Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA OKTOBAR 2012
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
ponedeljak, 1.oktobar 2012. − 10.oktobar 2012.
18:00, CZKD



Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21, Beograd

 

CZKD Bioskop

Slobodan Šijan: Filmski letak

Kustoskinje: Aleksandra Sekulić i Branka Benčić

FILMSKI LETAK

Slobodan Šijan

Pisati o filmu je kao igrati o arhitekturi.

Parafraza jedne izjave Elvisa Costella*

Filmski letak je nastao iz frustracije, u jednoj situaciji kada sam, postepeno napuštajući bavljenje likovnom umetnošću, bezuspešno pokušavao da se uključim u profesionalnu kinematografiju. U to vreme sam o filmu znao više nego ikada posle (jer kada se čovek jednom uključi u domaću kinematografiju, kao da neizbežno postaje sve gluplji i gluplji). Možda nikada nisam takvim intenzitetom išao u bioskop, ritam filma pulsirao je u svakoj mojoj ćeliji, film je za mene bio sve. Moj ukus, u to vreme, težio je ekstremima, poput andergraunda i “treša”. Nisam podnosio sredinu, ono što se kod nas, ali i svugde u svetu, smatra za veliko delo. Voleo sam ezoterične, krajnje lične eksperimente ili pak proizvode masovne kulture. Oskari, palme i slične izmišljotine za one koji ne idu u bioskop (pa takvu naviku čak i preziru), jednostavno za mene nisu predstavljali apsolutno nikakav (bar ne u pozitivnom smislu) vrednosni reper. Više invencije, novih ideja, i surove istine, nalazio sam u opskurnim proizvodima američke “B” produkcije ili pak u hit filmovima namenjenim najširoj publici, nego u izvikanim delima sedme umetnosti. A kada je već o “umetnosti” reč (a nisam siguran da se film lako smešta u taj, za njega ipak preuzak termin), onda sam težio filmovima koji su nemilosrdno odbacivali konvencionalni jezik i bilo kakvo koketiranje sa dopadljivošću bioskopskog tipa (a naročito festivalskog). Iz takvog, prilično subverzivnog, možda i destruktivnog filmskog “vjeruju”, nastali su i ovi leci.

(Ljubaznošću autora koristimo tekst: Šijan, Slobodan: Filmski letak: 1976-1979 : (I komentari),  “Umesto predgovora”, Službeni glasnik, Beograd, 2009., 6 str.; ( i ovom ga prilikom prenosimo ljubaznošću autora)

1. X, 18h

Projekcija i razgovor sa Slobodanom Šijanom
 

Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Jutro u ružičastom  18' (1971)
Pesma za Toma  13' (2010)

Otvaranje izložbe


2. X, 18h

Projekcija i razgovor
Program projekcije

Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Autoportret na groblju 3' (1970)
Ručni radovi 2' (1971)
Strukture 4' (1970)
gradsko đubrište na adi huji u beogradu  8' (1970)
Kosta Bunuševac u filmu o samom sebi   14' (1970)

 

Razgovor:
O eksperimentalnom filmu: razgovor povodom knjige MAFAF – Nevidljiva istorija, pogled iz Beograda.

Razgovor sa učesnicima MAFAF – Pogled iz Beograda vode Branka Benčić i Aleksandra Sekulić.


4.X, 18h

Projekcija
TV filmovi Slobodana Šijana
Najlepša soba  50' (1978)


5. X, 18h

Projekcija
TV filmovi Slobodana Šijanan
Šta se dogodilo sa Filipom Preradovićem   45' (1976)


6. X, : Projekcija
TV filmovi Slobodana Šijana
Najlepša soba 50' (1978)

Filmovi će biti projektovani sa DVD formata
Izložba:

Ekran 1:
Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Autoportret na groblju  3' (1970)
Ručni radovi  2' (1971)
Strukture  4' (1970)
gradsko đubrište na adi huji u beogradu 8' (1970)
Kosta Bunuševac u filmu o samom sebi   14' (1970)

 Ekran 2:
Eksperimentalni filmovi Slobodana Šijana
Jutro u ružičastom / Morning In Pink  18' (1971)
Yeah 14' (1972)
Pesma za Toma / A Song For Tom  13' (2010)


Ekran 3:
TV filmovi Slobodana Šijana
Šta se dogodilo sa Filipom Preradovićem  45' (1976)
Najlepša soba  50' (1978)

Stolovi:
Originalni listovi “Filmskog letka”

Izložba je otvorena od 1. do 10. oktobra, od 11h do 18h, osim u sredu, 3. oktobra i nedelju, 7. oktobra.
.

CZKD Bioskop
Slobodan Šijan: Filmski letak
Izložba, razgovori, projekcije
www.czkd.org

Dizajn: Metaklinika
Tehnička postavka izložbe: Dragan Škorić i Dejan Pantić

Program je realiziran u suradnji Udruga MMC LUKA, Pula i Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beograd

 

Program je realizovan sredstvima Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije.

Zahvaljujemo se na pomoći: Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Nebojši Petroviću, Dušanu Grlji.

 

“Filmski letak” kao hipertekst

Aleksandra Sekulić

Koncipiran kao polje slobodnog raspolaganja istorijom filma i kulture u kritičkoj praksi, “Filmski letak” direktnom aproprijacijom i preznačavanjem, rekombinovanjem i reprodukcijom sadržaja iz drugih medija i tekstova predstavlja model umetničkog rada kao zahteva za intertekstualnošću. Sam autor, u preseku iskustava obrazovnih sistema likovnih umetnosti i filma, kao jednu od ključnih polazišta i motivacije u stvaranju “Filmskog letka” navodi svoju poziciju van profesionalne kinematografije[1], odakle je slobodno tretirao masovne medije i pop-kulturu kao resurse za citate, parafraze i emulaciju nove kritičke prakse u filmu, odnosno “mišljenju filma”. Uspostavljajući “Filmski letak” kao polje stalne destabilizacije tekstova dominantne (mejnstrim) kulture: njihovom redukcijom, rekombinovanjem, rekontekstualizacijom,  gradi i kontekstualni okvir za nove prakse eksperimentalnog filma, kao i za interdisciplinarna istraživanja medija filma. U toj metodologiji možemo uočiti unutar “Filmskog letka”  tekst elitne kulture koji je predmet kritičkih intervencija kao paratekst za alternativno promišljanje filma.

Nekoliko brojeva “Filmskog letka” zamišljeni su kao prostor ‘filmova na papiru’[2], dodeljen kao nagrada po konkursu. Dobitnici ove nagrade imali su priliku da, u obliku storiborda ili drugog modela vizuelne ili tekstualne predstave filma u medijskom prostoru ovog samizdata[3], predstave svoj koncept filma (list 18: “Moon”, dobotnik nagrade “Filmksog letka” Ljubomir Šimunić; list 30: dobitnik Tomsilav Gotovac, itd.). Slobodan Šijan je i neke od svojih filmskih koncepata objavio u ovom obliku (list 4: “Projekat za jedan porodičnifilm”; list 6: “Hollywood or Bust”). Neposredna veza letaka i osvetljavanja proizvodnje filmova i njihovih značenja očigledna je na primerima “Šta se desilo sa Filipom Preradovićem” (list 8, “Žvrljotine”, storibord ili “žvrljotine sa knjige snimanja”) i “Najlepša soba” (list 25: “Najlepša soba”, fotografije naturščika iz filma smeštene u okvire u obliku zvezde po uzoru na holivudske plakate 1930ih).

 Ovaj je način izvođenja filma pojačan i u praksi ovog fanzina da različitim medijima i aproprijacijom različitih sadržaja pop-kulture konstruiše filmske narative, odnosno da medij filma ispituje u drugim medijima.  Od eksperimenta “Samoubistvo medija” u listu  11 u kojem se tehnologija reprodukcije iscrpljuje i time demonstrira samoukidanje funkcije medija, preko “Manifesta filmskog đubretara” (list 26) koji zahvata u kompleksnu istoriju osmoze filmske i likovne umetnosti u Bildungsromanu i samoj proizvodnji,  zatim serije letaka “grafičko-vizuelnih iskaza o filmu” (serija “ U ritmu…” : Vinsentea Minelija, Alfreda Hičkoka, Hauarda Hoksa, zatim i letak “Altman”, listovi 33-36) u kojima  pratimo iskaze koji nisu samo “proteze” iskustva filmova u grafičkom mediju, već  specifična esktrakcija ili redukcija autorskih “čvorišta”, neposrednih asocjacija i marginalija koje u preseku determinišu samo gledanje filma i pronalaze zajednički fon autorskog opusa kao ehogram ili mapu; sve do suštinske aproprijacije filma kao iskustva u procesu individualne interpretacije, emotivne reakcije, identifikacije i distance, kao početka proizvodnje filma (list 28: “Mesto pod suncem”). Gledanje filma kao latentni, neprekidni proces proizvodnje filma, proširen na gledanje mehanizma filma, oblikovanje prisustva filma u svakodnevnom iskustvu i tekstu masovne kulture kao dugogodišnji ritual razvijan sa Tomislavom Gotovcem, može se pratiti u “Filmskom letku” u oblicima oponašanja forme repertoarske ili rang liste, u gestu izbora kao filmskog iskaza (list 19: “Lista najboljih filmova u 1977.”; list 21: “Novi američki film”, i drugi), u osvetljavanju subjektivne, asocijativne sheme fragmenata istorije pop kulture - topografije filma kao istorijskog procesa (list 30: “The Glenn Miler Chesterfield Shows”, deo dugogodišnjeg projekta “Glenn Miller” Tomislava Gotovca), i ovaj je odnos proizveo, po smrti Tomislava Gotovca 2010., film “Pesma za Toma”, evocirajući formu “Kinematografske pesme” Boška Tokina (list 5: “Kinematografske pesme”). 

Po načinu proizvodnje eksperimentalnih i alternativnih filmova, može se posmatrati odnos fanzinskog rada na filmu, kao i filmova proizvedenih na filmskoj traci kao metatekstualni, ali i hipertekstualni. Budući da je žanr eksperimentalnog filma 1970ih godina iz infrastrukture kino-klubova  bivao postepeno uključivan u nove umetničke prakse, kao i u najšire polje radikalnog amaterizma, možemo govoriti i o njegovoj evoluciji pod pojmom alternativnog filma u Beogradu,  način promišljanja filma iz fluksa različitih medijskih praksi i kritičke umetnosti demonstriran je u “Filmskom letku” kao “nedostajuće studije” filma.. Nasuprot kinematografiji koja je proizvodjena i podržavana u kulturnoj politici SFRJ 1970-ih, odnosno, nasuprot estetičkoj sferi ‘autonomne umetnosti’, kako je (pod nazivom ‘elitna kultura’) definiše Aldo Milohnić, praksa radikalnog amaterizma[4] je u filmu uspostavljala, po navodima učesnika Bojana Jovanovića[5], ‘novi jezik’, filmsko mišljenje i proizvodnju van zvaničnih modela, crpeći resurse iz kino-amaterskog pokreta. Mesto prozvodnje eksperimentalnog i alternativnog filma, kino-klubovi, kao i njegove javne manifestacije , bili su na margini javne percepcije kinematografije, ali u stalnoj diskusiji o okvirima mišljenja filma. Prvi broj “Filmskog letka” autor je posvetio pregledu najznačajnijih autora i metoda u eksperimentalnom filmu, izvodeći ga kao tabelarni prikaz na srpskohrvatskom i engleskom jeziku, a u koji su uključeni i jugoslovenski autori Mihovil Pansini i Tomislav Gotovac. Upravo je izbor forme manifesta “Filmski letak” - a to je obrazovni tekst iz istorije filma uređen po ključu subjektivnog suda u naučnom govoru tabele – anticipacija ukupne strukture “Filmskog letka” kao procesa postajanja institucijom filma. Postupak ironije u izlaganju istoriografijie kao artefakta, kao u crno-beloj inverziji otuđene zvanične slike istorije filma (list 2: “Mrtva priroda”), odnosno kolažiranjem i kolonizacijom anahronih filmoloških tekstova iz tačke uzavrele rasprave o crnom talasu u jugoslovenskom filmu (list 3: “Istorija filma”) bio je manifestni postupak ove samoosnovane filmske institucije .

Time je “Filmski letak” kao celoviti projekat kontinuirani proces diskusije sa kulturalnim kontekstom u kojem se pojavljuje. Kao hipertekst radikalnog amaterizma, osim što je mišljenje filma razvijao kao kritičku praksu unutar najšireg polja kulture, “Filmski letak” je oponašao institucionalne prakse kontrole i označavanja filmske produkcije, čime je inicijalni gest aproprijacije razvijen u praksu osvetljavanja institucionalnih (medijskih, obrazovnih i kulturalnih) mehanizama otuđenja i restrikcije proizvodnje filma.



[1]Šijan, Slobodan: Filmski letak: 1976-1979 : (I komentari),  “Umesto predgovora”, Službeni glasnik, Beograd, 2009., 6 str

[2]Kako je ovu vrstu filmske proizvodnje nazvao Branko Vucicevic, a Pavle Levi opisao kao ‘kino drugim sredstvima’ u:Levi, Pavle: Cinema by Other Means, Oxford University Press, USA, 2012

[3]U kontinuitetu sa istorijom avangardnog filma kao osamostaljivanjem elemenata filma u posebne  oblasti istrazivanja, kako primecuje Dejan Sretenovic u katalogu izlozbe „Oko filma“: Sretenovic, Dejan: Kino-svet Slobodana Šijana, Salon muzeja savremen umetnosti, Beograd, 2009.

[4]Milohnić, Aldo: “Radikalni amaterizam”, Raškolovano znanje – Priručnik, TKH Beograd, 2012., str 4/6

[5]Transkript razgovora u “MAFAF – Nevidljiva istorija, pogled iz Beograda”, priredile: A. Sekulic I T. Tepavac, CZKD, Beograd i MMC LUKA, Pula, 2012., str. 29

images
ODE GLAVA -10 GODINA BEZ SMRTNE KAZNE U SRBIJI!

ODE GLAVA -10 GODINA BEZ SMRTNE KAZNE U SRBIJI!
sreda, 10.oktobar 2012.
19:00, CZKD

O D E   G L A V A !


Povodom Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne

pozivamo vas da u sredu, 10. oktobra u 19h

u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21

učestvujete u scenskom spektaklu ODE GLAVA!

i tako potvrdite rešenost građana Srbije da nikada
ne dozvole ponovno uvođenje smrtne kazne u Srbiji
i da podrže njeno potpuno ukidanje u celom svetu.

 

PROGRAM:

Odlomak iz Sofoklove ANTIGONE – deca iz Studija glume Sandre Rodić-Janković;

Osuđene/i & Pogubljene/i – dokumenti, polemike, istraživanja, fotografije, statistike;

Gost – Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana Republike Srbije;

„Zakotrljaće se glave kao glavice kupusa“ – ACT WOMEN i publika;

Domaćin večeri – Miloš Vasić

 

2002 - 2012, 10 godina Svetske koalicije protiv smrtne kazne.
2002 - 2012, 10 godina bez smrtne kazne u Srbiji.

 


>>>
ACT Women,
Centar za kulturnu dekontaminaciju,
Srbija protiv smrtne kazne
i Žene u crnom
u saradnji sa Zaštitnikom građana Republike Srbije

images
delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA: CRNA, SIVA EKONOMIJA I PREKARIJAT UČITELJ NEZNALICA: CRNA, SIVA EKONOMIJA I PREKARIJAT
petak, 12.oktobar 2012.
18:00, CZKD

 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2010. i 2011. godine stopa radnika angažovanih “na crno” bila je između 17 i 19%. Ovaj podatak daje samo delimičnu predstavu o razmerama prekarnog rada u Srbiji, budući da se u legalno zaposlene ubrajaju i radnici koji imaju ugovore o radu na određeno vreme, čiji socijalni i ekonomski položaj nije bitno sigurniji od radnika “na crno”. Svakodnevna neposredna iskustva govore nam da je pretežni deo zaposlenih u Srbiji angažovan po prekarnim uslovima. Uprkos razmerama problema, njihovim rešavanjem se u Srbiji niko ne bavi. Poslodavci često nisu u prilici da poboljšaju položaj prekarnih radnika, jer su doprinosi za stalno zaposlene u Srbiji toliko visoki da mnoga preduzeća ne bi uopšte mogla da posluju ukoliko ne bi koristila prekarni rad. Međutim, umesto da se ovi realni problemi rešavaju kroz socijalni dijalog između poslodavaca, radnika i vlasti, njih naprotiv političko-ekonomska vlast zloupotrebljava kako bi uništila mala i srednja preduzeća, a prekarnim radnicima uskratila pravo na kolektivno pregovaranje, da bi velika monopolistička preduzeća zadržala vlast nad resursima.

Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata računaju se isključivo zaposleni u stalnom radnom odnosu, što sindikatima nije nikakva prepreka, ali jeste najčešći izgovor zašto se ne bore za bolji položaj prekarnih radnika, već se povremeno deklarativno zalažu za pojačan nadzor državnih inspekcija. Jasno je da je u pitanju prazna retorika, jer se ovako široko rasprostranjen problem ne može rešavati državnom represijom, niti je vlastima u interesu da narušavaju socijalni mir primoravanjem poslodavaca da izvršavaju obaveze koje nisu u stanju da izvrše, i time prouzrokuju još drastičnije povećanje nezaposlenosti. Posledice trpe prekarni radnici, čiju ionako nesigurnu poziciju još više destabilizuje činjenica da im je onemogućeno kolektivno pregovaranje kroz samo-udruživanje i da ne postoji institucija koja bi njih reprezentovala. Društvenu atomizaciju kroz odgovornost pojedinaca za njihove radne uslove dodatno podstiče vlast. Beogradski centar za ljudska prava u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2011. godinu posebno ističe da Srbija nije prihvatila pravo na podnošenje kolektivnih predstavki Evropskom komitetu za socijalna prava na osnovu Revidirane Evropske socijalne povelje. Prekarni radnici u Srbiji prepušteni su sami sebi. Prvi neophodni koraci na dugom putu ka poboljšanju njihovog socijalnog i ekonomskog položaja su ostvarenje prava na kolektivno pregovaranje i pružanje istih olakšica za mala i srednja preduzeća kakve se daju velikim investitorima u procesu privatizacije.

 

Ovaj događajdeo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”koji se održava povodom 15. Bijenala umetnosti u Pančevu.

BETON:TRIBINA: BUDUĆNOST DEMOKRATIJE

BETON:TRIBINA: BUDUĆNOST DEMOKRATIJE
sreda, 17.oktobar 2012.
19:00, CZKD

 

U očekivanju demokratije, koja je uvek u “dolasku”, i s obzirom na činjenicu da se naše društvo i dalje nalazi na niskom stepenu demokratske kulture, stekli su se uslovi za nastanak nove situacije u kojoj će hitnost društvenog delovanja biti prioritet – pre svega zalaganjem za povratak mišljenja u politiku, odnosno iznalaženjem alternativa postojećem stanju i odnosima moći.

Ne(moć) političkih partija i njihovih elita da se odrede prema nedavnoj prošlosti (nacionalizmu i ideologiji rata) – a što predstavlja neminovni uslov za promišljanje naše savremenosti – od njih stvara prazan politički stroj. Činjenica da živimo u pred-modernom vakumu, građane postavlja u nerešivu i ništa manje paradoksalnu poziciju. Nesvesni svog hiperrealnog stanja, oni poslušno prihvataju da budu deo društvenog tela koje se samo čini homogenim i jedinim, zatočeno u konceptu nacionalne države. Modernost se simulira i priželjkuje, dok ostaci postmoderne paradigme nestaju.

Novi projekat Betona, Ka razvojenoj DEMOKRATIJI nastaje u tu svrhu – prolaska kroz osnovne stupnjeve “obrazovanja za demokratiju” pa sve do krize savremenih demokratija i novih oblika moći (biomoći) u globalnom društvu kontrole. Projekat čini 15 političkih tribina koje će se realizovati u prostoru CZKD-a, poševši od 17. oktobra 2012.(u trajanju od jedne godine – novembar 2013.) i koje će po završetku biti praćene izdavanjem posebnog zbornika tekstova učesnika tribina. Tekstovi će preko godine izlaziti u Betonu, mesečnom dodatku listaDanas. Tribine će uređivati Irena Javorski, saradnica Betona. Projekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.

Tema prve tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJIje: Budućnost demokratije

Gosti su: Vesna Pešić, Vladimir Pavićević i Novica Milić

Razgovor moderira: Irena Javorski

images
delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA:OKRUGLI STO: DA LI SU SINDIKATI INSTITUCIJA RADNIKA?

UČITELJ NEZNALICA:OKRUGLI STO: DA LI SU SINDIKATI INSTITUCIJA RADNIKA?
petak, 19.oktobar 2012.
18:00, CZKD

Uvođenjem kolektivnog ugovora između sindikata, poslodavaca i države 1990. godine, partijske vlasti u Srbiji su završile višedecenijski proces depolitizacije radnika i njihovog isključivanja iz upravljanja društvenom imovinom. Tim aktom je radničko pravo redukovano isključivo na visinu najamnine i otpremnine, a mesto radnika u društvu isključivo na članstvo u sindikatima, koji svi bez razlike u svojim redovima sprovode agresivno “nemešanje u politiku”. Sa druge strane, proces privatizacije je takođe depolitizovan, naročito nakon 2001. godine, kada je ubrzan i agresivno se sprovodi kao ekonomski proces, o kome se pitaju isključivo izvršna vlast i privatni eksperti koje ona angažuje na potpuno netransparentan način. Sindikati u Srbiji jesu kritikovali korupciju u sprovođenju privatizacije i pozivali vlast na poštovanje zakona, ali se nisu protivili samoj privatizaciji, koja počiva na uskraćivanju vlasničkih prava radnicima i njihovom onemogućavanju da kupuju svoja preduzeća pod istim uslovima i sa istim olakšicama kao i drugi investitori (budući da je u velikom broju slučajeva “investitorima” bilo dozvoljeno da kupuju preduzeća novcem samih tih preduzeća, ili novcem iz kredita za koje su garantovali imovinom kupljenih preduzeća). Sindikati su odbili da preuzmu odgovornost za upravljanje fabrikama, a često su i odbijali, ili izbegavali da podrže radnike da sami preuzmu upravu i sačuvaju svoja radna mesta.

 

Šansa koju su radnici imali da ojačaju svoj položaj u privatizaciji kao mali akcionari, nije iskorišćena između ostalog i zbog toga što sindikati svojim članovima nisu pružili dovoljnu edukaciju o pravima koja slede iz vlasništva nad akcijama i o mogućnostima da ta prava štite i koriste, a često se dešavalo i da sindikati u pojedinačnim slučajevima uskrate podršku svojim članovima koji su se organizovali kao mali akcionari, ili kao konzorcijumi radnika za nadmetanje u kupovini preduzeća, pa čak i da otvoreno deluju protiv takvog organizovanja radnika i njihovog “mešanja u poslovnu politiku preduzeća”. Retki su slučajevi u kojima su se sindikati ozbiljnije angažovali na podršci borbi radnika-akcionara za upravljanje (Samostalni sindikat u zrenjaninskoj Jugoremediji), ili pokušaju radnika da kupe svoja preduzeća (UGS Nezavisnost u zemunskom Veterinarskom zavodu).

Tako sproveden proces privatizacije, bez “mešanja” društva, doveo je do deindustrijalizacije i do dratsičnog porasta nezaposlenosti i siromaštva, jer su novi vlasnici u većini slučajeva pokazali interes pre svega za manipulisanje nekretninama i zemljištem preduzeća koja su kupovali, a ne za proizvodnju. Za proizvodnju su danas zainteresovani isključivo radnici, jer očuvanje prozivodnje znači očuvanje njihovih radnih mesta. Da li su radnici spremni da traže upravljanje nad preduzećima, kako bi očuvali proizvodnju? Sve je više primera širom Srbije (Jugoremedija iz Zrenjanina, Budimka iz Požege, Ravanica iz Ćuprije...) da ova spremnost postoji. Da li su sindikati spremni da postanu radnička institucija koja će podržati njihovu borbu za upravljanje preduzećima?

 

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

PETI MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK PETI MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK
četvrtak, 25.oktobar 2012.
19:00, CZKD

Peti međunarodni sajam Biblioteke XX vek

Biblioteka XX vek, Disitributivni centar knjiga Krug Commerce i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na

V MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK

Sajam će biti održan u četvrtak 25. oktobra, u vremenu od 19 do 22 h, u Centru za kulturnu dekontaminiaciju (Birčaninova 21, Beograd).

Na Sajmu će biti predstavljene nove knjige: Ranko Bugarski - Portret jednog jezika, Zdravko Zima - Adam i Eva u raju, Rober Delijež - Istorija antropologije, Marko Živković Srpski sanovnik. Nacionalni imaginarijum u vreme Miloševića, Vjekoslav Perica i Mitja Velikonja - Nebeska Jugoslavija. Interakcije političkih mitologija i pop-kulture i Klaus Rot - Od socijalizma do Evropske unije. Ogledi o svakodnevnom životu u jugoistočnoj Evropi.

Program:

19, 30 -  Vesna Tešović, direktorka Narodne biblioteke u Boru svečano otvara Sajam

19,45 -  Video : Autori predstavljaju svoje knjige.

20,30 -  Etnološkinja Miroslava Malešević i novinar Ljubomir Živkov izvlače brojeve tradicionalne sajamske tombole.

 

21,00 - Koktel

 

I na ovogodišnjem sajmu knjige će se prodavati zu popust od 20 do 25%, a prisutni autori  potpisivaće svoje knjige.

images
delegirani javni prostor
NOVI OBLICI ORGANIZACIJE RADNIKA – NVO, UDRUŽENJA AKCIONARA, NEFORMALNE GRUPE NOVI OBLICI ORGANIZACIJE RADNIKA – NVO, UDRUŽENJA AKCIONARA, NEFORMALNE GRUPE
petak, 26.oktobar 2012.
18:00, CZKD

Sindikati u Srbiji nemaju nikakav odgovor na veliki broj problema radnika u privatizaciji. Na prethodnim okruglim stolovima više puta smo konstatovali da radnici nisu bili pripremljeni za vlasništvo i samoupravu nad svojim preduzećima, zbog vladajuće ideologije da radnici ne smeju da se mešaju u „poslovnu politiku“. Radnici preduzeća koja su zbog “poslovne politike” vlasnika otišla pod stečaj, danom odlaska u stečaj i prekida radnog odnosa prestaju biti i članovi sindikata, pa gube i onu podršku i pravnu pomoć koju su imali u sindikatima, a koja je ionako bila nedovoljna, svedena isključivo na radno-pravne sporove i izradu kolektivnog ugovora i socijalnog programa. Radnici preduzeća u stečaju prepušteni su sami sebi da se snalaze u komplikovanim procedurama i da ratuju sa stečajnim upravnicima i sudovima. Ovakva politika sindikata dovela je ne samo do toga da stotine hiljada radnika i malih akcionara u Srbiji svoja prava ne mogu da zaštite u okviru sindikata, već i do toga da danas svega 15% članova sindikata u Srbiji ima poverenje u svoje sindikalne organizacije. Zbog toga se radnici sve češće organizuju na druge načine, kroz nevladine organizacije ili neformalne grupe koje okupljaju male akcionare i, u novije vreme, bivše radnike preduzeća u stečaju. Ova udruženja su neuporedivo manje snage od sindikata, naročito onih reprezentativnih, ali za mnoge radnike ona predstavljaju jedini način da se organizuju radi zaštite svojih prava, i sigurnost da ne budu ponovo izigrani.

Ova organizaciona promena nije bez značenja, jer civilni sektor podrazumeva ideologiju po kojoj se grupe pojedinaca okupljaju radi promocije svojih partikularnih interesa, a ta ideologija je suštinski suprotstavljena socijalističkoj ideologiji, baziranoj na ideji zajedništva. Kako za većinu radnika forma NVO nije ideološki izbor, već poslednje utočište, oni ne prepoznaju ovu unutrašnju kontradikciju, niti se njome bave, i nisu pripremljeni da funkcionišu u okviru takvog sistema. Sa druge strane, prepoznajući ovu kontradikciju, NVO sektor ne prihvata radnike kao ravnopravne partnere, sposobne da reprezentuju sami sebe i da “govore istim jezikom”. Međutim, u stvarnosti, ova kontradikcija je osnov čitavog civilnog sektora i osnov socijaldemokratije i liberalnog socijalizma, i manifestuje se u mogućnosti stvaranja ostrva socijalizma u kapitalističkom sistemu.


Učestvuju: Ljubica Stjepanović Muhić (Koordinacioni odbor radničkih organizacija u Srbiji), Zoran Gočević (bivši radnici i akcionari Srboleka), Dragoljub Kostić (Udruženje za zaštitu ljudskih prava radnika URANAK), Dragiša Trujikić (Savez samostalnih sindikata Bor), Branislav Markuš (UG Ravnopravnost, Zrenjanin), Sonja Drljević (AŽIN), Borka Pavićević (Centar za kulturnu dekontaminaciju), Staša Zajević (Žene u crnom), Milenko Srećković (Pokret za slobodu), Matija Medenica (M21)
 

images
UČITELJ NEZNALICA:ZENIČKE SVESKE U BEOGRADU

UČITELJ NEZNALICA:ZENIČKE SVESKE U BEOGRADU
subota, 27.oktobar 2012.
18:30, CZKD

Izdavaštvo Zeničkih sveski predstaviće:

Venita Popović - govoriće o metaforama pobune unutar patrijarhalnih matrica, bile one arogantno eksplicitne ili perfidno rafinirane, režimsko-ideološke, političko-kulturološke, javne ili privatne, slomljenog ethosa ili estetiziranog šarma mačizma, na fonu ironijskog otklona čuvene Kišove parabole „kako za pisanje valja imati muda“;

Nermin Sarajlić – govoriće o uzrocima jeftinih i providnih podvala političke korektnosti kao krinki lažne new age demokracije i perverznih blokada prava i sloboda mišljenja, govora i čina usmjerenih protiv građanskih inicijativa i aktivizma,kulturoloških pokreta i umjetničkog izraza u suvremenom ambijentalnom vakuumu tranzicijskih sistema koji se žude, silom ili milom, u klub privilegiranih civilizacijskih zemalja...


Osim toga, govoriće se posebno o:

- tematskim blokovima 16-tog i 17-tog broja Zeničkih sveski uz malo iznenađenje

- o prijevodu knjige Petera Sloterdijka Gottes Eifer: vom Kampf der dreiMonotheismen kao treće publikacije u ediciji Missing Link

images
ZAVRŠNICA PROJEKTA ZAVRŠNICA PROJEKTA "POKLONI MI IGRU"/PREDSTAVA "NAJVEĆE MISTERIJE SVETA"
ponedeljak, 29.oktobar 2012.
18:30, CZKD

U ponedeljak 29. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju sa početkom u 18.30 h biće održana završnica projekta “Pokloni mi igru” Grupe IDE sa decom iz Prihvatilišta i prihvatne stanice Beograd, Prihvatilišta za urgentnu zaštitu zlostavljane dece i Dnevnog centra za decu koja žive i rade na ulici – Novi Beograd.


U okviru ovog događaja biće otvorena izložba dečijih radova nastalih u proteklih devet meseci na likovnim radionicama, a ujedno će biti odigrana i predstava "Najveće misterije sveta" u kojoj će deca imati prilike da prikažu umeće koje su stekli tokom radionica drame, cirkuskih veština i brejkdensa. Projekat je podržao Balkanski fond za lokalne inicijative i Holandska fondacija za saradnju za centralnu i istočnu Evropu, a sproveden u saradnji sa Cirkusferom, Recognize Crew i POD Teatrom. Ulaz je slobodan.

images
delegirani javni prostor
PEMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA “MANIFEST”, PRODUKCIJE ARHITEL

PEMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA “MANIFEST”, PRODUKCIJE ARHITEL
ponedeljak, 29.oktobar 2012.
21:00, CZKD



PEMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA “MANIFEST”, PRODUKCIJE ARHITEL
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21
29. oktobar 2012, u 21h

“MANIFEST” je art film, na granici eksperimentalnog, film o umetnici i njenom okruženju.

Aleksandra Radonjić, vrstan pevački talenat, nadilazi lokalne balkanske vrtloge povezujući čitav svet u svojoj jedinstvenoj muzičkoj ličnosti.

Tu je umetnik sam sa sobom, u objavi svog kreda, svoje lične i umetničke veroispovesti.

Trajanje filma: 24 min.
Reditelj: Goran Kovačić
Producent: Lazar Lalić


 

GRAĐANSKE INICIJATIVE: NACIONALNA KONFERENCIJA: "A OVAKO JA TO VIDIM!"
ponedeljak, 29.oktobar 2012.
13:30, CZKD

„A ovako ja to vidim...“

 

Nacionalna konferencija i predstavljanje učeničkih radova: 29. oktobar 2012. Centar za kulturnu dekontaminaciju (Paviljon Veljković, Birčaninova 21, Beograd) od 13:30-17:30

 

Građanske inicijative su saradnji sa organizacijom Partneri za demokratske promene a uz podršku Ministarstva za inostrane poslove Republike Češke, pokrenule program edukacije nastavnika/ca Građanskog vaspitanja u srednjim školama u Srbiji. Program se sprovodi u okviru projekta "Evropa viđena našim očima", u kojem učestvuje više od 500 učenika srednjih škola iz Srbije.

Nakon časova profesionalnog usavršavanja na različite teme, nastavnici/e predmeta Građansko vaspitanje stečeno iskustvo primenjuju na svojim časovima. Tokom profesionalnog usavršavanja nastavnici/e se uče primeni metode akademske kontroverze, tj motivisanje đaka da na određene teme raspravljaju zastupajući i obrazlažući koristeći se za i protiv stavovima.

Na ovaj način stotine đaka širom Srbije je promišljalo na teme sajber nasilja, korupcije, nasilja u školama, pristupanja EU i još mnogim drugim društveno važnim temama koje nisu zastupljene u zvaničnim školskim programima.

Na sve ove teme đaci su imali zadatak da naprave projekat po izboru. Tako su đaci organizovali akcije, pravili prezentacije, skečeve, fotografije i panoe. Svi ovi radovi biće predstavljeni na konferenciji u subotu 27. oktobra 2012. godine.

Zahvaljujući metodologiji projekta "Evropa vidjena našim očima" učenici/e koji učestvuju u projektu imaju priliku da razvijaju sopstvene kapacitete za kritičko razmišljanje, razumevanje važnosti konstruktivnog dijaloga i uvažavanja drugačijeg mišljenja, pažljivo slušaju i mere argument neistomišljenika i nauče da svoj stav obrazlože argumentima.

Svrha projekta je podsticanje proaktivnog odnosa mladih prema pojavama u društvu i učestvovanje u rešavanju važnih društvenih problema.

Upravo ovo je cilj konkursa kog ćemo najaviti na konferenciji a koji će biti organizovan za sve đake škola koje su do sada učestvovale u projektu. Konkurs: „Korupcija – prijaviti je ili ne?“ trajaće do kraja novembra a pobednici će imati prilike da u decembru sa svojim nastavnicima/cama otputuju na šest dana u Češku.

Za sve informacije kontakt osoba je:Jelena Ožegović, PR menadžerka Građanskih inicijativa: jelenao@gradjanske.org; 060 36 24 001; 011 32 84 179

delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA: PROMOCIJA: ČASOPIS SOLIDARNOST UČITELJ NEZNALICA: PROMOCIJA: ČASOPIS SOLIDARNOST
ponedeljak, 29.oktobar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Marks21 pozivaju vas na

 

PROMOCIJU OKTOBARSKOG BROJA ČASOPISA SOLIDARNOST

specijalnog izdanja povodom konferencije Susreti – Budućnost evropskih integracija, politička ekonomija i kultura: leve kritičke perspektive, koja se održala u periodu od 25. do 28. septembra u organizaciji Kontekst kolektiva i Marks21

Ovaj broj Solidarnosti predstavlja svojevrstan presek kroz ono što su članovi/ce Marks21 pisali i objavljivali prethodnih godina, uz deo intervjua koji su nedavno obavili sa feministkinjom iz Hrvatske Ankicom Čakardić.

Sklapanjem ovih tekstova u jednu celinu približiće dosadašnje stavove Marks21 o nekim temama koje su se diskutovale u okviru Susreta – poput sve veće polarizacije društva u Evropi i razvoja levih pokreta, otpora merama štednje i dešavanja na Balkanu.

Broj će predstaviti član uredništva, Pavle Ilić, čime će otvoriti diskusiju o utiscima sa konferencije, kao i mogućnostima i konkretnim koracima ka izgradnji pokreta otpora u Srbiji i regionu.

Svoj primerak možete kupiti u biblioteci Učitelj Neznalica i njegovi komiteti (CZKD) i Kabinetu (Rajićeva 14) po ceni od 50RSD. Na taj način pomažete aktivnosti M21 i izlazak narednog broja Solidarnosti, planiranog za novembar.

---
Solidarnost je glasilo organizacije Marks21, inicijative za borbenu radničku partiju, koja je predstavnik međunarodne revolucionarne struje pod nazivom Internacionalna socijalistička tendencija (IST) u Srbiji. Zadatak koji je postavljen pred Solidarnost je pružanje informacija i analiza o radničkom pokretu u Srbiji i svetu, u cilju jačanja borbenosti, samoaktivnosti i samoorganizacije radničke klase. Vodeći se Marksovim osnovnim principom da „oslobođenje radnika mora biti delo same radničke klase“, mi se zalažemo za radničku vlast i međunarodni socijalizam.

Kontakt:
redakcija@marks21.info
www.marks21.info

ČITATI I GLEDATI PEŠČANIK/PROJEKCIJA FILMA REDITELJA SABOLČA TOLNAIA I RAZGOVOR ČITATI I GLEDATI PEŠČANIK/PROJEKCIJA FILMA REDITELJA SABOLČA TOLNAIA I RAZGOVOR
sreda, 31.oktobar 2012.
19:00, CZKD

15.oktobra 2012.godine navršilo se 23.godine od smrti Danila Kiša. Ovaj "Kišov oktobar" obeležavamo u okviru programa CZKD Bioskop prokekcijom filma „Peščanik“  (Fövenyóra), reditelja Sabolča Tolnaia (Szabolcs Tolnai), po delima Danila Kiša i razgovorom nakon završene projekcije.

Scenario filma PEŠČANIK je inspirisan porodičnom trilogijom Danila Kiša. Priča crnogorsko-jevrejsko-mađarske porodice se iscrtava u toku traganja već odraslog sina, Andreasa  Sama, za izgubljenim detinjstvom, za svetom, koji je potisnut ratovima zauvek potonuo na dno sećanja.

PEŠČANIK je anatomija besciljne mržnje i straha.

Razgovor:  Čitati i gledati „Peščanik“

Učestvuju:  književni kritičar i prevodilac Viktorija Radič, filmski kritičar Srđan Vučinić, i autor filma Sabolč Tolnai. Moderira: Aleksandra Sekulić.

Film „Peščanik“ (Fövenyóra)
(2007)

Po delima Danila Kiša

Igraju: Nebojša Dugalić, Slobodan Ćustić, Jasna Žalica, David Vojnić Hajduk, Lars Rudolph, Alisa Terek, Derzsi János, Lázár Kati, Nagy Mari, Rajhona Ádám, Tatjana Bermel, Rade Kojadinović, Đurđija Cvetić, Dejan Đonović

Reditelj: Sabolč Tolnai

Direktor fotografije:  Pohárnok Gergely

Producent: Durst György, Sabolč Tolnai, Miroslav Mogarović, Ivan Đurović

Izvršni producent: Miroslav Mogorović, Jelena Filipović Dragojević

Pridruženi producenti: Dávid András, Diana Radosavljević

Scenograf: Diana Radosavljević

Kostimograf: Juristovszky Sasa

Kompozitor: Szőke Szabolcs, Strange Party Orchestra

Montažeri: Ruszev Szilvia, Desimira Georgiev

Projekcija filma biće sa DVD formata, i ovom prilikom biće predstavljeno DVD izdanje filma „Peščanik“ (MegaCom Film),  sa prevodom na srpski i mađarski jezik.

images
delegirani javni prostor
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019