRAÐEN FILM INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD  "NOVO JE DA SAM BILA ZLOSTAVLJANA" SPREMAN ZA VAŠ ZA DOWNLOAD U Rubrici „Videoteka“ na www.incesttraumacentar.org.rs
 
WINNER OF THE STATE EXCELLENCE AWARD - MOVIE OF THE INCEST TRAUMA CENTER - BELGRADE "HAVE I TOLD YOU I'VE BEEN ABUSED?" AVAILABLE NOW FOR DOWNLOAD in the Section „Videotheek“ on www.incesttraumacentar.org.rs
 
Incest Trauma Centar - Beograd
Macvanska 8, 11000 Beograd, Srbija
Tel./fax: 011 386 13 32
E-mail: itcentar@EUnet.rs

delegirani javni prostor
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE

BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
sreda, 30.maj 2012.
19:00, CZKD

 

Björn Mossberg, šef odeljenja za razvoj Ambasade Švedske u Beogradu, je autor ove izložbe fotografija. Na njoj je prikazano 1oo fotografija Srbije. Ove fotografije su nastale tokom njegovih mnogobrojnih puteva kroz Srbiju. One prikazuju prirodu, ljude i običaje viđene iz ugla znatiželjnog svetskog putnika. Fotografije će biti izložene u Centru za kulturnu dekontaminaciju od 31.maja do 1.juna

delegirani javni prostor
TREĆI FESTIVAL NESVRSTANOG STRIPA: NOVO DOBA: TREĆE DOBA -ZLATNO DOBA TREĆI FESTIVAL NESVRSTANOG STRIPA: NOVO DOBA: TREĆE DOBA -ZLATNO DOBA
utorak, 5.jun 2012. − 8.jun 2012.
18:00, CZKD

Treći festival nesvrtanog stripa Novo Doba
Treće doba – zlatno doba

5. jun
Centar za kulturnu dekontaminaciju

18h Projekcija dokumentarnog filma Želimira Žilnika Jedna žena – jedan vek, 2011.
Trajanje: 110 minuta.
Kroz sliku jednog veka života žene heroja, otvaraju se retko pominjani segmenti eks jugoslovenskih intelektualnih i ideoloških lavirinata kroz koje se prolazilo u stvaranju i propadanju 8 država u kojima je živela – Austrougarska, Kraljevina Italija, Kraljevina SHS, NDH, FNRJ, SFRJ, Hrvatska, Srbija.

20h Otvaranje festivala: svečani koncert
Hor Doma penzionera “Bežanijska kosa”
Mešovita grupa pevača “Ima dana” Gerontološkog kluba Čukarica


20.30h Otvaranje izložbi
Frémok
Frémok je izdavačka kuća iz Brisela nastala 2002. godine kao rezultat spajanja dve izdavačke kuće, Amok iz Francuske i Fréon iz Belgije. Svoju izdavačku aktivnost baziraju isključivo na avangardnim tendencijama u stripu u opoziciji prema kodovima i praksi strip izdavaštva glavnog  toka. Naglasak je na različitim formatima, likovnim tehnikama i narativnim formama. Značajni primeri toga su drvorezi Olivier Depreza, slikarski pristup Alexandre Barbiera ili bakropisi Frédéric Cochéa. Frémok se kroz svoja brojna izdanja etablirao kao jedan od najznačajnijih evropskih strip izdavača u domenu eksperimentalnog i avangardnog stripa.
www.fremok.org
 
Ilan Manouach
Strip autor i muzičar iz Grčke koji se etablirao kao jedan od najznačajnijih mlađih autora avangardnog stripa u Belgiji, gde je boravio duže vreme. U belgijskoj izdavačkoj kući 5ème Couche objavljuje strip albume, albume crteža i ilustracija i prozna dela, obeležena autorskim i eksperimentalnim pristupom i profinjenim grafičkim izrazom.
www.ilanmanouach.com

Sito štampa
Fanzin Ceger: Novo Doba
Fanzin Ceger štampa logo festivala Novo Doba na vašim majicama zlatnom bojom. Ponesite majice sporskih klubova, škola baleta, junaka iz crtanih filmova – od Štrumpfete do Paje Patka. Ne budite lenji, pregledajte ormare, ponesite majice stare, ne trošite pare.

21h Koncert

Ilan Manouach (GR) i Matt Carlson ( Portland, SAD)
Eksperimentalni “one time” improvizirani duo. Saksofon i elektronika!
soundcloud.com/matt-carlson

Halbstar & Umbra
Sci fi: jednoga dana cela vasiona će se skupiti, doći kod Zemljana i reći – prestanite više da nam dosađujete, ne želimo da komuniciramo sa vama. Marsovci su morali da zatrpaju kanale zbog vas. Samo njuškate, njuškate unaokolo...
www.halbstarandumbra.yolasite.com


KC Rex

16 – 18.30h Radionice
KidsPatch  FUNzin studio
I ove godine KidsPatch, u saradnji sa Festivalom Novo Doba, organizuje radionice za decu iz oblasti stripa, ilustracije i grafičke umetnosti. Deca će imati prliku da sa gostima festivala – strip crtačima kao što su Dunja Janković (HR/SAD), Miro Župa (HR) i Danilo Milošev Wostok (RS) kreiraju specijalno dizajnirane fanzine i stripove.
 
Prijave za radionice od 30. maja na mejl kids@dis-patch.com
Broj učesnika radionica biće ograničen.
 www.kids-patch.com

 
6. jun
KC Rex

17h KidsPatch
Javna promocija FUNzina i originalnih ilustracija sa radionice
www.kids-patch.com

18.30h Projekcija filmova
Dokumentarni filmovi Luigia Contea – Crack! Festival 2009 i Novo Doba

20h Razgovor
Samit Fijuk mreže
Organizatori Škver art project-a (Hrvatska), Crack fumetti dirompenti (Italija), ACC Metelkova Mesto (Slovenija) i Novo Doba festivala (Srbija) učestvuju u diskusiji o uslovima rada autonomne, nesvrstane, nezavisne strip scene, o urednicima, festivalima, izdavačima i ostalom đubretu iz slivnika savremenog evropskog društva.

20.30h izložba
Anna Ehrlemark: The invisible hand / Nevidljiva ruka
Strip autorka, majka desetoro, vredna i marljiva sekularna protestantkinja iz Švedske koja radi na relaciji Skredsvik-Stokholm-Ljubljana-Beograd. Od nedavno dosta vremena provodi uz Očajnu Bogatu Staru Kučku, Zombi curu, reality televiziju i boisapiens inženjering.
www.ehrlemarken.se

Sito štampa
Fanzin Ceger: Anna Ehrlemark
Fanzin Ceger štampa rad Anne Ehrlemark – Face. Štampamo belom bojom jer ste vi to tražili, vi koji samo crne majice nosite, kojima je to stil. Dođite u velikom broju da popijemo po koju.

21h Koncert
Sporay
Sporay je muzički projekat koji kombinuje organske akustične lupove, nojz i sintetizovane tonove. Duo čini bračni par iz Portlanda – eksperimentalna nojzerka Eva Aguila i konceptualni kolažista Brock Fansler. U slobodno vreme Eva i Brok koproduciraju televizijski program Experimental 1/2 Hour – prikaz lokalnih i internacionalnih umetnika.
sporayband.com


7. jun
Kulturni centar GRAD

14h Radionica
Fijuk laboratorija – radionica scenografije, VJ-inga i video efekata
Gosti festivala i svi zainteresovani su pozvani da udruže snage naprave megalomanijački scenski dizajn za večernji koncert – uključujući kulise, maske, 3D površine, vizuelne projekcije i video sintisajzere. Experimental 1/2 Hour iz Portlanda donose svoju opremu preko Atlantika kojom se možete igrati. Anna Ehrlemark i Dunja Jankovic se kriju u pozadini.

20h Otvaranje izlozbe
Miro Župa
Vajar, Komikaza i vodeći haiku-strip autor iz Splita. Proročanski nonsens iz njegovih stripova prelio se u kolektivnu svijest Hrvata. Saznajte zašto!
Izložba realizirana u koprodukciji sa zagrebačkim Komikazama.
www.komikaze.hr

Sito štampa
Fanzin Ceger: Miro Župa
Fanzin Ceger štampa rad Mira Župe crnom bojom na majicama poznatih svetskih brendova – što skuplje to bolje, majice koje vam šalju rođaci iz prvog sveta.

21h Koncerti
Kopy Kat Killah
Kopy Kat Killah je hard-core, muški reper u telu bele devojke sa bogatim roditeljima. Od toga ima dosta unutrašnjih sukoba, a i dosta dobrih stihova i bitova. Sa njenim bendom The Wannabes i njihovim bendom The Wannabes’ Wannabe-Bop Band, sigurno ćeš hteti da mrdneš dupetom. Hip-hop bez semplova, uživo!
www.kopykatkillah.blogspot.com

Crno Dete
Elektronska muzika zasnovana na rifovima, odsvirana pomoću električne gitare, bubnjeva i gitarskih efekata.
www.endless-sustain.com

Transeen
Bend je nastao u Sao Paolu 2000. godine. Sačinjavaju ga Ron i Roko, dvojica basista srpskog porekla s Kosova, koji su svoje muzičko umeće stekli svirajući za potrebe prvenstveno američke porno industrije i etiketa kao što su Evil Angel, Dark Angel, Klub Jenna, Amateur XXX, Doghouse i posebno Zero Tolerance. Njihovi originalni saundtrekovi za neke od najvećih filmskih hitova kombinuju fanki, disko, RNB i džez.
www.transeen.blogspot.com
 

8. jun
Inex film

15h – 04h
Tokom celog dana za muzički ugođaj brine se naš čovek Marko Krojač koji trenutno živi u Berlinu.

15h Buvljak
Mali sajam teško nabavljivih i egzotičnih underground trofeja iz oblasti stripa, muzike i grafike, što domaćih a što tuđinskih. Jedinstvena prilika da konačno nabavite to što vam treba.

Izložbe
Czentrifuga
Czentrifuga je sitoštamparsko društvo iz Berlina. Održavaju otvorene radionice, sarađuju sa Unterdruck (društvom koje se bavi beskućnicima i kulturom ulice), organizuju prvi internacionalni štamparski i performerski festival sa fokusom na sirovu kulturu i neprofitne projekte. Stvaraju zajednička izdanja, knjige, dokumente vremena, nalepnice, plakate, vrednosne papire, akcije i postavljaju izložbe.
www.czentrifuga.soup.io

Vétomat
Međunarodni levoruki projekat iz Berlina baziran na kolektivu od oko 15 ljudi. Organizuju radionice sitoštampe, narodne kuhinje, projekcije filmova i popravke kompjutera.
www.vetomat.net
www.vetodruck.blogspot.com

Mathieu Desjardins
Izložba plakata
Jedinstveni ilustrator iz Bordoa (Francuska) sa svojstvenim grafičkim izrazom: mračnim, grotesknim, psihodeličnim, minucioznim, fascinantnim. Bavi se i sitoštampom. Jedan od autora časopisa i kolektiva  Gestroco Club, La Dernier Cri, Bongout.
www.bellevue-illustration.com/mathieu-desjardins

Miroslav Lazendić
Potencijalni harakiri praktičar sa severa bačke, uništitelj jeftinog piva i pljuga, lepo vaspitan, uglađen i šarmantan, voli da crta i da se zajebava, neće da radi i baš ga briga, mrzi ljude i oni mrze njega, nabio 32 godine u šupak ko ništa, gde god se pojavi sve ode u kurac, peti jahač apokalipse, maler.

17h Video
Mubareć
Svet bi bio lepše mesto kad bismo živeli u filmu. Treba znati kako biti jak i gorditi svojom gordošću u njemu. O tome govore ovi fragmenti, iščupani delovi stvarnosti, zapisi sedme umetnosti. Sa filmske trake premošćuju vanvremensko sveprisutno suštastvo bivstvovanja; ispod i iznad zvezda.

18h Sitoštampa bez stila
Na majice posetilaca štampaju berlinski No Style Fuckers i Dr Gnoj iz Sombora. Ponesite majice da dobijete surove otiske za poneti.

20h Otvaranje izlozbe
Mubareć
Kolektiv Mubareć je aktivan kroz radionice koje jednom nedeljno porađaju video i audio radove, kolaže i skulpture od pronađenih otpadaka iz okoline i sa estrade. Na teorijskom nivou, izraz Mubareća karakteriše povezivanje ljudi i pojava u okviru autentičnog filosofskog sistema kategorizacije živog i mrtvog, poznatog i nepoznatog, dok na praktičnom nivou insistira na radu i proizvodnji bez obzira na posledice. Budući da je značenje reči mubareć praznik, blagdan, gozba..., svaka izložba Mubareća je svojevrsna žurka uz puštanje muzike primerene duhu kolektiva.

Ples
Mubareć istražuje ženstvenost i nežnost pokreta kroz suptilno proigravanje ruralnim i popularnim nanosima i zanosima gagizma u savremenoj kulturi.

Hor
Ekstatično sektatično izvođenje popularne arije poznate doajenke našeg muzišta. Klapa Sekta Nena.
www.mubarec.blogspot.com

21h Koncerti
Lenhart Tapes
Lenhart Tapes je projekat koji kreira muzičke pomije. Između ostalog, mogli bismo reći da je narodnjak, ali to ne bi bilo dovoljno. Bolje bismo ga opisali kao muzičko veštičarenje, čiji je dijapazon vradžbina opsceno eklektičan. Bez zadrške, Lenhart ubacuje moderne, tradicionalne, avangardne i treš sastojke u svoju pitu savijaču, i reciklira ih u nezaustavljivoj spirali lupova i transa.
soundcloud.com/crni-biskvit  

Autistik front
Postpanični tonovi kraja jedne epohe. Brčkanje na plaži pored Fukušime uz dobre stare jugo melodije.
reverbnation.com/autistikfront

MangulicaFM
MangulicaFM se bavi freak-folk hip-hopom. Spoj semplova srpske narodne muzike, bugarskog evergrina, dečijih radiodrama, mađarskih cigana, balkanskog etna sa hip-hop ritmovima i sintetisanim zvucima iz kompjutera i analognih elektronskih sprava stvara atmosferu vašara, šenluka, srpskih pašnjaka, crnogorskih planina i beogradskih terena za mali fudbal.
soundcloud.com/mangulicafm

Duboka ilegala
Članovi emisije 'Radionica duboke ilegale' sa radija SKC su tokom perioda emitovanja svog programa osmislili muzički pravac trash-hop, koji odaje utisak kao da do vas istovremeno dopire muzika iz četiri kafića .
soundcloud.com/duboka-ilegala

Belgrade Postproduction Orchestra feat. Lenhart Tapes i trubački orkestar Dejana Ilića (Vladičin Han)
Izvedba Bečkog Valcera pod postprodukcijskom soprano palicom Dušana Čuljića. Kulturna standardizacija, integracija balkansko-američkog nesvesnog, ekonomski i zakonski identitet, osobenost ravnopravno različitih pojedinaca. Operite tuđe savesti i zaplešite u čoporima.  

Treće doba
Muzički sastav Novog doba napravljen sa idejom da postoji jedan dan, jedan sat, jedan tren i bude njen. Setan kao šetnje u mladosti na Kalemegdanu, kao mladost u starosti, kao treptaj njenog oka dok smo bili skupa, kao srce koje lupa što brže i što jače.


9. jun

GRRR! Program

Krov zgrade u ulici Braće Jovanovića 33, Pančevo

16.30h Izložba
Distorted Mirror strip antologija: istraživanje kolektivnog podsvesnog kroz grafički narativ – stripovi o snovima u kojima se pojavljuju poznate ličnosti. Na 144 stranice ovog štiva, naći ćete radove autora kao što su Wostok, Zograf, Boris Stanić, Jeroen Funke, Antoine Duthoit, Super Timor, Vuk Palibrk, Agnieszka Piksa, Vladimir Palibrk, Alkbazz, Caroline Sury, Mike Diana, i drugih. Izdavač: Elektrika Pančevo.
facebook.com/elektrika.pancevo


Galerija savremene umetnosti

17h Zatvaranje izložbe
10 godina GRRR!


Hol gradske uprave Pančevo

17.30h Otvaranje izložbe
Pat Moriarity (US)
www.patmoriarity.com

Elektrika

18h Razgovor:
Pat Moriarity (US), promocija izdanja Distorted mirror (SRB), projekcija filma Bek grupe Arbe Garbe, u saradnji sa strip crtačima Aleksandrom Zografom i Davideom Toffolom (ITA)


Plato ispred Kulturnog centra Pančevo

20h koncert
Arbe Garbe (ITA)
www.arbegarbe.com

Dom omladine Pančevo

22h Koncerti
Crni pek: Spomenar devedesetih
Nacionalna asocijacija za umetnost i kulturu predstavlja časne starine eksperimentalnog i autsajderskog duha devedesetih sa kompilacije Crni pek.
nauk.rs/crnipek.php
 
Dr. Fuzz Combo Orchestra
Komadić reinkarnacije Dragana Lakovića. Čuven kao jedan od pilona subotičkog punka osamdesetih i devedesetih, manje poznat kao pevač grupe The Residents.
freemusicarchive.org/music/Dr_Fuzz/
 
Dve Bajage - 1 + Tom Jones & Eddy Grant
Jedna od dve (odnosno tri) Bajage – Marjan Đarmati je JG Thirlwell / Foetus banatskog industrijala. Simfonijski avant-grind iz ‘94, ako ne i pre.
soundcloud.com/djarmati-marjan
 
Alone
Jednoćelijski dark pop wave ansambl mašina, aktiviran '94. Njegove davne elektro balade egzistiraju između nigde i nikad.
www.users.scnet.rs/~phantom/alone.html
 
Ništa
Najneotkriveniji sastav ispod scene, aktivno priprema svoj prvi javni nastup još od '94. Dva basa, bubanj i avionski propeler.
soundcloud.com/meganishta
 
Fast Deadboy
FDB iz Kragujevca se deklariše kao pop. Još od '83, njegovi kasetni pop albumi su najradikalnija buka koja se ikad zaorila ovim našim lepim livadama.
soundcloud.com/fast-deadboy
 
Antitelo
Muzikološka analiza, pank antiteza, granularna sinteza. Slobodne elektronske forme od '97, valjda.
nauk.rs/antitelo.html

Sitoštampa
Fanzin Ceger 23: Dunja Janković
Fanzin Ceger štampa rad Dunje Janković crvenom bojom. Ponesite majice vaših idola, kako da vam kažem... Vaše omiljene majice koje čuvate za posebne prilike. Majice s likovima Če Gevare ili Boba Marlija. Likove koje volite – da se preštampaju.


10. jun

Elektrika Pančevo

17h Medijska arheologija
Novi romantizam – poziv na ples “Pun mesec nad Pančevom”
Medijska arheologija je platfroma za sakupljanje, analizu, arhiviranje i prikazivanje medijske građe.
Za Treće doba, Medijska arheologija će izvući iz arhiva granične pojave iz prethodnih decenija, one
koje dokazuju prisustvo i kontinuitet gotskog, paganskog, atavističkog, onostranog, ritualnog u lokalnoj
medijskoj istoriji; za novo, ali treće doba, zajedno ćemo evocirati stari i uspostaviti novi romantizam.
www.medarh.org


Galerija savremene umetnosti

19h Izložba
Léo Quiévreux
Francuski ilustrator i strip autor. Radovi su mu štampani u francuskim i internacionalnim publikacijama. Njegovi eksperimentalni radovi se pojavljuju u publikacijama avangardne umetničke grupe Le Dernier Cri i underground izdavača Gotoproduction.
U svome radu Léo Quiévreux efektno spaja snažne uticaje film noara, opskurnih aspekata japanske pop kulture i nadrealizma.
Knjiga koja je nastala specijalno povodom Léovog gostovanja u Srbiji će biti dostupna publici.
www.leoquievreux.net


Dom omladine Pančevo

20.30h Instalacija i performans
Sjeverozapadno od jugoistoka, Neven Korda
Neven Korda je umjetnik koji deluje na području performativnih i projeciranih umjetnosti. Sjeverozapadno od jugoistoka nastavlja seriju njegovih akcija na području nezavisne ljepote: Uvijek ta žželja, Zov divljine, Povratak i druge manje akcije u produkciji zavoda Zank. Instalacija, u koju u jednom trenutku ulazi performans. Priča, zapravo jedna serija mog događaja iz sjeverozapadne regije regiona. Jako zanimljivo. Vrlo interesantna priča. Onda performans izađe iz instalacije. Super je.
www.korda-art.si

Grupna izložba
“Treće Doba – Zlatno Doba”
Izložba radova iz kataloga festivala koji predstavlja antologiju radova autora iz Kine i Amerike, Grčke i Makedonije, Brazila i Portugala, Bosne i Hercegovine , Francuske i Belgije, Austrije i Nemačke, Srbije i Hrvatske između ostalog.


21.30h Koncerti u bašti
Matt Carlson
Kompozitor, muzičar i aktivni participant na Portlandskoj underground i eksperimentalnoj muzičkoj sceni.
Na koncertu će se predstaviti sa integriranom kombinacjiom analognog modulatora i digitalnog sintisajzera s kojom će postepeno, ali potpuno obuzeti publiku svojim bujnim, suptilno promjenjivim perkusionim zvukovima i abstraktnim mikrotonalnim melodijama.
soundcloud.com/matt-carlson

Klopka za pionira i Ilan Manouach
Klopka za pionira, sultani domaćeg nojza uvek spremni na improvizaciju, ovog puta s gostom na saksofonu, IIanom Manouachom iz Grčke.
klopkazapionira.net



Treću godinu za redom, od 5. do 10. juna, u Beogradu i Pančevu se održava festival nesvrstanog stripa Novo Doba. Program festivala koji se održava u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Kulturnom centru Rex, Kulturnom centru Grad i Inex Filmu u Beogradu, te Galeriji savremene umetnosti, Galeriji Elektrika i Domu omladine u Pančevu, donosi velike promene u kvantitetu i kompleksnosti, ali ne i u kvalitetu.

Po običaju, Novo Doba pruža prošireni pregled nezavisne scene, a program se sastoji od svakodnevnih izložbi, koncerata, video projekcija i radionica te time prezentuje spektar nesvrstanih autora, medija, stilova, tehnika, podžanrova, veština, lepih veština, kontrakultura, kultura i nekultura.

Povodom festivala iz štampe izlazi obiman katalog koji predstavlja antologiju radova autora iz Kine i Amerike, Grčke i Makedonije, Brazila i Portugala, Bosne i Hercegovine , Francuske i Belgije, Austrije i Nemačke, Srbije i Hrvatske, između ostalog.

Izložbena prezentacija stripa na festivalu obuhvata raspon od poštenog klasičnog pristupa preko autorskih, alternativnih i andergraund bezobrazluka, sve do eksperimentalnog stripa kroz uobičajene i nekonvencionalne, pa čak i pompezne vidove prezentacije. Događaje će pratiti i pokretna tezga s
inače nedostupnom međunarodnom produkcijom raritetnih stripova, plakata, muzičkih izdanja, do-it-yourself konfekcije i sličnih artikala gde će posetioci moći da apdejtuju svoju kolekciju andergraund trofeja.

Muzički program okuplja velik broj izvođača svrstanih van glavnih tokova i dominantnih scena. Prema nepisanom pravilu Novog Doba koje nalaže da se ništa ne sme izdvojiti i da se sve da spojiti, zvučna slika festivala obuhvaća nojz, treš-hop, bas gitare, improvizaciju, teški ambijent, fleksi pank ritmove, ponovljene ritmove, melodije, harmonije, penzionerske horove, koreografije, scenografije i druge audio-vizuelne predstave.

Video i filmski program ljubiteljima kvalitetnog piksela, loše video kompresije i besmrtnog VHS-a koji s godinama postaje sve bolji, donosi niz projekcija dokumentarnih filmova, premijera stariteta, najnoviju underground produkciju, video performanse i bisere iz arhiva pomračene kolektivne svesti.

Sito štampa kao grafička tehnika par ekselans alternativne scene biće zastupljena kroz otvorene radionice, svakodnevne akcije štampanja motiva na majice i ostale odevne predmete posetilaca i izložbu nekoliko međunarodnih grafičkih kolektiva , grupa i autora.

Na javnoj tribini u KC Rexu će se predstaviti domovi kontrakulture, festivali stripa, njihovi organizatori koji će podeliti teška i bogata iskustva događaja i prostora poput Metelkove iz Ljubljane, Forte Prenestina i strip festivala Crack! iz Rima, Škvera sa Malog Lošinja i našeg Novog Doba.

Iz bogatog programa izdvajamo:

Čuvenu izdavačku kuću Fremok iz Belgije; jednog od najznačajnih autora iz francuskog kolektiva Le Dernier Cri – Lea Quievreux; izumitelja haiku stripa Mira Župu, člana kolektiva Komikaze iz Hrvatske; sultane domaćeg nojza – Klopku za pionira; eksperimentalni improvizirani grčko-američki duo Ilan Manouach i Matt Carlson; Spomenar devedesetih; Jedna žena jedan vek – poslednji film Želimilira Žilnika; video performans Nevena Korde, jednog od najznačajnih video umetnika i teoretičara u Sloveniji; srpski novi romantizam pod lupom Medijske arheologije.

Ovako bogat i kvalitetan program bez ijedne mrlje može biti samo besplatan, kao i voda, sunce, vazduh i kosmos.

delegirani javni prostor
VEČE ELEKTR0 - AKUSTIČNIH IMPROVIZACIJA: BLANK DISC, Milana Zarić, Nenad Marković i Woo
sreda, 6.jun 2012.
20:00, CZKD

Blank Disc duo: Robert Roža, no input elektronika i Srdjan Muc, gitara
Milana Zarić, harfa,objekti

Nenad Marković, truba
Wo0, gitara

Muzičari domaće eksperimentalne muzičke  scene nastupiće premijerno kao kvintet u okviru večeri elektro-akustičnih improvizacija. 
Za domaću publiku do sada nevidjen spoj no-input elektronike, električnih gitara, trube i harfe.

 

Ulaz: 300rsd

http://www.myspace.com/duoblankdisc
http://milanazaric.com
http://www.belgradenoise.com/


Blank Disc duo oformljen je 1997.godine u Zrenjaninu. Čine ga Srdjan Muc i Robert Roža. Aktivni su na polju slobodne improvizacije I elektroakustične eksperimentalne muzike. Do sada su učestvovali na festivalima: Ring Ring, Alternativa festival u Pragu, Ex Eu festival u Beču, EXIT u NovomSadu. Saradjivali su sa muzičarima kao što su: Kazuhisa Uchihashi, Otomo Yoshihide, George Cremashi,  Matthew Ostrovsky, Georg Wissel, Zoran Mirković, Svetlana Spajić, Nenad Marković, Rascep i mnogim drugim.

Milana Zarić se aktivno bavi slobodnom improvizacijom od Master studija na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu, koje su bile posvećene savremenoj i eksperimentalnoj muzici. Njena master teza bavila se dinamikom rada sa ansamblom žičanih i perkusivnih instrumenata i komunikacijom i strukturom unutar slobodne improvizacije.
Do sada je nastupala i saradjivala sa muzičarima kao što su: Richard Barrett, Butch Morris, Evan Parker, Peter van Bergen, Anne la Berge, Yedo Gibson, Marie Guilleray, Mary Oliver, Augusti Fernandez, KiyaTabassian, Manja Ristić i mnogi domaći muzičari, nastupajući na festivalima kao što su: DoEK (Amsterdam), BEAM (London), Atlas academy (Amsterdam).
Milana je solo harfistkinja Beogradske Filharmonije od 2005. godine.

NenadMarković je professor trube na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. Slobodnom improvizacijom kao I istraživanjem nekonvencionalnih izvođačkih pristupa trubi bavi se od svoje 14. godine, i do sada je u ovom žanru nastupao širom Evrope, u Njujorkui Hong-Kongu, te sarađivao sa muzičarima kao što su Dickson Dee, Lucas Niggli, Z'ev, Gil Arno, Michel Doneda, Marino Pliakas, Chris Heenan, Kim Myhr, Antoine Chessex, Jerome Noettingeri dr.  Sa zrenjaninskim duom "Blank Disc" snimio je jedan CD, a material za drugi je u pripremi.

WoO je gitarista iz Beograda koji je već duži niz godina aktivan na improv i eksperimentalnoj sceni, svirajuci solo koncerte uz podršku vizuelnog umetnika Izvanrednog Boba, sa grupom Belgrade Noise, kao i sa mnogim drugim muzičarima. Koristeći se raznim mobilnim uređajima kao što su telefoni, upravljači, diskman, laptop, njegova gitara biva pretvorena u prijemnik neobičnih frekvencija. 2009. godine učestvuje na prvoj Dutch Improv akademiji u Roterdamu, gde svira sa muzičarima kao što su: Han Bennink, Peter Van Bergen, Cor Fuhler, Wilbert De Joode, Tristan Honsinger i Wolter Wierbos sa kojima  nastupa u Amsterdamu, Roterdamu i Groningenu.

PREDSTAVA:

PREDSTAVA: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
subota, 9.jun 2012. − 10.jun 2012.
20:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21, Beograd
Miroslav Krleža: IZLET U RUSIJU
Dramatizacija:
Miroslav Belović; Režija: Jovan Ćirilov

_________________________________________________________



Reč je o Krležinom tekstu iz 1926. godine, koji je adaptirao za pozorište Miroslav Belović (1927-2005), a Ćirilov ga je, uz tim saradnika, razvio u savremenu pozorišnu formu. “Izlet u Rusiju” po tome pripada pozorišnom ciklusu “Rizik”, koji CZKD realizuje od 2007. Istovremeno, “Izlet u Rusiju” je i odgovor na post-tranzicione izazove u regionu, čime se bavi projekat “Nove politike solidarnosti kroz kulturu i proizvodnju znanja”.

U predstavi igraju: Milutin Milošević, Vladimir Aleksić, Damjan Kecojević, Marko Janketić, Cvijeta Mesić i Boris Bakal, koji je i u kreativnom timu tog komada, pored Borke Pavićević, Andreja Nosova, Branimira Stojanovića, Vladimira Tupanjca i Tare Tepavac.

Prema navodima Ćirilova, svako novo obraćanje Krleži obogaćuje naše stavove...

“Pokazalo se da se humanije lice socijalizma desilo kod nas upravo zbog prevage nedogmata među našim levičarima, uz Krležinu polemičku potporu i logiku. Značaj njegovih stavova prema buržoaziji i filistarstvu vraća se kao neupitno bitan upravo ovih naših dana ponovne prvobitne akumulacije, kad su liberalno građansko društvo i njegov kapital sudbinski zakucali na vrata našeg morala u svoj svojoj malograđanskoj nesavršenosti i bezočnosti. Kao na karikaturama predratnog Pjera Križanića, nemačkog ekspresioniste Georga Grosa ili u nepoštednim polemikama Miroslava Krleže", naveo je Ćirilov, koji potpisuje i scenografiju predstave “Izlet u Rusiju”.

Prema navodima Aleksandra Flakera (Krležijana), “Izlet u Rusiju” bio je 1926. godine knjiga sa izrazitom referencijalnom i spoznajnom funkcijom: pisanje u polemici s “lažnim i tendencioznim vestima о sta¬nju u Rusiji” i motiviranje odbranom “logike ruske koncepcije od svih mogućih naših piskarala”. Ali njen autor nije spreman da se podredi zadacima političke propagande i “ne oseća potrebe da odstupi od istine”, s tim što njegova “istina” nije ni eksplicitno politička ni političko-ekonomski “statistička”, već ponajpre umetnička: “Više od statistike, me¬ne su na tom putu interesovali ljudi, ljudski odnosi, gibanja, pokreti, rasvete, dinamika, klima. Ja sam gledao ruske crkve i - dopustite mi da budem sen¬timentalan - slušao šum vetra u borovini i mislio o kulturnim problemima više, nego о statistikama”.

Upravo je taj stav, prema navodima Flakera, osigu¬rao Krležinom putopisu trajnu umetničku vrednost i nadmoćno mesto u nizu putopisa evropskih književnika о SSSR-u.

Predstava “Izlet u Rusiju”, posle beogradske premijere i dve reprize 12. i 13. maja, biće izvedena u Prištini, Tuzli, Zagrebu i drugim gradovima u regionu.

Kostimografi su Angelina Atlagić i Dejan Pantelić, dok muziku i dizajn zvuka potpisuje Vladimir Pejković.

Produkcija “Izlet u Rusiju” pripremana je u koordinaciji sa Festivalom 1 pisca “Krleža: san o drugoj obali” Kulturnog centra Beograda, koji će od 10. maja do 10. juna, u saradnji sa kolegama iz Zagreba, biti prilika za svojevrsnu rekapitulaciju složenog intelektualnog i interkulturnog odnosa na relaciji umetnik - grad, hrvatska književnost / kultura - srpska književnost / kultura, modernizam / avangardizam - postmodernizam... u svetlu aktuelnih teorijsko-metodoloških shvatanja literature, kulture, estetike, ideologije i politike.

“Izlet u Rusiju” deo je i dvogodišnjeg projekta “Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja” kojim se podstiču i osmišljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu. Saradnja i razmena u oblasti istraživanja u kulturi i umetničkoj produkciji između stvaralaca u Prištini, Tuzli, Zagrebu i Beogradu, deo je sveobuhvatnog istraživačkog poduhvata (2011-2012), na kojem rade CZKD iz Beograda, Multimedia Centar iz Prištine, Centar “Grad” iz Tuzle i Bacači sjenki iz Zagreba.

Postavljajući pitanje solidarnosti i zajedništva na Balkanu, partneri i učesnici u tom projektu traže puteve za prevazilaženje provincijalizma, izolacionizma, jednoumlja i nacionalizma koji dominiraju u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije i u tom procesu - ponovnim čitanjima, raspravama i scenskim izvođenjima, pozivaju se na, danas marginaliziovane, ideje solidarnosti i zajedništva hrvatskog i jugoslovenskog pisca Miroslava Krleže. U kontekstu savremenog života, povezuju naučna sa umetničkim istraživanjima - istorije kulture, književnosti, društva.

Predstava “Izlet u Rusiju” kruna je saradnje CZKD-a i partnera u promišljanju angažovanog teatra u inače oskudnoj nezavisnoj kulturnoj produkciji.

Predstava “Izlet u Rusiju” pripada i pozorišnom ciklusu “Rizik”, višegodišnjem procesu kojim se, kroz seriju produkcija, javnih čitanja i scenskih postavki, preispituju različite pozorišne forme i inicira kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Takođe, ukazuje na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi kulturne politike i istražuje puteve umetnosti koja sopstveni autoritet ne podređuje raspodeli unutar hijerarhije moći.

Počev od 2007. godine, na scenama CZKD-a, Beogradskog dramskog pozorišta i Magacina u Kraljevića Marka, izvedene su drame “Evropa”, “Žena-bomba” i “Rio bar” Ivane Sajko, u režiji Bojana Đorđeva; triptih scenskih čitanja “Srpski Faust i drugi citati” Tanje Simić-Berclaz u postavci zagrebačkog kolektiva Bacači Sjenki, zatim “Soba na Bosforu, centralni zatvor, leti u goru kao ptica” i “Urlike Majnhof” Biljane Jovanović u dramaturškoj i scenskoj rekonstrukciji Zlatka Pakovića, drama “Kopile” Zorice Jevremović, u režiji Anje Suše, te “Gospođa Olga” Milutina Bojića, u postavci Zlatka Pakovića.

Realizaciju tih programa CZKD-a podržavaju i omogućuju Evropska unija - Projekat “Podrška civilnom društvu” (EU-IPA), Švajcarski kulturni program (SCP) i Evropska kulturna fondacija (ECF), kao i Gradski sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kuture Srbije.

Odlomak iz teksta Miroslava Krleže “Izlet u Rusiju” (1926)

Što smo sada? Austrija je propala, dakle Austrijanci više nismo. Srbi nismo jer čemu da lažemo da jesmo kad nismo! Jugoslaveni nismo, jer ako je Jugoslavenstvo ono što hoće vojvoda Stepa Stepanović ili jedan od jugoslavenskih monopolista Jurica Demetrović, kо pametan može da je danas s njima zajedno Jugoslaven? Preostaje nam dakle da pospemo glavu pepelom i da se vratimo pod okrilje tog neverоvatnog i popljuvanog Hrvatstva, kome Stipica Radić drži jednu te istu pijanu zdravicu već trideset godina.

(Hteo sam najpre da kažem Kinezu, da uopće nemam nikakve narodnosti. Da pripadam jednoj jezičnoj oblasti što se još nije iskristalizovala. I to mi je bilo na umu da mu lažem da sam Srbin. On će se onda pokloniti mome Srpstvu, izreći nekoliko komplimenata na čast "naše srpske artilerije" i sve će zauzeti jedan međunarodno skladan oblik u smislu ženevske lige naroda).





……………………………………………………………………………………………………………………………..
Miroslav Krleža
IZLET U RUSIJU


Dramatizacija: Miroslav Belović

Režija: Jovan Čirilov

Dizajn: Angelina Atlagić
Muzika i dizajn zvuka: Vladimir Pejković
Scenski pokret: Marija Janković
Asistent reditelja: Andrej Nosov
Asistent dizajnerke: Dejan Pantelić
Svetlo: Milan Kolarević
Montaža arhivskog materijala i video-dokumentacija: Vladimir Tupanjac, Ivica Đorđević
Foto-dokumentacija: Srđan Veljović

Uloge:
Sergej Mihajlovič Vrubelj, bivši admiral ruske carske flote: Damjan Kecojević
Barunica:  Cvijeta Mesić
Karl Difenbah, generalni direktor exportne kuće u Hamburgu: Vladimir Aleksić
Dr. Fridrih Ajnštagler, njegov tajnik i budući zet:  Marko Janketić
Vu-San-Pej: Boris Bakal
Miroslav Krleža, književnik: Milutin Milošević
Pijanist: Vladimir Pejković

Kreativni tim: Borka Pavićević, Boris Bakal, Vladimir Tupanjac, Branimir Stojanović, Tara Tepavac (asistentkinja)


Organizacija: Ana Isaković


Press kontakt: Ana Isaković, 065 6967524, anaisakovic@czkd.org
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd,
Tel/Faks: 011 3610270, 3610954 info@czkd.org www.czkd.org

Nove politike solidarnosti
OTVARANJE IZLOŽBE MOnuMENTI

OTVARANJE IZLOŽBE MOnuMENTI
ponedeljak, 11.jun 2012. − 28.jun 2012.
19:00, CZKD

MOnuMENTI
promenljivo lice sećanja
the changing face of remembrance

11. – 28. Jun 2012.
Centar za kulturnu dekontaminaciju,
Beograd

Izložba fotografija MOnuMENTI prikazuje spomenike i njihove ‘priče’ pokazujući kako su se koncepti identiteta u zemljama zapadnog Balkana razvijali od ranog XX veka pa do danas. Odnos prema postojećim spomenicima i uspostavljanje novih spomenika odražavaju regionalne kulture sećanja i otkrivaju promenljive koncepte identiteta. Fotografije Marka Krojača dočaravaju ovaj razvoj, a komentari autora iz različitih akademskih oblasti kontekstualizuju svaki spomenik. Time, izložba ima želju da unapredi kritičko, a u isto vreme konstruktivno suočavanje s prošlošću.

The photo exhibition MOnuMENTI presents monuments and the ‘stories’ behind them in order to show how concepts of identity have developed in the countries of the Western Balkans from the early 20th century onwards. The attitude towards existing monuments and the establishment of new monuments reflect regional cultures of remembrance and reveal changing concepts of identity. The photographs by Marko Krojač visualise these developments and comments written by authors from different academic fields contextualise each monument. The exhibition thus wishes to promote a more critical and at the same time more constructive dealing with the past.


11. jun 19h    Otvaranje izložbe / Exhibition Opening
Govornici / Speakers: Borka Pavičević, director CZKD; Christian Pfeifer, regional manager forumZFD; Henri Bohnet, director of the Konrad-Adenauer-Foundation Belgrade; Ognjen Pribičević, former Serbian ambassador to Germany (tbc); Marko Krojač, photographer

12. jun 18h    Panel diskusija / Panel Discussion
Promenljivo lice sećanja: Uloga umetnosti i kulture u poimanju naše istorije
The changing face of remembrance: The role of art and culture in perceiving our history
Gosti / Guests: Marko Krojač, photographer; Jelena Miletić, art historian; Nikola Ljuca,reditelj/director; artist and curator; Aleksandar Raković, historian; Staša Zajović, Žene u crnom.
Moderator: Milica Tomić

18. jun 18h    Prikazivanje filmova o sučavanju s prošlošću / Screening of movies on Dealing with the Past
    "Vreme ne leči moje rane" / "Time doesn't heal my wounds" (forumZFD, 2008)
    "Susret" / "Encounter" (Beogradski centar za ljudska prava / Belgrade Centre for Human Rights, 2011)
    "Razmicanje - Imenovati to ratom" / "Spacing - Name this war" (Oktobarsi salon 2011, CZKD)
    “Seargant” (Heartefact/Dart, 2011)
22. jun 18h    Panel diskusija / Panel Discussion
Sećanje u ogledalu politike: Kako istorija doprinosi pomirenju na zapadnom Balkanu?
Remembrance in the mirror of politics: How can history contribute to reconciliation in the Western Balkans?
Gosti / Guests: Senadin Musabegović (Sarajevo), professor of philosophy, writer; Todor Cepreganov (Skopje), historian, director of the Institute for National History; Shkëlzen Maliqi (Pristina), philosopher, journalist, director of the Center for Humanistic Studies (tbc); Vjeran Pavlaković (Rijeka), historian (tbc); Predrag Marković (Belgrade), historian; Dušan Janjić (Belgrade), Forum for Ethnic Relations
Moderator: Dragoslav Dedović (Cologne), forumZFD
   

Izložbeni katalog ukjučujući sve fotografije, kao i brojni članci koji istražuju vezu između spomenika, identiteta i sećanja, biće dostupni u štampanom izdanju na samoj izložbi ili u digitalnoj formi na westbalkan@forumZFD.de.

An exhibition catalogue including all photographs as well as numerous articles that explore the connection between monuments, identity and remembrance will be available in print at the exhibition or digitally via westbalkan@forumZFD.de.

 

images
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
utorak, 12.jun 2012.
19:00, CZKD

JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu

U utorak, 12.juna u 18: 30h predstava Izlet u Rusiju gostovaće u proizvodnim pogonima PENPHARME u industrijskoj zoni Jugo-Istok Ečka (Zrenjanin) JUGOREMEDIJA i NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI vas pozivaju da nam se 12. juna 2012 godine u 18.30 pridružite u proizvodnim pogonima PENPHARME u industrijskoj zoni Jugo-Istok Ečka (Zrenjanin) na pozorišnoj predstavi IZLET U RUSIJU po tekstu MIROSLAVA KRLEŽE i u režiji JOVANA ĆIRILOVA. Produkcija: CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU

Nove politike solidarnosti
PROJEKCIJA RADOVA SA RADIONICE SUPER 8 FILMA PROJEKCIJA RADOVA SA RADIONICE SUPER 8 FILMA
četvrtak, 14.jun 2012.
20:00, CZKD

    Radionica super 8 filma namenjena je filmskim autorima koji žele da savladaju osnove analognih filmskih tehnika: od 8. do 14. juna 2012. godine, pet polaznika će uz mentorsku podršku Jane Stefanove (LaborBerlin), proći proces praktičnog rada snimanja super 8 kamerama, kao i razvijanja, montaže i pikazivanja svojih super 8 filmova. Radionica se održava u saradnji sa LaborBerlin, nezavisnim filmskim kolektivom iz Berlina, angažovanim na polju rada sa analognim filmskim formatima i samo-inicijativnih umetničkih praksi. Cilj nam je da ova radionica bude prva u nizu saradnje sa inostranim filmskim laboratorijama i kolektivima, kao i podstrek oživljavanju daljih aktivnosti Kino Kuhinje.
Praktični deo rada odvijaće se na Akademiji umetnosti, dok će se projekcija radova nastalih tokom radionice, kao i filmova iz produkcije berlinske laboratorije, održati 14. juna u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Posle projekcija sledi diskusija na temu Mogućnosti samo-organizovanja filmskih laboratorija, u kojoj će učestvovati Jana Stefanova (LaborBerlin), Milica Jovčić i Aleksandra Milenković (Kino Kuhinja) i Strajk, a moderirati Aleksandra Sekulić (CZKD).
Radionica super 8 filma održava se u organizaciji Kino Kuhinje, LaborBerlin i CZKD-a  i  podršku Goethe-Instituta Beograd i Akademije umetnosti Beograd.

images
delegirani javni prostor
 KNJIŽEVNI FESTIVAL KROKODIL: OKRUGLI STO: LOST IN THE FUTURE?

KNJIŽEVNI FESTIVAL KROKODIL: OKRUGLI STO: LOST IN THE FUTURE?
petak, 15.jun 2012.
12:00, CZKD

O tome da li je trenutna kriza prvi pravi izraz jedinstvenog evropskog idEntiteta rzgovaraće učesnici ovogodišnjeg festivala KROKODIL:

Laszlo Vegel /SR/

Edo Popović /HR/

Mirjana Đurđević /SR/

Igor Štiks /HR/

Federico Galvani /IT/

Tea Tulić /HR/

moderator: Vladimir Arsenijević

 

RAZGOVOR „ZAJEDNIČKO PROMIŠLJANJE POLITIKA PRIDE-A“ RAZGOVOR „ZAJEDNIČKO PROMIŠLJANJE POLITIKA PRIDE-A“
utorak, 19.jun 2012.
17:00, CZKD

Drage i Dragi,

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Novosadska lezbejska organizacija i Žene u crnom vas pozivaju na razgovor sa temom „Zajedničko promišljanje politika PRIDE-a“.

Razgovor će biti održan 19. juna u 17h u prostoru Učitelja Neznalice i njegovih komiteta (CZKD), a moderiraće ga Marijana Stojčić (sociološkinja i aktivistkinja ženskog pokreta).

Razgovor želimo da organizujemo zato što smatramo da je PRIDE pitanje svih nas, zajednička stvar svih nas - naša zajednička odgovornost i emocija.

Neka od pitanja / tema o kojima želimo da razgovaramo su:
- Da li idemo na PRIDE / doprinosimo organizaciji PRIDE ili ne?
- Na koji način ovogodišnji slogan PRIDE-a zastupa / predstavlja naše politike?
- Da li PRIDE doprinosi uopšte boljitku egzistencije LGBT ljudi u ovakvim kontekstu države u kojoj živimo?

Unapred vam svima hvala što ćete uzeti učešće u ovom važnom razgovoru.

Radujemo se susretu!

Vaše NLO i ŽUC

delegirani javni prostor
LIMENI DOBOŠ SOCIJALIZMA: RAZGOVOR I ČITANJE  KNJIGE ZORANA SOLOMUNA “ZLATNO DOBA” LIMENI DOBOŠ SOCIJALIZMA: RAZGOVOR I ČITANJE KNJIGE ZORANA SOLOMUNA “ZLATNO DOBA”
četvrtak, 21.jun 2012.
19:00, CZKD

 

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na događaj

LIMENI DOBOŠ SOCIJALIZMA: RAZGOVOR I ČITANJE  KNJIGE ZORANA SOLOMUNA “ZLATNO DOBA

 

Učesnici razgovora:
Zlatko Paković
Zoran Solomun


Zoran Solomun, filmski reditelj, scenarista i producent, rođen je 1953. godine u Puli. Otac mu je bio oficir JNA, a majka domaćica. Odrastao je u Istri, u Vojvodini i u Beogradu. Diplomirao je 1979. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku za filmsku i TV režiju, u klasi Radoša Novakovića.

Od 1985. do 1990. rukovodio je, zajedno sa beogradskim kompozitorom Milimirom Draškovićem, filmskom radnom zajednicom ”Pokret” u Beogradu.

Od marta 1990. živi u Berlinu, gde je 1997. godine osnovao filmsku produkciju ”Ohne Gepaeck” (”Bez prtljaga”), koju vodi zajedno sa snimateljem Lorencom Harmanom.

Kao scenarista i reditelj snimio je sledeće filmove (izbor): Meteor (1979, diplomski rad, dokumentarni film, 30 min.), Prašina u Beogradu (1982, eksperimentalni film, 45 min.), Prikupljanje i obrada lica sa društveno negativnim ponašanjem (1985, dokumentarni film, 14 min.), Subota ili nedelja(1986, dokumentarni film, 16 min.), Beogradski spomenici (1988, dokumentarni film, 45 min.), Ah, jedan podanik! (1989, dokumentarni film, 45 min.),Jedna zarđala ludnica (1990, dokumentarni film, 90 min.), Weltmeister (Harmonikaš - 1993, igrani film, 71 min.), Müde Weggefährten (Umorni saputnici- 1996, igrani film, 71 min.), Frauen in Schwarz (Žene u crnom - 1997, korežija sa Helgom Rajdemajster, dokumentarni film, 87 min.), Der Traum von Fliegen (San o letenju - 1999, dokumentarni film, 60 min.), Der Chinesische Markt (Kineska pijaca - 2000, korežija sa Vladimirom Blaževskim, dokumentarni film, 93 min.), Super Art Market (2009, dokumentarni film, 89 min.).

 
Vladislav Bajac o knjizi Zlatno doba


“Humor. Ironija. Seta. Kvazijezik. Ovo su četiri glavne odrednice knjige-prvenca filmskog  reditelja Zorana Solomuna.
Naslov knjige odnosi se na vreme od nekoliko decenija socijalističke Jugoslavije, vreme detinjstva generacija rođenih sredinom pedesetih godina proteklog veka. Jasne su autorove namere da nam svoje detinjstvo, iz vizure dečaka, predoči na vrlo realističan način, pokatkad surov – najjačim oruđem na raspolaganju jednom piscu: jezikom. A taj jezik čitaoca konstantno dovodi u stanje „aha efekta“, bilo da pomoću njega prepoznaje lično ili prepričano iskustvo, bilo da ga svojom nepravilnošću (samo) zabavlja ili ga pak odvodi u književne i filmske asocijacije već znanih dela, recimo, Bore Ćosića ili Gorana Markovića.
Već viđeno? Ipak, ne bih rekao. Solomun se usudio da na tankoj žici nepoštovanja jezičkih pravila, što bi političari rekli – u okviru jezičke održivosti, i uz pomoć svoga izdavača, napravi smisleni rezultat. Tu je pred nama: hrabar, nepretenciozan, smešan do suza. Doduše, neko će (tužan, nostalgičan, ljut) plakati i iz skrivenih razloga. Kako god bilo, ovo je knjiga ljubavi i knjiga za uživanje. Svaki čitalac će sam za sebe odlučiti da li je opisano vreme bivših života bilo zaista zlatno, srebrno ili samo – rđa.”

CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
četvrtak, 21.jun 2012. − 24.jun 2012.
10:00, razne lokacije


CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
 

Javna učionica – javno dobro: ka trgu slobode od 22. do 24. juna 2012. godine u Tuzli prilika je za trodnevno druženje kroz niz javnih multimedijalnih radionica, umjetničkih performansa, projekcija i tematskih javnih učionica. Na njima skupa učestvujemo u stvaranju novih prostora solidarnosti, jednakosti i slobode u vidu javne učionice kao javnog dobra u javnom prostoru! Pozivamo javnost da nam se pridruži kako bismo skupa proizveli prostor za mišljenje i kritički angažman. Umjetnost, aktivizam i kritičko mišljenje otvaraju put ka zajedništvu i solidarnosti svih nas prema javnom dobru i politici jednakosti u kulturnoj produkciji i proizvodnji znanja. Ovaj skup dio je regionalnog projekta Nove politike solidarnosti kroz kulturnu produkciju i proizvodnju znanja koji se realizuje u saradnji Centra za istraživački, stvaralački i građanski angažman Grad (Tuzla), Centra za kulturnu dekontaminaciju CZKD (Beograd) i Centra za vizuelne umjetnosti Qendra MULTIMEDIA (Priština), a finansira ga Švajcarski program za kulturu (SCP) za Zapadni Balkan. Okosnica projekta je saradnja koja potiče nove oblike solidarnosti kroz protok znanja, kulturnu razmjenu i umjetničko stvaralaštvo između osoba iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, te čitavog regiona. Time pravimo prostor za novu vrstu rada u zadrugama u kojima proizvodimo kulturu i znanje. Produkciju vode zadruge studenata, aktivista i umjetnika mlađih generacija, od kojih je jedna formirana i u Tuzli (Kooperativa Front slobode), te istraživačko-obrazovno-produkcioni timovi (REP timovi) u zemlji i inostranstvu. Naredni korak je podići na viši nivo saradnju sa srodnim centrima kritičke prakse u Bosni i Hercegovini (Banjaluka, Tuzla, Sarajevo, Mostar). Cilj nam je pokretanje novog talasa i novih formi kolaborativne produkcije, solidarnog rada i zadružnog znanja kako bi se kreiralo javno dobro za sve u polju kulture, obrazovanja i umjetnosti.

Sve dodatne informacije i upute o organizaciji i sadržaju skupa možete dobiti putem brojeva telefona 035 276 330 ili 061 641 079, odnosno mail adresa kontakt osoba: Nadira Šabanović (nadira.sabanovic@gmail.com), Adis Sadiković (sadikovicadis@hotmail.com), Azra Fazlić (aazra76@yahoo.com). Radujemo se ovoj prilici za zajednički rad i druženje!

PROGRAM JAVNIH DEŠAVANJA

PETAK, 22. JUNI 2012. Kuća plamena mira, Šetalište Slana Banja bb, Tuzla

17.00 – 17.15h Otvaranje programa i obraćanja javnosti

17.15 – 18.45h Okrugli sto „Javno dobro – javni prostor: nove učionice i intervencije“ (izlaganja učesnika iz Tuzle, Banjaluke, Sarajeva i Mostara)

18.45 – 19.30h Zakuska i osvježenje 19.30 – Obilazak grada

SUBOTA, 23. JUNI 2012. Kuća plamena mira, Šetalište Slana Banja bb, Tuzla

10.00 – 10.45h  Književna radionica I: „Ruvejda“ , Centar Grad (Šejla Šehabović, Damir Arsenijević i kooperativa Front slobode) 1

10.45 – 11.30h Književna radionica II: „Heroina“ , Centar Grad (Damir Arsenijević, Adisa Bašić i kooperativa Front slobode)

11.30 – 12.00h Pauza i osvježenje za prisutne

12.00 – 13.00h Javna radionica o dokumentarcu na temu solidarnosti u ratu, Centar Grad (prikazivanje radne verzije dokumentarca i razgovor - Nadira Šabanović, Sanja Čobić, Šejla Šehabović, i kooperativa Front slobode)

13.00 – 15.00h Zajednički ručak

15.00 – 16.30h Javna učionica „Rod i politike preživljavanja u ratu“, Centar Grad (Damir Arsenijević, Jasmina Husanović, kooperativa Front slobode)

16.30 – 17.00h Pauza i osvježenje za prisutne 17.00 – 19.00h Plenum Krleža u Tuzli, CZKD (prikazivanje dokumentarnog filma o Krleži, razgovor o predstavi Izlet u Rusiju – Borka Pavićević, Jovan Ćirilov, Vladimir Tupanjac i Branimir Stojanović)

NEDJELJA, 24. JUNI 2012.

10.00 – 11.00h Javna učionica „Vicevi, rat i genocid“, Centar Grad (Damir Arsenijević, Emin Eminagić, Selma Puzić, Adis Sadiković, Pavlina Vujović)

11.00 – 11.30h Pauza i osvježenje za prisutne 11.30 – 13.00h Javna učionica „Rod, rad i solidarnost“, Centar Grad (Jasmina Husanović, Ajla Demiragić, Danijela Majstorović, kooperative iz Tuzle, Sarajeva, Mostara, Banjaluke)

13.00 – 15.00h Zajednički ručak

15.00 – 16.30h Javna učionica „Film, žene, socijalizam“ (Nebojša Jovanović, kooperativa Front slobode)

16.30 – 17.00h Pauza i osvježenje za prisutne

17.00 – 18.30h Okrugli sto/performans „Sol zemlje“ – umjetnost, javni prostor, javno dobro (Edina Husanović, Fabrika, kooperativa Front slobode)

18.30 – 19.00h Završno obraćanje – iniciranje Zadruge

Nove politike solidarnosti
Međunarodnog dana UN za podršku žrtvama torture 

MEĐUNARODNI DAN UN ZA PODRŠKU ŽRTVAMA TORTURE:

Međunarodnog dana UN za podršku žrtvama torture MEĐUNARODNI DAN UN ZA PODRŠKU ŽRTVAMA TORTURE:
utorak, 26.jun 2012. − 27.jun 2012.
18:00, CZKD

UTORAK, 26.JUN U 18h

Poziv na dvodnevni umetnički događaj

IAN, Međunarodna mreža pomoći i Centar za kulturnu dekontaminaciju u saradnji sa Artizanati, asocijacijama AS i Duša poziva vas na dvodnevni umetnički događaj posvećen Međunardnom danu podrške žrtvama torture

“Galeb ili o ljubavi”- docu-performans prema motivima drame A.P. Čehova Galeb u izvođenju članova udruženja za podršku mladima koji žive sa HIV-om AS i moderaciju Rišara Groloa

18 i 45h

OKRUGLI STO – NEGIRANJE HUMANOG
Učestvuju:
Rišar Grolo - voditelj radionice, Arti-zanati; Borka Pavićević -  dramturg, direktorka Centara za kulturnu dekontaminaciju; učesnici performansa -  nevldina organizacija AS, Violeta Anđelković -  Međunarodna mreža pomoći IAN, Siniša Tucić, pesnik.


SREDA, 27.JUN U 17h

“Gde je duši telo?”- javni čas radionice posvećene mogućnosti tela da se izrazi i govori nakon psihijatrijskog i farmakološkog tretmana. Učestvuju članovi asocijacije Duša uz moderaciju Rišara Groloa.

17 i 45h

Okrugli sto – TELO, JA I GRANICE
Učestvuju:

Rišar Grolo - voditelj radionice, Arti-zanati; Doc. Dr Vladimir Jovic, ekspert IAN Centra za rehabilitaciju žrtava torture i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; učesnici radionice - nevladina organizacija Duša, Slobodan Tišma- pisac i konceptualni umetnik, Boris Čakširan, pozorišni reditelj

http://www.ian.org.rs/

delegirani javni prostor
PROMOCIJA KNJIGE GRUJICE SPASOVIĆA PROMOCIJA KNJIGE GRUJICE SPASOVIĆA "UPRKOS NJIMA-PRVIH HILJADU DANA"
utorak, 3.jul 2012.
19:00, CZKD

Promocija knjige:

„UPRKOS NJIMA – PRVIH HILJADU DANA“ Grujice Spasović

15 GODINA DANAS-a

Učesnici: Latinka Perović, Ivanm Čolović, Nenad Čanak, Borka Pavićević, Radomir Ličina i Grujica Spasojević

Moderator: Rade Radovanović

FILM: CINEMA KOMUNISTO/ REŽIJA: Mila Turajlić FILM: CINEMA KOMUNISTO/ REŽIJA: Mila Turajlić
četvrtak, 5.jul 2012.
18:00, CZKD

CINEMA KOMUNISTO (2010)
Režija: Mila Turajlić
(104 minuta, sa prevodom/titlovima na engleski jezik)

Veliko nam je zadovoljstvo da najavimo projekciju
dokumentarnog filma CINEMA KOMUNISTO rediteljke
Mile Turajlić posle koje će biti upriličena diskusija
na kojoj učestvuju:

- Milena Dravić, glumica;
- Branislav Dimitrijević, istoričar i teoretičar umetnosti;
- Radovan Kupres, novinar;
- Srđan Milošević, istoričar;

Diskusiju će moderirati Miroljub Stojanović, filmski kritičar i publicista.

BUDI MUŠKO KLUB: AUDICIJA

BUDI MUŠKO KLUB: AUDICIJA
sreda, 11.jul 2012.
16:00, CZKD

BUDI MUŠKO KLUB
raspisuje
SEZONU LOVA NA MLADE TALENTE!!!

!!! TRAŽE SE !!!
mladi, nadareni, hrabri, otvoreni i druželjubivi glumci

Ukoliko si mladić, živiš u Beogradu, imaš od 15 - 25 godina
i želiš da igraš u pozorišnoj predstavi
PRIJAVI SE NA AUDICIJU
11. jula, 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21


Predstava koju radimo bavi se problemima mladića, njihovim pogledima na svet, životnim planovima i očekivanjima. Zbog toga, za aududiciju nisu potrebne posebne pripreme. Dođi da se upoznamo, porazgovaramo i družimo. Budi to što jesi i pokaži šta znaš! Ukoliko imaš neku specijalnu glumačku veštinu, znaš da sviraš, pevaš, igraš, recituješ ili žongliraš, budi spreman da nam svoja znanja demonstriraš. Na audiciju možeš da se prijaviš bez obzira na to da li imaš ili nemaš prethodna glumačka iskustva. Otvoreni smo za rad sa srednjoškolcima, studentima, amaterima i profesionalnim mladim glumcima. Premijera predstave zakazana je za prvu polovinu oktobra.

Ukoliko si zainteresovan, popuni prijavu na našem sajtu
www.e8.org.rs

Ukoliko znaš nekog ko bi bio zainteresovan, prosledi mu informaciju!

!!! VIDIMO SE !!!

delegirani javni prostor
NASTAVAK RAZGOVORA: ZAJEDNIČKO PROMIŠLJANJE POLITIKA PRIDE-A NASTAVAK RAZGOVORA: ZAJEDNIČKO PROMIŠLJANJE POLITIKA PRIDE-A
četvrtak, 12.jul 2012.
17:00, CZKD

  
Drage i Dragi,

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Novosadska lezbejska organizacija i Žene u crnom vas pozivaju na nastavak razgovora sa temom „Zajedničko promišljanje politika PRIDE-a“.

Razgovor će biti održan 12. jula u 17h u prostoru Učitelja Neznalice i njegovih komiteta (CZKD), a moderiraće ga Marijana Stojčić (sociološkinja i aktivistkinja ženskog pokreta).

Razgovor želimo da organizujemo zato što smatramo da je PRIDE pitanje svih nas, zajednička stvar svih nas - naša zajednička odgovornost i emocija.

Neka od pitanja / tema o kojima želimo da razgovaramo su:

- Da li idemo na PRIDE / doprinosimo organizaciji PRIDE ili ne?

- Na koji način ovogodišnji slogan PRIDE-a zastupa / predstavlja naše politike?

- Da li PRIDE doprinosi uopšte boljitku egzistencije LGBT ljudi u ovakvim kontekstu države u kojoj živimo?


Unapred vam svima hvala što ćete uzeti učešće u ovom važnom razgovoru.


Radujemo se susretu!



Vaše NLO i ŽUC

delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA: BRANIMIR STOJANOVIĆ: DAS UNHEIMLICHE - ŠUGAR I PSIHOANALIZA U JUGOSLAVIJI UČITELJ NEZNALICA: BRANIMIR STOJANOVIĆ: DAS UNHEIMLICHE - ŠUGAR I PSIHOANALIZA U JUGOSLAVIJI
petak, 13.jul 2012.
19:00, CZKD

U okviru programa Arhiv autora, Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje

Branimir Stojanović: Das Unheimliche - Šugar i psihoanaliza u Jugoslaviji

Nikola Mikloš Šugar je prvi psihoanalitičar u dvadesetom veku koji je psihoanalizu praktikovao na srpskohrvatskom jeziku. Kad ovo kažemo to podrazumeva da je Nikola Mikloš Šugar prvo  stvorio psihoanalitički pokret u Srbiji, zatim osnovao 1938. Beogradsko psihoanalitičko društvo, i da je otpočeo psihoanalitičku edukaciju, odnosno da je proizveo prva dva psihoanalitičara -Vladislava Klajna i Vojina Matića. Međutim, odmah nakon toga, 1941. setom nacionalsocijalističkih zakona psihoanaliza je zabranjenja kao “jevrejska nauka”, Šugar je iz Beograda otisao u Suboticu, a 1944. deportovan je u Terezijenstat gde je umro 15. maja 1945. Šugar je bio zaboravljen, kao i psihoanaliza u Jugoslaviji, sve do Petra Klajna, psihologa i istoričara psihoanalize koji je 1978. kroz mukotrpan i neobično kreativan  rad rekonstruisao istoriju psihoanalize u Srbiji i otkrio pionirsku ulogu Šugara.


Na sajtu Učitelja Neznalice i njegovih komiteta možete naći zbirku tekstova Nikole Mikloša Šugara.

BRANIMIR STOJANOVIĆ: O ZARAZNOM KARAKTERU OMAŠKE - ŠUGAROV KONCEPT NESVESNOG BRANIMIR STOJANOVIĆ: O ZARAZNOM KARAKTERU OMAŠKE - ŠUGAROV KONCEPT NESVESNOG
ponedeljak, 16.jul 2012.
19:00, CZKD

U okviru programa Arhiv autora, Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje

Branimir Stojanović: O zaraznom karakteru omaške - Šugarov koncept nesvesnog

 

Nikola Mikloš Šugar je, kao malo koji psihoanalitičar njegovog vremena, konceptualizovao  nesvesno, ne samo kao nešto što se pojavljuje unutar psihoanalitičke seanse i sna, nego kao mesto koje je stalno aktivno i koje unosi permanentan rascep u govor i delanje. Drugim rečima, za Šugara nesvesno nije nešto što je sakriveno u dubini psihičkog aparata, nego nešto što se pojavljuje u spoljašnjosti u svakidašnjim aktivnostima. Nesvesno je, dakle, u našoj realnosti mesto rascepa koje je stalno aktivno i čija je mera nemerljivi prostor koji se pojavljuje kao ničija zemlja  između onog što smo hteli da kažemo i uradimo i onog što smo zapravo rekli i uradili. Međutim, omaška je intersubjektivno strukturirana i zaraznog je karaktera, drugim rečima,  omaška je strateška anticipacija prodora nesvesnog u svakidašnji život.

Na sajtu Učitelja Neznalice i njegovih komiteta, u okviru zbirke tekstova Nikole Mikloša Šugara, možete naći i tekst “O pitanju nesvesnog sporazumevanja i “zarazne” omaške”.

CINEMANIAC (Pula)/CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU: 
Slobodan Šijan: Filmski letak (22. 7. - 6. 8. MMC LUKA, Pula);(1-10. 10. 2012- Centar za kulturnu dekontaminaciju)
CINEMANIAC (Pula)/CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU: Slobodan Šijan: Filmski letak (22. 7. - 6. 8. MMC LUKA, Pula);(1-10. 10. 2012- Centar za kulturnu dekontaminaciju)
nedelja, 22.jul 2012. − 10.oktobar 2012.
20:00, CZKD

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe CINEMANIAC / Misliti film
pratećeg programa Festivala igranog filma u Puli.

Cinemaniac 2012 i Centar za kulturnu dekontaminaciju predstavljaju izložbu:

Slobodan Šijan: Filmski letak
22. 7. - 6. 8. MMC LUKA, Pula

otvaranje u nedelju 22. jula u 20.30 sati

Kustoskinje: Branka Benčić (MMC Luka, Pula) i Aleksandra Sekulić (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd)

Program

CINEMANIAC
Misliti Film / Think Film
Slobodan Šijan: Filmski letak

22. 7 – 6. 8. 2012.
MMC Luka, Pula

22. 07, 20. 30 h Otvaranje izložbe

23. 07., 20h Razgovor sa Slobodanim Šijanom i projekcija filmova  

Filmski letak / Film Leaflet, program 1:
Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Autoportret na groblju / Self-portrait At the Cemetery 3' (1970)
Ručni radovi / Handmade 2' (1971)
Strukture  / Structures  4' (1970)
gradsko đubrište na adi huji u beogradu / city landfill on ada huja in belgrade 8' (1970)
Kosta Bunuševac u filmu o samom sebi / Kosta Bunuševac In a Film About Himself  14' (1970)



24.07., 20h
Filmski letak  program 2:

Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Jutro u ružičastom / Morning In Pink  18' (1971)
Yeah 14' (1972)
Pesma za Toma / A Song For Tom  13' (2010)

25. 07., 20h
Filmski letak  program 3:

TV filmovi Slobodana Šijana
Šta se dogodilo sa Filipom Preradovićem / Whatever Happened To Filip Preradović   45' (1976)

July 26, 2012, 20h
Filmski letak , program 3:
TV filmovi Slobodana Šijana
Najlepša soba / The Most Beautiful Room  50' (1978)

Svi filmovi biti  prikazani sa DVD formata

1-15. 10. 2012
CZKD Bioskop
Slobodan Šijan: Filmski letak
Izložba, razgovori, projekcije


Postav izložbe: Branka Benčić, Slobodan Šijan
Tehnički postav: Miro Ploj; Dizajn: Metaklinika

U saradnji MMC Luka, Pula i Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beograd
Partner: Festival igranog filma u Puli - Pula Film Festival, www.pulafilmfestival.hr.
Program je realizovan uz podršku Ministarstva kulture Republike Hrvatske, Grada Pule, Hrvatskog audiovizualnog centra, Istarske županije, TZ grada Pule i Ministarstva kulture, informisanja i informacionog drustva Republike Srbije

CINEMANIAC kao kontinuiran višegodišnji istraživački i izložbeni projekt nastaje iz želje za predstavljanjem radova iz svijeta umjetnosti i filma, koji nastaju na raskrižju tih umjetničkih medija, a od svojih početaka predstavlja aktivni kontekst koji omogućava prezentiranje umjetničkih djela, mjesto susreta u kojem se integriraju društveni, kulturni, tehnološki, medijski i estetski aspekti, sjecišta na kojima se susreću umjetnost, umjetnici, institucije i publika, stvaraju novi oblici suradnje, problematiziraju odnosi filma i vizualnih umjetnosti. Izložbe u okviru sadašnje i buduće programske platforme Misliti film, kao Research in Progress, nastavljaju se na dosadašnja iskustva rada s povijesnom baštinom eksperimentalnog filma, poput istraživanja i prezentacije kojima je u središnjem interesu bio pulski festival MAFAF (2010), te prošlogodišnji pogled unazad, podvlačenje crte, retrospektivni CINEMANIAC X. Projekt okuplja umjetnike koji u svom radu na različite načine formiraju specifičan odnos prema ideji filma kao "prostora mišljenja", filma "drugim sredstvima" i kritike filmskog aparata, mjesta u kojem se reflektiraju aspekti društva, ideologije, kulture, gdje film postaje svojevrsna riznica ili cultural interface.
Iz publikacije "Slobodan Šijan: Filmski letak", CINEMANIAC 2012


"Iz ove institucije, iz Filmskog letka kao iskaza, posmatraćemo filmove koje Filmski letak podrazumeva, sa kojima proizvodi i korespondira. Filmovi su na ovoj izložbi “letak drugim sredstvima”, i u ovakvom posmatranju letka/institucije, oni su manifest, izvođenje, eksperiment, polazište, zaključak. Oni zabacuju u budućnost pronalazeći, anticipirajući, naslućujući, diktirajući motive, teme i probleme kasnije “velike” filmografije; oni raspolažu ukupnim iskustvom eksperimentalnog filma, i istorija filmskih jezika njihov je resurs kojeg tretiraju entuzijazmom i samouverenošću subjekta Bildungsromana. Iz ekosistema, radnog procesa i pesme “gradskog đubrišta na adi huji u beogradu”, preko tekstura slike i zvuka filma “Yeah”, pucnjavom sa groblja “Jutra u ružičastom” oglašava se Letak, filmsko mišljenje svim sredstvima."
Aleksandra Sekulić, "Filmsko mišljenje svim sredstvima"

"Filmski letak na neki način predstavlja Šijanovu hibridnu enciklopediju u koju su obuhvaćeni antifilm, filmografija jugoslavenskog filma, pojedini redatelji poput Johna Forda, Howarda Hawksa, Alfreda Hitchckocka…, Filmus Boška Tokina, liste, komentari, bilješke, popisi, dijagrami. Šijanovi eksperimentalni filmovi također su sadržani su u Filmskom letku, kao i pojedini radovi u drugim medijima poput Samoubistva medija, Kič sekvenci ili Vrtoglavice, koji u tom smislu u okviru Šijanovog opusa zauzima značajno mjesto. Njegova današnja reaktualizacija i reinterpretacija predstavlja doprinos ponovnom čitanju cijeloga niza umjetničkih praksi avangarde i neoavangarde."
Branka Benčić, "Kodovi kinematografije"

OKRUGLI STO: DRŽAVNO NASILJE U JUGOREMEDIJI

OKRUGLI STO: DRŽAVNO NASILJE U JUGOREMEDIJI
utorak, 14.avgust 2012.
13:00, CZKD

Okrugli sto
Državno nasilje u Jugoremediji
Utorak 14. avgust u 13.00

Zrenjaninska policija je 1. avgusta 2012. godine uhapsila Zdravka Deurića, vd generalnog direktora Jugoremedije, Ankicu Malušić, finansijsku direktoricu Jugoremedije, Milanu Zlokas, direktoricu Pen farme (fabrike antibiotika koju su zajednički izgradili Jugoremedija i grupa njenih akcionara okupljenih u preduzeće Luksol farmacija) i sudskog veštaka Stevana Gregovića, koji je procenjivao ulaganja u Pen farmu. Pritvorenima je rešenje o policijskom zdržavanju od 48 sati doneto a da predhodno nisu saslušani, niti im je omogućeno pravo na davanje odbrane. Nakon 48 sati, pritvor je produžen Zdravku i Milani. Sudija je zatim otišao na godišnji odmor, najavivši da će saslušanje svedoka početi tek od 4. septembra, kad već bude počeo da teče drugi mesec priotvora. Iz protesta zbog ove bahatosti, Milana Zlokas je stupila u štrajk glađu. Policija u međuvremenu parališe rad Jugoremedije svakodnevnim pretresima, saslušanjima i zastrašivanjima.
Jugoremedija je početkom godine podnela tužbu protiv države za naknadu štete koja joj je pričinjena nezakonitim postupanjem države u privatizaciji. Država se nije izjasnila po predlogu za mirno rešenje spora, ali je zato na Skupštini akcionara pokušala da spreči donošenje odluka o usklađivanju akata i organa Jugoremedije sa novim Zakonom o privrednim društvima, što bi prouzrokovalo likvidaciju preduzeća. Ovaj pokušaj je sprečen na Skupštini 15. jula i Jugoremedija se uskladila sa Zakonom. Likvidacija fabrike je sprečena. Trinaest dana kasnije, nepoznata lica su zapalila automobil Jugoremedije ispred zgrade u kojoj živi direktor Zdravko Deurić. Tri dana kasnije usledila su hapšenja rukovodilaca fabrike. Zrenjaninska policija do današnjeg dana nije preduzela ništa da pronađe počinioce brojnih napada na akcionare i menadžment Jugoremedije (kamenovanje kuće akcionara Jugoremedije Roberta Faija decembra prošle godine, spaljivanje službenog automobila...).
Državno nasilje koje se godinama sprovodi nad Jugoremedijom, u procesu privatizacije kao i nakon raskida privatizacionog ugovora, sada je na vrhuncu. Oni koji se godinama sa bore za poštovanje zakona i ispravljanje grešaka u privatizaciji, i čije je napore marta ove godine prepoznao i podržao i Evropski parlament, pritvoreni su i zlostavljani u pritvoru kako bi se zataškale greške vlasti, i da bi se društvu poslala poruka da je borba protiv bezakonja kažnjiva. Vlast čak pokušava da nasilje nad rukovodilocima Jugoremedije i Pen farme predstavi kao izvršavanje preporuke Evropskog parlamenta da se istraži korupcija u Jugoremediji – korupcija kojoj su se suprodstavili oni koji su sada u zatvoru, a u kojoj su učestvovali oni koji su na vlasti.

Na okruglom stolu govore:
Borka Pavićević, Vojin Dimitrijević, Saša Janković, Nebojša Popov, Gordana Spasojević, Zlatko Paković, Ivan Janković, Nikola Barović, Danilo Šuković, Mladen Lazić, radnici i mali akcionari jugoremedije

PROMOCIJA KNJIGE

PROMOCIJA KNJIGE "NEISTKANO PREDIVO" RATOMIRA BOGOJEVIĆA
sreda, 5.septembar 2012.
17:00, CZKD

Porodica arhitekte Ratomira Bogojevića poziva vas na promociju kinjige "Neistkano predivo" povodom 40 godina od njegove smrti.

Učestvuju: profesor Branislav Milenković i profesor Milan Rakočević

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA I UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU U PANČEVU

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA I UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU U PANČEVU
petak, 7.septembar 2012. − 7.oktobar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Program:

14. septembar u 18h, Sala u izabinskom prostoru
"Pretvaranje društvene svojine u javnu/državnu i privatnu", okrugli sto

21. septembar u 18h, Sala u izabinskom prostoru
"Samoupravljanje", predavanje Mislav Žitko

22. septembar u 18h, CZKD, Beograd
"Ekonomska demokratija", predavanje Mislav Žitko

28. septembar u 18h, Sala u izabinskom prostoru
"Socijalna i ekonomska ljudska prava", okrugli sto

05. oktobar u 18h, Sala u izabinskom prostoru,
"Državna svojina kao oblik privatne svojine – slučaj pančevačke Azotare", okrugli sto

12. oktobar u 18h, Sala u izabinskom prostoru
"Crna, siva ekonomija i prekarijat", okrugli sto
Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Učitelj neznalica i njegovi komiteti je arhiv i biblioteka humanistike u Jugoslaviji i platforma samoobrazovanja. Kroz aktivnosti niskog intenziteta, Učitelj neznalica prati mogućnosti nastajanja društvenog tela kroz dosledne i kontinuirane aktivnosti. Aktivnosti obuhvataju fizičku i digitalnu arhivu, čitajuće grupe, radionice pisanja, seminare itd., putem kojih se promovišu diskursi istorije, zajednice, klase, roda, sekularizma, i stvara se javnost koja može da ih koristi, da ih razvija koncepcijski i kroz praksu, kao i da ih širi po različitim nivoima društva. Kroz projektne aktivnosti se, u kontekstu ovih konceptualnih diskursa, analiziraju svekodnevni socio-politički događaji, tako da projekat ima i snažnu aktivističku dimenziju.

 

JAVNI PROSTOR VS. DRUŠTVENI PROSTOR – EKONOMSKA DEMOKRATIJA KAO MESTO GOVORA

Mnogo toga je u poslednje vreme rečeno i urađeno na temu okupacije javnih prostora, sem ključnog – da li je to glavna ideja ili cilj, s obzirom na to da je javni prostor teritorija dodeljena javnosti od strane moći (privatnog vlasništva). U tom smislu, svaki javni prostor je zapravo privatan, i njime se upravlja pod liberalnom parolom „dostupnosti za sve”. To je prostor utopističkog jedinstvenog subjekta, koji kontroliše sebe i svoje okruženje. Štaviše, neoliberalizam ne podrazumeva konkretnog vlasnika-predstavnika (Velikog Drugog) sposobnog-za-odgovor-(nost), već samo ekspertski-menadžerski tim (uključujući i državni menadžment) koji maksimizira sopstvenu moć.

U SFRJ su postojale različite forme društvenog vlasništva u različitim periodima. Ono je u praksi imalo različita značenja, u većini slučajeva je bilo daleko od deklarativnih ideala, ali je horizont društvene svojine omogućio da socio-ekonomske razlike budu male, a odgovornost relativno jasna. Bratstvo i jedinstvo, partija/samoupravljanje, emancipatorne autonomne grupe/moralno-politička podobnost impliciraju da su različiti rascepi predstavljali osnovu društva. Kada se paradigma promenila u paradigmu istomišljeništva, Jugoslavija se raspala. Ovaj projekat bi istraživao značenje i značaj društvene ekonomije danas.

Ovaj projekat bi istraživao značenje i značaj društvene ekonomije danas

Projekat se radi u partnerstvu sa Građanskom akcijom, Pančevo.
http://www.uciteljneznalica.org/

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA NA PANČEVAČKOM BIJENALU


7. septembar - 7. oktobar, Galerija savremene umetnosti
"Fragments untitled #1", eksperimentalni video
Doplgenger / Medijska arheologija

7. septembar - 7. oktobar, budući Legat Milorada Bate Mihajlovića
"Pančevac", reenactment/Ponovno izvođenje "Pančevca", izložba
Medijska arheologija

20. septembar u 19h, budući Legat Milorada Bate Mihajlovića
"Pančevac", reenactment/Ponovno izvođenje "Pančevca"
Medijska arheologija

Medijska arheologija je projekat koji istražuje nove mogućnosti arhivske prakse i interfejsa arhiva, pre svega njegovog performativnog potencijala i arhiva kao kulturne forme. Metod rada tima projekta Medijska arheologija zasniva se na prepoznavanju dominantnih i grupisanju srodnih medijskih formi, stvaranju novog niza medijskih fragmenata koji, za razliku od dekontekstualizovanog niza emitovanja, omogućava bolji uvid u produkcione i komunikacijske mehanizme, kao i kontinuitet pojedinačne medijske forme ili medijskih formacija. U ovome se sadrži i jedina analogija sa uobičajenim značenjem pojma medijska arheologija u studijama medija – mi samu medijsku formu posmatramo kao medijski aparat. Ideja ovog projekta nastala je u Arhivu alternativnog filma i videa u Domu kulture „Studentski grad”, i prve programske cikluse (2006–2008. godine) Medijska arheologija imala je u okviru programa Akademskog filmskog centra DKSG. Od 2009. godine, Medijska arheologija realizuje programe u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Tim projekta čine: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Ivica Đorđević, Nebojša Petrović. U najznačajnije projekte ubrajamo: ciklus Devedesete (2008–2009), Omladinska kultura u SFRJ, ciklus istraživanja i programa u CZKD, u okviru kojeg je realizovana TV emisija Pesma koja traje (u saradnji sa redakcijom za istoriografiju Javnog servisa i Narodnom bibliotekom Srbije, 2010–2011), Mogućnost izbora (u saradnji sa Memorijalom „Nadežda Petrović” u Čačku, 2010), Glasačka mašina (u saradnji sa BKV, 2011), a sarađivali smo sa projektima Političke prakse postjugoslovenske umetnosti (2009), Mediokratija (2011), Zloupotrebljene institucije (2011), Art kino Kriterion Sarajevo (2010. i 2012), Festival nesvrstanog stripa „Novo doba” (2012), Galerija Elektrika (2012) i drugim.

 

www.medarh.org
www.altarchive.org

Na 15. Pančevačkom bijenalu Medijska arheologija se predstavlja na tri načina:

 

I) DOPLGENGER: “FRAGMENTS UNTITLED #1”, eksperimentalni video/ loop

“Fragments untitled” je serija radova kroz koju se Doplgenger bavi “nezaboravnim” skorije srpske istorije i preispituje poimanja istorije, sećanja, odgovornosti. Prvi rad serijala, instalacija “Fragments untitled #0”, kroz analizu jednog kadra dekonstruiše popularnu reprezentaciju Gazimestana 1989 - govor Slobodana Miloševića. Ovaj događaj, koji je nagovestio raspad Jugoslavije i krvoproliće jugoslovenskog građanskog rata, predmet je i “Fragments untitled #1”. Koristeći arhivu Medijske arheologije ali sada u formi eksperimentalnog filma, Doplgenger vivisecira medijsku sliku i tv prenos upućujući na nevidljivo.

Doplgenger je umetnički duo koji čine Isidora Ilić i Boško Prostran, film/video umetnici iz Beograda. Njihovi sinematični radovi preispituju režime pokretnih slika i moduse njihove recepcije. U svom radu Doplgenger neretko upošljava interdisciplinarni pristup kako bi istražio načine putem kojih umetnost politički učestvuje u kreiranju stvarnosti.
www.doplgenger.org


II) "Pančevac", reenactment/Ponovno izvođenje "Pančevca"
Moderiraju proizvodnju poezije: Aleksandra Sekulić (“Medijska arheologija”) i Dragana Mladenović (“Pančevac”), uz učešće saradnika "Pančevca": Dejana Čančarevića, Jasmine Topić, Jovane Svirac, kao i građana Pančeva
Grafičko oblikovanje: Nebojša Petrović


Linije kretanja

Bomba preostala u pančevačkom ataru od NATO bombardovanja 1999. doneta je u Muzej grada. Stručna lica došla su, demontirala je i odnela.

Po preseljenju "Pančevca", u nekadašnjem prostoru redakcije novinari "Pančevca" i tim "Medijske arheologije" ponovo izvode "Pančevac".
PESMA JE ZAUSTAVLJANJE JEZIKA – slobodna igra priručnika neestetike i politike književnosti Aleksandra Sekulić
Aleksandra Sekulić

"Pančevac" je od osnivanja proizvodio književnost. Književnost "Pančevca" je medijska forma, ali Medijska arheologija neće primeniti uobičajeni metod postavljanja prepoznatih pojava i verzija medijske forme u hronološki ili tematski niz, već će ovu proizvodnju književnosti ponovo izvesti, zajedno sa "Pančevcem". Dragana Mladenović raspolagaće "Pančevcem" kao resursom za pisanje, njegovim skamenjenim, zaustavljenim jezikom. Iskopanim kockama sa arhivskog/arheološkog nalazišta ređa se tekst istoriografske poezije, lapidarijum "kamenja koje govori" koji pokazuje mehanizam proizvodnje pesme, vezu "Pančevca" kao mesta protoka jezika, sličnom lažnom pokretu filma, sa rekonfiguracijom, "pročišćavanjem" jezika koju književnost zahteva i čini sa ciljem da napravi put za nepredviđene nove "nečistoće". Ova je logografska poezija, smeša istoriografije i poezije, performans aproprijacije istoriografije kao mesta moći iz polja književnosti koja želi da prepoznaje i razdeljuje šum i govor, prostor i vreme, uvodi na scenu zajedničkog nove objekte i subjekte.

Ova je poezija i poziv "Pančevcu" da raspolaže svojim pamćenjem, znakovima na svom telu i proizvodi poeziju iz "kamenja", ali i iz nevidljivosti, da izabere nesporazum i donese ga u istorijski prostor "Pančevca", trenutno amortizovan misijom u kulturnoj manifestaciji. I to je već ponovljeno ponašanje Pančevca, osvajanje otuđenog prostora političkog govora.

Autorka je za tekst koristila “kamenje” Žaka Ransijera i Alana Badjua, u njihovom zamišljenom nesporazumu

Poziv građanima Pančeva da proizvode poeziju i izlože je u prostorijama Pančevca otvoren je tokom trajanja izložbe.

“Medijska arheologija” građane Pančeva, tragom slike ulaska novinara "Pančevca" u Skupštinu opštine Pančevo sa plasticnim čašama u kojima je bio talog supstance iz industrijske zone, kao i slike grafita “živelo srpsko-albansko prijateljstvo”, poziva da koriste mogućnost javnih interfejsa Bijenala savremene umetnosti i uključe se u istraživanje istorije javnih akcija i društvenih intervencija "Pančevca".

III) SARADNJA MEDIJSKE ARHEOLOGIJE I UČITELJA NEZNALICE

Medijska arheologija obezbeđuje medijsko-arhivsku podršu programu “Javni prostor vs. društveni prostor” Učitelja neznalice intervenišući kroz video priloge.
Realizacija: Ivica Đorđević, Boško Prostran
http://www.medarh.org/
http://www.altarchive.org/
http://www.doplgenger.org/

 

images
SEĆANJE NA ŽARANU PAPIĆ SEĆANJE NA ŽARANU PAPIĆ
ponedeljak, 10.septembar 2012.
20:00, CZKD

Centar za ženske studije i Rekonstrukcija Ženski fond,

pozivaju na


SEĆANJE NA ŽARANU PAPIĆ

(2002-2012)


Žarana Papić (1949-2002) bila je naša istaknuta feministička antropološkinja, teoretičarka, politička aktivistkinja, koja je svojim delom kreirala feminizam u Jugoslaviji i koja se istrajno borila protiv svakog oblika nacionalizma.


Knjiga Žarana Papić. Tekstovi 1979-2002 predstavlja presek kroz njeno delo. U njoj je sabrano  18 tekstova, dva intervjua i puna bibliografija njenih objavljenih radova. Knjigu koju zajedno izdaju Centar za studije roda i politike, Rekonstrukcija Ženski fond i Žene u crnom, priredile su Adriana Zaharijević, Daša Duhaček i Zorica Ivanović.


Eksperimentalni film To je moj izveštaj vama sadrži citate i autentične audio materijale iz Žaraninih tesktova, razgovora i predavanja. Žarana Papić je bila politička aktivistkinja koja nas je sopstvenim radom obavezala da nastavimo da se suprotstavljamo fašizmu i nacionalizmu. Film je preveden i na znakovni jezik sa idejom kontinuiranog preispitivanja misli i jezika.To je moj izveštaj vama režirao je Vladimir Šojata, znakovna interpretatorka Vera Jovanović. Produkcija i ideja za film Rekonstrukcija Ženski fond.


Centar za ženske studije, Beograd (www.zenskestudie.edu.rs) već dvadeset godina omogućava alternativnu nastavu, razvija feminističku teoriju i podstiče feminističku praksu u Srbiji.


Stipendije Žarana Papić (www.rwfund.org)

Stipendije Žarana Papić  je program finansijske podrške aktivistkinjama/ akademkinjama za sticanje znanja,regionalnu i globalnu razmenu iz oblasti rodnih/ženskih pitanja. Najveći broj stipendija, Rekonstrukcija Ženski Fond dodeljuje za specijalističke, magistarske i doktorske Ženske studije u zemlji, kao i za pojedine značajne  obrazovne rodne i mirovne programe u inostranstvu (Democracy and Diversity, Letnji institut u Vroclavu i Međunarodni institut za mirovno obrazovanje koji organizuje Teachers College, Univerziteta u Kolumbiji).

images
delegirani javni prostor
CENTAR ZA SAVREMENU UMJETNOST SARAJEVO: IZLOŽBA CENTAR ZA SAVREMENU UMJETNOST SARAJEVO: IZLOŽBA "MIRAZ"
utorak, 11.septembar 2012.
19:00, CZKD

MIRAZ

 

Centar za savremenu umjetnost Sarajevo (SCCA), u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminacijuotvara izložbu MIRAZ u Beogradu, u utorak, 11. septembra 2012. Izložba traje do ... 2012.

 

Izložba MIRAZ je dio projekta „Žensko naslijeđe – doprinos  jednakosti u kulturi“ čiji je noslilac Centar za ženske studije iz Zagreba (2011.- 2012.). Partnerske organizacije u ovom projektu su: Centar za ženske studije i Žene u crnom iz Beograda,  Srpski kulturni centar Danilo Kiš iz Ljubljane, Casa Internazionale delle donne iz Trsta i Centar za savremenu umjetnost, Sarajevo (SCCA).

 

MIRAZ organizuje SCCA. On tokom 2012. godine putuje u gradove u kojima djeluju organizacije koje učestvuju uprojektu. Nakon Ljubljane i Trsta, MIRAZ stiže u Beograd.

 

Izložbom MIRAZ uspostavljen je kreativni dijalog između autorki / autora iz  pomenutih centara bivše Jugoslavije koje / koji dijele zajedničko historijsko naslijeđe i rade na sličnoj umjetničkoj, rodnoj i društvenoj platformi.

 

Jezgro izložbe čine umjetnice iz Sarajeva. Njima se svojim radovima pridružuju umjetnice i umjetnici iz Ljubljane, Beograda i Zagreba.

 

Format izložbe se oblikuje i prilagođava mjestu i kontekstu, te njenom putujućem, mobilnom karakteru, (projekcije video radova i / ili radovi u printanoj formi – razglednice, plakati). 

Izloženi printovi / plakati ponuđeni su posjetiocima– oni ih mogu uzeti, ponijeti sa sobom i tako “prisvojiti” dio MIRAZa.Ovakav, novouspostavljeni odnos umjetnica/ka sa publikom čini MIRAZ drugačijim odstandardnih „umjetničkih“ izložbi.

 

Ovaj MIRAZ posvećujemo Žarani Papić.

 

Na izložbi učestvuju:

Alma Suljević(Sarajevo), Danica Dakić (Sarajevo), Darinka Pop-Mitić (Beograd), Dejan Habicht(Ljubljana), Gordana Anđelić Galić (Sarajevo), Kristina Leko (Zagreb), Maja Bajević (Sarajevo), Marjetica Potrč(Ljubljana), Milica Tomić (Beograd), Renata Poljak (Zagreb), Sanja Iveković (Zagreb), Šejla Kamerić (Sarajevo), škart (Beograd), Tanja Lažetić(Ljubljana).

Kustoskinja i selektorka: Dunja Blažević

images
delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA: KADA ĆE DRŽAVA ISPLATITI RADNIKE
sreda, 12.septembar 2012.
13:00, CZKD

Savez samostalnih sindikata iz Bora je pre dve nedelje pokrenuo proteste zbog kršenja radničkih prava kroz primenu Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa. Radi podrške borbi radnika Bora za ostvarivanje prava koja se odnose na sve radnike u Srbiji, Centar za kulturnu dekontaminaciju 12. septembra 2012. godine sa početkom u 13.00 časovaorganizuje okrugli sto o posledicama ove Uredbe.

Evropski sud za ljudska prava je doneo četiri odluke u korist građana Srbije koji su podneli predstavke zbog neizvršavanja sudskih presuda o isplati njihovih potraživanja prema društvenim preduzećima. Sud je zauzeo stav da propust države da izvrši pravnosnažne presude predstavlja mešanje u pravo građana na mirno uživanje imovine, predviđeno Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava, pa je, pored isplate potraživanja i zatezne kamate, podnosiocima predstavki dodelio i naknadu nematerijalne štete i troškove postupka.

Umesto da isplati radnicima ono što im duguje, Vlada je 22. marta ove godine donela Uredbu o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa, koja je stupila na snagu 5. aprila. Uredbom je određen rok do 5. avgusta da građani Srbije prijave svoja potraživanja Agenciji za privatizaciju. Uredba je objavljena samo u „Službenom glasniku RS“. Građani koji ne čitaju „Službeni glasnik“, ne posećuju sajt Vlade, ili uopšte nemaju pristup internetu, koji su nakon propasti svojih preduzeća ostali van sindikata, koji su nakon golgote stečaja izgubili kontakt, a i volju za kontaktom sa sudom i stečajnim upravnicima, propustili su rok za evidentiranje potraživanja.

Rokovi iz ove Uredbe nisu prekluzivni. Niko ne može da izgubi pravo na izvršenje presude zato što mu je prošao rok iz Uredbe, jer se ovaj rok odnosi samo na evidentiranje potraživanja. Međutim, veliki broj građana koji su po isteku roka saznali za Uredbu, veruju da su propuštanjem roka za evidentiranje izgubili pravo na naplatu potraživanja.

Umesto da potrebne informacije sama pribavi od Agencije za privatizaciju i suda,Vlada je sav posao oko evidentiranja prebacila na građane i dodatno ih opteretila nepotrebnim troškovima. Drugim rečima, umesto da postupi po presudi Evropskog suda za ljudska prava, ispravi nepravdu nanetu građanima i obezbedi mehanizme da se ovakva kršenja ljudskih prava više ne ponavljaju, Vlada je ponovo odložila i nepotrebno zakomplikovala izvršavanje obaveza države, zbog čega je Evropski sud i doneo navedene presude u korist radnika.

 UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU U PANČEVU:PRETVARANJA DRUŠTVENE SVOJINE U JAVNU/DRŽAVNU I PRIVATNU

UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU U PANČEVU:PRETVARANJA DRUŠTVENE SVOJINE U JAVNU/DRŽAVNU I PRIVATNU
petak, 14.septembar 2012.
18:00, razne lokacije

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora” koji se održava povodom 15. Bijenala umetnosti u Pančevu.

Privredne i političke reforme u Srbiji, poslednjih trideset godina, zasnovane su na načelu da će pretvaranje društvene svojine u privatnu i javnu/državnu rešiti sve probleme i otkloniti sve nedostatke u privredi, i da će se upravljanje svojinom koja se nazivala “svačijom i ničijom” otrgnuti od partijske kontrole i privesti javnom interesu. Danas vidimo da su rezultati ovih reformi sasvim suprotni: privatizacija je dovela do potpune neodgovornosti u upravljanju privredom, jer je subjekt odlučivanja tek sada nejasan i skriven iza manipulativnog odnosa privatnog vlasnika i države (Agencija za privatizaciju, policija i tužilaštvo, Fond za razvoj i drugi vidovi državnog finansiranja privatnih poslova...), tako da je pretvaranje društvene svojine u javnu/državnu samo još vise onemogućilo javnu kontrolu raspolaganja ovom imovinom i učvrstilo moć partijske oligarhije, koja je faktički titular državne/javne imovine. Svojina koje je bila predmet privatizacije i pretvaranja u javnu/državnu, tek sada je, po prvi put, zaista “svačija i ničija”, jer društvo čini bezbroj političkih subjekata, a javnost je apstraktni konstrukt koji se ne odnosi ni na koga.

UČITELJ NEZNALICA: KARPOS U PRVOM LICU
subota, 15.septembar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na razgovor i predstavljanje rada izdavačke kuće Karpos

zdavačka kuća KARPOS osnovana je 2005. godine i od tada kontinuirano objavljuje dela koja slede misaone pravce poststrukturalizma, studija kulture i rodnih studija. Reč je teorijskim tradicijama koje su u domaćoj kulturi i izdavaštvu zapostavljene ili nedovoljno recipirane. U ediciji „alografije“ objavljene su knjige Žila Deleza, Žaka Deride, Džudit Batler, Mišela Fukoa, Rolana Barta i drugih, a uskoro će se pojaviti i spisi Žaka Lakana, Stjuarta Hola i Klausa Tevelajta.

Karpos takođe objavljuje dela posvećena grčkoj kulturi u svojoj ediciji „Panelinion“, gde su se do sada objavljena brojna dela Lorensa Darela, E. F. Forstera, Henri Milera itd. 

Tokom razgovora sa glavnim urednikom Karposa, Dejanom Aničićem, biće reči o prepoznatljivom izdavačkom konceptu ove male, ali zapažene izdavačke kuće, dometima i smislu društveno angažovanog izdavaštva i izgledima za unapređenje domaće humanistike.



"IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA ZA VREME BITEFA
nedelja, 16.septembar 2012.
22:00, CZKD

Miroslav Krleža: IZLET U RUSIJU
Dramatizacija:Miroslav Belović; Režija: Jovan Ćirilov

 

16.SEPTEMBRA U 22H
_________________________________________________________



Reč je o Krležinom tekstu iz 1926. godine, koji je adaptirao zapozorište Miroslav Belović (1927-2005), a Ćirilov ga je, uz tim saradnika, razvio u savremenu pozorišnu formu. “Izlet u Rusiju” po tome pripada pozorišnom ciklusu “Rizik”, koji CZKD realizuje od 2007. Istovremeno, “Izlet u Rusiju” je i odgovor na post-tranzicione izazove u regionu, čime se bavi projekat “Nove politike solidarnosti kroz kulturu i proizvodnju znanja”.

U predstavi igraju: Milutin Milošević, Vladimir Aleksić, Damjan Kecojević, Marko Janketić, Cvijeta Mesić i Boris Bakal,koji je i u kreativnom timu tog komada, pored Borke Pavićević, Andreja Nosova, Branimira Stojanovića, Vladimira Tupanjca i Tare Tepavac.

Prema navodima Ćirilova, svako novo obraćanje Krleži obogaćuje naše stavove...

“Pokazalo se da se humanije lice socijalizma desilo kod nas upravo zbog prevage nedogmata među našim levičarima, uz Krležinu polemičku potporu i logiku. Značaj njegovih stavova prema buržoaziji i filistarstvu vraća se kao neupitno bitan upravo ovih naših dana ponovne prvobitne akumulacije, kad su liberalno građansko društvo i njegov kapital sudbinski zakucali na vrata našeg morala u svoj svojoj malograđanskoj nesavršenosti i bezočnosti. Kao na karikaturama predratnog Pjera Križanića, nemačkog ekspresioniste Georga Grosa ili u nepoštednim polemikama Miroslava Krleže", naveo je Ćirilov, koji potpisuje i scenografiju predstave “Izlet u Rusiju”.

Prema navodima Aleksandra Flakera (Krležijana), “Izlet u Rusiju” bio je 1926. godine knjiga sa izrazitom referencijalnom i spoznajnom funkcijom: pisanje u polemici s “lažnim i tendencioznim vestima о sta¬nju u Rusiji” i motiviranje odbranom “logike ruske koncepcije od svih mogućih naših piskarala”. Ali njen autor nije spreman da se podredi zadacima političke propagande i “ne oseća potrebe da odstupi od istine”, s tim što njegova “istina” nije ni eksplicitno politička ni političko-ekonomski “statistička”, već ponajpre umetnička: “Više od statistike, me¬ne su na tom putu interesovali ljudi, ljudski odnosi, gibanja, pokreti, rasvete, dinamika, klima. Ja sam gledao ruske crkve i - dopustite mi da budem sen¬timentalan - slušao šum vetra u borovini i mislio o kulturnim problemima više, nego о statistikama”.

Upravo je taj stav, prema navodima Flakera, osigu¬rao Krležinom putopisu trajnu umetničku vrednost i nadmoćno mesto u nizu putopisa evropskih književnika о SSSR-u.

Predstava “Izlet u Rusiju”, posle beogradske premijere i dve reprize 12. i 13. maja, biće izvedena u Prištini, Tuzli, Zagrebu i drugim gradovima u regionu.

Kostimografi su Angelina Atlagić i Dejan Pantelić, dok muziku i dizajn zvuka potpisuje Vladimir Pejković.

Produkcija “Izlet u Rusiju” pripremana je u koordinaciji sa Festivalom 1 pisca “Krleža: san o drugoj obali” Kulturnog centra Beograda

“Izlet u Rusiju” deo je i dvogodišnjeg projekta “Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja” kojim se podstiču i osmišljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu. Saradnja i razmena u oblasti istraživanja u kulturi i umetničkoj produkciji između stvaralaca u Prištini, Tuzli, Zagrebu i Beogradu, deo je sveobuhvatnog istraživačkog poduhvata (2011-2012), na kojem rade CZKD iz Beograda, Multimedia Centar iz Prištine, Centar “Grad” iz Tuzle i Bacači sjenki iz Zagreba.

Postavljajući pitanje solidarnosti i zajedništva na Balkanu, partneri i učesnici u tom projektu traže puteve za prevazilaženje provincijalizma, izolacionizma, jednoumlja i nacionalizma koji dominiraju u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije i u tom procesu - ponovnim čitanjima, raspravama i scenskim izvođenjima, pozivaju se na, danas marginaliziovane, ideje solidarnosti i zajedništva hrvatskog i jugoslovenskog pisca Miroslava Krleže. U kontekstu savremenog života, povezuju naučna sa umetničkim istraživanjima - istorije kulture, književnosti, društva.

Predstava “Izlet u Rusiju” kruna je saradnje CZKD-a i partnera u promišljanju angažovanog teatra u inače oskudnoj nezavisnoj kulturnoj produkciji.

Predstava “Izlet u Rusiju” pripada i pozorišnom ciklusu “Rizik”, višegodišnjem procesu kojim se, kroz seriju produkcija, javnih čitanja i scenskih postavki, preispituju različite pozorišne forme i inicira kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Takođe, ukazuje na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi kulturne politike i istražuje puteve umetnosti koja sopstveni autoritet ne podređuje raspodeli unutar hijerarhije moći.

Počev od 2007. godine, na scenama CZKD-a, Beogradskog dramskog pozorišta i Magacina u Kraljevića Marka, izvedene su drame “Evropa”, “Žena-bomba” i “Rio bar” Ivane Sajko, u režiji Bojana Đorđeva; triptih scenskih čitanja “Srpski Faust i drugi citati” Tanje Simić-Berclaz u postavci zagrebačkog kolektiva Bacači Sjenki, zatim “Soba na Bosforu, centralni zatvor, leti u goru kao ptica” i “Urlike Majnhof” Biljane Jovanović u dramaturškoj i scenskoj rekonstrukciji Zlatka Pakovića, drama “Kopile” Zorice Jevremović, u režiji Anje Suše, te “Gospođa Olga” Milutina Bojića, u postavci Zlatka Pakovića.

Realizaciju tih programa CZKD-a podržavaju i omogućuju Evropska unija - Projekat “Podrška civilnom društvu” (EU-IPA), Švajcarski kulturni program (SCP) i Evropska kulturna fondacija (ECF), kao i Gradski sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kuture Srbije.

Odlomak iz teksta Miroslava Krleže “Izlet u Rusiju” (1926)

Što smo sada? Austrija je propala, dakle Austrijanci više nismo. Srbi nismo jer čemu da lažemo da jesmo kad nismo! Jugoslaveni nismo, jer ako je Jugoslavenstvo ono što hoće vojvoda Stepa Stepanović ili jedan od jugoslavenskih monopolista Jurica Demetrović, kо pametan može da je danas s njima zajedno Jugoslaven? Preostaje nam dakle da pospemo glavu pepelom i da se vratimo pod okrilje tog neverоvatnog i popljuvanog Hrvatstva, kome Stipica Radić drži jednu te istu pijanu zdravicu već trideset godina.

(Hteo sam najpre da kažem Kinezu, da uopće nemam nikakve narodnosti. Da pripadam jednoj jezičnoj oblasti što se još nije iskristalizovala. I to mi je bilo na umu da mu lažem da sam Srbin. On će se onda pokloniti mome Srpstvu, izreći nekoliko komplimenata na čast "naše srpske artilerije" i sve će zauzeti jedan međunarodno skladan oblik u smislu ženevske lige naroda).




……………………………………………………………………………………………………………………………..

 

 

 

 

Miroslav Krleža
IZLET U RUSIJU

Dramatizacija: Miroslav Belović

Režija: Jovan Čirilov

Dizajn: Angelina Atlagić
Muzika i dizajn zvuka: Vladimir Pejković
Scenski pokret: Marija Janković
Asistent reditelja: Andrej Nosov
Asistent dizajnerke: Dejan Pantelić
Svetlo: Milan Kolarević
Montaža arhivskog materijala i video-dokumentacija: Vladimir Tupanjac, Ivica Đorđević
Foto-dokumentacija: Srđan Veljović

Uloge:
Sergej Mihajlovič Vrubelj, bivši admiral ruske carske flote: Damjan Kecojević
Barunica:  Cvijeta Mesić
Karl Difenbah, generalni direktor exportne kuće u Hamburgu: Vladimir Aleksić
Dr. Fridrih Ajnštagler, njegov tajnik i budući zet:  Marko Janketić
Vu-San-Pej: Boris Bakal
Miroslav Krleža, književnik: Milutin Milošević
Pijanist: Vladimir Pejković

Kreativni tim: Borka Pavićević, Boris Bakal, Vladimir Tupanjac, Branimir Stojanović, Tara Tepavac (asistentkinja)

Organizacija: Ana Isaković

Nove politike solidarnosti
TRIBINA O PRAVIMA MLADIH TRIBINA O PRAVIMA MLADIH "ISKORISTI ME"
četvrtak, 20.septembar 2012.
19:00, CZKD

                Pozivamo vas da prisustvujete tribini o pravima mladih koju organizuje Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Na tribini će biti predstavljena brošura "Iskoristi me!" koja na zanimljiv način prikazuje različite situacije u kojima se mladima krše prava i informiše ih na koji način da postupe ukoliko im se neka od tih situacija dogodi. Pored članica i članova Omladinske grupe, na tribini će govoriti i Stevan Filipović, režiser najgledanijeg filma u Srbiji 2010. godine, “Šišanje”.

Nakon predstavljanja brošure, uslediće diskusija sa publikom o pravima i položaju mladih u Srbiji.

Tribina će se održati 20.09.2012, sa početkom u 19 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd.

učesnici: Stevan Filipović, Marko Milosavljević (zamenik koordinatorke OGHOBG-a) i Miloš Kovačević (koordinator projekta)

moderator tribine: Tara Tepavac

images
delegirani javni prostor
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA NA BIJENALU UMETNOSTI U PANČEVU: PONOVNO IZVOĐENJE

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA NA BIJENALU UMETNOSTI U PANČEVU: PONOVNO IZVOĐENJE "PANČEVCA"/"PANČEVAC", REENACTMENT
četvrtak, 20.septembar 2012.
19:00, CZKD

Medijska arheologija na Bijenalu umetnosti u Pančevu

20. septembar u 19h, bivše prostorije lista"Pančevac",  budući Legat Milorada Bate Mihajlovića

Ponovno izvođenje "Pančevca"/"Pančevac", reenactment

Moderiraju proizvodnju poezije: Aleksandra Sekulić (“Medijska arheologija”) i Dragana Mladenović (“Pančevac”), uz učešće urednika strana "Pančevca":  Dejana Cančarevića, , Jovane Svirac, kao i  građana Pančeva i posetilaca Bijenala koji su proizveli ili će proizvesti poeziju od "Pančevca"

Grafičko oblikovanje: Nebojša Petrović


Linije kretanja

Bomba preostala u pančevačkom ataru od NATO bombardovanja 1999. doneta je u Muzej grada. Stručna lica došla su, demontirala je i odnela.Po preseljenju "Pančevca", u nekadašnjem prostoru redakcije novinari "Pančevca" i tim "Medijske arheologije" ponovo izvode "Pančevac".

 

PESMA JE ZAUSTAVLJANJE JEZIKA – slobodna igra priručnika neestetike i politike književnosti

Aleksandra Sekulić

 

"Pančevac"je od osnivanja proizvodio književnost. Književnost "Pančevca"je medijska forma, ali Medijska arheologija neće primeniti uobičajeni metod postavljanja prepoznatih pojava i verzija medijske forme u hronološki ili tematski niz, već će ovu proizvodnju književnosti ponovo izvesti, zajedno sa "Pančevcem". Dragana Mladenović  raspolagaće "Pančevcem"kao resursom za pisanje, njegovim skamenjenim, zaustavljenim jezikom. Iskopanim kockama sa arhivskog/arheološkog nalazišta ređa se tekst istoriografske poezije, lapidarijum "kamenja koje govori"koji pokazuje mehanizam proizvodnje pesme, vezu "Pančevca"kao mesta protoka jezika, sličnom lažnom pokretu filma, sa rekonfiguracijom, "pročišćavanjem"jezika koju književnost zahteva i čini sa ciljem da napravi put za nepredviđene nove "nečistoće". Ova je logografska poezija, smeša istoriografije i poezije, performans aproprijacije istoriografije kao mesta moći iz polja književnosti koja želi da prepoznaje i razdeljuje šum i govor, prostor i vreme, uvodi na scenu zajedničkog nove objekte i subjekte.

Ova je poezija i poziv "Pančevcu"da raspolaže svojim pamćenjem,  znakovima na svom telu i proizvodi poeziju iz "kamenja", ali i iz nevidljivosti, da izabere nesporazum i donese ga u istorijski prostor "Pančevca", trenutno amortizovan misijom u kulturnoj manifestaciji. I to je već ponovljeno ponašanje Pančevca, osvajanje otuđenog prostora političkog govora.

Autorka je za tekst koristila “kamenje” Žaka Ransijera i Alana Badjua, u njihovom zamišljenom nesporazumu

Poziv građanima Pančeva da proizvode poeziju i izlože je u prostorijama Pančevca otvoren je tokom trajanja izložbe.

UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU UMNETNOSTI U PANČEVU: ODUMIRANJE RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA I TRANSFORMACIJE PROSTORNOG RAZVOJA U SFRJ
petak, 21.septembar 2012.
18:30, razne lokacije

ODUMIRANJE RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA I TRANSFORMACIJE PROSTORNOG RAZVOJA U SFRJ

Petak, 21. septembar u 18:30h

Kulturni centar Pančeva

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija Pančevo pozivaju Vas, u okviru programa Mala škola ekonomske demokratije, na izlaganj

Odumiranje radničkog samoupravljanja i transformacije prostornog razvoja u SFRJ

Izlagač: Milan Rakita, sociolog

Moderator: Branimir Stojanović

Izlaganje se bavi strukturalnim pretpostavkama i procesima transformacije politika prostornog razvoja u SFRJ generisanih samosvojnim konceptom i praksom sistema radničkog samoupravljanja. Tematizacija i problematizacija odnosa između teorije i prakse socijalističkog samoupravljanja, sa jedne, i prostornog razvoja jugoslovenskog društva, sa druge strane, izabrana je kao analitički okvir zbog toga što se u tom domenu funkcionalno ukrštaju svi društveni podsistemi i razvojni procesi jugoslovenskog društva (ekonomski, politički, kulturalni), te takođe i zato što upravo specifičnosti politika i pravaca urbano-prostorne transformacije SFRJ u različitim fazama njenog istorijskog razvoja plastično ilustruju izrazito dinamičan karakter sâmog sistema radničkog samoupravljanja kao strateškog razvojnog okvira socijalističkog društva.

Izlaganje će takođe problematizovati transformaciju društveno-političke uloge figure jugoslovenskog radnika-samoupravljača koja je nominalno bila mišljena kroz prizmu lenjinističke doktrine o odumiranju države kao ključnom faktoru u preuzimanju demokratske kontrole nad sredstvima za proizvodnju i neposrednoj participaciji u proizvodnim procesima, uključujući i domen urbanog planiranja i prostornog razvoja društva. Otuda i pitanje da li su centralne instance vlasti u SFRJ zaista figurirale kao garant zadržavanja socijalističkog karaktera društveno-ekonomskih procesa u kojima „asocijacija neposrednih proizvođača upravlja procesom proizvodnje“ kroz organe radničkog i društvenog (samo)upravljanja, ili se čitav koncept odumiranja države zapravo prometnuo u svojevrsno odumiranje radničkog samoupravljanja, naročito u domenu prostornog razvoja u urbanog planiranja.

 Ovaj događaj deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora” koji se održava povodom 15. Bijenala umetnosti u Pančevu.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

 Centar za kulturnu dekontaminaciju

www.czkd.org

Građanska akcija Pančevo

www.gradjanskaakcija.org

HRABROST!

ART KOMUNA I CZKD PREDSTAVLJAJU: SANDRA STERLE U BEOGRADU, PREMIJERNO!

HRABROST! ART KOMUNA I CZKD PREDSTAVLJAJU: SANDRA STERLE U BEOGRADU, PREMIJERNO!
ponedeljak, 24.septembar 2012. − 26.septembar 2012.
19:00, CZKD

H R A B R O S T !

Art Komuna i CZKD predstavljaju:

Sandra Sterle u Beogradu, premijerno!


Asocijacija za promociju umetnosti svim sredstvima Art Komuna (www.artkomuna.org.rs) svoj jesenji ciklus posvetila je prizivanju hrabrosti. Prva gošća  ciklusa HRABROST! biće jedna od najaktivnijih video i  umetnica  performansa u regionu Sandra Sterle, koja će tokom trodnevne prezentacije beogradskoj publici predstaviti svoj dosadašnji rad i stavove koji iz njega proizilaze o pravima i obavezama angažovanog umetnika u društvu.

Pored premijernog izvođenja svog performansa "Visiting reality",

prikazivanja arhivskih snimaka i video radova te razgovora sa publikom, Sandra Sterle učestvovaće i u panel diskusiji "KOLIKO UMETNOSTI, KOLIKO HRABROSTI?”.

U razgovoru će učestvovati i Igor Štiks, Iva Marčetić, Nune Popović, Saša Stojanović.

Od 24. do 26. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju publiku očekuju pitanja o smislu angažovane umetnosti u savremenom društvu permanentne krize, o ulozi umetnika rešenih da artikulišu sukob unutar društva, njihovim sklonostima i zadnjim namerama - ali i neki sasvim neočekivani odgovori na neka sasvim neočekivana pitanja.

Art Komuna priprema i realizuje HRABROST u saradnji i koprodukciji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju koji, ovom prilikom, objavljuje i zvaničan nastavak (i novu sezonu) ciklusa PERFORMANS, ISTORIJA, AKCIJA.

www.hrabrost.artkomuna.org.rs
www.artkomuna.org.rs

www.czkd.org


___________________________________________________________________________

 


PROGRAM:

PONEDELJAK, 24.SEPTEMBAR

19:00h

- VIDEO RADOVI SANDRE STERLE:
Ukazanje/Apparition(2011) 02:00 min.
Mučnina/Nausea(2008) 14:00 min.
Nova staza do vodopada/A new path to the waterfall(2009) 03:00 min.
Desetoboj / Decathlon(2007) 12:05 min.
La Casa(2004) 05:23 min.
True Stories - story1(1998) 04:53 min.

 

Ukazanje/ Apparition

Performance, Zagreb, 2011

Video dokumentacija

2011, color, stereo, PAL

02.00. min.
 

U performansu Ukazanje umjetnica, odjevena kao lik Djevice Marije, stoji na postamenu, načinjenom od hrpe reklamnih kataloga, koje  tako često nalazimo pred kućnim vratima. Kako umjetnica silazi s postamenta, rasprostire kataloge na pod i hoda po njima...

Mučnina / Nausea

performance, Split, 2008

Video dokumentacija

2008, color, stereo, PAL

14.00. min.

U okviru festivala proširenog performansa DOPUST u Splitu, Sandra Sterle izvela je performans koji se sastojao od pokušaja povraćanja uz glazbenu podlogu pjesme Miše Kovača "Dalmatinac nosi lančić oko vrata". Antologijska pjesma Miše Kovača simbolizira nepokolebljivo nasljeđe patrijarhalne kulture dalmatinske provincije, sadržane u formuli svetosti i neraskidivosti veza "krvi i tla". Činom javnog izražavanja mučnine i nemoći pred opresivnim većinskim društvenim normama, umjetnica se konstituira kao pobunjeni subjekt koji, umjesto verbalnog, svoj otpor većini izražava kroz metaforu mučnine,  prisvajajući jednostavne i primitivne simbole kao jedini jezik koji ta ista većina može razumijeti. Rad je ispolarizirao publiku i izazvao brojne medijske reakcije.

 

Nova staza do vodopada / A new path to the waterfall

performance, Split, 2009

Video dokumentacija

2009, color, stereo, PAL

03.00. min.

Dokumentacija performansa pod nazivom „Nova staza do vodopada“. Kao reakcija na događanja u zemlji, na studentske prosvijede i traženje besplatnog obrazovanja, porijeklo kapitala, te pogotovo u odnosu na stanje između politike i kulture, autorica se  gola spustila niz stepenice AKVARIJA na Bačvicama u Splitu za vrijeme trajanja festivala DOPUST. Akt koji silazi niz stepenice citat je Duchampovog akta koji silazi niz stepenice.

 U ruci nosi dvje, knjigama prekrcane plastične kesice s natpisom KERUM. Knjige u kesicama spuštene su na pod. Knjiga na vrhu kesice je Carverova - „Nova staza do vodopada“.

 

Desetoboj / Decathlon

Video

Baziran na performansu

2007, color, stereo, PAL

12.05 min.

Istražujući u deset slika-scena dodir sporta i performansa, Desetoboj pretvara sport u neku vrstu fizičkog teatra. Sportska pravila uspoređuju se s umjetničkim performativno-ritualnim procesima, kreirajući svojevstan hibrid. Umjesto sportskih pravila i ustaljenih rituala gledateljima „sportskog teatra“ nudi de deset apsurdnih situacija.

 

La Casa

eksperimentalni kratki  
2004. Beta 5,23'

Ovaj rad nastao je pred autoričinom obiteljskom kućom u trenutku u kojem je za potrebe proširenja ceste odobreno rušenje vrtnog zida i dijela prednjeg vrta. Maskirana autorica dočekuje bagere koji sve dublje prodiru u vrt i izvodi preformance. U ovom radu autorica na neki način prelama kroz svoju prizmu problem urbanističkog kaosa koji obilježava hipertrofiju priobalnih gradova.

TRUE STORIES (story 1)

Video,

Based on performance

1998, color, stereo, PAL

4 min. 53 sec.

U story 1 obučena kao Miny Mouse, vodi nas kroz šumu prema svojim skrivenim tajnama. Mi osjećamo da samo provirujemo, prisustvujemo do izvjesnog stupnja, da nismo sasvim pušteni u taj svijet u kojem dominira ton ujedno zaigran i prijeteći.



20:00h
U okviru ciklusa HRABROST (Art Komuna) i PERFORMANS, ISTORIJA, AKCIJA (CZKD) -

- PERFORMANS : "VISITING REALITY" SANDRE STERLE
 

UTORAK, 25.SEPTEMBAR

19:00h

- AUTORSKA PREZENTACIJA - SANDRA STERLE u razgovoru sa publikom uz video radove i arhivske snimke

 

SREDA, 26.SEPTEMBAR

19:00h

- Razgovor "Koliko umetnosti, koliko hrabrosti?" - o iskustvima/primerima socijalno i politički angažovanih umetničkih praksi tokom 1990-im i 2000-im na studijama slučaja Hrvatske i Srbije;
Učestvuju: SANDRA STERLE (HR), IGOR ŠTIKS (HR/SR), IVA MARČETIĊ (HR), NUNE POPOVIĊ (SR), SAŠA STOJANOVIĊ (SR).

Moderator je Vladimir Tupanjac.


www.hrabrost.artkomuna.org.rs
www.artkomuna.org.rs

www.czkd.org

images
AMBASADA AUSTRALIJE I INCEST TRAUMA CENTAR:PREMIJERA VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANOG FILMA

AMBASADA AUSTRALIJE I INCEST TRAUMA CENTAR:PREMIJERA VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANOG FILMA "TAGGED"
utorak, 25.septembar 2012.
13:00, CZKD

PREMIJERU VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANOG FILMA

 

TAGGED“  

 

O SAJBER NASILJU

 

Premijeru će otvoriti dr. Helena Studdert, ambasadorka Australije u Beogradu

 

                              

Film "TAGGED" je deo plana Vlade Australije o zaštiti od SAJBER NASILJA. U 2012. godini, nagrađen je zlatnom medaljom na Svetskom Festivalu medija u Hamburgu, i srebrnom medaljom u Njujorku, na Festivalu čije su prestižne nagrade za televiziju i film. Uči mlade o sajber bulingu, sextingu i kako da se zaštite online, takođe je pomoć roditeljima i nastavnom osoblju.

 

Premijerno prikazivanje se realizuje u formi JAVNOG ČASA Incest Trauma Centra – Beograd ZA ADOLESCENT(KINJ)E i nastavnike/ce. Posle projekcije, mladi će kroz razgovor izraziti SVOJ pogled na temu SAJBER NASILJA. Javni čas se organizuje u okviru Kampanje Incest Trauma Centra – Beograd „1 OD 5“ protiv seksualnog nasilja nad decom.

 

Trajanje filma: 18 minuta

Razgovor vodi dr. Ljiljana Bogavac, zamenica direktorke Incest Trauma Centra - Beograd

 

S poštovanjem,

Dr. Ljiljana Bogavac

zamenica direktorke

063 752 12 54

delegirani javni prostor
CENTAR ZA RAZVOJ CIVILNIH RESURSA (NIŠ): OTVARANJE IZLOŽBE: CENTAR ZA RAZVOJ CIVILNIH RESURSA (NIŠ): OTVARANJE IZLOŽBE: "PREJAKE REČI"
četvrtak, 27.septembar 2012. − 29.septembar 2012.
19:00, CZKD

Centar za razvoj civilnih resursa (CRCR) iz Niša, Centar lokalne demokratije (LDA) iz Niša u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)  iz Beograda Vas pozivaju na organizaciju  treće po redu izložbe fotografija "PREJAKE REČI".

Izložba će se održati od 27. - 29. septembra 2012. u prostorijama CZKD-a, Birčaninova 21 u Beogradu, sa početkom u 19h.

Izložba je do sada održana u Evropskom kutku u Nišu, kao i u logoru „Crveni Krst“ u Nišu u okviru Noći muzeja.

 

Uvrede na verskoj i nacionalnoj osnovi, na osnovi etničke pripadnosti, seksualne orijentacije, fizičkog izgleda, pola, godina su neke od glavnih karakteristika govora mržnje koji predstavlja vrlo čestu pojavu u javnom životu u Srbiji. Militantni govor je govor ljudi na Balkanu, maltene svakodnevno upotrebljen.

Da li želimo da negujemo govor mržnje koji se u Srbiji ustalio kao uobičajena pojava i teži da poprimi oblik nasleđa?

Pridružite nam se u akciji ukazivanja na anticivilizacijski i retrogradni karakter ideja na koje nas upućuju kreatori grafita koji vređaju ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.

Poruke mržnje ne mogu biti vrednosni okvir primeren jednom demokratskom društvu i tolerantnoj sredini.

Suprotstavimo se daljem rasprostranjivanju govora mržnje u Srbiji!

Dajmo doprinos izgradnji tolerantne i multikulturalne sredine, čiji su principi pluralizam, zaštita ljudskih prava i poštovanje bogatstva raznolikosti.

Zašto je potreban ponovni osvrt na ovu temu?

Živimo u vremenu „straha od različitosti”, koji fašizam teži da iskoristi i pojača ga, najčešće u formi rasizma, homofobije i ksenofobije. Na teritoriji Niša može se zapaziti veliki broj grafita kukastih krstova ili raznoraznih poruka koje propagiraju govor mržnje.

Većina ljudi uopšte ne obraća pažnju na simboliku ovih znakova. Ali, poruke mržnje ne mogu biti vrednosni okvir primeren jednom demokratskom društvu i tolerantnoj sredini.

Zato, u ime ljudi koji su zbog svoje različitosti izgubili živote, želimo ponovo da stavimo akcenat na rasprostranjenost ovih duboko ukorenjenih „vrednosti” u našem društvu.

Suprotstavimo se daljem rasprostranjivanju govora mržnje u Srbiji!

Stanimo u odbranu najvažnijeg ljudskog prava – prava na život i srušimo zidove mržnje!

images
delegirani javni prostor
PANČEVAČKO BIJENALE UMETNOSTI I UČITELJ NEZNALICA: SOCIJALNA I EKONOMSKA LJUDSKA PRAVA I PRIVATIZACIJA PANČEVAČKO BIJENALE UMETNOSTI I UČITELJ NEZNALICA: SOCIJALNA I EKONOMSKA LJUDSKA PRAVA I PRIVATIZACIJA
petak, 28.septembar 2012.
18:00, razne lokacije

SOCIJALNA I EKONOMSKA LJUDSKA PRAVA I PRIVATIZACIJA

 

Kulturni centar Pančevo

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija Pančevo pozivaju Vas na razgovor

 

Socijalna i ekonomska ljudska prava i privatizacija

Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava za ovu godinu ističe: “Uživanje i zaštita ekonomskih i socijalnih prava izaziva najveću zabrinutost i građana i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava jer je njihovo obezbeđenje preduslov za ostvarivanje mnogih drugih prava.” Problem je utoliko ozbiljniji jer je stvoren zakonski okvir kojim su institucionalizovani odnosi moći i vlasništva između građana/radnika i državne/partijske vlasti i njihovih tajkuna, odnosno institucionalizovani su bahatost i korupcija, tako da je zaštita ekonomskih i socijalnih ljudskih prava jedini preostali način da se radnici zaštite u postojećem sistemu. Diskurs o socijalnim i ekonomskim ljudskim pravima se za proteklih deset godina razvijao potpuno odvojeno od procesa privatizacije i stvaranja nemogućih i diskriminatorskih uslova za male i srednje ekonomske inicijative i preduzeća, što je dovelo do još većeg kršenja tih istih prava, koja su u velikoj meri bila obezbeđena u socijalističkom sistemu.

 

Dok je uključivanje radnika u borbu za demokratske promene devedesetih godina dovelo do uspeha u smenjivanju režima (pri čemu ne mislimo samo na odlučujući značaj štrajka u kolubarskim rudnicima za petooktobarski prevrat, već na široku podršku radnika borbi protiv političko-ekonomske oligarhije SPS i JUL-a), na drugoj strani njihovo odsustvo u ekonomskom i političkom odlučivanju, omogućilo je najpre prvobitnu akumulaciju kapitala tokom devedesetih godina, a zatim i legalizaciju ovog kapitala nakon 2001. godine. Dok direktnu odgovornost za privatizaciju snose političke i ekonomske strukture, taj proces je podržala, ili bar prećutala većina NVO koje se zalažu za ljudska prava, kao i mediji i sindikati, zbog čega je Srbija tako kasno potpisala relevantne međunarodne sporazume o socijalnim, ekonomskim i kulturnim ljudskim pravima (Srbija je od SFRJ nasledila pristupanje Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Ujedinjenih nacija, ali je revidiranu Evropsku socijalnu povelju ratifikovala tek u 2009. godini) i unela ta prava u svoje zakone. Istovremeno, pozicija sindikata u procesu privatizacije dovela je do toga da danas samo 15% građana Srbije ima poverenja u sindikalne organizacije. Mišljenje javnosti o NVO i medijima je opšte poznato. Međutim, te iste organizacije koje su podržale isključivanje radnika/građana iz ekonomskog i političkog odlučivanja, sada uzimaju na sebe da reprezentuju radnike u diskursu socijalnih i ekonomskih ljudskih prava u zemlji i pred međunarodnim institucijama. Njihova vlast nad znanjem i reprezentacijom onemogućava pristup znanju radničkim grupama koje se još uvek bore za svoja prava protiv privatizacije, čime se zapravo obezbeđuje, umesto da se ograničava partijsko-tajkunska vlast i kršenje socijalnih i ekonomskih ljudskih prava. Zato dok kapitalistički svet ide u pravcu učešća radnika u vlasništvu i upravljanju preduzećem (ESOP, zadrugarstvo...), Srbija ide ka feudalizmu.

 

Zato što je proces privatizacije daleko od kraja, a prema najavama nove vlasti se može zaključiti da će biti još netransparentniji nego do sada. Šta treba uraditi da bismo obezbedili socijalna i ekonomska ljudska prava?

SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
ponedeljak, 1.oktobar 2012. − 10.oktobar 2012.
18:00, CZKD



Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21, Beograd

 

CZKD Bioskop

Slobodan Šijan: Filmski letak

Kustoskinje: Aleksandra Sekulić i Branka Benčić

FILMSKI LETAK

Slobodan Šijan

Pisati o filmu je kao igrati o arhitekturi.

Parafraza jedne izjave Elvisa Costella*

Filmski letak je nastao iz frustracije, u jednoj situaciji kada sam, postepeno napuštajući bavljenje likovnom umetnošću, bezuspešno pokušavao da se uključim u profesionalnu kinematografiju. U to vreme sam o filmu znao više nego ikada posle (jer kada se čovek jednom uključi u domaću kinematografiju, kao da neizbežno postaje sve gluplji i gluplji). Možda nikada nisam takvim intenzitetom išao u bioskop, ritam filma pulsirao je u svakoj mojoj ćeliji, film je za mene bio sve. Moj ukus, u to vreme, težio je ekstremima, poput andergraunda i “treša”. Nisam podnosio sredinu, ono što se kod nas, ali i svugde u svetu, smatra za veliko delo. Voleo sam ezoterične, krajnje lične eksperimente ili pak proizvode masovne kulture. Oskari, palme i slične izmišljotine za one koji ne idu u bioskop (pa takvu naviku čak i preziru), jednostavno za mene nisu predstavljali apsolutno nikakav (bar ne u pozitivnom smislu) vrednosni reper. Više invencije, novih ideja, i surove istine, nalazio sam u opskurnim proizvodima američke “B” produkcije ili pak u hit filmovima namenjenim najširoj publici, nego u izvikanim delima sedme umetnosti. A kada je već o “umetnosti” reč (a nisam siguran da se film lako smešta u taj, za njega ipak preuzak termin), onda sam težio filmovima koji su nemilosrdno odbacivali konvencionalni jezik i bilo kakvo koketiranje sa dopadljivošću bioskopskog tipa (a naročito festivalskog). Iz takvog, prilično subverzivnog, možda i destruktivnog filmskog “vjeruju”, nastali su i ovi leci.

(Ljubaznošću autora koristimo tekst: Šijan, Slobodan: Filmski letak: 1976-1979 : (I komentari),  “Umesto predgovora”, Službeni glasnik, Beograd, 2009., 6 str.; ( i ovom ga prilikom prenosimo ljubaznošću autora)

1. X, 18h

Projekcija i razgovor sa Slobodanom Šijanom
 

Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Jutro u ružičastom  18' (1971)
Pesma za Toma  13' (2010)

Otvaranje izložbe


2. X, 18h

Projekcija i razgovor
Program projekcije

Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Autoportret na groblju 3' (1970)
Ručni radovi 2' (1971)
Strukture 4' (1970)
gradsko đubrište na adi huji u beogradu  8' (1970)
Kosta Bunuševac u filmu o samom sebi   14' (1970)

 

Razgovor:
O eksperimentalnom filmu: razgovor povodom knjige MAFAF – Nevidljiva istorija, pogled iz Beograda.

Razgovor sa učesnicima MAFAF – Pogled iz Beograda vode Branka Benčić i Aleksandra Sekulić.


4.X, 18h

Projekcija
TV filmovi Slobodana Šijana
Najlepša soba  50' (1978)


5. X, 18h

Projekcija
TV filmovi Slobodana Šijanan
Šta se dogodilo sa Filipom Preradovićem   45' (1976)


6. X, : Projekcija
TV filmovi Slobodana Šijana
Najlepša soba 50' (1978)

Filmovi će biti projektovani sa DVD formata
Izložba:

Ekran 1:
Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Autoportret na groblju  3' (1970)
Ručni radovi  2' (1971)
Strukture  4' (1970)
gradsko đubrište na adi huji u beogradu 8' (1970)
Kosta Bunuševac u filmu o samom sebi   14' (1970)

 Ekran 2:
Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Jutro u ružičastom / Morning In Pink  18' (1971)
Yeah 14' (1972)
Pesma za Toma / A Song For Tom  13' (2010)


Ekran 3:
TV filmovi Slobodana Šijana
Šta se dogodilo sa Filipom Preradovićem  45' (1976)
Najlepša soba  50' (1978)

Stolovi:
Originalni listovi “Filmskog letka”

Izložba je otvorena od 1. do 10. oktobra, od 11h do 18h, osim u sredu, 3. oktobra i nedelju, 7. oktobra.
.

CZKD Bioskop
Slobodan Šijan: Filmski letak
Izložba, razgovori, projekcije
www.czkd.org

Dizajn: Metaklinika
Tehnička postavka izložbe: Dragan Škorić i Dejan Pantić

Program je realiziran u suradnji Udruga MMC LUKA, Pula i Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beograd

 

Program je realizovan sredstvima Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije.

Zahvaljujemo se na pomoći: Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Nebojši Petroviću, Dušanu Grlji.

 

“Filmski letak” kao hipertekst

Aleksandra Sekulić

Koncipiran kao polje slobodnog raspolaganja istorijom filma i kulture u kritičkoj praksi, “Filmski letak” direktnom aproprijacijom i preznačavanjem, rekombinovanjem i reprodukcijom sadržaja iz drugih medija i tekstova predstavlja model umetničkog rada kao zahteva za intertekstualnošću. Sam autor, u preseku iskustava obrazovnih sistema likovnih umetnosti i filma, kao jednu od ključnih polazišta i motivacije u stvaranju “Filmskog letka” navodi svoju poziciju van profesionalne kinematografije[1], odakle je slobodno tretirao masovne medije i pop-kulturu kao resurse za citate, parafraze i emulaciju nove kritičke prakse u filmu, odnosno “mišljenju filma”. Uspostavljajući “Filmski letak” kao polje stalne destabilizacije tekstova dominantne (mejnstrim) kulture: njihovom redukcijom, rekombinovanjem, rekontekstualizacijom,  gradi i kontekstualni okvir za nove prakse eksperimentalnog filma, kao i za interdisciplinarna istraživanja medija filma. U toj metodologiji možemo uočiti unutar “Filmskog letka”  tekst elitne kulture koji je predmet kritičkih intervencija kao paratekst za alternativno promišljanje filma.

Nekoliko brojeva “Filmskog letka” zamišljeni su kao prostor ‘filmova na papiru’[2], dodeljen kao nagrada po konkursu. Dobitnici ove nagrade imali su priliku da, u obliku storiborda ili drugog modela vizuelne ili tekstualne predstave filma u medijskom prostoru ovog samizdata[3], predstave svoj koncept filma (list 18: “Moon”, dobotnik nagrade “Filmksog letka” Ljubomir Šimunić; list 30: dobitnik Tomsilav Gotovac, itd.). Slobodan Šijan je i neke od svojih filmskih koncepata objavio u ovom obliku (list 4: “Projekat za jedan porodičnifilm”; list 6: “Hollywood or Bust”). Neposredna veza letaka i osvetljavanja proizvodnje filmova i njihovih značenja očigledna je na primerima “Šta se desilo sa Filipom Preradovićem” (list 8, “Žvrljotine”, storibord ili “žvrljotine sa knjige snimanja”) i “Najlepša soba” (list 25: “Najlepša soba”, fotografije naturščika iz filma smeštene u okvire u obliku zvezde po uzoru na holivudske plakate 1930ih).

 Ovaj je način izvođenja filma pojačan i u praksi ovog fanzina da različitim medijima i aproprijacijom različitih sadržaja pop-kulture konstruiše filmske narative, odnosno da medij filma ispituje u drugim medijima.  Od eksperimenta “Samoubistvo medija” u listu  11 u kojem se tehnologija reprodukcije iscrpljuje i time demonstrira samoukidanje funkcije medija, preko “Manifesta filmskog đubretara” (list 26) koji zahvata u kompleksnu istoriju osmoze filmske i likovne umetnosti u Bildungsromanu i samoj proizvodnji,  zatim serije letaka “grafičko-vizuelnih iskaza o filmu” (serija “ U ritmu…” : Vinsentea Minelija, Alfreda Hičkoka, Hauarda Hoksa, zatim i letak “Altman”, listovi 33-36) u kojima  pratimo iskaze koji nisu samo “proteze” iskustva filmova u grafičkom mediju, već  specifična esktrakcija ili redukcija autorskih “čvorišta”, neposrednih asocjacija i marginalija koje u preseku determinišu samo gledanje filma i pronalaze zajednički fon autorskog opusa kao ehogram ili mapu; sve do suštinske aproprijacije filma kao iskustva u procesu individualne interpretacije, emotivne reakcije, identifikacije i distance, kao početka proizvodnje filma (list 28: “Mesto pod suncem”). Gledanje filma kao latentni, neprekidni proces proizvodnje filma, proširen na gledanje mehanizma filma, oblikovanje prisustva filma u svakodnevnom iskustvu i tekstu masovne kulture kao dugogodišnji ritual razvijan sa Tomislavom Gotovcem, može se pratiti u “Filmskom letku” u oblicima oponašanja forme repertoarske ili rang liste, u gestu izbora kao filmskog iskaza (list 19: “Lista najboljih filmova u 1977.”; list 21: “Novi američki film”, i drugi), u osvetljavanju subjektivne, asocijativne sheme fragmenata istorije pop kulture - topografije filma kao istorijskog procesa (list 30: “The Glenn Miler Chesterfield Shows”, deo dugogodišnjeg projekta “Glenn Miller” Tomislava Gotovca), i ovaj je odnos proizveo, po smrti Tomislava Gotovca 2010., film “Pesma za Toma”, evocirajući formu “Kinematografske pesme” Boška Tokina (list 5: “Kinematografske pesme”). 

Po načinu proizvodnje eksperimentalnih i alternativnih filmova, može se posmatrati odnos fanzinskog rada na filmu, kao i filmova proizvedenih na filmskoj traci kao metatekstualni, ali i hipertekstualni. Budući da je žanr eksperimentalnog filma 1970ih godina iz infrastrukture kino-klubova  bivao postepeno uključivan u nove umetničke prakse, kao i u najšire polje radikalnog amaterizma, možemo govoriti i o njegovoj evoluciji pod pojmom alternativnog filma u Beogradu,  način promišljanja filma iz fluksa različitih medijskih praksi i kritičke umetnosti demonstriran je u “Filmskom letku” kao “nedostajuće studije” filma.. Nasuprot kinematografiji koja je proizvodjena i podržavana u kulturnoj politici SFRJ 1970-ih, odnosno, nasuprot estetičkoj sferi ‘autonomne umetnosti’, kako je (pod nazivom ‘elitna kultura’) definiše Aldo Milohnić, praksa radikalnog amaterizma[4] je u filmu uspostavljala, po navodima učesnika Bojana Jovanovića[5], ‘novi jezik’, filmsko mišljenje i proizvodnju van zvaničnih modela, crpeći resurse iz kino-amaterskog pokreta. Mesto prozvodnje eksperimentalnog i alternativnog filma, kino-klubovi, kao i njegove javne manifestacije , bili su na margini javne percepcije kinematografije, ali u stalnoj diskusiji o okvirima mišljenja filma. Prvi broj “Filmskog letka” autor je posvetio pregledu najznačajnijih autora i metoda u eksperimentalnom filmu, izvodeći ga kao tabelarni prikaz na srpskohrvatskom i engleskom jeziku, a u koji su uključeni i jugoslovenski autori Mihovil Pansini i Tomislav Gotovac. Upravo je izbor forme manifesta “Filmski letak” - a to je obrazovni tekst iz istorije filma uređen po ključu subjektivnog suda u naučnom govoru tabele – anticipacija ukupne strukture “Filmskog letka” kao procesa postajanja institucijom filma. Postupak ironije u izlaganju istoriografijie kao artefakta, kao u crno-beloj inverziji otuđene zvanične slike istorije filma (list 2: “Mrtva priroda”), odnosno kolažiranjem i kolonizacijom anahronih filmoloških tekstova iz tačke uzavrele rasprave o crnom talasu u jugoslovenskom filmu (list 3: “Istorija filma”) bio je manifestni postupak ove samoosnovane filmske institucije .

Time je “Filmski letak” kao celoviti projekat kontinuirani proces diskusije sa kulturalnim kontekstom u kojem se pojavljuje. Kao hipertekst radikalnog amaterizma, osim što je mišljenje filma razvijao kao kritičku praksu unutar najšireg polja kulture, “Filmski letak” je oponašao institucionalne prakse kontrole i označavanja filmske produkcije, čime je inicijalni gest aproprijacije razvijen u praksu osvetljavanja institucionalnih (medijskih, obrazovnih i kulturalnih) mehanizama otuđenja i restrikcije proizvodnje filma.



[1]Šijan, Slobodan: Filmski letak: 1976-1979 : (I komentari),  “Umesto predgovora”, Službeni glasnik, Beograd, 2009., 6 str

[2]Kako je ovu vrstu filmske proizvodnje nazvao Branko Vucicevic, a Pavle Levi opisao kao ‘kino drugim sredstvima’ u:Levi, Pavle: Cinema by Other Means, Oxford University Press, USA, 2012

[3]U kontinuitetu sa istorijom avangardnog filma kao osamostaljivanjem elemenata filma u posebne  oblasti istrazivanja, kako primecuje Dejan Sretenovic u katalogu izlozbe „Oko filma“: Sretenovic, Dejan: Kino-svet Slobodana Šijana, Salon muzeja savremen umetnosti, Beograd, 2009.

[4]Milohnić, Aldo: “Radikalni amaterizam”, Raškolovano znanje – Priručnik, TKH Beograd, 2012., str 4/6

[5]Transkript razgovora u “MAFAF – Nevidljiva istorija, pogled iz Beograda”, priredile: A. Sekulic I T. Tepavac, CZKD, Beograd i MMC LUKA, Pula, 2012., str. 29

images
ODE GLAVA -10 GODINA BEZ SMRTNE KAZNE U SRBIJI!

ODE GLAVA -10 GODINA BEZ SMRTNE KAZNE U SRBIJI!
sreda, 10.oktobar 2012.
19:00, CZKD

O D E   G L A V A !


Povodom Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne

pozivamo vas da u sredu, 10. oktobra u 19h

u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21

učestvujete u scenskom spektaklu ODE GLAVA!

i tako potvrdite rešenost građana Srbije da nikada
ne dozvole ponovno uvođenje smrtne kazne u Srbiji
i da podrže njeno potpuno ukidanje u celom svetu.

 

PROGRAM:

Odlomak iz Sofoklove ANTIGONE – deca iz Studija glume Sandre Rodić-Janković;

Osuđene/i & Pogubljene/i – dokumenti, polemike, istraživanja, fotografije, statistike;

Gost – Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana Republike Srbije;

„Zakotrljaće se glave kao glavice kupusa“ – ACT WOMEN i publika;

Domaćin večeri – Miloš Vasić

 

2002 - 2012, 10 godina Svetske koalicije protiv smrtne kazne.
2002 - 2012, 10 godina bez smrtne kazne u Srbiji.

 


>>>
ACT Women,
Centar za kulturnu dekontaminaciju,
Srbija protiv smrtne kazne
i Žene u crnom
u saradnji sa Zaštitnikom građana Republike Srbije

images
delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA: CRNA, SIVA EKONOMIJA I PREKARIJAT UČITELJ NEZNALICA: CRNA, SIVA EKONOMIJA I PREKARIJAT
petak, 12.oktobar 2012.
18:00, CZKD

 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2010. i 2011. godine stopa radnika angažovanih “na crno” bila je između 17 i 19%. Ovaj podatak daje samo delimičnu predstavu o razmerama prekarnog rada u Srbiji, budući da se u legalno zaposlene ubrajaju i radnici koji imaju ugovore o radu na određeno vreme, čiji socijalni i ekonomski položaj nije bitno sigurniji od radnika “na crno”. Svakodnevna neposredna iskustva govore nam da je pretežni deo zaposlenih u Srbiji angažovan po prekarnim uslovima. Uprkos razmerama problema, njihovim rešavanjem se u Srbiji niko ne bavi. Poslodavci često nisu u prilici da poboljšaju položaj prekarnih radnika, jer su doprinosi za stalno zaposlene u Srbiji toliko visoki da mnoga preduzeća ne bi uopšte mogla da posluju ukoliko ne bi koristila prekarni rad. Međutim, umesto da se ovi realni problemi rešavaju kroz socijalni dijalog između poslodavaca, radnika i vlasti, njih naprotiv političko-ekonomska vlast zloupotrebljava kako bi uništila mala i srednja preduzeća, a prekarnim radnicima uskratila pravo na kolektivno pregovaranje, da bi velika monopolistička preduzeća zadržala vlast nad resursima.

Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata računaju se isključivo zaposleni u stalnom radnom odnosu, što sindikatima nije nikakva prepreka, ali jeste najčešći izgovor zašto se ne bore za bolji položaj prekarnih radnika, već se povremeno deklarativno zalažu za pojačan nadzor državnih inspekcija. Jasno je da je u pitanju prazna retorika, jer se ovako široko rasprostranjen problem ne može rešavati državnom represijom, niti je vlastima u interesu da narušavaju socijalni mir primoravanjem poslodavaca da izvršavaju obaveze koje nisu u stanju da izvrše, i time prouzrokuju još drastičnije povećanje nezaposlenosti. Posledice trpe prekarni radnici, čiju ionako nesigurnu poziciju još više destabilizuje činjenica da im je onemogućeno kolektivno pregovaranje kroz samo-udruživanje i da ne postoji institucija koja bi njih reprezentovala. Društvenu atomizaciju kroz odgovornost pojedinaca za njihove radne uslove dodatno podstiče vlast. Beogradski centar za ljudska prava u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2011. godinu posebno ističe da Srbija nije prihvatila pravo na podnošenje kolektivnih predstavki Evropskom komitetu za socijalna prava na osnovu Revidirane Evropske socijalne povelje. Prekarni radnici u Srbiji prepušteni su sami sebi. Prvi neophodni koraci na dugom putu ka poboljšanju njihovog socijalnog i ekonomskog položaja su ostvarenje prava na kolektivno pregovaranje i pružanje istih olakšica za mala i srednja preduzeća kakve se daju velikim investitorima u procesu privatizacije.

 

Ovaj događajdeo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”koji se održava povodom 15. Bijenala umetnosti u Pančevu.

BETON:TRIBINA: BUDUĆNOST DEMOKRATIJE

BETON:TRIBINA: BUDUĆNOST DEMOKRATIJE
sreda, 17.oktobar 2012.
19:00, CZKD

 

U očekivanju demokratije, koja je uvek u “dolasku”, i s obzirom na činjenicu da se naše društvo i dalje nalazi na niskom stepenu demokratske kulture, stekli su se uslovi za nastanak nove situacije u kojoj će hitnost društvenog delovanja biti prioritet – pre svega zalaganjem za povratak mišljenja u politiku, odnosno iznalaženjem alternativa postojećem stanju i odnosima moći.

Ne(moć) političkih partija i njihovih elita da se odrede prema nedavnoj prošlosti (nacionalizmu i ideologiji rata) – a što predstavlja neminovni uslov za promišljanje naše savremenosti – od njih stvara prazan politički stroj. Činjenica da živimo u pred-modernom vakumu, građane postavlja u nerešivu i ništa manje paradoksalnu poziciju. Nesvesni svog hiperrealnog stanja, oni poslušno prihvataju da budu deo društvenog tela koje se samo čini homogenim i jedinim, zatočeno u konceptu nacionalne države. Modernost se simulira i priželjkuje, dok ostaci postmoderne paradigme nestaju.

Novi projekat Betona, Ka razvojenoj DEMOKRATIJI nastaje u tu svrhu – prolaska kroz osnovne stupnjeve “obrazovanja za demokratiju” pa sve do krize savremenih demokratija i novih oblika moći (biomoći) u globalnom društvu kontrole. Projekat čini 15 političkih tribina koje će se realizovati u prostoru CZKD-a, poševši od 17. oktobra 2012.(u trajanju od jedne godine – novembar 2013.) i koje će po završetku biti praćene izdavanjem posebnog zbornika tekstova učesnika tribina. Tekstovi će preko godine izlaziti u Betonu, mesečnom dodatku listaDanas. Tribine će uređivati Irena Javorski, saradnica Betona. Projekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.

Tema prve tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJIje: Budućnost demokratije

Gosti su: Vesna Pešić, Vladimir Pavićević i Novica Milić

Razgovor moderira: Irena Javorski

images
delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA:OKRUGLI STO: DA LI SU SINDIKATI INSTITUCIJA RADNIKA?

UČITELJ NEZNALICA:OKRUGLI STO: DA LI SU SINDIKATI INSTITUCIJA RADNIKA?
petak, 19.oktobar 2012.
18:00, CZKD

Uvođenjem kolektivnog ugovora između sindikata, poslodavaca i države 1990. godine, partijske vlasti u Srbiji su završile višedecenijski proces depolitizacije radnika i njihovog isključivanja iz upravljanja društvenom imovinom. Tim aktom je radničko pravo redukovano isključivo na visinu najamnine i otpremnine, a mesto radnika u društvu isključivo na članstvo u sindikatima, koji svi bez razlike u svojim redovima sprovode agresivno “nemešanje u politiku”. Sa druge strane, proces privatizacije je takođe depolitizovan, naročito nakon 2001. godine, kada je ubrzan i agresivno se sprovodi kao ekonomski proces, o kome se pitaju isključivo izvršna vlast i privatni eksperti koje ona angažuje na potpuno netransparentan način. Sindikati u Srbiji jesu kritikovali korupciju u sprovođenju privatizacije i pozivali vlast na poštovanje zakona, ali se nisu protivili samoj privatizaciji, koja počiva na uskraćivanju vlasničkih prava radnicima i njihovom onemogućavanju da kupuju svoja preduzeća pod istim uslovima i sa istim olakšicama kao i drugi investitori (budući da je u velikom broju slučajeva “investitorima” bilo dozvoljeno da kupuju preduzeća novcem samih tih preduzeća, ili novcem iz kredita za koje su garantovali imovinom kupljenih preduzeća). Sindikati su odbili da preuzmu odgovornost za upravljanje fabrikama, a često su i odbijali, ili izbegavali da podrže radnike da sami preuzmu upravu i sačuvaju svoja radna mesta.

 

Šansa koju su radnici imali da ojačaju svoj položaj u privatizaciji kao mali akcionari, nije iskorišćena između ostalog i zbog toga što sindikati svojim članovima nisu pružili dovoljnu edukaciju o pravima koja slede iz vlasništva nad akcijama i o mogućnostima da ta prava štite i koriste, a često se dešavalo i da sindikati u pojedinačnim slučajevima uskrate podršku svojim članovima koji su se organizovali kao mali akcionari, ili kao konzorcijumi radnika za nadmetanje u kupovini preduzeća, pa čak i da otvoreno deluju protiv takvog organizovanja radnika i njihovog “mešanja u poslovnu politiku preduzeća”. Retki su slučajevi u kojima su se sindikati ozbiljnije angažovali na podršci borbi radnika-akcionara za upravljanje (Samostalni sindikat u zrenjaninskoj Jugoremediji), ili pokušaju radnika da kupe svoja preduzeća (UGS Nezavisnost u zemunskom Veterinarskom zavodu).

Tako sproveden proces privatizacije, bez “mešanja” društva, doveo je do deindustrijalizacije i do dratsičnog porasta nezaposlenosti i siromaštva, jer su novi vlasnici u većini slučajeva pokazali interes pre svega za manipulisanje nekretninama i zemljištem preduzeća koja su kupovali, a ne za proizvodnju. Za proizvodnju su danas zainteresovani isključivo radnici, jer očuvanje prozivodnje znači očuvanje njihovih radnih mesta. Da li su radnici spremni da traže upravljanje nad preduzećima, kako bi očuvali proizvodnju? Sve je više primera širom Srbije (Jugoremedija iz Zrenjanina, Budimka iz Požege, Ravanica iz Ćuprije...) da ova spremnost postoji. Da li su sindikati spremni da postanu radnička institucija koja će podržati njihovu borbu za upravljanje preduzećima?

 

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

PETI MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK PETI MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK
četvrtak, 25.oktobar 2012.
19:00, CZKD

Peti međunarodni sajam Biblioteke XX vek

Biblioteka XX vek, Disitributivni centar knjiga Krug Commerce i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na

V MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK

Sajam će biti održan u četvrtak 25. oktobra, u vremenu od 19 do 22 h, u Centru za kulturnu dekontaminiaciju (Birčaninova 21, Beograd).

Na Sajmu će biti predstavljene nove knjige: Ranko Bugarski - Portret jednog jezika, Zdravko Zima - Adam i Eva u raju, Rober Delijež - Istorija antropologije, Marko Živković Srpski sanovnik. Nacionalni imaginarijum u vreme Miloševića, Vjekoslav Perica i Mitja Velikonja - Nebeska Jugoslavija. Interakcije političkih mitologija i pop-kulture i Klaus Rot - Od socijalizma do Evropske unije. Ogledi o svakodnevnom životu u jugoistočnoj Evropi.

Program:

19, 30 -  Vesna Tešović, direktorka Narodne biblioteke u Boru svečano otvara Sajam

19,45 -  Video : Autori predstavljaju svoje knjige.

20,30 -  Etnološkinja Miroslava Malešević i novinar Ljubomir Živkov izvlače brojeve tradicionalne sajamske tombole.

 

21,00 - Koktel

 

I na ovogodišnjem sajmu knjige će se prodavati zu popust od 20 do 25%, a prisutni autori  potpisivaće svoje knjige.

images
delegirani javni prostor
NOVI OBLICI ORGANIZACIJE RADNIKA – NVO, UDRUŽENJA AKCIONARA, NEFORMALNE GRUPE NOVI OBLICI ORGANIZACIJE RADNIKA – NVO, UDRUŽENJA AKCIONARA, NEFORMALNE GRUPE
petak, 26.oktobar 2012.
18:00, CZKD

Sindikati u Srbiji nemaju nikakav odgovor na veliki broj problema radnika u privatizaciji. Na prethodnim okruglim stolovima više puta smo konstatovali da radnici nisu bili pripremljeni za vlasništvo i samoupravu nad svojim preduzećima, zbog vladajuće ideologije da radnici ne smeju da se mešaju u „poslovnu politiku“. Radnici preduzeća koja su zbog “poslovne politike” vlasnika otišla pod stečaj, danom odlaska u stečaj i prekida radnog odnosa prestaju biti i članovi sindikata, pa gube i onu podršku i pravnu pomoć koju su imali u sindikatima, a koja je ionako bila nedovoljna, svedena isključivo na radno-pravne sporove i izradu kolektivnog ugovora i socijalnog programa. Radnici preduzeća u stečaju prepušteni su sami sebi da se snalaze u komplikovanim procedurama i da ratuju sa stečajnim upravnicima i sudovima. Ovakva politika sindikata dovela je ne samo do toga da stotine hiljada radnika i malih akcionara u Srbiji svoja prava ne mogu da zaštite u okviru sindikata, već i do toga da danas svega 15% članova sindikata u Srbiji ima poverenje u svoje sindikalne organizacije. Zbog toga se radnici sve češće organizuju na druge načine, kroz nevladine organizacije ili neformalne grupe koje okupljaju male akcionare i, u novije vreme, bivše radnike preduzeća u stečaju. Ova udruženja su neuporedivo manje snage od sindikata, naročito onih reprezentativnih, ali za mnoge radnike ona predstavljaju jedini način da se organizuju radi zaštite svojih prava, i sigurnost da ne budu ponovo izigrani.

Ova organizaciona promena nije bez značenja, jer civilni sektor podrazumeva ideologiju po kojoj se grupe pojedinaca okupljaju radi promocije svojih partikularnih interesa, a ta ideologija je suštinski suprotstavljena socijalističkoj ideologiji, baziranoj na ideji zajedništva. Kako za većinu radnika forma NVO nije ideološki izbor, već poslednje utočište, oni ne prepoznaju ovu unutrašnju kontradikciju, niti se njome bave, i nisu pripremljeni da funkcionišu u okviru takvog sistema. Sa druge strane, prepoznajući ovu kontradikciju, NVO sektor ne prihvata radnike kao ravnopravne partnere, sposobne da reprezentuju sami sebe i da “govore istim jezikom”. Međutim, u stvarnosti, ova kontradikcija je osnov čitavog civilnog sektora i osnov socijaldemokratije i liberalnog socijalizma, i manifestuje se u mogućnosti stvaranja ostrva socijalizma u kapitalističkom sistemu.


Učestvuju: Ljubica Stjepanović Muhić (Koordinacioni odbor radničkih organizacija u Srbiji), Zoran Gočević (bivši radnici i akcionari Srboleka), Dragoljub Kostić (Udruženje za zaštitu ljudskih prava radnika URANAK), Dragiša Trujikić (Savez samostalnih sindikata Bor), Branislav Markuš (UG Ravnopravnost, Zrenjanin), Sonja Drljević (AŽIN), Borka Pavićević (Centar za kulturnu dekontaminaciju), Staša Zajević (Žene u crnom), Milenko Srećković (Pokret za slobodu), Matija Medenica (M21)
 

images
UČITELJ NEZNALICA:ZENIČKE SVESKE U BEOGRADU

UČITELJ NEZNALICA:ZENIČKE SVESKE U BEOGRADU
subota, 27.oktobar 2012.
18:30, CZKD

Izdavaštvo Zeničkih sveski predstaviće:

Venita Popović - govoriće o metaforama pobune unutar patrijarhalnih matrica, bile one arogantno eksplicitne ili perfidno rafinirane, režimsko-ideološke, političko-kulturološke, javne ili privatne, slomljenog ethosa ili estetiziranog šarma mačizma, na fonu ironijskog otklona čuvene Kišove parabole „kako za pisanje valja imati muda“;

Nermin Sarajlić – govoriće o uzrocima jeftinih i providnih podvala političke korektnosti kao krinki lažne new age demokracije i perverznih blokada prava i sloboda mišljenja, govora i čina usmjerenih protiv građanskih inicijativa i aktivizma,kulturoloških pokreta i umjetničkog izraza u suvremenom ambijentalnom vakuumu tranzicijskih sistema koji se žude, silom ili milom, u klub privilegiranih civilizacijskih zemalja...


Osim toga, govoriće se posebno o:

- tematskim blokovima 16-tog i 17-tog broja Zeničkih sveski uz malo iznenađenje

- o prijevodu knjige Petera Sloterdijka Gottes Eifer: vom Kampf der dreiMonotheismen kao treće publikacije u ediciji Missing Link

images
ZAVRŠNICA PROJEKTA ZAVRŠNICA PROJEKTA "POKLONI MI IGRU"/PREDSTAVA "NAJVEĆE MISTERIJE SVETA"
ponedeljak, 29.oktobar 2012.
18:30, CZKD

U ponedeljak 29. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju sa početkom u 18.30 h biće održana završnica projekta “Pokloni mi igru” Grupe IDE sa decom iz Prihvatilišta i prihvatne stanice Beograd, Prihvatilišta za urgentnu zaštitu zlostavljane dece i Dnevnog centra za decu koja žive i rade na ulici – Novi Beograd.


U okviru ovog događaja biće otvorena izložba dečijih radova nastalih u proteklih devet meseci na likovnim radionicama, a ujedno će biti odigrana i predstava "Najveće misterije sveta" u kojoj će deca imati prilike da prikažu umeće koje su stekli tokom radionica drame, cirkuskih veština i brejkdensa. Projekat je podržao Balkanski fond za lokalne inicijative i Holandska fondacija za saradnju za centralnu i istočnu Evropu, a sproveden u saradnji sa Cirkusferom, Recognize Crew i POD Teatrom. Ulaz je slobodan.

images
delegirani javni prostor
PEMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA “MANIFEST”, PRODUKCIJE ARHITEL

PEMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA “MANIFEST”, PRODUKCIJE ARHITEL
ponedeljak, 29.oktobar 2012.
21:00, CZKD



PEMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA “MANIFEST”, PRODUKCIJE ARHITEL
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21
29. oktobar 2012, u 21h

“MANIFEST” je art film, na granici eksperimentalnog, film o umetnici i njenom okruženju.

Aleksandra Radonjić, vrstan pevački talenat, nadilazi lokalne balkanske vrtloge povezujući čitav svet u svojoj jedinstvenoj muzičkoj ličnosti.

Tu je umetnik sam sa sobom, u objavi svog kreda, svoje lične i umetničke veroispovesti.

Trajanje filma: 24 min.
Reditelj: Goran Kovačić
Producent: Lazar Lalić


 

GRAĐANSKE INICIJATIVE: NACIONALNA KONFERENCIJA: "A OVAKO JA TO VIDIM!"
ponedeljak, 29.oktobar 2012.
13:30, CZKD

„A ovako ja to vidim...“

 

Nacionalna konferencija i predstavljanje učeničkih radova: 29. oktobar 2012. Centar za kulturnu dekontaminaciju (Paviljon Veljković, Birčaninova 21, Beograd) od 13:30-17:30

 

Građanske inicijative su saradnji sa organizacijom Partneri za demokratske promene a uz podršku Ministarstva za inostrane poslove Republike Češke, pokrenule program edukacije nastavnika/ca Građanskog vaspitanja u srednjim školama u Srbiji. Program se sprovodi u okviru projekta "Evropa viđena našim očima", u kojem učestvuje više od 500 učenika srednjih škola iz Srbije.

Nakon časova profesionalnog usavršavanja na različite teme, nastavnici/e predmeta Građansko vaspitanje stečeno iskustvo primenjuju na svojim časovima. Tokom profesionalnog usavršavanja nastavnici/e se uče primeni metode akademske kontroverze, tj motivisanje đaka da na određene teme raspravljaju zastupajući i obrazlažući koristeći se za i protiv stavovima.

Na ovaj način stotine đaka širom Srbije je promišljalo na teme sajber nasilja, korupcije, nasilja u školama, pristupanja EU i još mnogim drugim društveno važnim temama koje nisu zastupljene u zvaničnim školskim programima.

Na sve ove teme đaci su imali zadatak da naprave projekat po izboru. Tako su đaci organizovali akcije, pravili prezentacije, skečeve, fotografije i panoe. Svi ovi radovi biće predstavljeni na konferenciji u subotu 27. oktobra 2012. godine.

Zahvaljujući metodologiji projekta "Evropa vidjena našim očima" učenici/e koji učestvuju u projektu imaju priliku da razvijaju sopstvene kapacitete za kritičko razmišljanje, razumevanje važnosti konstruktivnog dijaloga i uvažavanja drugačijeg mišljenja, pažljivo slušaju i mere argument neistomišljenika i nauče da svoj stav obrazlože argumentima.

Svrha projekta je podsticanje proaktivnog odnosa mladih prema pojavama u društvu i učestvovanje u rešavanju važnih društvenih problema.

Upravo ovo je cilj konkursa kog ćemo najaviti na konferenciji a koji će biti organizovan za sve đake škola koje su do sada učestvovale u projektu. Konkurs: „Korupcija – prijaviti je ili ne?“ trajaće do kraja novembra a pobednici će imati prilike da u decembru sa svojim nastavnicima/cama otputuju na šest dana u Češku.

Za sve informacije kontakt osoba je:Jelena Ožegović, PR menadžerka Građanskih inicijativa: jelenao@gradjanske.org; 060 36 24 001; 011 32 84 179

delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA: PROMOCIJA: ČASOPIS SOLIDARNOST UČITELJ NEZNALICA: PROMOCIJA: ČASOPIS SOLIDARNOST
ponedeljak, 29.oktobar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Marks21 pozivaju vas na

 

PROMOCIJU OKTOBARSKOG BROJA ČASOPISA SOLIDARNOST

specijalnog izdanja povodom konferencije Susreti – Budućnost evropskih integracija, politička ekonomija i kultura: leve kritičke perspektive, koja se održala u periodu od 25. do 28. septembra u organizaciji Kontekst kolektiva i Marks21

Ovaj broj Solidarnosti predstavlja svojevrstan presek kroz ono što su članovi/ce Marks21 pisali i objavljivali prethodnih godina, uz deo intervjua koji su nedavno obavili sa feministkinjom iz Hrvatske Ankicom Čakardić.

Sklapanjem ovih tekstova u jednu celinu približiće dosadašnje stavove Marks21 o nekim temama koje su se diskutovale u okviru Susreta – poput sve veće polarizacije društva u Evropi i razvoja levih pokreta, otpora merama štednje i dešavanja na Balkanu.

Broj će predstaviti član uredništva, Pavle Ilić, čime će otvoriti diskusiju o utiscima sa konferencije, kao i mogućnostima i konkretnim koracima ka izgradnji pokreta otpora u Srbiji i regionu.

Svoj primerak možete kupiti u biblioteci Učitelj Neznalica i njegovi komiteti (CZKD) i Kabinetu (Rajićeva 14) po ceni od 50RSD. Na taj način pomažete aktivnosti M21 i izlazak narednog broja Solidarnosti, planiranog za novembar.

---
Solidarnost je glasilo organizacije Marks21, inicijative za borbenu radničku partiju, koja je predstavnik međunarodne revolucionarne struje pod nazivom Internacionalna socijalistička tendencija (IST) u Srbiji. Zadatak koji je postavljen pred Solidarnost je pružanje informacija i analiza o radničkom pokretu u Srbiji i svetu, u cilju jačanja borbenosti, samoaktivnosti i samoorganizacije radničke klase. Vodeći se Marksovim osnovnim principom da „oslobođenje radnika mora biti delo same radničke klase“, mi se zalažemo za radničku vlast i međunarodni socijalizam.

Kontakt:
redakcija@marks21.info
www.marks21.info

ČITATI I GLEDATI PEŠČANIK/PROJEKCIJA FILMA REDITELJA SABOLČA TOLNAIA I RAZGOVOR ČITATI I GLEDATI PEŠČANIK/PROJEKCIJA FILMA REDITELJA SABOLČA TOLNAIA I RAZGOVOR
sreda, 31.oktobar 2012.
19:00, CZKD

15.oktobra 2012.godine navršilo se 23.godine od smrti Danila Kiša. Ovaj "Kišov oktobar" obeležavamo u okviru programa CZKD Bioskop prokekcijom filma „Peščanik“  (Fövenyóra), reditelja Sabolča Tolnaia (Szabolcs Tolnai), po delima Danila Kiša i razgovorom nakon završene projekcije.

Scenario filma PEŠČANIK je inspirisan porodičnom trilogijom Danila Kiša. Priča crnogorsko-jevrejsko-mađarske porodice se iscrtava u toku traganja već odraslog sina, Andreasa  Sama, za izgubljenim detinjstvom, za svetom, koji je potisnut ratovima zauvek potonuo na dno sećanja.

PEŠČANIK je anatomija besciljne mržnje i straha.

Razgovor:  Čitati i gledati „Peščanik“

Učestvuju:  književni kritičar i prevodilac Viktorija Radič, filmski kritičar Srđan Vučinić, i autor filma Sabolč Tolnai. Moderira: Aleksandra Sekulić.

Film „Peščanik“ (Fövenyóra)
(2007)

Po delima Danila Kiša

Igraju: Nebojša Dugalić, Slobodan Ćustić, Jasna Žalica, David Vojnić Hajduk, Lars Rudolph, Alisa Terek, Derzsi János, Lázár Kati, Nagy Mari, Rajhona Ádám, Tatjana Bermel, Rade Kojadinović, Đurđija Cvetić, Dejan Đonović

Reditelj: Sabolč Tolnai

Direktor fotografije:  Pohárnok Gergely

Producent: Durst György, Sabolč Tolnai, Miroslav Mogarović, Ivan Đurović

Izvršni producent: Miroslav Mogorović, Jelena Filipović Dragojević

Pridruženi producenti: Dávid András, Diana Radosavljević

Scenograf: Diana Radosavljević

Kostimograf: Juristovszky Sasa

Kompozitor: Szőke Szabolcs, Strange Party Orchestra

Montažeri: Ruszev Szilvia, Desimira Georgiev

Projekcija filma biće sa DVD formata, i ovom prilikom biće predstavljeno DVD izdanje filma „Peščanik“ (MegaCom Film),  sa prevodom na srpski i mađarski jezik.

images
delegirani javni prostor
 TRIBINA: ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE TRIBINA: ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE
četvrtak, 1.novembar 2012.
18:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju Vas poziva da uzmete učešće u okruglom stolu Uloga JNA u raspadu Jugoslavije koji će se održati Četvrtak 1. Novembera 2012. godine u 18h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ovaj okrugli sto deo je projekta “Imenovati TO Ratom”.

Koncept diskusije:

Građani Srbije svakodnevno plaćaju visoke ekonomske, socijalne i političke račune iz ratova naprostorima bivše Jugoslavije. Ova činjenica se ne da zataškati neistinama kojima nas podučavaju ovdašnji krojači novog pamćenja i ciljnog zaborava – da Srbija u tim ratovima navodno nije učestvovala.

Sudbina druge Jugoslavije, pa time i Srbije, ne može se razumeti bez istraživanja uloge i doprinosa JNA njenom ratnom razaranju: JNA je, bez obzira na formalni ustavni položaj i zadatke, ili baš zbog toga, bila jedan od glavnih političkih i vojnih aktera krize i rata, koji je istovremeno na startu imao najveću razornu moć;JNA je bila jedini akter koji se decenijama uvežbavao i opremao za rat o trošku celog jugoslovenskog društva (još neizračunatom i ko zna da li će ikad biti izračunat); JNA je akter od koga se očekivalo, i koji je bio obavezan, da ima planove i razrađene postupke, pripremljene snage i jasne ciljeve za zaštitu ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Jugoslavije; JNA je jedan od ključnih unutrašnjih aktera koji je drugačijom politikom možda mogao bitno da utiče na način razrešavanja jugoslovenske krize; međutim, svojim konkretnim ponašanjem JNA je snažno ubrzala ratnu spiralu smrti u jugoslovenskom društvu.

Jugoslovenska narodna armija je istekla iz antifašističke borbe u Drugom svetskom ratu. Njen legitimitet i mitološka pozicija u jugoslovenskom društvu bili su građeni na heroizmu partizana/boraca, dok se  njena vojna moć delom održavala i uvećavala uz pomoć inostranih donacija koje je SFRJ dobijala zahvaljujući svom specifičnom mestu u blokovskom svetu Hladnog rata.

JNA je u Jugoslaviji imala vojnu i političku ulogu. Zahvaljući količini politike moći koju je bila osvojila, ona je  tokom vremena bila stigla do pozicije “sedme republike SFRJ”. To joj je pak dozoljavalo da pre svega štiti samu sebe i svoj poseban položaj u društvu. Vojna uloga i legitimitet zasnovan na partizanskoj borbi, nalagali su joj da se štiti dokazujući se ratnim uspesima. Iako njeni kadrovi očigledno nisu bili  pripremljeni za vođenje unutrašnjeg rata, još uvek opstaje javna slika o vojnim licima kao “narodnim herojima”. Deo razloga za to ističe iz činjenice da se o njima ne sudi na osnovu stvarnog stanja, već na osnovu istorijske i mitiloške matrice o JNA.

Odvajanje retorike od stvarnosti i od političkih procesa, te dugoročna represija nad govorom doveli su do depolitizacije društva, što je olakšalo zamagljivanje pravih uzroka i ciljeva rata. U takvoj atmosferi, deo građana Srbije se dobrovoljno odazivao vojinim pozivima, ili je ne mali broj njih pod prinudom  odaslat u rat.

Držeći u zabludi veliki broj ondašnjih građana Jugoslavije tvrdnjom da JNA garantuje mirno razrešenje krize i da će sprečiti unutrašnji rat, generalski vrh je olakšao i pospešio pojedinačno i grupno koketovanje sa nacionalizmom i ratom. Time su čelni generali pristali na ratnu alternativu i, u sadejstvu sa ostalim gospodarima rata, građane Jugoslavije ostavili bez domovine, te ih priveli u jednonacionalne države i izložili ratnom teroru.

JNA nije mogla da izbegne sudbinu Jugoslavije – ukidanje države nužno je vodilo ukidanju i njene vojske. Mit o JNA je u ratu definitivno razbijen, a da o njenoj pravoj prirodi danas ne znamo mnogo više nego juče. Pucanje mita o moći vojne sile, međutim, ne znači da su se žitelji današnje Srbije oslobodili mita o moći vojne sile. Danas većinu veteranskih udruženja vode nekada aktivna vojna lica, koja još uvek hoće da očuvaju mitsku sliku o vojsci, štiteći tako svoje privilegije. Oni bi da budu zatupnici svih veterana, iako nisu svi veterani naslednici iste vojiske, kao što od JNA nisu nasledili ista boračka prava i privilegije, iako su svi veterani.

 

Učesnici: Ljubodrag Stojadinović, Bojan Dimitrijević, Vesna Pešić, Đorđe Dozet, Dragomir Olujić, Pavluško Imširović, Lazar Stojanović, Borisav Jović, Aleksandar Vasović, Drago Kovačević, Miša Vasić, Nada Sekulić, Mirko Tepavac, Miljenko Dereta, Žarko Korać, Stipe Sikavica, Sonja Biserko i drugi.

Moderator: Miroslav Hadzić

 

 

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije.

images
Imenovati To Ratom
UČITELJ NEZNALICA:TRIBINA OKRUGLI STO: Mala i srednja preduzeća

UČITELJ NEZNALICA:TRIBINA OKRUGLI STO: Mala i srednja preduzeća
četvrtak, 1.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija   Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto

 

Mala i srednja preduzeća

 

Podsticanje malih i srednjih preduzeća je važan deo retorike svake vlasti u Srbiji od kraja osamdesetih godina prošlog veka. Praksa svih vlasti u ovom periodu je sasvim drugačija. Pritisnuti sa jedne strane previsokim nametima države, a sa druge strane “konkurencijom” velikih privatnih monopola, ili samovoljom monopolista od čijeg plaćanja u potpunosti zavise, mala i srednja preduzeća u Srbiji izumiru. Sastavni, neformalni deo politike privatizacije je da stavlja poslove monopolista u povlašćen položaj u odnosu na ostale učesnike na tržištu, što zajedno sa državnom politikom koja protežira uvoz i ne štiti domaću proizvodnju čini da mala i srednja preduzeća nemaju nikakvu šansu u nadmetanju sa monopolistima i uvoznicima (često se dešava da monopolisti guraju male proizvođače u likvidaciju tako što im ne plaćaju kupljenu robu, a zatim “odgovaraju” na nestašicu njihovih proizvoda uvozom). Surovost ovih politika spaja radnike i MSP u njihovoj borbi za preživljavanje i pristojan rad.

Unija poslodavaca Srbije je marta ove godine objavila poražavajuće podatke o pogoršanju položaja malih i srednjih preduzeća (uključujući i preduzetnike) za poslednje četiri godine – broj nelikvidnih malih i srednjih preduzeća je potrastao sa 30411 na 38088, a nelikvidnih preduzetnika sa 51799 na čak 91821; 28132 MSP i preduzetnika je od 2008. godine izašlo iz sistema PDV-a, što znači da je njihov promet pao ispod 3 miliona dinara godišnje; broj zaposlenih kod MSP i preduzetnika je u istom period smanjen za 232909. Nezainteresovanost društva za ovaj problem je najvećim delom prouzrokovana činjenicom da MSP i preduzetnici najčešće angažuju radnike pod prekarnim uslovima, jer ne mogu da plaćaju nerealno visoke doprinose za stalno zaposlene radnike. Vlast odbija da snizi ove doprinose na razumnu meru, prebacuje svu odgovornost za “rad na crno” na male poslodavce i podstiče konflikt između malih poslodavaca i njihovih radnika kako bi skrenula pažnju sa osnovnog problema – privatnih i partijskih monopola u privredi i politici.

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

TEORIJA KOJA HODA: PREDSTAVA ŽELJKE SANČANIN I K.O.(KOMBINIRANIH OPERACIJA): TOPOLOGIJE

TEORIJA KOJA HODA: PREDSTAVA ŽELJKE SANČANIN I K.O.(KOMBINIRANIH OPERACIJA): TOPOLOGIJE
subota, 3.novembar 2012.
21:00, CZKD

Teorija koja Hoda u okviru projekta Balcan Can Contemporary* i Centar za kulturnu  dekontaminaciju predstavljaju:

predstavu Željke Sančanin i k.o. kombiniranih operacija

TOPOLOGIJE

TOPOLOGIJE su koreografska studija prostornih i vizuelnih datosti pozorišnih objekata, nepromenljivih i statičnih fizičkih vizura. Proizvoljnost njihove upotrebe tumači se proizvoljnošću optičke imaginacije gledaoca, pri čemu upotreba replicirane scene i foto materijala u predlošku i razlika u živoj izvedbi, doprinose slici pervertiranog pozorišnog iskustva. Matematika pokreta iscrtava obrise animiranog nemog igrokaza, metastazirajući u proizvoljnost konteksta koji bi mogao govoriti o pozorištu kao seksualnom iskustvu, alijenaciji intimnih fantazija.

TOPOLOGIJE ne opisuju proces transformacije unutar izvedbenog scenarija, već se fokusiraju na posmatranje objekata koji su prethodno već završeni i nepromenljivi u svojim datostima. Subjekti tih novih izvedbi su dva zapažanja koje autorka uzima kao nepoznate i neuobičajene: pervertirani pogled koji pluta u svim smerovima, i ishodi izvedbe koji ne predstavljaju narativni film pred očima publike, već odvojene objekte kontemplacije koji mutiraju u izvedbu digitalnih slika. Nadovezujući se na pravila njihove vizualne kompozicije i boja, TOPOLOGIJE se transformišu kao digitalne fabrikacije / konstrukcije prethodnih / repliciranih radnji i akcija. 

 

Koncept, Koreografija: Željka Sančanin 

Izvedba: Maja Marjančić, Željka Sančanin, Ana Vnučec

Scenografija: Željka Sančanin, Damir Žižić 

Fotografija: Damir Žižić

Zvuk: Thomas Roussel, Damir Šimunović, Soft Adult 

Umetnička asistencija: Ivana Ivković

Produkcija: k.o. kombinirane operacije 2012 u saradnji sa Hrvatskim institutom za pokret  i ples

Podržano od strane: Ured za obrazovanje, kulturu i šport grada Zagreba, Ministarstvo kulture RH, Zagrebački plesni centar

Gostovanje je finansijski podržano od strane Evropske Unije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

Željka Sančanin(Zagreb, 1979.) jeosnivačica i koreografkinja/plesačica k.o. kombinirane operacije. Od 2001-2011. umetnička koordinatorka i producentkinja ekscene Zagreb, nezavisne organizacije za istraživanje i edukaciju u plesnim i izvedbenim umetnostima. Od 1998-2008. plesno se obrazuje u Hrvatskoj, inostranstvu i CCN Montpellier kroz niz edukativnih programa, tečaja i radionica. U  2008. godini selektovana je za ex.e.r.ce / 6months1location, intenzivan istraživačko edukativni program pod mentorstvom Xaviera Le Roya tokom kojeg ostvaruje saradnje s mnogobrojnim autorima evropske nezavisne plesne scene. Njen autorski i kolaborativni rad uključuje ukupno 30 umetničkih projekata izvedenih i nagrađivanih na festivalima u Hrvatskoj i inostranstvu. Diplomirala je komparativnu književnost i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

k.o. kombinirane operacijeje kolaborativna umetnička skupina i produkcijska platforma, osnovana 2000. godine od strane grupe autora različitih medijskih usmerenja. Strategije delovanja ove autorske platforme usmerene su na formiranje izvaninstitucionalnih modela rada, njihovih uslova i produkcijskih odnosa unutar savremenog plesnog okruženja, proizvodeći do danas ukupno 19 autorskih i grupnih predstava i multimedijalnih projekata kroz čiju realizaciju k.o. sarađuje s različitim autorima, kompanijama i organizacijama s hrvatske i međunarodne umetničke scene.

Više na: kombiniraneoperacije.hr

Ulaz slobodan.  

 

* Balcan Can Contemporary je projekat koji povezuje nezavisne scene izvođačkih umetnosti zemalja bivše Jugoslavije u cilju stvaranja komunikacije u regionu između umetnika, teoretičara i radnika u kulturi. Projekat je finansijski podržan od strane Evropske Unije.Teorija koja Hoda je u okviru ovog projekta u toku 2011. godine beogradskoj publici predstavila Rabiha Mroué-a sa ne-akademskim predavanjem Stanovnici slike i BADco./Nikoline Pristaš sa predstavom Poluinterpretacije – ili kako objasniti suvremeni ples nemrtvom zecu u 2011.

images
delegirani javni prostor
 UČITELJ NEZNALICA:PREDSTAVLJANJE IZDAVAČKOG PROJEKTA CENTRA_KUDA.ORG UČITELJ NEZNALICA:PREDSTAVLJANJE IZDAVAČKOG PROJEKTA CENTRA_KUDA.ORG
utorak, 6.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na Predstavljanje izdavačkog projekta Centra_kuda.org.

Kuda.readje izdavački projekat Centra_kuda.org posvećen istraživanju kritičkog pristupa politici novih medija i tehnologija, i novih odnosa u kulturi i umetničkoj teoriji i praksi. Do sada je u ediciji kuda.read objavljeno sedamnaest izdanja, od kojih je većina dvojezična, na srpsko-hrvatskom i na engleskom jeziku. Do 2011. godine, kuda.read je imao status projekta i publikacije su realizovane u saradnji sa različitim izdavačima (Futura publikacije, Novi Sad; Revolver, Frankfurt; Autonomedia, Njujork, itd.), dok danas ima status samostalnog izdavača. Članovi i članice kuda.org će tokom prezentacije pokušati da reflektuju i kritički sagledaju svoje politike izdavaštva, za koje se može reći da se nalaze na klackalici između: bazične promotivne svrhe rada kuda.org i akumulacije socijalnog kapitala, i prevodilaštva i izdavaštva kao osnove za pokretanje diskurzivne i konceptualne teorijsko-umetničke platforme. Postavlja se pitanje: šta je potrebno poduzeti da bi drugi pomenuti kraj klackalice prevagnuo?

 

Za više informacija o objavljenim publikacijama u okviru kuda.read projekta i njihovo preuzimanje: http://www.kuda.org/publikacije-kudaread-projekat

images
PREDSTAVLJANJE KNJIGE ZAGORKE GOLUBOVIĆ MOJI HORIZONTI: MISLIM, DELAM, POSTOJIM PREDSTAVLJANJE KNJIGE ZAGORKE GOLUBOVIĆ MOJI HORIZONTI: MISLIM, DELAM, POSTOJIM
sreda, 7.novembar 2012.
18:00, CZKD

PREDSTAVLJANJE KNJIGE ZAGORKE GOLUBOVIĆ MOJI HORIZONTI: MISLIM, DELAM, POSTOJIM

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Žene u crnom pozivaju vas na predstavljanje knjige Zagorke Golubović Moji horizonti: Mislim, delam, postojim

Uvodna reč: Lino Veljak (Zagreb)

Nakon toga razgovor sa Zagorkom Golubović

Izvod iz knjige:

Pokušaću da u ovoj knjizi objasnim kako sam ja proživljavala svoj život: pun otpora i rizika, često „na drugoj strani“ od uobičajene kolotečine društva i u veri da moji ideali, da je moguće „bolje sutra“ kao jedan humaniji i pravedniji svet, imaju smisla i da je vredno za njih se boriti, što činim i danas u ovim poznim  godinama.

Moja priča (doživljaj ličnog iskustva) odnosi se prevashodno na pitanje: „šta sam ja uradila da učinim svoj život ispunjenijim i kolika bi bila moja odgovornost zbog eventualne pasivnosti pred zlom koje je pogađalo nas i našu zemlju (zbog odsustva otpora).“ Možda će to zainteresovati mlade generacije, kojima se danas serviraju sasvim druge vrednosti i  osiromašuju perspektive za njihovo lično sazrevanje i veći lični uticaj na učešće u javnom životu, da učine odlučnije pokušaje u oblikovanju svojih ćivota prema pozitivnim i realnim mogućnostima koje u sebi nose.

images
UČITELJ NEZNALICA:OKRUGLI STO: ŠTA JE BUDUĆNOST RADNIČKOG AKCIONARSTVA?

UČITELJ NEZNALICA:OKRUGLI STO: ŠTA JE BUDUĆNOST RADNIČKOG AKCIONARSTVA?
petak, 9.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto Šta je budućnost radničkog akcionarstva?

Kao reakcija na katastrofalne rezultate privatizacije u Srbiji, deindustrijalizaciju i siromaštvo, sve češće se čuju zahtevi za napuštanje sadašnjeg modela privatizacije, koji svu vlast u preduzećima daje krupnom kapitalu. Predlaže se okretanje ka radničkom akcionarstvu, kao pravednijem modelu, koji bi vratio radniku njegova ulaganja, ponos i upravljavčka prava.

Privatizaciju kroz radničko akcionarstvo je pre više od dvadeset godina počela da sprovodi vlada Ante Markovića. Tada se govorilo da će ovaj model „pomiriti“ radničko samoupravljanje sa kapitalizmom. Bila je to samo retorika kojom je umesto pojma radnik, koji je politički subjekt, uveden pojam „zaposleni“ koji je mesto otuđenja. Današnje zalaganje za povratak na privatizaciju putem radničkog akcionarstva dodatno je podstaknuto sećanjem na „zlatno doba“ Markovićevih reformi i težnjom da se potisnu traumatična iskustva ratova i privatizacije. Iluzija da bi izborom modela Ante Markovića privatizacija bila „pravednija“, opstaje i zato što se poistovećuje sa pretpostavkom da je pobedom reformskih snaga u Jugoslaviji mogao biti izbegnut rat. Zbog svih ovih razloga gotovo da se ne može čuti kritičko sagledavanje prepreka i ograničenja koje radničko akcionarstvo sa sobom nosi.

Privatizacija društvene svojine po tom modelu je od kratkoročne koristi samo za jednu generaciju radnika, a zapravo znači trajno obustavljanje radničkog upravljanja nad privredom.Radnici-akcionari odlaskom u penziju postaju obični mali akcionari. Već njihovi naslednici, koji nisu radnici fabrike, u potpunosti će se rukovoditi vlasničkim interesima i uvećanjem profita. Sa druge strane, radnici koji se nakon podele akcija zaposle u preduzeću, postaju najamnici kod svojih starijih kolega i penzionera, isključeni iz upravljanja i sa potpuno drugačijim odnosom i odgovornostima prema preduzeću, koje nije njihovo. Samo je pitanje vremena kada će se u preduzećima koja su privatizovana na „pravedniji“ način uspostaviti ista kapitalistička eksploatacija kao i u onim koja su privatizovana primenom surovog modela iz 2001. godine.

Povrh toga, transformacija radničkog samoupravljanja u radničko vlasništvo nad akcijama i njihov izlazak na berzu, ne samo što izlaže preduzeće rizicima finansijskih špekulacija, već podstiče prodaju akcija investitorima koji, u skladu sa istom onom ideologijom po kojoj su radnici onomad postali privatni vlasnici, „bolje znaju“ kako se upravlja preduzećima i imaju novca da to realizuju. Iako u trenutku privatizacije za prvu generaciju radnika „insajderski“ model deluje pravednije (u poređenju sa modelom u kom radnici ne dobijaju ništa!), on je zapravo samo prvi korak u potpunom izbacivanju radnika iz vlasništva i upravljanja nad preduzećima, i samo onoliko „pravedan“ koliko je potrebno da radnici dobrovoljno prihvate privatizaciju i postanu njeni saučesnici.

Otud je sigurno, sa iskustvom poslednjih dvadeset godina privatizacije u našoj zemlji i iz iskustva drugih zemalja u zaštiti prava radnika, da je efektivna zaštita radnika budućih generacijamoguća samo kroz samoupravljanje, bez obzira na oblik vlasništva, a da radničko akcionarstvo nije odgovor ni na jedan problem koji privatizacija sa sobom nosi.

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

TRIBINA:BORBA PROTIV FAŠIZMA – poricanje genocida i govor mržnje u Krivičnom zakoniku TRIBINA:BORBA PROTIV FAŠIZMA – poricanje genocida i govor mržnje u Krivičnom zakoniku
petak, 9.novembar 2012.
12:00, CZKD

Centar za prava manjina i Centar za kulturnu dekontaminaciju  pozivaju vas na tribinu "Borba protiv fašizma – poricanje genocida i govor mržnje u Krivičnom zakoniku " koja će se održati na Dan borbe protiv fašizma 9. novembra 2012 godine od 12 do 14 časova u  CZKD - Paviljon Veljković , Birčaninova 21 u Beogradu.

Učesnici tribune su:  Aida Čorović (Utban-in), Žarko Korać(profesor),  Jovan Čirilov, Dr. Ruben Fuks(predsednik Saveza jevrejskih opština), Olivera Milosavljević(istoričarka),  Marcel Mars, Romana Schweiger (OEBS),Nikola Grujić (YUCOM),Vesna Dobrisavljevic,Petar Antić (CPM), Borka Pavičević (CZKD) i drugi.

Veliki broj evropskih zemalja odlučio je da proglasi poricanje genocida i ratnih zločina krivičnim delom. Evropska Unija, takođe, je preduzela korake prema inkriminaciji poricanja genocida. Okvirna odluka Saveta 2008/913/JHA od 28 novembra 2008. godine o borbi protiv određenih oblika izražavanja rasizma i ksenofobije sredstvima krivičnog prava predviđa utvrđivanje krivičnog dela kojim se inkriminiše javno odobravanje, poricanje ili gruba trivijalizacija zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

Srbija je ratifikovala Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskih sistema. Članom 3. Dodatnog protokola predviđeno je da svaka država ugovornica treba da usvoji krivično-pravne i druge mere kojima se kažnjava svako, ko preko računarskog sistema namerno i protivpravno širi ili na drugi način čini dostupnim javnosti materijal koji u sebi sadrži rasistički i ksenofobični sadržaj.

CPM i CZKD  će predstaviti svoju inicijativu da se  Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika  utvrdi krivično delo poricanja genocida i ratnih zločina kao i da krivično delo  izazivanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti,  iz čl. 317 i krivično delo  povrede ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti, iz čl. 174 , budu dopunjena odredbom koja utvrđuje  da  radnja izvršenja putem internet mreža predstavlja kvalifikovani oblik ovih dela.

Ova inicijativa predstavlja odgovor na sve češće javno poricanje da je tokom rata u BiH počinjen genocid, uprkos tome što јеu presudi Međunarodnog suda pravde povodom tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore (2007) potvrđeno da su snage bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. počinile genocid i da je utvrđeno da je Srbija odgovorna zbog propusta da ga spreči.  

Ovakve izjave implicite dovode u pitanje i teške zločine koje su vršili pripadnici pro-nacističkih vlasti u Srbiji tokom Drugog svetskog rata protiv Jevraja, Roma, homoseksualaca i drugih. Takve izjave izazivaju posebnu zabrinutost u vreme kada raste broj rasističkih i ksenofobičnih poruka, fotografija i napisa koje se prenose putem brojnih internet portala.

BETON:TRIBINA:Istorija i politike istorije: naučno znanje vs. upotreba prošlosti.

BETON:TRIBINA:Istorija i politike istorije: naučno znanje vs. upotreba prošlosti.
sreda, 14.novembar 2012.
19:00, CZKD

S obzirom da se istorijska nauka u našem društvu i dalje posmatra kao nauka koja ima patriotsku ulogu – što znači selektivan odnos prema istorijskim činjenicama i vlastitu instrumentalizaciju – možemo se okrenuti Marxovom zalaganju za empirijsko promatranje istorije (bez svake mistifikacije i spekulacije), i sa njim povezanim pojmom proizvodnje. Proizvodnje koja nije samo materijalna, već i duhovna, i tiče se proizvodnje ideja, predstava, svesti... od strane realnih, delatnih individua (istoriju shvatiti kao aktivni proces života).

U Srbiji, istorija ne prestaje da bude u službi politikantskih i nacionalističkih interesa. Zapravo, korišćena kao retrogradna institucija ona daje legitimitet kako nacionalističkim, tako i prikrivenim politikama kompromisa i omogućava im kontinuitet sa politikama prošlosti. Tada, pozivanje na istoriju i na njenu pseudo-naučnu proizvodnju prošlosti rezultira petrifikaciom prošlosti u pseudo-nacionalni mit, a “izvorni” pojam naroda se etablira kao homogenizujući identitet.

Tema druge tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je Istorija i politike istorije: naučno znanje vs. upotreba prošlosti. Tribine uređuje i vodi Irena Javorski, saradnica Betona.  

Gosti su istoričari: Olivera Milosavljević, Srđan Milošević i Milivoj Bešlin

 

Porojekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.

delegirani javni prostor
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA: KULTURA PAMĆENJA-LIČNE PRIČE KROZ FOTOGRAFIJE

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA: KULTURA PAMĆENJA-LIČNE PRIČE KROZ FOTOGRAFIJE
četvrtak, 15.novembar 2012.
19:00, CZKD

Izložba fotografija kao rezultat regionalnog projekta

„KULTURA PAMĆENJA“ – lične priče kroz fotografije

50 učesnika/ca iz šest zemalja

 

Izložba fotografija „Kultura pamćenja“ biće otvorena u četvrtak, 15. novembra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (Birčaninova 21).

Postavka stiže u Beograd nakon uspešne sarajevske premijere. Izložba će u Beogradu biti otvorena do 20. novembra, nakon čega putuje u Tetovo i Prištinu.

Izložba je završni deo projekta "Mreža za participativnu kulturu sećanja", koji je podržan od strane SCP - Švajcarkog programa za kulturu na zapadnom Balkanu.

Učesnici projekta iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Kosova, Nemačke i Makedonije bili su pozvani da pošalju fotografije koje ih podsećaju na period rata ili na neki trenutak iz prošlosti i da napišu kratku priču u vezi sa fotografijom.

Fotografije koje će biti prezentirane na izložbi su raznolike. Neke su iz ličnih albuma, a neke snimljene nedavno, amaterske i profesionalne, različitih formata. Na nekima vidimo nasmijana dječja lica sa proslava rođendana ili u igri, na drugima lične predmete djece koja su tragično nastradala u ratu“, najavila je pred premijerno otvaranje izložbe u Sarajevu kustoskinja Lejla Hodžić

Ona je objasnila da su fotografije skoro 50 učesnika/ca podsetnici na sretnija vremena, nasuprot onim koje su snimljene tokom rata ili prikazuju posledice ratova i sukoba vođenih na prostoru bivše Jugoslavije: „Svaka fotografija, ili više njih, predstavlja sjećanje na jedan trenutak ili period iz prošlosti koji je ispričan u kratkim ličnim pričama. Priče ne opisuju uvijek fotografiju koju vidimo, već su često samo intimni vizuelni podsjetnik događaja koji je opisan“.

Cilj projekta "Mreža za participativnu kulturu sećanja" je da se kroz umetnost i kulturu doprinese razvojnim procesima sa ciljem afirmacije tolerancije i demokratizacije društava zapadnog Balkana. 

U realizaciji projekta učestvuju Festival MESS, Loja - Tetovo, Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda i Multimedia centar iz Prištine.

UČITELJ NEZNALICA:ARHIV AUTORA:UVOD U VANJU SUTLIĆA
četvrtak, 15.novembar 2012.
18:00, CZKD

U okviru programa Arhiv autora, Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje: UVOD U VANJU SUTLIĆA

 

Lik i delo značajnog filozofa Vanje Sutlića predstaviće Lino Veljak.

Na sajtu Učitelja Neznalice možete naći knjigu Bit i suvremenost:

http://www.uciteljneznalica.org/item-Bit%20i%20suvremenost-325.htm

UČITELJ NEZNALICA: MALA ŠKOLA DRUŠTVENE EKONOMIJE
petak, 16.novembar 2012. − 18.novembar 2012.
18:00, CZKD

MALA ŠKOLA DRUŠTVENE EKONOMIJE

16, 17. i 18. novembar

CZKD - Paviljon Veljković

Birčaninova 21

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na

Malu školu društvene ekonomije

PROGRAM:

Politička ekonomija socijalizma: koncept samoupravljanja kod Branka Horvata

Izlagač: Mislav Žitko

Petak, 16.11. u 18h

Ekonomska teorija, koja nema mogućnost provjeravanja vlastitih hipoteza u kontroliranim uvjetima, mora se okrenuti ka konkretnoj privredi unutar zadane historijske situacije i tamo naći konačnu potvrdu vjerodostojnosti ishodišnih pretpostavki. Ekonomski model socijalističke privrede kakvog je razvijao Branko Horvat nastao je u historijskom periodu u kojemu su s jedne strane slabosti tzv. sovjetskog modela sve više dolazile na vidjelo, dok je s druge strane potreba za stabilizacijom Jugoslavenske privrede postajala sve izraženija. Model samoupravljanja kakav se oblikovao u Horvatovim radovima izrastao je iz, prema tome, iz potrebe da se uspješno prevaziđu vanjska i unutrašnja ograničenja jugoslavenske privrede. Istovremeno, u njemu se ogledaju Horvatova sklonost ekonomskom modeliranju i eklekticizam u pogledu spajanja marksističkih i ne-marksističkih (poglavito kejnzijanskih) uvida. Za dostatno razumijevanje Horvatovog modela samoupravljanja potrebno je opisati njegov ekonomsko-politički sadržaj, a zatim ga dovesti u odnos spram 'realnog' historijskog kretanja jugoslavenske privrede. Stoga će izaganje ove problematike biti usmjereno na razradu koncepta samoupravljanja u kontekstu ubrzane industrijalizacije i postepene decentralizacije jugoslavenske privrede.

Moderator: Branimir Stojanović

Skica za historiju jugoslavenskog samoupravnog socijalizma

Izlagač: Marko Kržan

Subota, 17. 11. u 15h

U ovom predavanju oslonit ću se na tradicionalne periodizacije privrednog i društvenog razvitka socijalističke Jugoslavije. Međutim, uz to ću nastojati analizirati na kakav način se društvo u pojedinom razdoblju suočavalo sa temeljnim pitanjima jugoslavenskog razvoja, a to su, po mome mišljenju: (1) osiguravanje nezavisnog privrednog i društvenog razvoja (to jest borba sa periferizacijom, koja je danas aktualnija kao ikada, i to ne samo za nas, nego i za mnoge druge zemlje u Europskom savezu, da ne napominjem treći svijet; (2) primanje ekonomskih odluka, naročito o alokaciji investicija (to jest, ko odlučuje o proizvodnji i investicijama, na osnovu kakvih kriterija i sa kakvim rezultatima na razini narodne privrede).

Moderator: Branimir Stojanović

Ekonomska demokracija: mjesto Branka Horvata u suvremenim raspravama

Izlagač: Mislav Žitko

Subota, 17. 11. u 18h

Uvođenje ekonomske demokracije predstavlja ugaoni kamen transformacije ekonomskog polja, ili, drugačije rečeno, pozitivni socijalistički program ne može izbjeći problem razrade primjerenih mehanizama odlučivanja na razini poduzeća, kao i na makroekonomskoj razini. U tom je pogledu razmijevanje ekonomske demokracije kao radničkog samoupravljanja kod Branka Horvata neizostavno mjesto suvremenih rasprava o ekonomskoj demokraciji. Osobito je važno što Horvat u svojim raspravama ne pokušava zaobići teška pitanja koja se tiču odnosa produktivnosti rada,  efikasnosti poduzeća i ekonomske demokracije. Nadalje, u središtu je Horvatovog razmatranja odnos organiziranog rada i države, odnosno njegova neumorna kritika etatizma koja je povezana ne samo s naglašavanjem egalitarnog i demokratskog sadržaja samoupravljanja, veći s vjerom u znanstveno mišljenje, znanstveno utemeljeno odlučivanje, što u posljednjoj instanci vodi ka oblikovanju jedne vrste socijalističkog pozitivizma. U ovom predstavljanju glavnih postavki na kojima se temelji Horvatovo razumijevanje ekonomske demokracije  uvest ćemo, na samom kraju, komparativni pristup i pokušati baciti još nešto svijetla na Horvatov rad u kontekstu suvremenih marksističkih i ne-marksističkih rasprava o ekonomskoj demokraciji.

Moderator: Branimir Stojanović

Branko Horvat: tržišni socijalizam, socijalna država i budućnost socijalizma

Nedelja 18. 11. u 17h

Izlagač: Marko Kržan

U ovom predavanju pokušat ću ocrtat Horvatovo shvaćanje socijalizma i samoupravljanja kao sistema, koji se oslanja na jedno regulirano tržište dobara a sa druge strane ograničuje operacija tržišta proizvodnih snaga (radne snage, zemlje /prirodnih dobara/, kapitala kao vlasničkih udjela). Pri tome ću se fokusirati na one usluge, koje prema Horvatu ne može snabdijevati tržište, to jest, one koje ne smiju funkcionirati kao robe. Po mome mišljenju, taj aspekt Horvatove teorije može biti najrelevantniji za nas tu i sada, to jest u kapitalističkim, osobito perifernim kapitalističkim društvima, pa možda i za zamišljanje prijelaza iz kapitalizma u jedan novi tip socijalizma.             

Moderator: Branimir Stojanović

ZAJEDNIČKO POLJE : 22m x 5m/PAVILJON SRBIJE NA BIJENALU ARHITEKTURE U VENECIJI 2012

ZAJEDNIČKO POLJE : 22m x 5m/PAVILJON SRBIJE NA BIJENALU ARHITEKTURE U VENECIJI 2012
ponedeljak, 19.novembar 2012.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju 
i UK Parobrod predstavljaju
:

 

ZAJEDNIČKO POLJE : 22m x 5m
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21
19. novembar 2012, 19h 

Projekcija filma i razgovor o učešću projekta  

Jedan : sto (100)

Paviljon Srbije, Bijenale Arhitekture, Venecija 2012
 

http://vimeo.com/m/53240595
http://vimeo.com/46526421#

/19 : 00 h/ 
projekcija dokumentarnog filma o izvođenju projekta Jedan : sto (100)u Paviljonu Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2012

 

/20 : 00 h/
razgovor
učesnici : 
Marija Strajnić ; Marija Miković ; Olga Lazarević ; Janko Tadić ; 
Nebojša Stevanović ; Marko Marović ; Miloš Živković ; Milan Dragić ; 
Aleksandar Ristović ; Nikola Andonov;

gosti :
Igor Marić, grupa ŠKART, Snezana Ristic, Vladimir Milenković, Milan Đurić, 

moderator :
Vladimir Tupanjac

/21 : 30 h/
after party
dj  Tijana T

 

www.jedansto.com

www.czkd.org
www.ukparobrod.rs

images
delegirani javni prostor
OKRUGLI STO: PODRUŠTVLJAVANJE, A NE PRIVATIZACIJA MEDIJA
petak, 23.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto

Podruštvljavanje, a ne privatizacija medija

Brojne analize relevantnih institucija i organizacija (Savet za borbu protiv korupcije, Centar za istraživačko novinarstvo…), pa i sama Medijska strategija Vlade Srbije, utvrdile su da je vlasništvo medija u Srbiji potpuno netransparentno, odnosno da se ne zna čiji interes stoji iza sadržaja koje pratimo u velikim medijima, a da sa druge strane političke vlasti utiču na medijski sadržaj preko donacija i oglašavanja.

To se jasno vidi iz plitkog i senzacionalističkog tretmana privrednih i društvenih sadržaja u medijima, iz personifikacije (privatizacije) i pripovedačkog bavljenja  socio-ekonomskim sturkturama i sistemimima. Sistem po sebi se nikada ne dovodi u pitanje. U takvim medijima, naravno, nema mesta za bilo koje društvene borbe ili mišljenje o alternativi postojećem sistemu, jer za njih ne postoji ništa što je van sistema. Mediji u Srbiji su potpuno zatvoreni za radničke borbe u privatizaciji, za probleme MSP i preduzetnika i za druga važna socio-ekonomska pitanja čije javno postavljanje ne odgovara političkim i ekonomskim monopolima. Čak i kada imaju najbolje namere, mediji prikazuju društvene borbe kao herojski otpor individualaca (ili, češće, kao individualnu krivicu) i kao „problem“ u sistemu (a ne da je sistem sam po sebi problem), stvoren na putu ka nekakvoj imaginarnoj „uređenoj“ državi u kojoj bi pojedinci i njihova privatna svojina bili odgovorni i pouzdani i radili za opšte dobro.

Po toj logici, Vladina strategija kao rešenje predlaže poboljšanje transparentnosti medijskog vlasništva (ali ne precizira mehanizme za ostvarenje ovog cilja) i “povlačenje države” iz medijskog vlasništva, odnosno privatizaciju preostalih državnih medijskih kuća, sa izuzetkom “javnog servisa” i regionalnih “javnih” medija.

Nedavna afera oko vlasništva u dnevnom listu Press najbolje govori koliko je od usvajanja Medijske strategije do danas unapređena transparentnost vlasništva u medijima.

Što se privatizacije kao rešenja tiče, javno je poznat čitav niz primera da ona ne dovodi do nezavisnosti medija od političkih centara moći, već da uticaj političke vlasti na medije opstaje i nakon što vlasništvo pređe u privatne ruke – dovoljno je samo podsetiti da je čak i moćni Ringier Axel Springer primoran da otpušta „nepodobne“ kadrove kada to od njega zatraži predsednik Srbije.

Sa druge strane, da ni zadržavanje medija u državnom vlasništvu nije rešenje, najbolji je primer privatizacija „javnog servisa“ koju već godinama sprovodi Aleksandar Tijanić – što za svoj račun, što za račun političara na valsti, PR magnata i dilera vremenom za oglašavanje.

Privatizacija medija od strane političkih i ekonomskih centara moći vodi privatizaciji medijskog sadržaja od strane političkih partija. Uprkos liberalnim idejama nezavisnosti medija i novinarstva i pristupa svih javnom prostoru, ideologija i informacije se i dalje nameću odozgo (bez obzira na to ko je na vlasti) i Reč kao način delovanja izgubila je svoju težinu. Da li je to ponovo problem „pogrešnih ljudi na pogrešnom mestu“, ili je to zapravo suština sistema? Kako da se mediji oslobode da vrše svoju društvenu funkciju?

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3 TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3
subota, 24.novembar 2012.
20:00, CZKD

TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3

Ove godine plesna trupa Tribalica predstavlja četvrti Tribal Fusion Sessions, ponovo u inspirativnom okruženju Centra za kulturnu dekontaminaciju. Pridružite se Tribalici i gošćama iz zemlje i regiona - osetite pozitivnu energiju pokreta u subotu, 24.11. u 20:00h.

Centar za kulturnu dekontaminaciju je mesto slobode i umetnosti, a Tribalica i gošće će vam dočarati lepotu individualnosti, različitosti i ženstvenosti kroz autentičnu kreaciju i snagu plesa po imenu tribal fusion.

Cena ulaznice je 300 din.

www.tribalica.rs

delegirani javni prostor
JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK:DIVLJE DRUŠTVO – DIVLJAČKA DRŽAVA
Da li je završena jedna epoha?

JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK:DIVLJE DRUŠTVO – DIVLJAČKA DRŽAVA Da li je završena jedna epoha?
ponedeljak, 26.novembar 2012.
19:00, CZKD

Peščanik organizuje razgovor u kojem učestvuju:

Vesna Pešić
Dubravka Stojanović
Srđa Popović
Vesna Rakić-Vodinelić
Dejan Ilić
Svetlana Lukić

live streaming na www.pescanik.net

Izvodi iz prepiske učesnika

Povod da opet izađemo iz naših redovnih aktivnosti, sajta i emisije, je velika konfuzija koja je nastala u poslednjih nekoliko meseci. Ostali su bez reči mnogi naši sagovornici, ali i čitaoci i slušaoci. Svi osećamo da je nastalo neko novo stanje, koje se ne može definisati dosadašnjim pojmovima i argumentima. U svakom slučaju, oni nisu dovoljni. Kao da je jedna epoha završena, ušli smo u nešto novo i mislimo da je potrebno to nekako imenovati, objasniti. Dodatna novina je to što je nestalo ono što smo zvali civilnim društvom, i naravno, što je posle najnovijih raspleta u DS i LDP uništena i poslednja nada da na njih možemo da računamo. Građanska Srbija je ostala bez kompasa i postavlja se pitanje šta da se radi – nove stranke? građanske akcije? ništa?
***
Meni je nejasno na šta se odnosi kad kažete – velika konfuzija. Da li stvari mogu da se gledaju nekim normalnim očima, odnosno da se kaže, kada je reč o novoj vladi, da je nešto dobro, da je nešto loše, da je nešto još uvek nepoznato, prosto onako realno, umesto ovog paničenja.
***
Mislila sam da čak i oni koji, kako vi kažete, paniče i pričaju o povratku u 90-e znaju da nije ni dovoljno ni produktivno o Dačiću govoriti samo kao o portparolu genocida, o Vučiću kao Šešeljevom učeniku... Njihova biografija je važna, ali se njome ne može sve objašnjavati i tumačiti, celo to katastrofalno stanje u kome se nalaze društvo i država. Tim biografijama se ne mogu tumačiti ni mnogi njihovi loši potezi, jer su oni samo nastavili da upotrebljavaju alatke koje je napravila i ostavila u nasledstvo Demokratska stranka, a ne Slobodan Milošević i Šešelj.
***
Ja se javljam u dijagnostičare. Sklonila bih se u publiku, jer ne znam šta treba raditi.
***
Spremna sam da obradim temu pravosuđa u širokom smislu, a i nešto od tema koje su vezane za korupciju, više u pogledu pravosudnih načina koji bi mogli biti efikasni, nego u odnosu na same konkretne oblike korupcije.
***
Vi znate moj stav da naš glavni problem nije politički, nego stanje društva. U onom prvom delu (je li gotova jedna epoha?) bavili bismo se ZAVRŠENIM PROCESIMA koji su definisali poslednjih 20 godina, a to su:
kraj socijalizma
pljačka društvene imovine
ratovi
Haški tribunal
Kosovo
uspon i pad Demokratske stranke
reforma sudstva
reforma bezbednosnih sluzbi
pokušaji suočavanja sa zločinima
"oslobađanje" medija
sukob levice i desnice
Bitno je da su sve to ZAVRŠENI PROCESI. Mislim da su beli listići, intuitvno, obeležili taj momenat. Taj bilans: politički, ekonomski, moralni i intelektualni bankrot zemlje – glasanje tu više nije imalo nikakvog smisla. Neki to nazivaju i kapitulacijom, za mene je to realizam.
Ta tačka, kao nulta, po nekima pruža i nove mogućnosti, jer su sve maske pale i otkrivena je sva naša golotinja. Posle izbora imamo mnogo istinitiju sliku Srbije. U skladu s tim odrekli smo se i mnogih lažnih nada.
Mislim da je ovo dobar trenutak za pogled na veliku sliku.
***
Mi smo i dalje živi i moramo i dalje živeti – ovde. Pitanje je kako to da uradimo. Mi imamo bolesno društvo, ili, kako to kaže Nenad Dimitrijević, mi nemamo društvo uopšte, jer se nalazimo u predpolitičkom stanju. Zato svaki novi akter na političkoj sceni, stranka ili pojedinac, mora da pokaže da ima svest o tome da gradi nešto ispočetka. Nova stranka mora da započne sa nečim što bi na nivou društva predstavljalo ustavotvornu skupštinu.
***
Ovde postoji strah (koji je moral uterao u kosti) da čim kažeš da je dobro nešto što Dačić radi, izdao si “našu stvar” (kao komunisti!) i maltene rehabilituješ Miloševića. Mi moramo da oslobodimo svoj mozak, jer je ovo društvo teško propalo, nema tu više nikakvog prostora za preterana i nerealna očekivanja. Gde da u ovoj pustinji napabirčimo neke divne ljude koji će od sutra sve perfektno da rade. Ne postoje “naši” i oni neće skoro doći, nema čekanja Godoa, što ne znači da neće biti neke nove stranke za koju može da se glasa.

delegirani javni prostor
STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ:

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ: "NA PRAVOM STE MESTU"
utorak, 27.novembar 2012.
20:00, CZKD

Studio glume Sandre Rodić Janković je prošle godine obeležio svoj 18 – rođendan. Tim povodom su naši najstariji članovi, Master class osmislili predstavu „Na pravom ste mestu“ sa ciljem da daju svoju kritičku svest na TV program koji se trenutno prikazuje na našim tv programima. Kao omađijani, ljudi skupljaju podatke koje im plasira ta magična sprava do te mere da počinju da žive živote junaka španskih serija i raznih drugih emisija koja se mogu nazvati jednim imenom - reality show.

Ovom predstavom su naši članovi pokazali da pored 3 osnovna predmeta koja se izučavaju u našem studiju (dikcija, gluma i scenski pokret) su uspešno ovladali i elementima režije, dramaturgije i kostimografije.

http://www.youtube.com/watch?v=0pTJbx_IMeI

 

Predstavu napisali i u njoj igraju:

(članovi Master class studija glume SRJ)


Studio glume   Sandre Rodić Janković

                                                   Dušan Arsovski

Milica Nešić

Anđel Bošković

Teodora Nićiforović

Danilo Stančić

Stefana Pantić

 

Režija: Sandra Rodić Janković

Scenski pokret: Vesna Dubak Lukić

                               Izbor muzike: Milica Nešić

delegirani javni prostor
OKRUGLI STO: ŠTA VETERANI MOGU DA DOPRINESU DRUŠTVU?
sreda, 28.novembar 2012.
18:00, CZKD

 Centar za kulturnu dekontaminaciju Vas poziva da uzmete učešće u okruglom stolu Šta veterani mogu da doprinesu društvu? koji će se održati u sredu 28. novembra 2012. godine u 18h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ovaj okrugli sto je deo projekta “Imenovati TO Ratom” i realizuje se u saradnju sa umetničkom grupom Doplgenger.

Okrugli sto će biti podeljen u dva dela:

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Nakon Prvog svetskog rata dominantni narativni film holivudske provenijencije uveo je identitet ratnog veterana u filmski rečnik. Kako se subjektivacija veterana i njegove uloge u društvu artikulišu kroz film kao ideoški aparat; najčešći motivi i teme koji se vezuju za ovaj pojam; kao i koji su načini filmskog tretiranja pojma veterana u pojedinim istorijskim trenucima, biće posmatrano kroz izbor filmskih primera od “Burne dvadesete” (1939) do “Rođen 4.jula” (1989).

 

Subjektivacija veterana - Šta veterani mogu da doprinesu društvu? - diskusija

Tokom ove godine veterani su se organizovali da se bore za svoja prava – za novi zakon o boračko-invalidskoj zaštiti i za isplatu dnevnica koje im država još uvek duguje za učešće u ratu na Kosovu 1999. godine. Razbijanje tabua da se govori o ratovima iz individualne perspektive učesnika, i borba za njihova prava predstavljaju prvi korak u socio-političkoj subjektivaciji veterana. Mnogo važniji korak bilo bi promišljanje uloge veterana u društvu kao celini, a ne samo kao interesne grupe. Samo u takvom kontekstu oni će biti u mogućnosti da dobiju puno priznanje i da ostvare svoja prava. U SAD-u veterani su se godinama nakon rata u Vijetnamu borili za priznanje i mesto u američkom društvu. Danas su veteranska udruženja aktivna u raznim projektima u lokalnoj zajednici, u dugotrajnom radu sa marginalizovanim grupama, i takođe su postali značajan deo pokreta Occupy. U zemljama regiona oni igraju važnu ulogu u kulturnom životu kroz razne manifestacije, u političkom životu kroz uključivanje u proteste sa različitim zahtevima, na primer protiv izgradnje trgovinskog centra na javnom zemljištu u Zagrebu, kao i u ekonomskom životu kroz uključivanje u radničke proteste i formiranje zadruga. Kakvu viziju društva veterani danas mogu da ponude? Kakvu budućnost zamišljaju? Kakvi socio-ekonomski i pravni uslovi bi omogućili njihovu subjektivaciju?

Imenovati To Ratom
Treća tribina BETONA

Treća tribina BETONA
četvrtak, 29.novembar 2012.
19:00, CZKD

Ako je fundament projekta komunizma jednakost, zajedništvo i pravedna raspodela, koji se definiše i analizira putem kritičke teorije, a sprovodi revolucionarnim praksama, postavlja se pitanje uloge i mesta nove levice danas u sferi globalizacijskih procesa postliberalne demokratije.

 
Shodno opštosti zadate teme, trebalo bi se nakratko osvrnuti na paradoksalni karakter savremenih postliberalnih društava (društvo sveopšte kontrole – proizvodnja krize i nemogućnost proračuna rizika; opšti procesi globalizacije – zahtevi za očuvanjem suvereniteta, identiteta i posebnosti; procedure predstavničke demokratije – zahtevi za neposrednom demokratijom i zahtevi za ukidanjem demokratije; univerzalna ljudska prava – isključenja grupa i pojedinaca; multikulturalizam – novi rasizam; tolerancija – novi nacionalizam i ekstremizam fundamentalno nastrojenih grupa; država blagostanja – ekstremna polarizacija bogatstva itd.) koja su predmet kritičke analize teoretičara nove levice ponovnim uvođenjem politizacije politike. U ovu sferi bi spadalo i razmatranje novih pokreta koji su proizvod krize neoliberalnog društva od Occupy Wall Street-a, do pokreta “arapskog proleća“.
 
Ako se komunizam tematizuje kao neprestani proces negacije negativiteta, odnosno kao ideja o nemogućnosti ostvarenja ove ideje uspostavom države (po svojoj ideji komunizam je nedržavan), ponovo se uspostavlja problem odnosa teorije i prakse, odnosno – da li nova levica treba teorijskom analizom stvarnosti da doprinese korekciji i unapređenju postojeće neoliberalne demokratske prakse, ili da kroz revolucionarnu praksu (najviši stepen je proces izvođenja same revolucije) aktivnim delanjem pokuša da menja svet. Iz ovoga proizlazi zahtev za analizom propasti projekata istorijskih komunizama, novim čitanjima Marxa, a da se dubokim uvidom i kritikom postojećeg globalnog društva izvrši redefinisanje ideje komunizma, i krene ka realizaciji mogućnosti uspostavljanja besklasnog društva jednakosti kroz ukidanje države.
 
Tema treće tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je Nova levica
 
Gosti su: Igor Štiks, Miloš Baković Jadžić, Zagorka Golubović, Boris Postnikov i Andrea
Jovanović.
 
Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski
 
CZKD, četvrtak, 29. novembar, u 19h
 
Porojekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.
delegirani javni prostor
GRADOVI PROTIV SMRTNE KAZNE – BEOGRAD

(Čukur-česma (Dobračina bb) i Gospodar Jovanova ulica, Beograd) GRADOVI PROTIV SMRTNE KAZNE – BEOGRAD (Čukur-česma (Dobračina bb) i Gospodar Jovanova ulica, Beograd)
petak, 30.novembar 2012.
18:00, razne lokacije

 GRADOVI PROTIV SMRTNE KAZNE – BEOGRAD
Skupština Grada Beograda u saradnji sa:
Srbija protiv smrtne kazne, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju


30. novembar 2012, 18h
Čukur-česma (Dobračina bb) i Gospodar Jovanova ulica, Beograd




GRADOVI ZA ŽIVOT je međunarodna akcija protiv smrtne kazne. Koordiniše je humanitarna organizacija San Eđidio iz Italije. Smrtna kazna je ukinuta u Velikom vojvodstvu u Toskani 30. novembra 1786. godine. Već deset, na ovaj dan, stotine gradova širom sveta osvetljavaju jedan svoj spomenik i tako simbolički kažu da su za život, a protiv smrtne kazne. Grad Beograd, po drugi put učestvuje u ovoj akciji osvetljavanjem spomenika na Čukur-česmi,.


18.00 – Čukur-česma (Dobračina ulica bb) – okupljanje

18.15 – Umesto dobrodošlice – Ivan Janković (Srbija protiv smrtne kazne), Borka Pavićević (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

18.30 – Slikajte se sa dželatom (!) i osmehnite se našem fotografu Srđanu Veljoviću
 
18.40
– Šetnja do kuće Ksenije Atanasijević u Gospodar Jovanovoj, broj 49
            
18.55 – Ispred kuće u Gospodar Jovanovoj 49 – O Inicijativi za postavljanje spomen-ploče na kući u kojoj je živela Ksenija Atanasijević – Snežana Klisinska-Tabački (Žene u crnom)

19.00 – „Danica Milenković“ (tekst Ksenije Atanasijević iz 1930. godine) – Cvijeta Mesić

19.15 – ŽENE I USPEH u časopisu ELLE – Ksenija Atanasijević u novogodišnjem broju ELLE-a – Ljiljana Vuletić (filozofkinja i publicistkinja) i Sonja Kovacs (urednica časopisa ELLE)

MUZIKA: Jesenji orkestar
ULICA: TKV



GRADOVI PROTIVSMRTNE KAZNE 2012 (Beograd, Čukur-česma) i poseta kući Ksenije Atanasijević rezultat su saradnje Skupštine Grada Beograda sa organizacijama Srbija protiv smrtne kazne, Žene u crnom i Centar za kulturnu dekontaminaciju

„Za otvorenu borbu – Ksenija Atanasijević“ deo je višegodišnjeg istraživačkog projekta ŽENE I USPEH Centra za kulturnu dekontaminaciju

www.smrtnakazna.rs    www.zeneucrnom.org     www.czkd.org

JAVNI RADNI SASTANAK: ODBRANA STANARA SAMAČKIH HOTELA TRUDBENIK GRADNJE
petak, 30.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija   Pančevo pozivaju Vas na javni radni sastanak

Umesto okruglog stola Visoko obrazovanje i/ili preduzetništvo, održaće se javni radni sastanak za organizovanje solidarne odbrane stanara samačkih hotela TRUDBENIK GRADNJE na Zvezdari i u novobeogradskom Bloku 70.

 Građevinsko preduzeće TRUDBENIK GRADNJA je danas u stečaju. Država ga je 2008. godine prodala Draganu Kopčaliću, koji je raskinuo sve dotadašnje TRUDBENIKOVE poslove i obrušio se na njegove nekretnine. Najdrastičnije nasilje je primenio u TRUDBENIKOVIM samačkim hotelima, u kojima već decenijama žive TRUDBENIKOVI radnici, doseljeni iz raznih delova bivše Jugoslavije u vreme dok je kompanija poslovala sa punim kapacitetom. Mnogi od tih ljudi danas su izbeglice u Srbiji. Kopčalić je ignorisao prethodne odluke organa TRUDBENIKA da se izvrši prenamena ovih objekata u stambene zgrade, i primenio razne vrste nasilja nad stanarima kako bi ih primorao da se isele – od isključenja struje i vode, do pretnji i batinanja.

 Nakon što je Kopčalićevo “poslovanje” odvelo TRUDBENIK u stečaj, država ne samo što nije ništa uradila da izvrši odluke TRUDBENIKA o prenameni hotela i omogući radnicima otkup stanova, već je pojačala nasilje. Poslednji pokušaj prinudnog iseljenja 29. novembra ove godine, sprečen je isključivo zahvaljujući solidarnosti stanara i bivših radnika TRUDBENIKA sa porodicama kojima je sud naložio iseljenje.

 

30. novembra u 18.00 časova, u Centru za kulturni dekontaminaciju održaće se javni radni sastanak radničkih grupa sa ciljem formiranja mreže solidarne odbrane stanara TRUDBENIKOVIH samačkih hotela od novih prinudnih iseljenja.

 

 

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE: Hapšenja umesto reindustrijalizacije – da li je to borba protiv korupcije?

KONFERENCIJA ZA MEDIJE: Hapšenja umesto reindustrijalizacije – da li je to borba protiv korupcije?
četvrtak, 6.decembar 2012.
12:00, CZKD

Hapšenja umesto reindustrijalizacije – da li je to borba protiv korupcije?

Konferencija za štampu – okrugli sto           

Četvrtak 6. decembar u 12 časova

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd

 

Borba protiv korupcije kakvu vode Vlada i njeni specijalni istražni timovi počela je da daje izvesne rezultate u smislu istraga, pokretanja postupaka protiv osumnjičenih i njihovog pritvaranja. Međutim, njihove antikorupcijske mere ne odnose se na otklanjanje sistemskih uzroka korupcije, a ni na ispravljanje negativnih posledica korupcije u konkretnim slučajevima, odnosno vraćanje u funkciju opljačkanih preduzeća i obnavljanje radnih mesta, kao i obeštećenje radnika i malih akcionara. Naprotiv, mere koje vlasti preduzimaju u ovim preduzećima jasno govore da državni organi zapravo završavaju poslove korumpiranih državnih funkcionera i tajkuna. Navodimo nekoliko karakterističnih primera.

U slučaju Jugoremedije i Srboleka, država je pritvorila njihovog bivšeg vlasnika Jovicu Stefanovića, ali po tužbi koju je Jugoremedija podnela protiv države za odštetu u visini od 111 miliona evra zbog korupcije u privatizaciji, već više od pola godine nije održano, niti zakazano ni jedno ročište. Takođe, Hipo banka je juče predložila stečaj Jugoremedije, zbog neplaćanja kredita podignutog radi rekonstrukcije proizvodnih pogona. Iako je namenjen razvoju i uskađivanju uslova proizvodnje sa zakonom, za ovaj kredit Jugoremedija je morala da se obrati privatnoj banci po vrlo nepovoljnim komercijalnim uslovima, jer država (koja je vlasnik 42% akcija fabrike) jednim jedinim dinarom nije htela da podrži ulaganje. Nakon završene rekonstrukcije, vlasti su različitim pritiscima (policijsko nasilje, smanjenje cena lekova, pogodnije uslove za uvoz...) dovele do toga da Jugoremedija više ne može da izvršava svoje obaveze prema poveriocima. Jugoremedijini lekovi i dalje stoje u magacinima pod zabranom prodaje, a preduzeću je pre dve nedelje isključena i struja. Ukoliko se struja ponovo ne uključi Jugoremediji za nekoliko dana preti kolaps, jer pad temperature ugrožava gotove lekove, sirovine i proizvodne pogone, uključujući i lekove Republičkih robnih rezervi.

U Srboleku sud nastavlja sa rasprodajom imovine preduzeća kroz stečaj, uprkos tome što je istragom utvrđeno da je šteta pričinjena korupcijom veća od dugova preduzeća. Preti opasnost da nakon što sud pravosnažno utvrdi ove činjenice, Srbolek više neće moći da ponovo pokrene proizvodnju, jer sud rasprodaje njegove poslovne kapacitete.

U Trudbeniku država nastavlja sa prinudnim iseljavanjem stanara dva samačka hotela, koje je započeo bivši vlasnik Dragan Kopčalić, istovremeno dok se vodi istraga protiv Kopčalića za kršenje zakona u privatizaciji. Država je 2008. godine prodala ove objekte Kopčaliću uprkos odluci Trudbenika koja radnicima omogućava otkup stanova. Dok je bivši vlasnik izbacivao radnike iz stanova tako što im je isključivao struju, vodu i grejanje, očekujući da će sami da odu, država isti posao radi brutalnom primenom sile, i to u sred zime. Sledeća iseljenja su zakazana za kraj decembra.

Stečaj Rekorda iz Rakovice vodi se na nezakonit način od januara 2009. godine, kada su predstavnici radnika, koji su većinski poverioci, na nezakonit način isključeni iz Odbora poverilaca. Ovo nezakonito stanje traje i dan danas, a Odbor kojim rukovode povezana lica kontinuirano donosi odluke na štetu većinskih poverilaca – radnika Rekorda. Identičan kontinuitet štetnog postupanja je uspostavljen i u restrukturiranju Izdavačkog preduzeća Prosveta, koje nastavlja da tavori i propada iako se vode postupci protiv bivšeg vlasnika Dejana Pantovića zbog pljačke preduzeća u privatizaciji.

Ukoliko Vlada hitno ne pokrene izmenu propisa koji omogućavaju pljačku i ne pokrene odgovarajuće postupke za obeštećenje opljačkanih fabrika, možemo samo da zaključimo da se iza njene borba protiv korupcije zapravo kriju obračuni u političkim i finansijskim strukturama moći, od čega društvo u Srbiji nema nikakvu korist. Pokojna Verica Barać je prethodnih godina dostavljala Vladi izveštaje o slučajevima koje smo naveli, ne samo zbog toga što se radi o drastičnim primerima korupcije, već prvenstveno zato što su se u svakoj od ovih fabrika oštećeni radnici i mali akcionari pobunili protiv korupcije i istrajavali u svojoj borbi uprkos pritiscima, otkazima, hapšenjima i batinama. U trenutku kada mnogi prisvajaju ime i rad Verice Barać, podsećamo da se Verica nikada nije zalagala za borbu protiv korupcije kakvu sprovodi sadašnja Vlada, već je podržavala antikorupcijske napore radnika i malih akcionara Jugoremedije, Srboleka, Trudbenika, Rekorda, IP Prosvete i mnogih drugih. Rad Verice Barać se danas nastavlja u njihovoj borbi za oživljavanje proizvodnje i radnih mesta, a ne u spektakularnim hapšenjima.

VISOKO OBRAZOVANJE I/ILI PREDUZETNIŠTVO – IMA LI ALTERNATIVE KOMERCIJALNO USMERENOM OBRAZOVANJU? VISOKO OBRAZOVANJE I/ILI PREDUZETNIŠTVO – IMA LI ALTERNATIVE KOMERCIJALNO USMERENOM OBRAZOVANJU?
petak, 7.decembar 2012.
18:00, CZKD

 

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto

Visoko obrazovanje i/ili preduzetništvo – ima li alternative komercijalno usmerenom obrazovanju?

 

U javnosti se poslednjih godina o obrazovanju govori uglavnom kao o pripremi za tržište rada. Shodno tome, u istoj toj javnosti, meri se i kvalitet obrazovnih institucija i/ili programa. Promocija koncepta preduzetničkog univerziteta i uvođenje sadržaja kroz koje se razvija preduzetništvo – neke su od aktivnosti koje predlaže i nacrt Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Sa druge strane, parole koje se plasiraju na studentskim protestima, ali i u određenim intelektualnim krugovima koji se kritički odnose prema gore pomenutom pristupu obrazovanju, ističu ideju da „znanje nije roba“.

U cilju doprinosa javnoj raspravi na ovu temu, fokusiraćemo se na vezu koju Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. predlaže između visokog obrazovanja i tržišta/preduzetništva. Uz prisustvo različitih kolektiva koji deluju na polju (neformalnog) obrazovanja, pokušaćemo da artikulišemo ideju obrazovanja koje nije komercijalno usmereno.

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

Novi prostori solidarnosti, jednakosti i slobode

Novi prostori solidarnosti, jednakosti i slobode
ponedeljak, 10.decembar 2012.
14:30, CZKD

Centar za istraživački, stvaralački i građanski angažman “Grad“ Tuzla

poziva vas na niz tematskih radionica pod nazivom

 Novi prostori solidarnosti, jednakosti i slobode

Centar za kulturnu dekontaminaciju - CZKD

Birčaninova 21, Beograd

 

Jasvni događaj koji u saradnji sa CZKD  organizuje Centar „Grad“  iz Tuzle u okvuru projekta Nove politike solidarnosti, sadrži niz projekcija i tematskih javnih učionica kojima se se stvaraju novi prostori solidarnosti, jednakosti i slobode! 

Pozivamo sva udruženja, institucije, medije i pojedince koji djeluju u kulturi, umjetnosti i obrazovanju da nam se priduže u osvajanju kritičkog mišljenje i angažmana spajajući umjetnost, aktivizam i teoriju, a u zajedništvu i solidarnosti svih nas prema javnom dobru i politici jednakosti obzirom na kulturnu produkciju i proizvodnju znanja.

Ovaj skup je dio regionalnog projekta Nove politike solidarnosti kroz kulturnu produkciju i proizvodnju znanja koji se realizuje u saradnjiCentra za istraživački, stvaralački i građanski angažman Grad (Tuzla), Centra za kulturnu dekontaminaciju CZKD (Beograd) i Centra za vizuelne umjetnosti Qendra MULTIMEDIA(Priština), a finansira ga Švajcarski program za kulturu (SCP) zaZapadni Balkan.  Okosnica projekta je kolaborativni rad koji potiče nove oblike solidarnosti kroz protok znanja, kulturnu razmjenu i umjetničko stvaralaštvo između osoba iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, te pravi prostor za spontane, inventivne i fleksibilne zone i zadruge u kulturnoj produkciji i proizvodnji znanja. Produkciju vode kooperative studenata, aktivista i umjetnika mlađih generacija, od kojih je jedna formirana i u Tuzli (Kooperativa Front slobode), te istraživačko-obrazovno-produkcioni timovi (REP timovi) u zemlji i inostranstvu. Naredni korak je podići na viši nivo saradnju sa srodnim centrima kritičke prakse u Bosni i Hercegovini (Banjaluka, Tuzla, Sarajevo, Mostar) u svrhu novog talasa i novih formi kolaborativne produkcije i kooperativnog rada kako bi se sve skupa aktivirao javni prostor za znanje i umjetničko stvaralaštvo koje kreira javno dobro za sve.

Program:            10 decembar, 2012. godine

14:30 – 15 : 45   “Istina iskustva”

Prikaz dokumentarnog materijala u produkciji kooperative Front Slobode i diskusija;  Tuzla ’92.- ’95.godina - prikaz dijela intervjua o solidarnosti i iskustvu života u ratu -    Šejla Šehabović, Sanja Horić, Nadira Šabanović i Pavlina Vujović.

16:00 – 16:30  “ Gdje ja visim”  - dramatizacija neuspjele privatizacije; produkcija Front Slobode; scenarij: V.B. Borjen, autor: Denis Sadiković; prikazivanje filma i diskusija.

17:00 - 18:15  "Vicevi, rat i genocid”

Radna grupa  Vic, rat i genocid otvara javni radni sastanak tokom kojeg istražuje vic kao jedan od oblika govora o ratu i genocidu. Zajedničkim radom se nastoji bolje razumijeti mehanizme takvog govora i efekte koje proizvodi u društvu;  radna grupa Vic, rat i genocid su Damir Arsenijević, Emin Eminagić, Selma Puzić, Adis Sadiković i Pavlina Vujović.                                                          

 Moderator: Damir Arsenijević

18:45 – 20:30  "A čija sam ja? Ljubavna ili državna?”

Javno čitanje i analiza savremene bosanskohercegovačke poezije sa pjesnikinjama Feridom Duraković i Šejlom Šehabović; kroz čitanje i analizu govori se o dvije osnovne teme: prošlost i zajedništvo. Moderator: Damir Arsenijević

 

Nove politike solidarnosti
LET IZNAD POZORIŠTA KOSOVA LET IZNAD POZORIŠTA KOSOVA
utorak, 11.decembar 2012.
19:00, CZKD

U Centru za kulturnu dekontaminaciju

U Beogradu, posle Prištine, Tirane i Skoplja,  Multimedia iz Prištine  prikazuje

Let iznad kosovskog pozorišta

Komediju o novom Kosovu koje, opustošeno ratom, bedom, korupcijom  i međunarodnim tutorstvom kome se ne nazire kraj, traga za sopstvenim putem u budućnost....
Autor:   Jeton Neziraj
Režija:  Blerta Neziraj

Igraju: Bajrush Mjaku, Adrian Morina, Anisa Ismaili, Adrian Aziri, Ernest Malazogu

Muzika:Susanna Tognella (violin), Gabriele Marangoni (harmonica)

Dramaturg i umetnički saradnik: Ilir Gjocaj

Koreograf: Arthur Kuggeleyn

Kompozitor i izbor muzike: Gabriele Marangoni

Scenograf i kostimograf: SusanneMaier-Staufen

Jezik: Albanski

Titlovi: Srpski jezik

Trajanje predstave:90 min (bez pauze)

 O komediji

Desetak godina nakon okončanja rata, Kosovo, koje je pod administrativnom upravom Misije Ujedinjenih Nacija-UNMIKa,  se sprema da proglasi nezavisnost.  Najnovija država na svetu čeka da bude uskoro rođena.

Ministar u Ministarstvu za sport se obraća se Kosovskom narodnom pozorištu i traži da njihova trupa priredi ceremonijalnu predstavu koja će biti izvedena  na istorijski dan proglašenja nezavisnosti.  Za proslavu nezavisnosti je odvojeno dva miliona EUR.  Pozorišna trupa se oseća ponosnom i privilegovanom.  Ali ta radost nije potpuna.  Pored niza  politički korektnih “estetskih” zahteva, trupa se suočava sa dva neočekivana “problema”. Prvi je, što se dan proglašenja nezavisnosti drži u tajnosti;  a drugi,  da je deo predstave i nenapisan govor Predsednika vlade, koji će on, tog istorijskog dana, održati u Parlamentu.

Dok pozorišna trupa ubrzano priprema predstavu, dotle James, inspicijent ima paralelan projekat. On počinje da konstruiše i sklapa avion koji će leteti po celom svetu i lobirati u što više država da priznaju novu državu.  Vest o datumu proglašenja nezavisnosti je došla nenadano.  Te večeri, Vlada, gosti iz NATO, UN i EU i ostali diplomati su došli u Kosovsko narodno pozorište da vide predstavu ‘ Kosovo, nacionalna epopeja’.

[...]

O ORGANIZACIJI

Qendra Multimedia iz Prištine je organizacija koja se bavi kulturnom produkcijom. Fokusirana je na savremeno pozorište. Osnovana 2002. Godine, bavi se kulturnom produkcijom i ko-produkcijom a namenjena je publici; daje  predstave na Kosovu i širom sveta.  

Qendra su osnovali i vode je mladi umetnici koji se bave alternativnom umetničkom produkcijom. Oni nastoje da utiču na kultirnu politiku i da ukažu na osetljive političke i sociajalne teme.  

Među brojnim predstavama su “Poslednja večera”, “Rat u vreme ljubavi”, “Put u  UNMIKISTAN”, “Enea 06”, “Yue Madeleine Yue”, “Patriotic Hypermarket”, “ Let iznad kosovskog pozorišta”, i druge.

Među pozorištima sa kojima je Qendra  sarađivala su:Volkstheater, Vienna; Markus Zohner Theater Compagnie, Lugano; Nomad theater,  London; L'Espace d'un instant, Paris; National Theater of Kosovo, Prishtina; Bitef Theater, Belgrade; CZKD, Belgrade; Oda Theater, Prishtina; National Theater of Albania, Tirana, i drugi. 

Sa svojom pozorišnom produkcijom Qendra je nastupala na brojnim festivalima u Evropi i Africi, među kojima su: Euro-scene Leipzig, Germany; Die Besten aus dem osten, Austria; Via Modena, Italy; FIT Lugano, Switzerland; Zoom Festival, Croatia i drugi.

Počev od 2002. godine  Quendra je organizovala preko 100 umetničkih projekata na Kosovu, u Makedoniji, Srbiji, Svajcarskoj, Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i Austriji, i drugim zemljama.

Producent: Qendra Multimedia

Izvršni director: Jeton Neziraj

Inspicijent: Sunita Kurti

Scenograf: Krste S. Dzidrov

Pomoćnik kostimografa: Leonora Mehmeti

Svetlo: Skënder Latifi, Ibrahim Xhemaili

Koordinatori: Raska Jonuzi, Adelina Berisha, Tanja Petovar, Denis Berisha

Prevod na Engleski: Alexandra Channer,    Prevod na Srpski: Shkelzen Maliqi

Predstave u  2012:

Kosovo(svetska premjera):   5 Decembar,  Narodno pozorište Kosova/ Festival "Skena Up", Priština;

Albanija 7 Decembar, Nacionalno pozorište Albanije, Tirana;

Makedonija  9 Decembar, CTC, Skoplje;

Srbija    11 Decembar / Center za kulturnu dekontaminaciju,  Beograd;

Nakon predstave: razgovor

Podrška: Swiss Cultural Programme in the Western Balkans, New Politics of Solidarity, Balcans Contemporary, European Union, Hartefakt fond, Gete Institut, Inicijativa mladih za ljudska prava, OLOF Palme International Center (Sweden)

images
Nove politike solidarnosti
OKRUGLI STO: POLITIKA STEČAJA OKRUGLI STO: POLITIKA STEČAJA
petak, 14.decembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto

Politika stečaja

U društvu zasnovanom na slobodnom tržištu, slobodi udruživanja i pravu na rad, kakvo Srbija želi da bude, stečaj je poslednja mera koju država preduzima protiv zaduženog preduzeća kako bi zaštitila njegove poverioce. Međutim, u Srbiji je stečaj postao način da se radnici i mali akcionari isključe iz vlasništva i upravljanja, čime ne samo da se krše njihova zakonom garantovana prava, već se zloupotrebom pravnog sistema i pravosuđa poništava njihovo građansko pravo na jednak tretman pred zakonom.

Iako zakon garantuje radnička, vlasnička i upravljačka prava, vlast ne očekuje da će se radnici i mali akcionari samoorganizovati da ova prava zaštite. Kada oni to ipak učine, država i većinski vlasnici reaguju tako što preduzeće oteraju u stečaj, često bez razloga predviđenih zakonom, pod okriljem ideološke diskvalifikacije nekadašnjih društvenih preduzeća kao nerentabilnih „političkih fabrika“, čiji opstanak navodno nanosi štetu poveriocima i čitavoj privredi.

Osim isključenja radnika i malih akcionara, stečaj takođe omogućava da se imovinom dužnika manipuliše na netransparentan način, što ipak nije moguće u koliko-toliko preciznim i javnim procedurama privatizacije. Iako koncipiran i sprovođen na ekstremnim neoliberalnim pretpostavkama, proces privatizacije u Srbiji ipak garantuje kakvu-takvu zaštitu radničkih prava kroz kolektivni ugovor i socijalni program, kakvu-takvu praticipaciju radnika i penzionera u upravljanju kao manjinskih akcionara i kakvo-takvo očuvanje proizvodnje i radnih mesta kroz investicione obaveze kupaca iz ugovora o privatizaciji.

Stečajeve najčešće pokreću firme povezane sa većinskim akcionarima, kupcima državnog dela akcija, koji potom izlaze iz stečaja kao jedini vlasnici celokupne imovine preduzeća, „očišćenog“ od malih akcionara, nepoželjnih radnika i kolektivnog ugovora (npr. zrenjaninski Šinvoz, koji je zahvaljujući aktivnosti sindikata i malih akcionara marta ove godine došao pod lupu Evropskog parlamenta). U preduzećima u kojima je ugovor o privatizaciji raskinut, ili koja još uvek „čekaju privatizaciju“, istu represiju protiv radničkih borbi primenjuje država (npr. u Zastavi elektro iz Rače, koja je takođe na listi spornih privatizacije čije preispitivanje traži Evropski parlament). Bezakonje se nastavlja i u postupku stečaja, tako što se radnici isključuju iz organa stečaja čak i kada su većinski poverioci, radi čije se zaštite stečaj i vodi (u slučaju radnika Rekorda ovakvo nezakonito stanje traje skoro četiri godine!). Brojni su slučajevi u kojima su radnici i mali akcionari dokazali da su dugovi preduzeća manji od njegovih potraživanja prema povezanim firmama većinskih vlasnika, ali se stečaj nastavlja bez obzira na ovu činjenicu (npr. Srbolek). Posebno je problematično to što je država svojim postupanjem u privatizaciji pričinila štetu velikom broju preduzeća, ali kada ova preduzeća pokrenu zahteve za naknadu štete, država pokreće stečaj i bankrotstvo, iz razloga do kojih je dovelo upravo postupanje države koje je predmet odštetnog zahteva (npr. Jugoremedija).

Od 2007. godine i najave Mlađana Dinkića da će se se privatizacija ubuduće sprovoditi „kroz stečaj“, uvođenje preduzeća u stečaj je postalo najefikasniji instrument gušenja radničkog otpora. Kako se suprotstaviti politici stečaja?

 

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ:

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ: "NA PRAVOM STE MESTU"
subota, 15.decembar 2012.
20:00, CZKD

Studio glume Sandre Rodić Janković je prošle godine obeležio svoj 18 – rođendan. Tim povodom su naši najstariji članovi, Master class osmislili predstavu „Na pravom ste mestu“ sa ciljem da daju svoju kritičku svest na TV program koji se trenutno prikazuje na našim tv programima. Kao omađijani, ljudi skupljaju podatke koje im plasira ta magična sprava do te mere da počinju da žive živote junaka španskih serija i raznih drugih emisija koja se mogu nazvati jednim imenom - reality show.

Ovom predstavom su naši članovi pokazali da pored 3 osnovna predmeta koja se izučavaju u našem studiju (dikcija, gluma i scenski pokret) su uspešno ovladali i elementima režije, dramaturgije i kostimografije.

http://www.youtube.com/watch?v=0pTJbx_IMeI

 

Predstavu napisali i u njoj igraju:

(članovi Master class studija glume SRJ)


Studio glume   Sandre Rodić Janković

                                                   Dušan Arsovski

Milica Nešić

Anđel Bošković

Teodora Nićiforović

Danilo Stančić

Stefana Pantić

 

Režija: Sandra Rodić Janković

Scenski pokret: Vesna Dubak Lukić

                               Izbor muzike: Milica Nešić

BETON:TRIBINA: POLITIKE POMIRENJA

BETON:TRIBINA: POLITIKE POMIRENJA
utorak, 18.decembar 2012.
19:00, CZKD

Na ovim prostorima se dogodio strašan rat.

Ovde nećemo tragati za uzrocima i učincima ratnih dejstava. Ovde nećemo govoriti ni o politikama koje su uzrokovale i sprovodile ratne ciljeve, jer ovde se dogodilo ono nemoguće (što se u istoriji ponavlja) i ispoljilo se kao konačno Zlo. A, da bi se nešto reklo o ovom Događaju nedovoljna je ontologija zla, nedovoljna je fenomenologija zla – o ovom Zlu jedino bi mogla da govori eshatologija zla, koja bi jedina mogla da uvede pravdu za žrtve koje su platile danak lažnim dugovima (konstrukti nacionalnih mitova). Uvod za ovu eshatologiju sigurno bi bile Knjige mrtvih REKOM-a (bosanska, albanska, srpska itd.) koje sadrže popise žrtava po imenu (sa svim ličnim podacima) i narative o okolnostima njihovih stradanja, zastupajući žrtve kojima je u svojoj bespomoćnosti sudila slepa Moć (nacija i vera), i uspostavljaju njihovo priznavanje jer žrtve ne mogu da svedoče u svoje ime.

Žrtva zahteva osvetu, ali i pomirenje. Kako prekinuti krug osvete? Kako ostvariti istinsko pomirenje? Šta nas povezuje kroz zajedničku prošlost, koje su devijacije kolektivnog pamćenja? Koji je odnos institucija društva, medija i same društvene zajednice prema pitanju žrtava i politikama pomirenja? Da li ovo društvo ima budućnost?

Tema četvrte tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je Politike pomirenja 

Gosti su: Nataša Kandić, Bojan Tončić i Sanja Petrović Todosijević

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski

CZKD, utorak, 18. decembar, u 19h

Porojekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.

HUMANITARNA AUKCIJA DEČJIH SLIKA NASTALIH TOKOM PROJEKTA HUMANITARNA AUKCIJA DEČJIH SLIKA NASTALIH TOKOM PROJEKTA "POKLONI MI IGRU" GRUPE IDE
četvrtak, 20.decembar 2012.
18:00, CZKD

Pozivamo Vas da u četvrtak 20. decembra 2012. godine od 18h u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21) prisustvujete humanitarnoj aukciji dečijih slika, nastalih tokom projekta "Pokloni mi igru" Grupe IDE u novobeogradskom Dnevnom centru za decu uključenu u život i/ili rad na ulici.

Dnevni centar osnovan je oktobra 2010. godine kao program Centra za integraciju mladih, uz pomoć i podršku GO Novi Beograd i donatora "Herbert Stepic fondacije" i "Church world service" organizacije. Osnovna ideja programa jeste da se pruži podrška deci uzrasta od 5 do 15 godina starosti, kao i njihovoj porodici, u cilju prestanka rada na ulici (prosjačenje, sakupljanje sekundarnih sirovina, pranje stakala na automobilima na raskrsnicama, navođenje na prazno parking mesto), upisa ili nastavka redovnog obrazovanja, prevencije i zaštite dece od zanemarivanja i zlostavljanja. Vreme u Dnevnom centru deca provode u aktivnostima koje su kreirane od strane specijalnih pedagoga, socijalnih radnika, psihologa ali i volontera koji za decu organizuju različite edukativne i kreativne radionice.

 

Projekat Grupe IDE "Pokloni mi igru" je u periodu od februara do oktobra ove godine na više od 30 radionica likovne i primenjene umetnosti omogućio deci korisnicima Dnevnog centra da se upoznaju sa različitim tehnikama i izraze na sebi svojstven način. U tom periodu nastale su i slike čijom će aukcijskom prodajom biti prikupljena sredstva za pomoć daljem radu Dnevnog centra i nastavku edukacije dece.

 

Molimo Vas da potvrdite svoje prisustvo do 17.decembra 2012.

 

Očekujemo Vas, dobrodošli!

delegirani javni prostor
PRAVO NA ŽIVOT: PREDSTAVLJANJE IZDAVAŠTVA ZADRUGE RES PUBLICA
PRAVO NA ŽIVOT: PREDSTAVLJANJE IZDAVAŠTVA ZADRUGE RES PUBLICA
petak, 21.decembar 2012.
18:00, CZKD

 

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na

PRAVO NA ŽIVOT: Predstavljanje izdavaštva zadruge RES PUBLICA

 

Ovaj događaj realizuje se u okviru programa Arhiv izdavača i Javni prostor vs. društveni prostor.

Zadrugu RES PUBLICA osnovali su 2001. godine urednici i saradnici lista Republika. Tokom 11 godina postojanja, pored izdavanja Republike, zadruga je objavila i više štampanih, audio i video publikacija, vođena idejom o slobodi kao temeljnoj čovekovoj vrednosti u značenju samoodređenja i samooslobađanja. Njen rad sažet je u platformi Pravo na život.

Pravo na život

Ugroženo stihijom straha, mržnje i nasilja, ovo temeljno ljudsko pravo može biti vaspostavljeno odlučnom i istrajnom borbom protiv nje a za slobodu i razvoj individue i društva - tako shvatamo građansko samooslobađanje.

U daljem izlaženju našeg lista u prvom planu biće demokratske promene ali nećemo zanemariti ni sve ono što ih ograničava, sprečava i ugrožava. Nudimo i očekujemo saradnju sve šireg kruga saradnika i čitalaca na sledećim temama:

- stvaranje zakonskih, institucionalnih i proceduralnih uslova za objektivno informisanje, slobodno izražavanje interesa, uverenja i ideja, za formiranje kvalifikovane i uticajne javnosti, a za obuzdavanje totalitarnih ideologija, propagande i manipulacije javnim mnenjem;

- razjašnjavanje i sankcionisanje ratnog nasilja, zločina i pljačke kroz razvoj kritičke misli, kulture i, prvenstveno, preko uspostavljanja sudske vlasti;

- zakonsko regulisanje političkog delovanja i borbe za vlast, pre svega političkih stranaka, te za obuzdavanje i sankcionisanje onih aktera koji bi da održe stihiju straha, mržnje i nasilja;

- privredne i društvene promene u kojima će cena tranzicije biti ravnopravno raspoređena kroz stalan socijalni i politički dijalog sindikata, poslodavaca i države;

- razvoj kulturnog pluralizma i dijalog između pristalica humanističkih, liberalnih i socijalističkih ideja i vizija, nasuprot razornom mnoštvu ideologija staljinizma, nacionalizma, klerikalizma i militantnog patrijarhalizma;

- razjašnjavanje i sankcionisanje ratnog nasilja, zločina i pljačke kroz razvoj kritičke misli, kulture i, prvenstveno, preko uspostavljanja sudske vlasti;

- zakonsko regulisanje političkog delovanja i borbe za vlast, pre svega političkih stranaka, te za obuzdavanje i sankcionisanje onih aktera koji bi da održe stihiju straha, mržnje i nasilja;

- privredne i društvene promene u kojima će cena tranzicije biti ravnopravno raspoređena kroz stalan socijalni i politički dijalog sindikata, poslodavaca i države;

- razvoj kulturnog pluralizma i dijalog između pristalica humanističkih, liberalnih i socijalističkih ideja i vizija, nasuprot razornom mnoštvu ideologija staljinizma, nacionalizma, klerikalizma i militantnog patrijarhalizma;

- garantovanje ostvarivanja prava svih manjina, te negovanje tolerancije;

- trajan izlazak iz izolacije i konfrontacija sa okruženjem, za otvaranje prema susedima i svetu kroz ravnopravnost u oblikovanju vlastitog i evropskog identiteta u integrativnim procesima u regionu, Evropi i savremenom svetu;

- očuvanje rezultata dosadašnjih borbi za demokratske promene u nastavku procesa demokratskih promena, pre svega stvaranjem nove konstelacije pokreta za demokratske promene i stvaranju uslova za, najzad, fer i slobodne izbore za ustavotvornu skupštinu koja će donošenjem novog ustava uspostaviti demokratske institucije i vladavinu zakona.

Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?

Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?
subota, 22.decembar 2012.
16:00, CZKD


Imenovati TO Ratom
Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama
Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?
Subota 22. decembra 2012. godine u 16h
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21, Beograd


Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva da učestvujete u diskusiji Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas? koja će se održati u subotu 22. decembra 2012. godine u 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ova diskusija je deo serije diskusija „Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama“, koja se realizuje u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

Diskusija “Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?”
U kontekstu projekta Imenovati TO ratom, učešće radničke klase u ratu i njena podrška Miloševićevom režimu ostaju bolna i otvorena pitanja, kako za veterane, koji su se u velikom broju slučajeva vraćali iz rata u fabrike opustošene korupcijom u procesu privatizacije, tako i za antiratne aktiviste, koji svojim pitanjem: „Zašto nas radnici nisu podržali?“ ustvari otvaraju pitanje da li je antiratni pokret bio klasni fenomen?
Zaključujući svoj tekst “Jugoslovenski radnički pokret 1981-1991.” Goran Musić pita: “U kom stanju su se nalazile samoupravljačke strukture unutar preduzeća osamdesetih i kako su ekonomske reforme uticale na njih? Kako se organizovao štrajkački pokret i koji je bio obim i domet akcija solidarnosti u drugim republikama? Kakvu ulogu je u ovim dešavanjima imao zvanični Savez sindikata Jugoslavije? Kakva je dinamika i priroda odnosa između štrajkova i nacionalističkih mobilizacija? Kakvu ulogu je radnička klasa igrala u ratovima devedesetih?” Da bismo na ova pitanja odgovorili, moramo se zapitati šta je bila jugoslovenska radnička klasa u tom periodu, i kako je to postala prolazeći kroz različite faze razvoja i krize SFRJ.
Neposredno nakon Drugog svetskog rata, zastupljenost radnika i seljaka je u članstvu vladajuće partije bila viša, a u hijerarhiji odgovarajuća njihovom procentu u ukupnoj populaciji. Međutim, njihova zastupljenost u narednim decenijama drastično pada, dok se za relativno kratko vreme konsolidovala klasa partijskih funkcionera koja blokira mobilnost među klasama sa jedne strane, i subjektivaciju radnika i klasno osvešćivanje sa druge. Ovo je omogućeno promenom paradigme. U suprotnosti sa marksističkim mišljenjem, koje politiku i ekonomiju vidi kao jedan isti proces, u Jugoslaviji je napravljena podela između partijske hijerarhije i sistema samoupravljanja. Sistem samoupravljanja, koji je trebalo da poveže politiku i ekonomiju, ostao je nedovršen projekat. Zamišljen da postane struktura koja će zameniti vladajuću partiju do samog vrha vlasti, samoupravni sistem je u praksi ostao relevantan jedino unutar pojedinačnih preduzeća, faktički podređen sistemu vladajuće partije. Uprkos namerama, samoupravljanje je skončalo kao iluzorno mesto “radničke subjektivacije”, bez ikakvog stvarnog političkog uticaja, osim činjenice da je razvoj samoupravnog sistema koincidirao sa padom zastupljenosti radnika u partijskoj hijerarhiji.
Ovim je otvoren prostor za stvaranje građanske (intelektualci, tehnička inteligencija, menadžeri, partijski funkcioneri, koji su svi u različitoj meri, a mnogo više nego radnici imali pristup političkoj vlasti, ekonomskoj vlasti i, što je najvažnije – informacijama) i malograđanske (izvorno radnička klasa koja se identifikuje sa višim klasama) klase, odnosno “oni pripadnici radničke klase koji su zauzeli mjesto “u organiziranoj socijalno-političkoj grupaciji, presjekli su – u pogledu vlastitog položaja, interesa, načina života i ideologije – veze [sa svojom] klasom… što ju je oslabilo kao nosioca hegemonije u tom periodu” (Bilandžić 73: 93)
Postepeno odsecana od bilo kakvog uticaja na ekonomski i politički sistem, da li je radnička klasa uopšte tragala za subjektivacijom i kako se to traganje manifestovalo u različitim periodima?

Serija diskusija „Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama“
Malo je u Srbiji za proteklih dvadesetak godina rečeno o vezi između rada i ratova u kojima je „nestala“ Jugoslavija, a i to malo se uglavnom vrti oko poznate doskočice: „Okupili se kao radnici, a razišli kao Srbi“, navodno izgovorene baš 4. oktobra 1989. godine, kada su se rakovički radnici okupili ispred Skupštine, a Milošević im održao zapaljiv kosovski govor i poslao ih „na radne zadatke“. Doskočica ne samo što je zadovoljila intelektualne, etičke i estetske potrebe srpske liberalne inteligencije, reprodukujući njene temeljne mantre (da je nacionalizam uzrok, a ne posledica rata, da su za rat odgovorne narodne mase koje su se odazvale Vođinim bojnim pokličima...), već je zaštitila i interese ratno-pljačkaških „privrednika“, koji nakon 5. oktobra nisu mogli da legalizuju svoje monopole a da prethodno ne isključe vlasnike društvene svojine, radnike, iz političkih procesa, pre svega iz privatizacije. Radnici su, budući „krivi za rat i Miloševića“, proglašeni nekompetentnim za politiku, nesposobnim da se staraju o sebi i svojim preduzećima.
Broj štrajkova širom Jugoslavije skočio je sa 247 zabeleženih 1980. godine na 851 1986. godine, dok je broj štrajkača u istom periodu porastao od 13 507 do 88 860 učesnika. Samo godinu dana kasnije broj štrajkova i učesnika udvostručio se na 1 685 slučajeva prekida rada i 288 686 radnika uključenih u štrajk. (Marko Marinković, (1995): Štrajkovi i društvena kriza, Beograd Institut za političke studije, str. 83. citirano u Goran Musić, JUGOSLOVENSKI RADNIČKI POKRET 1981-1991, u Urednici: Đorđe Tomić, Petar Atanacković DRUŠTVO U POKRETU, 2009). Ovi štrajkovi su bili reakcija na ekonomsku politiku Saveznog izvršnog veća, bili su multietnički i bavili su se pitanjima koja se danas smatraju „radničkim“, kao što su plate i uslovi života. „Političkim“ se danas nazivaju oni šrajkovi i protesti koji su se opredeljivali po etničkim pitanjima, i bili organizovani odozgo, ili su počinjali sa „radničkim“ zahtevima, a zatim bivali izmanipulisani da prihvate različite „nacionalne“ ciljeve, počev od kraja osamdesetih godina prošlog veka pa do današnjeg dana. Na osnovu ove klasifikacije se tadašnji radnici označavaju kao depolitizovani i bez subjektivacije, i okrivljuju da su brinuli samo za svoje plate, u vremenu kada su „njihove plate“, tzv. kapital rada, društveno vlasništvo i samoupravljanje bili srž politike u Jugoslaviji.
Ova serija diskusija ima za cilj da objasni vezu između rata i rada, i mesto radničke klase u Jugoslaviji i njenom raspadu. Cilj nam je da bolje razumemo dve figure koje su izbrisane sa današnje intelektualne, društvene i političke scene u Srbiji – Borce i Radnike, i da kroz njihovo nestajanje razumemo ulugu koju su u raspadu Jugoslavije imale intelektualna i politička elita – kako ona koja je podržavala Miloševića, tako i ona koja je bila protiv njega. Kroz ove diskusije bismo mogli da razumemo koja je društvena cena nestajanja figura Boraca i Radnika, i da konstruišemo koju bi ulogu te figure/identiteti mogli da igraju u društvu danas. Budući da je polazna tačka ovih diskusija današnja perspektiva, krenuli bismo unazad:
- Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?
- Uloga radnika u rušenju Miloševićeve naciokratske socijalističko-kapitalističke tvorevine.
- Radnici i nacionalizam – uloga radnika u širenju i praktikovanju nacionalizma s kraja osamdesetih i na početku devedesetih godina;
- Radnici i kapitalizam, uloga radnika u nastajanju kapitalizma: radnici i kapitalistička država;
- Radnici i socijalizam, uloga radnika u urušavanju socijalizma; radnici i socijalistička država.


Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:
Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;
Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

Projektat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Sadržaj ovog materijala je iskljuičiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije.

PETAR MILAT: FILOZOFIKACIJA FILOZOFIJE

PETAR MILAT: FILOZOFIKACIJA FILOZOFIJE
utorak, 25.decembar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na predavanje Petra Milata.

Petar Milat: Filozofikacija filozofije

Predavanje će se baviti načinom mišljenja i postavljanjem pitanja o prirodii mogućnosti same filozofije u delu Vanje Sutlića.

PETAR MILAT: FILOZOFIKACIJA FILOZOFIJE

PETAR MILAT: FILOZOFIKACIJA FILOZOFIJE
utorak, 25.decembar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na predavanje Petra Milata.

Petar Milat: Filozofikacija filozofije

Predavanje će se baviti načinom mišljenja i postavljanjem pitanja o prirodii mogućnosti same filozofije u delu Vanje Sutlića.

Ž E N E  I  U S P E H (#3)
Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević

Ž E N E I U S P E H (#3) Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević
sreda, 26.decembar 2012.
18:00, CZKD

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21

Sreda, 26. decembar 2012, 18h

 

Ž E N E  I  U S P E H (#3)

Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju najavljuje završno veče trećeg ciklusa dugogodišnjeg projekta Žene i uspeh Posle izložbi o Biljani Jovanović („Život je demonski posao, šta mi anđeli u njemu tražimo?“) i Miri Trailović („Sve što smo zaboravili, i ovaj telefon...“), serija javnih diskusija, uličnih akcija i umetničkih intervencija inspirisana je nasleđem filozofkinje i feministkinje Ksenije Atanasijević. Nastavljamo da ispitujemo mesto i značenje ženske moći i uticaja, analiziramo položaj žena i njihovu zastupljenost u medijima, u javnosti, u institucijama države i društva. Istovremeno, baveći se delom i ličnošću Ksenije Atanasijević, vraćamo se na fenomen „uspešnih“ žena iz naše intelektualne i kulturne istorije koje su u upravo u vremenu svojih najvećih dostignuća bivale osporavane i marginalizovane.

U saradnji sa magazinom ELLE, uz učešće umetnica, feministkinja i aktivistkinja najmlađe generacije i uz podršku dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ pozivamo vas da nam se pridružite na predavanju, diskusiji i koktelu u sredu, 26. decembra 2012 u 18h.

 

18.00

„Žene dobitnice Nobelove nagrade za mir (1901–2012)

Mirjana Cvekić i Jelena Gajić, predavanje sa ilustracijama

 

 

19.30

„Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević“

Koktel-diskusija sa Branislavom Anđelković, Natašom Atanacković, Oljom Bećković, Dušicom Dražić, Dašom Drndić, Dašom Duhaček, Ružicom Đinđić, Jelicom Greganović, Mirjanom Karanović, Snežanom Klisinski-Tabački, Katarinom Lončarević, Svetlanom Lukić, Gorankom Matić, Cvijetom Mesić, Tamarom Nikčević, Brankom Petrić, Brankom Prpom, Lilom Radonjić, Dubravkom Stojanović, Tkv, Milom Turajlić, Srbijankom Turajlić, Adrijanom Zaharijević, Stašom Zajović, Dubravkom Velet, Anom Vilenicom, Stanislavom Vujnović, Svetlanom Vuković, Ljiljanom Vuletić i drugima...

Gosti-saradnici: Veselin Simonović i Saša Tkačenko

Koktel-diskusiju vode: Katarina Pejović i Borka Pavićević

 

[...] Očevidno je da je danas već neizvodljivo vratiti ženu u stanje sladunjave patrijarhalne uspava-nosti u kome je osećala ugodnost nedovoljno svesnih stvorova. Neukusno je i naivno jadikovati za takvim stanjem, kao za izgubljenim rajem. Složenost modernoga života i njegov ubrzani ritam ne dopuštaju da čitava jedna polovina čovečanstva ostane zatvorena između četiri kućna zida. Žena mora da zakorači u životnu borbu, — htela to sama, ili ne. Sam tok našega vre-mena u kome se vrši unapređivanje i usavršavanje oblika postojanja, doneo je sobom neodržlji-vost starinskog, od tolikih ljudi oplakivanog tipa žene, u surovom i nimalo sentimentalnom živo-tnom kovitlanju današnjice. Uzaludan je posao diskutovati neminovnosti; njih valja primati, i prema njima se opredeljivati.

Ksenija Atanasijević, Razmatranja o feminizmu, 1932

 

[...] ako sam ja stvarno osvajala slobodu u zemlji u kojoj mi danas živimo onda je to daleko najneuspešniji posao koji sam ikada obavljala.

Ovde kod nas postoji privid slobode, kao uostalom i privid svih drugih stvari.

[…] Privid, nažalost nije ni bezobalna gramzivost vlasti koja nas zapljuskuje sa svih strana. Ne znam za vas, ali meni se u svemu tome sloboda više ni ne priviđa.

Nisam baš navikla da me neko nagrađuje ni za uspehe, ali je ovo izvesno prva nagrada koju mi neko dodeljuje za neuspeh. Hvala vam i na tome.

 

Srbijanka Turajlić, govor prilikom uručivanja nagrade „Osvajanje Slobode“

Beograd, septembar 2009

PREDSTAVLJANJE IZDAVAČKE PRODUKCIJE KOLEKTIVA MAMA (ZAGREB) PREDSTAVLJANJE IZDAVAČKE PRODUKCIJE KOLEKTIVA MAMA (ZAGREB)
sreda, 26.decembar 2012.
16:00, CZKD

Multimedijalni institut (MI2) je nevladina organizacija čiji rad povezuje raznovrsnu zajednicu entuzijasta i stručnjaka na različitim kulturnim i društvenim poljima: politička teorija, filozofija, haktivizam, kritički pristup digitalnoj kulturi, informacijske slobode i digitalna zajednička dobra, kulturno umrežavanje i kulutrno-političko zagovaranje odozdo, očuvanje javnih dobara i borba za prostornu pravdu.

MI2 vodi net.kulturni klub MAMA u kojem se odvijaju kulturni, obrazovni i tehnološki programi, u kojem djeluje hakerska zajednica okupljena oko Razmjene vještina i koji služi kao otvoreni prezentacijski resurs za druge kulturne i društvene inicijative. MI2 je suorganizator Festivala filma o ljudskim pravima – HRFF, programa elektroničke muzike, izdavačkih aktivnosti and hrvatski lokalizator Creative Commons licenci. Od osnivanja 1999. godine organizacija je pomagala u inkubaciji mnogobrojnih kulturnih i društvenih inicijativa, uključujući platformu za razmjenu kulturnih programa Klubtura, neformalnu kulturno-zagovaralačku inicijativu [policy_forum] i kampanju za prostornu pravdu Pravo na grad.

PETAR MILAT: PRAKSA RADA KAO ZNANSTVENA POVJEST

PETAR MILAT: PRAKSA RADA KAO ZNANSTVENA POVJEST
sreda, 26.decembar 2012.
19:00, CZKD


Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na predavanje Petar Milata.

Petar Milat: Praksa rada kao znanstvena povjest


Predavanje će se baviti najkontroverznijim delom Vanje Sutlića, delom koje je otvorilo rasprave i polje sukoba sa tada dominantnim filozofskim diskursom praxis filozofije.

BETON:TRIBINA:KOSOVO-OD MITA DO PRIZNANJA

BETON:TRIBINA:KOSOVO-OD MITA DO PRIZNANJA
četvrtak, 27.decembar 2012.
19:00, CZKD

Kada je reč o odnosu Srbije prema Kosovu i rešavanju onoga što se naziva „kosovskim problemom“, otvara se pitanje uvažavanja Drugog, odnosno onoga što Emanuel Levinas naziva pravda. Priznati Drugog znači davati, odnosno Drugi se mora prezentovati kao sagovornik.

Po prvi put posle povlačenja institucija srpske države sa Kosova 1999. godine i kosovskog proglašenja nezavisnosti 2008. godine, najviši predstavnici vlasti Srbije i Kosova posle tehničkih ušli su u političke pregovore. Time su srpski političari nakon višegodišnjeg negiranja autonomnih institucija na Kosovu, priznali izabrane predstavnike građana Kosova kao legitimne sagovornike, doduše uz prisustvo i posredničke usluge Evropske Unije. Uprkos protivljenju Srba sa severa Kosova, Sinoda Srpske pravoslavne crkve i desničarskog dela opozicije, u praksi je počeo da se primenjuje dogovor o integrisanom upravljanju prelazima, koje zvanični Beograd i dalje zove administrativnim prelazima a zvanična Priština granicom prema Srbiji.

Šta se može očekivati od započetih pregovora koje vode predsednici vlada Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači? Koliko dugo oni mogu da traju i šta su politički ciljevi kojima teže kosovska i srpska strana? Mogu li ovi pregovori utrti put normalnoj političkoj komunikaciji Srbije i Kosova i komunikaciji četiri opštine na severu Kosova i Prištine? Kako poboljšati odnos uopšte Srba i Albanaca čiji su odnosi duboko zatrovani negativnim etničkim stereotipima, mitološkim tumačenjem istorije i počinjenim masovnim zločinima srpske vojske i policije, koja je izazvala intervenciju NATO pakta i formacija OVK? Koliko je u takvim uslovima ostvarenje Levinasovog pojma pravde i uvažavanja Drugog utopija a koliko primaran cilj?

Tema pete tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je Kosovo – od mita do priznanja 

Gosti su: Iljir Deda, Aleksandar Popov i Marko Matić

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski

CZKD, četvrtak, 27. decembar, u 19h

Projekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.

BRANIMIR STOJANOVIĆ: PSIHOANALIZA, PRAVO I ORUŽJE
petak, 28.decembar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na predavanje


Branimir Stojanović: Psihoanaliza, pravo i oružje

Predavanje će se baviti  tekstovima Nikole Mikloša Šugara koji se bave analizom prava i industrije oružja pred Drugi svetski rat. Za razliku od danas, u svom ranijem razvoju,  psihoanaliza se izjašnjavala o svim aktuelnim političkim pitanjima svoga vremena i bila javno angažovana. Zašto danas psihoanaliza ne učestvuje u javnom životu?


Na sajtu Učitelja Neznalice i njegovih komiteta možete naći zbirku tekstova Nikole Mikloša Šugara.

O HOBITIMA U TV VESTIMA, O JAVNOM GOVORU, I ŠTA SE MOŽE URADITI SA "FACEBOOK REVOLUCIJAMA"?
subota, 29.decembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje Vladimira Jerića – Vlidija

O hobitima u TV vestima, o javnom govoru, i šta se može uraditi sa "Facebook revolucijama"?

Odakle dolaze nove "revolucije" nazvane po privatnim IT kompanijama? Kako je internet, ako ne izazvao, onda makar ubrzao proces nestajanja određenih binarnih opozicija koje su obeležile prethodna društva? Gde je mesto političkog u sve kompleksnijim slojevima reprezentacija? Ko koga ovde predstavlja, i kako se u novonastalim odnosima postižu i realizuju dogovori i ugovori? Da li globalno, umreženo, digitalizovano i "uvek novo" medijsko okruženje pruža i nove emancipatorske potencijale?
 
Ono što će nas ovoga puta najviše zanimati jeste odnos privatnog i javnog u novonastalom medijskom okruženju - ali, ne u smislu privatnosti vašeg Facebook profila… Šta o tome kažu neki od teoretičara alter-globalizma, oni koji su skeptični prema sistemu reprezentacije, kao i oni koji su skeptični prema onima koji su skeptični? Dođite da zajedno pokušamo da analiziramo naše nove digitalne živote u jedinstvenom maniru Učitelja Neznalice!

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019