Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA NOVEMBAR 2012
 TRIBINA: ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE TRIBINA: ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE
četvrtak, 1.novembar 2012.
18:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju Vas poziva da uzmete učešće u okruglom stolu Uloga JNA u raspadu Jugoslavije koji će se održati Četvrtak 1. Novembera 2012. godine u 18h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ovaj okrugli sto deo je projekta “Imenovati TO Ratom”.

Koncept diskusije:

Građani Srbije svakodnevno plaćaju visoke ekonomske, socijalne i političke račune iz ratova naprostorima bivše Jugoslavije. Ova činjenica se ne da zataškati neistinama kojima nas podučavaju ovdašnji krojači novog pamćenja i ciljnog zaborava – da Srbija u tim ratovima navodno nije učestvovala.

Sudbina druge Jugoslavije, pa time i Srbije, ne može se razumeti bez istraživanja uloge i doprinosa JNA njenom ratnom razaranju: JNA je, bez obzira na formalni ustavni položaj i zadatke, ili baš zbog toga, bila jedan od glavnih političkih i vojnih aktera krize i rata, koji je istovremeno na startu imao najveću razornu moć;JNA je bila jedini akter koji se decenijama uvežbavao i opremao za rat o trošku celog jugoslovenskog društva (još neizračunatom i ko zna da li će ikad biti izračunat); JNA je akter od koga se očekivalo, i koji je bio obavezan, da ima planove i razrađene postupke, pripremljene snage i jasne ciljeve za zaštitu ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Jugoslavije; JNA je jedan od ključnih unutrašnjih aktera koji je drugačijom politikom možda mogao bitno da utiče na način razrešavanja jugoslovenske krize; međutim, svojim konkretnim ponašanjem JNA je snažno ubrzala ratnu spiralu smrti u jugoslovenskom društvu.

Jugoslovenska narodna armija je istekla iz antifašističke borbe u Drugom svetskom ratu. Njen legitimitet i mitološka pozicija u jugoslovenskom društvu bili su građeni na heroizmu partizana/boraca, dok se  njena vojna moć delom održavala i uvećavala uz pomoć inostranih donacija koje je SFRJ dobijala zahvaljujući svom specifičnom mestu u blokovskom svetu Hladnog rata.

JNA je u Jugoslaviji imala vojnu i političku ulogu. Zahvaljući količini politike moći koju je bila osvojila, ona je  tokom vremena bila stigla do pozicije “sedme republike SFRJ”. To joj je pak dozoljavalo da pre svega štiti samu sebe i svoj poseban položaj u društvu. Vojna uloga i legitimitet zasnovan na partizanskoj borbi, nalagali su joj da se štiti dokazujući se ratnim uspesima. Iako njeni kadrovi očigledno nisu bili  pripremljeni za vođenje unutrašnjeg rata, još uvek opstaje javna slika o vojnim licima kao “narodnim herojima”. Deo razloga za to ističe iz činjenice da se o njima ne sudi na osnovu stvarnog stanja, već na osnovu istorijske i mitiloške matrice o JNA.

Odvajanje retorike od stvarnosti i od političkih procesa, te dugoročna represija nad govorom doveli su do depolitizacije društva, što je olakšalo zamagljivanje pravih uzroka i ciljeva rata. U takvoj atmosferi, deo građana Srbije se dobrovoljno odazivao vojinim pozivima, ili je ne mali broj njih pod prinudom  odaslat u rat.

Držeći u zabludi veliki broj ondašnjih građana Jugoslavije tvrdnjom da JNA garantuje mirno razrešenje krize i da će sprečiti unutrašnji rat, generalski vrh je olakšao i pospešio pojedinačno i grupno koketovanje sa nacionalizmom i ratom. Time su čelni generali pristali na ratnu alternativu i, u sadejstvu sa ostalim gospodarima rata, građane Jugoslavije ostavili bez domovine, te ih priveli u jednonacionalne države i izložili ratnom teroru.

JNA nije mogla da izbegne sudbinu Jugoslavije – ukidanje države nužno je vodilo ukidanju i njene vojske. Mit o JNA je u ratu definitivno razbijen, a da o njenoj pravoj prirodi danas ne znamo mnogo više nego juče. Pucanje mita o moći vojne sile, međutim, ne znači da su se žitelji današnje Srbije oslobodili mita o moći vojne sile. Danas većinu veteranskih udruženja vode nekada aktivna vojna lica, koja još uvek hoće da očuvaju mitsku sliku o vojsci, štiteći tako svoje privilegije. Oni bi da budu zatupnici svih veterana, iako nisu svi veterani naslednici iste vojiske, kao što od JNA nisu nasledili ista boračka prava i privilegije, iako su svi veterani.

 

Učesnici: Ljubodrag Stojadinović, Bojan Dimitrijević, Vesna Pešić, Đorđe Dozet, Dragomir Olujić, Pavluško Imširović, Lazar Stojanović, Borisav Jović, Aleksandar Vasović, Drago Kovačević, Miša Vasić, Nada Sekulić, Mirko Tepavac, Miljenko Dereta, Žarko Korać, Stipe Sikavica, Sonja Biserko i drugi.

Moderator: Miroslav Hadzić

 

 

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije.

images
Imenovati To Ratom
UČITELJ NEZNALICA:TRIBINA OKRUGLI STO: Mala i srednja preduzeća

UČITELJ NEZNALICA:TRIBINA OKRUGLI STO: Mala i srednja preduzeća
četvrtak, 1.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija   Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto

 

Mala i srednja preduzeća

 

Podsticanje malih i srednjih preduzeća je važan deo retorike svake vlasti u Srbiji od kraja osamdesetih godina prošlog veka. Praksa svih vlasti u ovom periodu je sasvim drugačija. Pritisnuti sa jedne strane previsokim nametima države, a sa druge strane “konkurencijom” velikih privatnih monopola, ili samovoljom monopolista od čijeg plaćanja u potpunosti zavise, mala i srednja preduzeća u Srbiji izumiru. Sastavni, neformalni deo politike privatizacije je da stavlja poslove monopolista u povlašćen položaj u odnosu na ostale učesnike na tržištu, što zajedno sa državnom politikom koja protežira uvoz i ne štiti domaću proizvodnju čini da mala i srednja preduzeća nemaju nikakvu šansu u nadmetanju sa monopolistima i uvoznicima (često se dešava da monopolisti guraju male proizvođače u likvidaciju tako što im ne plaćaju kupljenu robu, a zatim “odgovaraju” na nestašicu njihovih proizvoda uvozom). Surovost ovih politika spaja radnike i MSP u njihovoj borbi za preživljavanje i pristojan rad.

Unija poslodavaca Srbije je marta ove godine objavila poražavajuće podatke o pogoršanju položaja malih i srednjih preduzeća (uključujući i preduzetnike) za poslednje četiri godine – broj nelikvidnih malih i srednjih preduzeća je potrastao sa 30411 na 38088, a nelikvidnih preduzetnika sa 51799 na čak 91821; 28132 MSP i preduzetnika je od 2008. godine izašlo iz sistema PDV-a, što znači da je njihov promet pao ispod 3 miliona dinara godišnje; broj zaposlenih kod MSP i preduzetnika je u istom period smanjen za 232909. Nezainteresovanost društva za ovaj problem je najvećim delom prouzrokovana činjenicom da MSP i preduzetnici najčešće angažuju radnike pod prekarnim uslovima, jer ne mogu da plaćaju nerealno visoke doprinose za stalno zaposlene radnike. Vlast odbija da snizi ove doprinose na razumnu meru, prebacuje svu odgovornost za “rad na crno” na male poslodavce i podstiče konflikt između malih poslodavaca i njihovih radnika kako bi skrenula pažnju sa osnovnog problema – privatnih i partijskih monopola u privredi i politici.

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

TEORIJA KOJA HODA: PREDSTAVA ŽELJKE SANČANIN I K.O.(KOMBINIRANIH OPERACIJA): TOPOLOGIJE

TEORIJA KOJA HODA: PREDSTAVA ŽELJKE SANČANIN I K.O.(KOMBINIRANIH OPERACIJA): TOPOLOGIJE
subota, 3.novembar 2012.
21:00, CZKD

Teorija koja Hoda u okviru projekta Balcan Can Contemporary* i Centar za kulturnu  dekontaminaciju predstavljaju:

predstavu Željke Sančanin i k.o. kombiniranih operacija

TOPOLOGIJE

TOPOLOGIJE su koreografska studija prostornih i vizuelnih datosti pozorišnih objekata, nepromenljivih i statičnih fizičkih vizura. Proizvoljnost njihove upotrebe tumači se proizvoljnošću optičke imaginacije gledaoca, pri čemu upotreba replicirane scene i foto materijala u predlošku i razlika u živoj izvedbi, doprinose slici pervertiranog pozorišnog iskustva. Matematika pokreta iscrtava obrise animiranog nemog igrokaza, metastazirajući u proizvoljnost konteksta koji bi mogao govoriti o pozorištu kao seksualnom iskustvu, alijenaciji intimnih fantazija.

TOPOLOGIJE ne opisuju proces transformacije unutar izvedbenog scenarija, već se fokusiraju na posmatranje objekata koji su prethodno već završeni i nepromenljivi u svojim datostima. Subjekti tih novih izvedbi su dva zapažanja koje autorka uzima kao nepoznate i neuobičajene: pervertirani pogled koji pluta u svim smerovima, i ishodi izvedbe koji ne predstavljaju narativni film pred očima publike, već odvojene objekte kontemplacije koji mutiraju u izvedbu digitalnih slika. Nadovezujući se na pravila njihove vizualne kompozicije i boja, TOPOLOGIJE se transformišu kao digitalne fabrikacije / konstrukcije prethodnih / repliciranih radnji i akcija. 

 

Koncept, Koreografija: Željka Sančanin 

Izvedba: Maja Marjančić, Željka Sančanin, Ana Vnučec

Scenografija: Željka Sančanin, Damir Žižić 

Fotografija: Damir Žižić

Zvuk: Thomas Roussel, Damir Šimunović, Soft Adult 

Umetnička asistencija: Ivana Ivković

Produkcija: k.o. kombinirane operacije 2012 u saradnji sa Hrvatskim institutom za pokret  i ples

Podržano od strane: Ured za obrazovanje, kulturu i šport grada Zagreba, Ministarstvo kulture RH, Zagrebački plesni centar

Gostovanje je finansijski podržano od strane Evropske Unije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

Željka Sančanin(Zagreb, 1979.) jeosnivačica i koreografkinja/plesačica k.o. kombinirane operacije. Od 2001-2011. umetnička koordinatorka i producentkinja ekscene Zagreb, nezavisne organizacije za istraživanje i edukaciju u plesnim i izvedbenim umetnostima. Od 1998-2008. plesno se obrazuje u Hrvatskoj, inostranstvu i CCN Montpellier kroz niz edukativnih programa, tečaja i radionica. U  2008. godini selektovana je za ex.e.r.ce / 6months1location, intenzivan istraživačko edukativni program pod mentorstvom Xaviera Le Roya tokom kojeg ostvaruje saradnje s mnogobrojnim autorima evropske nezavisne plesne scene. Njen autorski i kolaborativni rad uključuje ukupno 30 umetničkih projekata izvedenih i nagrađivanih na festivalima u Hrvatskoj i inostranstvu. Diplomirala je komparativnu književnost i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

k.o. kombinirane operacijeje kolaborativna umetnička skupina i produkcijska platforma, osnovana 2000. godine od strane grupe autora različitih medijskih usmerenja. Strategije delovanja ove autorske platforme usmerene su na formiranje izvaninstitucionalnih modela rada, njihovih uslova i produkcijskih odnosa unutar savremenog plesnog okruženja, proizvodeći do danas ukupno 19 autorskih i grupnih predstava i multimedijalnih projekata kroz čiju realizaciju k.o. sarađuje s različitim autorima, kompanijama i organizacijama s hrvatske i međunarodne umetničke scene.

Više na: kombiniraneoperacije.hr

Ulaz slobodan.  

 

* Balcan Can Contemporary je projekat koji povezuje nezavisne scene izvođačkih umetnosti zemalja bivše Jugoslavije u cilju stvaranja komunikacije u regionu između umetnika, teoretičara i radnika u kulturi. Projekat je finansijski podržan od strane Evropske Unije.Teorija koja Hoda je u okviru ovog projekta u toku 2011. godine beogradskoj publici predstavila Rabiha Mroué-a sa ne-akademskim predavanjem Stanovnici slike i BADco./Nikoline Pristaš sa predstavom Poluinterpretacije – ili kako objasniti suvremeni ples nemrtvom zecu u 2011.

images
delegirani javni prostor
 UČITELJ NEZNALICA:PREDSTAVLJANJE IZDAVAČKOG PROJEKTA CENTRA_KUDA.ORG UČITELJ NEZNALICA:PREDSTAVLJANJE IZDAVAČKOG PROJEKTA CENTRA_KUDA.ORG
utorak, 6.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na Predstavljanje izdavačkog projekta Centra_kuda.org.

Kuda.readje izdavački projekat Centra_kuda.org posvećen istraživanju kritičkog pristupa politici novih medija i tehnologija, i novih odnosa u kulturi i umetničkoj teoriji i praksi. Do sada je u ediciji kuda.read objavljeno sedamnaest izdanja, od kojih je većina dvojezična, na srpsko-hrvatskom i na engleskom jeziku. Do 2011. godine, kuda.read je imao status projekta i publikacije su realizovane u saradnji sa različitim izdavačima (Futura publikacije, Novi Sad; Revolver, Frankfurt; Autonomedia, Njujork, itd.), dok danas ima status samostalnog izdavača. Članovi i članice kuda.org će tokom prezentacije pokušati da reflektuju i kritički sagledaju svoje politike izdavaštva, za koje se može reći da se nalaze na klackalici između: bazične promotivne svrhe rada kuda.org i akumulacije socijalnog kapitala, i prevodilaštva i izdavaštva kao osnove za pokretanje diskurzivne i konceptualne teorijsko-umetničke platforme. Postavlja se pitanje: šta je potrebno poduzeti da bi drugi pomenuti kraj klackalice prevagnuo?

 

Za više informacija o objavljenim publikacijama u okviru kuda.read projekta i njihovo preuzimanje: http://www.kuda.org/publikacije-kudaread-projekat

images
PREDSTAVLJANJE KNJIGE ZAGORKE GOLUBOVIĆ MOJI HORIZONTI: MISLIM, DELAM, POSTOJIM PREDSTAVLJANJE KNJIGE ZAGORKE GOLUBOVIĆ MOJI HORIZONTI: MISLIM, DELAM, POSTOJIM
sreda, 7.novembar 2012.
18:00, CZKD

PREDSTAVLJANJE KNJIGE ZAGORKE GOLUBOVIĆ MOJI HORIZONTI: MISLIM, DELAM, POSTOJIM

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Žene u crnom pozivaju vas na predstavljanje knjige Zagorke Golubović Moji horizonti: Mislim, delam, postojim

Uvodna reč: Lino Veljak (Zagreb)

Nakon toga razgovor sa Zagorkom Golubović

Izvod iz knjige:

Pokušaću da u ovoj knjizi objasnim kako sam ja proživljavala svoj život: pun otpora i rizika, često „na drugoj strani“ od uobičajene kolotečine društva i u veri da moji ideali, da je moguće „bolje sutra“ kao jedan humaniji i pravedniji svet, imaju smisla i da je vredno za njih se boriti, što činim i danas u ovim poznim  godinama.

Moja priča (doživljaj ličnog iskustva) odnosi se prevashodno na pitanje: „šta sam ja uradila da učinim svoj život ispunjenijim i kolika bi bila moja odgovornost zbog eventualne pasivnosti pred zlom koje je pogađalo nas i našu zemlju (zbog odsustva otpora).“ Možda će to zainteresovati mlade generacije, kojima se danas serviraju sasvim druge vrednosti i  osiromašuju perspektive za njihovo lično sazrevanje i veći lični uticaj na učešće u javnom životu, da učine odlučnije pokušaje u oblikovanju svojih ćivota prema pozitivnim i realnim mogućnostima koje u sebi nose.

images
UČITELJ NEZNALICA:OKRUGLI STO: ŠTA JE BUDUĆNOST RADNIČKOG AKCIONARSTVA?

UČITELJ NEZNALICA:OKRUGLI STO: ŠTA JE BUDUĆNOST RADNIČKOG AKCIONARSTVA?
petak, 9.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto Šta je budućnost radničkog akcionarstva?

Kao reakcija na katastrofalne rezultate privatizacije u Srbiji, deindustrijalizaciju i siromaštvo, sve češće se čuju zahtevi za napuštanje sadašnjeg modela privatizacije, koji svu vlast u preduzećima daje krupnom kapitalu. Predlaže se okretanje ka radničkom akcionarstvu, kao pravednijem modelu, koji bi vratio radniku njegova ulaganja, ponos i upravljavčka prava.

Privatizaciju kroz radničko akcionarstvo je pre više od dvadeset godina počela da sprovodi vlada Ante Markovića. Tada se govorilo da će ovaj model „pomiriti“ radničko samoupravljanje sa kapitalizmom. Bila je to samo retorika kojom je umesto pojma radnik, koji je politički subjekt, uveden pojam „zaposleni“ koji je mesto otuđenja. Današnje zalaganje za povratak na privatizaciju putem radničkog akcionarstva dodatno je podstaknuto sećanjem na „zlatno doba“ Markovićevih reformi i težnjom da se potisnu traumatična iskustva ratova i privatizacije. Iluzija da bi izborom modela Ante Markovića privatizacija bila „pravednija“, opstaje i zato što se poistovećuje sa pretpostavkom da je pobedom reformskih snaga u Jugoslaviji mogao biti izbegnut rat. Zbog svih ovih razloga gotovo da se ne može čuti kritičko sagledavanje prepreka i ograničenja koje radničko akcionarstvo sa sobom nosi.

Privatizacija društvene svojine po tom modelu je od kratkoročne koristi samo za jednu generaciju radnika, a zapravo znači trajno obustavljanje radničkog upravljanja nad privredom.Radnici-akcionari odlaskom u penziju postaju obični mali akcionari. Već njihovi naslednici, koji nisu radnici fabrike, u potpunosti će se rukovoditi vlasničkim interesima i uvećanjem profita. Sa druge strane, radnici koji se nakon podele akcija zaposle u preduzeću, postaju najamnici kod svojih starijih kolega i penzionera, isključeni iz upravljanja i sa potpuno drugačijim odnosom i odgovornostima prema preduzeću, koje nije njihovo. Samo je pitanje vremena kada će se u preduzećima koja su privatizovana na „pravedniji“ način uspostaviti ista kapitalistička eksploatacija kao i u onim koja su privatizovana primenom surovog modela iz 2001. godine.

Povrh toga, transformacija radničkog samoupravljanja u radničko vlasništvo nad akcijama i njihov izlazak na berzu, ne samo što izlaže preduzeće rizicima finansijskih špekulacija, već podstiče prodaju akcija investitorima koji, u skladu sa istom onom ideologijom po kojoj su radnici onomad postali privatni vlasnici, „bolje znaju“ kako se upravlja preduzećima i imaju novca da to realizuju. Iako u trenutku privatizacije za prvu generaciju radnika „insajderski“ model deluje pravednije (u poređenju sa modelom u kom radnici ne dobijaju ništa!), on je zapravo samo prvi korak u potpunom izbacivanju radnika iz vlasništva i upravljanja nad preduzećima, i samo onoliko „pravedan“ koliko je potrebno da radnici dobrovoljno prihvate privatizaciju i postanu njeni saučesnici.

Otud je sigurno, sa iskustvom poslednjih dvadeset godina privatizacije u našoj zemlji i iz iskustva drugih zemalja u zaštiti prava radnika, da je efektivna zaštita radnika budućih generacijamoguća samo kroz samoupravljanje, bez obzira na oblik vlasništva, a da radničko akcionarstvo nije odgovor ni na jedan problem koji privatizacija sa sobom nosi.

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

TRIBINA:BORBA PROTIV FAŠIZMA – poricanje genocida i govor mržnje u Krivičnom zakoniku TRIBINA:BORBA PROTIV FAŠIZMA – poricanje genocida i govor mržnje u Krivičnom zakoniku
petak, 9.novembar 2012.
12:00, CZKD

Centar za prava manjina i Centar za kulturnu dekontaminaciju  pozivaju vas na tribinu "Borba protiv fašizma – poricanje genocida i govor mržnje u Krivičnom zakoniku " koja će se održati na Dan borbe protiv fašizma 9. novembra 2012 godine od 12 do 14 časova u  CZKD - Paviljon Veljković , Birčaninova 21 u Beogradu.

Učesnici tribune su:  Aida Čorović (Utban-in), Žarko Korać(profesor),  Jovan Čirilov, Dr. Ruben Fuks(predsednik Saveza jevrejskih opština), Olivera Milosavljević(istoričarka),  Marcel Mars, Romana Schweiger (OEBS),Nikola Grujić (YUCOM),Vesna Dobrisavljevic,Petar Antić (CPM), Borka Pavičević (CZKD) i drugi.

Veliki broj evropskih zemalja odlučio je da proglasi poricanje genocida i ratnih zločina krivičnim delom. Evropska Unija, takođe, je preduzela korake prema inkriminaciji poricanja genocida. Okvirna odluka Saveta 2008/913/JHA od 28 novembra 2008. godine o borbi protiv određenih oblika izražavanja rasizma i ksenofobije sredstvima krivičnog prava predviđa utvrđivanje krivičnog dela kojim se inkriminiše javno odobravanje, poricanje ili gruba trivijalizacija zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

Srbija je ratifikovala Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskih sistema. Članom 3. Dodatnog protokola predviđeno je da svaka država ugovornica treba da usvoji krivično-pravne i druge mere kojima se kažnjava svako, ko preko računarskog sistema namerno i protivpravno širi ili na drugi način čini dostupnim javnosti materijal koji u sebi sadrži rasistički i ksenofobični sadržaj.

CPM i CZKD  će predstaviti svoju inicijativu da se  Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika  utvrdi krivično delo poricanja genocida i ratnih zločina kao i da krivično delo  izazivanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti,  iz čl. 317 i krivično delo  povrede ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti, iz čl. 174 , budu dopunjena odredbom koja utvrđuje  da  radnja izvršenja putem internet mreža predstavlja kvalifikovani oblik ovih dela.

Ova inicijativa predstavlja odgovor na sve češće javno poricanje da je tokom rata u BiH počinjen genocid, uprkos tome što јеu presudi Međunarodnog suda pravde povodom tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore (2007) potvrđeno da su snage bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. počinile genocid i da je utvrđeno da je Srbija odgovorna zbog propusta da ga spreči.  

Ovakve izjave implicite dovode u pitanje i teške zločine koje su vršili pripadnici pro-nacističkih vlasti u Srbiji tokom Drugog svetskog rata protiv Jevraja, Roma, homoseksualaca i drugih. Takve izjave izazivaju posebnu zabrinutost u vreme kada raste broj rasističkih i ksenofobičnih poruka, fotografija i napisa koje se prenose putem brojnih internet portala.

BETON:TRIBINA:Istorija i politike istorije: naučno znanje vs. upotreba prošlosti.

BETON:TRIBINA:Istorija i politike istorije: naučno znanje vs. upotreba prošlosti.
sreda, 14.novembar 2012.
19:00, CZKD

S obzirom da se istorijska nauka u našem društvu i dalje posmatra kao nauka koja ima patriotsku ulogu – što znači selektivan odnos prema istorijskim činjenicama i vlastitu instrumentalizaciju – možemo se okrenuti Marxovom zalaganju za empirijsko promatranje istorije (bez svake mistifikacije i spekulacije), i sa njim povezanim pojmom proizvodnje. Proizvodnje koja nije samo materijalna, već i duhovna, i tiče se proizvodnje ideja, predstava, svesti... od strane realnih, delatnih individua (istoriju shvatiti kao aktivni proces života).

U Srbiji, istorija ne prestaje da bude u službi politikantskih i nacionalističkih interesa. Zapravo, korišćena kao retrogradna institucija ona daje legitimitet kako nacionalističkim, tako i prikrivenim politikama kompromisa i omogućava im kontinuitet sa politikama prošlosti. Tada, pozivanje na istoriju i na njenu pseudo-naučnu proizvodnju prošlosti rezultira petrifikaciom prošlosti u pseudo-nacionalni mit, a “izvorni” pojam naroda se etablira kao homogenizujući identitet.

Tema druge tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je Istorija i politike istorije: naučno znanje vs. upotreba prošlosti. Tribine uređuje i vodi Irena Javorski, saradnica Betona.  

Gosti su istoričari: Olivera Milosavljević, Srđan Milošević i Milivoj Bešlin

 

Porojekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.

delegirani javni prostor
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA: KULTURA PAMĆENJA-LIČNE PRIČE KROZ FOTOGRAFIJE

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA: KULTURA PAMĆENJA-LIČNE PRIČE KROZ FOTOGRAFIJE
četvrtak, 15.novembar 2012.
19:00, CZKD

Izložba fotografija kao rezultat regionalnog projekta

„KULTURA PAMĆENJA“ – lične priče kroz fotografije

50 učesnika/ca iz šest zemalja

 

Izložba fotografija „Kultura pamćenja“ biće otvorena u četvrtak, 15. novembra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (Birčaninova 21).

Postavka stiže u Beograd nakon uspešne sarajevske premijere. Izložba će u Beogradu biti otvorena do 20. novembra, nakon čega putuje u Tetovo i Prištinu.

Izložba je završni deo projekta "Mreža za participativnu kulturu sećanja", koji je podržan od strane SCP - Švajcarkog programa za kulturu na zapadnom Balkanu.

Učesnici projekta iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Kosova, Nemačke i Makedonije bili su pozvani da pošalju fotografije koje ih podsećaju na period rata ili na neki trenutak iz prošlosti i da napišu kratku priču u vezi sa fotografijom.

Fotografije koje će biti prezentirane na izložbi su raznolike. Neke su iz ličnih albuma, a neke snimljene nedavno, amaterske i profesionalne, različitih formata. Na nekima vidimo nasmijana dječja lica sa proslava rođendana ili u igri, na drugima lične predmete djece koja su tragično nastradala u ratu“, najavila je pred premijerno otvaranje izložbe u Sarajevu kustoskinja Lejla Hodžić

Ona je objasnila da su fotografije skoro 50 učesnika/ca podsetnici na sretnija vremena, nasuprot onim koje su snimljene tokom rata ili prikazuju posledice ratova i sukoba vođenih na prostoru bivše Jugoslavije: „Svaka fotografija, ili više njih, predstavlja sjećanje na jedan trenutak ili period iz prošlosti koji je ispričan u kratkim ličnim pričama. Priče ne opisuju uvijek fotografiju koju vidimo, već su često samo intimni vizuelni podsjetnik događaja koji je opisan“.

Cilj projekta "Mreža za participativnu kulturu sećanja" je da se kroz umetnost i kulturu doprinese razvojnim procesima sa ciljem afirmacije tolerancije i demokratizacije društava zapadnog Balkana. 

U realizaciji projekta učestvuju Festival MESS, Loja - Tetovo, Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda i Multimedia centar iz Prištine.

UČITELJ NEZNALICA:ARHIV AUTORA:UVOD U VANJU SUTLIĆA
četvrtak, 15.novembar 2012.
18:00, CZKD

U okviru programa Arhiv autora, Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje: UVOD U VANJU SUTLIĆA

 

Lik i delo značajnog filozofa Vanje Sutlića predstaviće Lino Veljak.

Na sajtu Učitelja Neznalice možete naći knjigu Bit i suvremenost:

http://www.uciteljneznalica.org/item-Bit%20i%20suvremenost-325.htm

UČITELJ NEZNALICA: MALA ŠKOLA DRUŠTVENE EKONOMIJE
petak, 16.novembar 2012. − 18.novembar 2012.
18:00, CZKD

MALA ŠKOLA DRUŠTVENE EKONOMIJE

16, 17. i 18. novembar

CZKD - Paviljon Veljković

Birčaninova 21

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na

Malu školu društvene ekonomije

PROGRAM:

Politička ekonomija socijalizma: koncept samoupravljanja kod Branka Horvata

Izlagač: Mislav Žitko

Petak, 16.11. u 18h

Ekonomska teorija, koja nema mogućnost provjeravanja vlastitih hipoteza u kontroliranim uvjetima, mora se okrenuti ka konkretnoj privredi unutar zadane historijske situacije i tamo naći konačnu potvrdu vjerodostojnosti ishodišnih pretpostavki. Ekonomski model socijalističke privrede kakvog je razvijao Branko Horvat nastao je u historijskom periodu u kojemu su s jedne strane slabosti tzv. sovjetskog modela sve više dolazile na vidjelo, dok je s druge strane potreba za stabilizacijom Jugoslavenske privrede postajala sve izraženija. Model samoupravljanja kakav se oblikovao u Horvatovim radovima izrastao je iz, prema tome, iz potrebe da se uspješno prevaziđu vanjska i unutrašnja ograničenja jugoslavenske privrede. Istovremeno, u njemu se ogledaju Horvatova sklonost ekonomskom modeliranju i eklekticizam u pogledu spajanja marksističkih i ne-marksističkih (poglavito kejnzijanskih) uvida. Za dostatno razumijevanje Horvatovog modela samoupravljanja potrebno je opisati njegov ekonomsko-politički sadržaj, a zatim ga dovesti u odnos spram 'realnog' historijskog kretanja jugoslavenske privrede. Stoga će izaganje ove problematike biti usmjereno na razradu koncepta samoupravljanja u kontekstu ubrzane industrijalizacije i postepene decentralizacije jugoslavenske privrede.

Moderator: Branimir Stojanović

Skica za historiju jugoslavenskog samoupravnog socijalizma

Izlagač: Marko Kržan

Subota, 17. 11. u 15h

U ovom predavanju oslonit ću se na tradicionalne periodizacije privrednog i društvenog razvitka socijalističke Jugoslavije. Međutim, uz to ću nastojati analizirati na kakav način se društvo u pojedinom razdoblju suočavalo sa temeljnim pitanjima jugoslavenskog razvoja, a to su, po mome mišljenju: (1) osiguravanje nezavisnog privrednog i društvenog razvoja (to jest borba sa periferizacijom, koja je danas aktualnija kao ikada, i to ne samo za nas, nego i za mnoge druge zemlje u Europskom savezu, da ne napominjem treći svijet; (2) primanje ekonomskih odluka, naročito o alokaciji investicija (to jest, ko odlučuje o proizvodnji i investicijama, na osnovu kakvih kriterija i sa kakvim rezultatima na razini narodne privrede).

Moderator: Branimir Stojanović

Ekonomska demokracija: mjesto Branka Horvata u suvremenim raspravama

Izlagač: Mislav Žitko

Subota, 17. 11. u 18h

Uvođenje ekonomske demokracije predstavlja ugaoni kamen transformacije ekonomskog polja, ili, drugačije rečeno, pozitivni socijalistički program ne može izbjeći problem razrade primjerenih mehanizama odlučivanja na razini poduzeća, kao i na makroekonomskoj razini. U tom je pogledu razmijevanje ekonomske demokracije kao radničkog samoupravljanja kod Branka Horvata neizostavno mjesto suvremenih rasprava o ekonomskoj demokraciji. Osobito je važno što Horvat u svojim raspravama ne pokušava zaobići teška pitanja koja se tiču odnosa produktivnosti rada,  efikasnosti poduzeća i ekonomske demokracije. Nadalje, u središtu je Horvatovog razmatranja odnos organiziranog rada i države, odnosno njegova neumorna kritika etatizma koja je povezana ne samo s naglašavanjem egalitarnog i demokratskog sadržaja samoupravljanja, veći s vjerom u znanstveno mišljenje, znanstveno utemeljeno odlučivanje, što u posljednjoj instanci vodi ka oblikovanju jedne vrste socijalističkog pozitivizma. U ovom predstavljanju glavnih postavki na kojima se temelji Horvatovo razumijevanje ekonomske demokracije  uvest ćemo, na samom kraju, komparativni pristup i pokušati baciti još nešto svijetla na Horvatov rad u kontekstu suvremenih marksističkih i ne-marksističkih rasprava o ekonomskoj demokraciji.

Moderator: Branimir Stojanović

Branko Horvat: tržišni socijalizam, socijalna država i budućnost socijalizma

Nedelja 18. 11. u 17h

Izlagač: Marko Kržan

U ovom predavanju pokušat ću ocrtat Horvatovo shvaćanje socijalizma i samoupravljanja kao sistema, koji se oslanja na jedno regulirano tržište dobara a sa druge strane ograničuje operacija tržišta proizvodnih snaga (radne snage, zemlje /prirodnih dobara/, kapitala kao vlasničkih udjela). Pri tome ću se fokusirati na one usluge, koje prema Horvatu ne može snabdijevati tržište, to jest, one koje ne smiju funkcionirati kao robe. Po mome mišljenju, taj aspekt Horvatove teorije može biti najrelevantniji za nas tu i sada, to jest u kapitalističkim, osobito perifernim kapitalističkim društvima, pa možda i za zamišljanje prijelaza iz kapitalizma u jedan novi tip socijalizma.             

Moderator: Branimir Stojanović

ZAJEDNIČKO POLJE : 22m x 5m/PAVILJON SRBIJE NA BIJENALU ARHITEKTURE U VENECIJI 2012

ZAJEDNIČKO POLJE : 22m x 5m/PAVILJON SRBIJE NA BIJENALU ARHITEKTURE U VENECIJI 2012
ponedeljak, 19.novembar 2012.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju 
i UK Parobrod predstavljaju
:

 

ZAJEDNIČKO POLJE : 22m x 5m
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21
19. novembar 2012, 19h 

Projekcija filma i razgovor o učešću projekta  

Jedan : sto (100)

Paviljon Srbije, Bijenale Arhitekture, Venecija 2012
 

http://vimeo.com/m/53240595
http://vimeo.com/46526421#

/19 : 00 h/ 
projekcija dokumentarnog filma o izvođenju projekta Jedan : sto (100)u Paviljonu Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2012

 

/20 : 00 h/
razgovor
učesnici : 
Marija Strajnić ; Marija Miković ; Olga Lazarević ; Janko Tadić ; 
Nebojša Stevanović ; Marko Marović ; Miloš Živković ; Milan Dragić ; 
Aleksandar Ristović ; Nikola Andonov;

gosti :
Igor Marić, grupa ŠKART, Snezana Ristic, Vladimir Milenković, Milan Đurić, 

moderator :
Vladimir Tupanjac

/21 : 30 h/
after party
dj  Tijana T

 

www.jedansto.com

www.czkd.org
www.ukparobrod.rs

images
delegirani javni prostor
OKRUGLI STO: PODRUŠTVLJAVANJE, A NE PRIVATIZACIJA MEDIJA
petak, 23.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto

Podruštvljavanje, a ne privatizacija medija

Brojne analize relevantnih institucija i organizacija (Savet za borbu protiv korupcije, Centar za istraživačko novinarstvo…), pa i sama Medijska strategija Vlade Srbije, utvrdile su da je vlasništvo medija u Srbiji potpuno netransparentno, odnosno da se ne zna čiji interes stoji iza sadržaja koje pratimo u velikim medijima, a da sa druge strane političke vlasti utiču na medijski sadržaj preko donacija i oglašavanja.

To se jasno vidi iz plitkog i senzacionalističkog tretmana privrednih i društvenih sadržaja u medijima, iz personifikacije (privatizacije) i pripovedačkog bavljenja  socio-ekonomskim sturkturama i sistemimima. Sistem po sebi se nikada ne dovodi u pitanje. U takvim medijima, naravno, nema mesta za bilo koje društvene borbe ili mišljenje o alternativi postojećem sistemu, jer za njih ne postoji ništa što je van sistema. Mediji u Srbiji su potpuno zatvoreni za radničke borbe u privatizaciji, za probleme MSP i preduzetnika i za druga važna socio-ekonomska pitanja čije javno postavljanje ne odgovara političkim i ekonomskim monopolima. Čak i kada imaju najbolje namere, mediji prikazuju društvene borbe kao herojski otpor individualaca (ili, češće, kao individualnu krivicu) i kao „problem“ u sistemu (a ne da je sistem sam po sebi problem), stvoren na putu ka nekakvoj imaginarnoj „uređenoj“ državi u kojoj bi pojedinci i njihova privatna svojina bili odgovorni i pouzdani i radili za opšte dobro.

Po toj logici, Vladina strategija kao rešenje predlaže poboljšanje transparentnosti medijskog vlasništva (ali ne precizira mehanizme za ostvarenje ovog cilja) i “povlačenje države” iz medijskog vlasništva, odnosno privatizaciju preostalih državnih medijskih kuća, sa izuzetkom “javnog servisa” i regionalnih “javnih” medija.

Nedavna afera oko vlasništva u dnevnom listu Press najbolje govori koliko je od usvajanja Medijske strategije do danas unapređena transparentnost vlasništva u medijima.

Što se privatizacije kao rešenja tiče, javno je poznat čitav niz primera da ona ne dovodi do nezavisnosti medija od političkih centara moći, već da uticaj političke vlasti na medije opstaje i nakon što vlasništvo pređe u privatne ruke – dovoljno je samo podsetiti da je čak i moćni Ringier Axel Springer primoran da otpušta „nepodobne“ kadrove kada to od njega zatraži predsednik Srbije.

Sa druge strane, da ni zadržavanje medija u državnom vlasništvu nije rešenje, najbolji je primer privatizacija „javnog servisa“ koju već godinama sprovodi Aleksandar Tijanić – što za svoj račun, što za račun političara na valsti, PR magnata i dilera vremenom za oglašavanje.

Privatizacija medija od strane političkih i ekonomskih centara moći vodi privatizaciji medijskog sadržaja od strane političkih partija. Uprkos liberalnim idejama nezavisnosti medija i novinarstva i pristupa svih javnom prostoru, ideologija i informacije se i dalje nameću odozgo (bez obzira na to ko je na vlasti) i Reč kao način delovanja izgubila je svoju težinu. Da li je to ponovo problem „pogrešnih ljudi na pogrešnom mestu“, ili je to zapravo suština sistema? Kako da se mediji oslobode da vrše svoju društvenu funkciju?

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3 TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3
subota, 24.novembar 2012.
20:00, CZKD

TRIBAL FUSION SESSIONS VOL. 3

Ove godine plesna trupa Tribalica predstavlja četvrti Tribal Fusion Sessions, ponovo u inspirativnom okruženju Centra za kulturnu dekontaminaciju. Pridružite se Tribalici i gošćama iz zemlje i regiona - osetite pozitivnu energiju pokreta u subotu, 24.11. u 20:00h.

Centar za kulturnu dekontaminaciju je mesto slobode i umetnosti, a Tribalica i gošće će vam dočarati lepotu individualnosti, različitosti i ženstvenosti kroz autentičnu kreaciju i snagu plesa po imenu tribal fusion.

Cena ulaznice je 300 din.

www.tribalica.rs

delegirani javni prostor
JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK:DIVLJE DRUŠTVO – DIVLJAČKA DRŽAVA
Da li je završena jedna epoha?

JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK:DIVLJE DRUŠTVO – DIVLJAČKA DRŽAVA Da li je završena jedna epoha?
ponedeljak, 26.novembar 2012.
19:00, CZKD

Peščanik organizuje razgovor u kojem učestvuju:

Vesna Pešić
Dubravka Stojanović
Srđa Popović
Vesna Rakić-Vodinelić
Dejan Ilić
Svetlana Lukić

live streaming na www.pescanik.net

Izvodi iz prepiske učesnika

Povod da opet izađemo iz naših redovnih aktivnosti, sajta i emisije, je velika konfuzija koja je nastala u poslednjih nekoliko meseci. Ostali su bez reči mnogi naši sagovornici, ali i čitaoci i slušaoci. Svi osećamo da je nastalo neko novo stanje, koje se ne može definisati dosadašnjim pojmovima i argumentima. U svakom slučaju, oni nisu dovoljni. Kao da je jedna epoha završena, ušli smo u nešto novo i mislimo da je potrebno to nekako imenovati, objasniti. Dodatna novina je to što je nestalo ono što smo zvali civilnim društvom, i naravno, što je posle najnovijih raspleta u DS i LDP uništena i poslednja nada da na njih možemo da računamo. Građanska Srbija je ostala bez kompasa i postavlja se pitanje šta da se radi – nove stranke? građanske akcije? ništa?
***
Meni je nejasno na šta se odnosi kad kažete – velika konfuzija. Da li stvari mogu da se gledaju nekim normalnim očima, odnosno da se kaže, kada je reč o novoj vladi, da je nešto dobro, da je nešto loše, da je nešto još uvek nepoznato, prosto onako realno, umesto ovog paničenja.
***
Mislila sam da čak i oni koji, kako vi kažete, paniče i pričaju o povratku u 90-e znaju da nije ni dovoljno ni produktivno o Dačiću govoriti samo kao o portparolu genocida, o Vučiću kao Šešeljevom učeniku... Njihova biografija je važna, ali se njome ne može sve objašnjavati i tumačiti, celo to katastrofalno stanje u kome se nalaze društvo i država. Tim biografijama se ne mogu tumačiti ni mnogi njihovi loši potezi, jer su oni samo nastavili da upotrebljavaju alatke koje je napravila i ostavila u nasledstvo Demokratska stranka, a ne Slobodan Milošević i Šešelj.
***
Ja se javljam u dijagnostičare. Sklonila bih se u publiku, jer ne znam šta treba raditi.
***
Spremna sam da obradim temu pravosuđa u širokom smislu, a i nešto od tema koje su vezane za korupciju, više u pogledu pravosudnih načina koji bi mogli biti efikasni, nego u odnosu na same konkretne oblike korupcije.
***
Vi znate moj stav da naš glavni problem nije politički, nego stanje društva. U onom prvom delu (je li gotova jedna epoha?) bavili bismo se ZAVRŠENIM PROCESIMA koji su definisali poslednjih 20 godina, a to su:
kraj socijalizma
pljačka društvene imovine
ratovi
Haški tribunal
Kosovo
uspon i pad Demokratske stranke
reforma sudstva
reforma bezbednosnih sluzbi
pokušaji suočavanja sa zločinima
"oslobađanje" medija
sukob levice i desnice
Bitno je da su sve to ZAVRŠENI PROCESI. Mislim da su beli listići, intuitvno, obeležili taj momenat. Taj bilans: politički, ekonomski, moralni i intelektualni bankrot zemlje – glasanje tu više nije imalo nikakvog smisla. Neki to nazivaju i kapitulacijom, za mene je to realizam.
Ta tačka, kao nulta, po nekima pruža i nove mogućnosti, jer su sve maske pale i otkrivena je sva naša golotinja. Posle izbora imamo mnogo istinitiju sliku Srbije. U skladu s tim odrekli smo se i mnogih lažnih nada.
Mislim da je ovo dobar trenutak za pogled na veliku sliku.
***
Mi smo i dalje živi i moramo i dalje živeti – ovde. Pitanje je kako to da uradimo. Mi imamo bolesno društvo, ili, kako to kaže Nenad Dimitrijević, mi nemamo društvo uopšte, jer se nalazimo u predpolitičkom stanju. Zato svaki novi akter na političkoj sceni, stranka ili pojedinac, mora da pokaže da ima svest o tome da gradi nešto ispočetka. Nova stranka mora da započne sa nečim što bi na nivou društva predstavljalo ustavotvornu skupštinu.
***
Ovde postoji strah (koji je moral uterao u kosti) da čim kažeš da je dobro nešto što Dačić radi, izdao si “našu stvar” (kao komunisti!) i maltene rehabilituješ Miloševića. Mi moramo da oslobodimo svoj mozak, jer je ovo društvo teško propalo, nema tu više nikakvog prostora za preterana i nerealna očekivanja. Gde da u ovoj pustinji napabirčimo neke divne ljude koji će od sutra sve perfektno da rade. Ne postoje “naši” i oni neće skoro doći, nema čekanja Godoa, što ne znači da neće biti neke nove stranke za koju može da se glasa.

delegirani javni prostor
STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ:

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ: "NA PRAVOM STE MESTU"
utorak, 27.novembar 2012.
20:00, CZKD

Studio glume Sandre Rodić Janković je prošle godine obeležio svoj 18 – rođendan. Tim povodom su naši najstariji članovi, Master class osmislili predstavu „Na pravom ste mestu“ sa ciljem da daju svoju kritičku svest na TV program koji se trenutno prikazuje na našim tv programima. Kao omađijani, ljudi skupljaju podatke koje im plasira ta magična sprava do te mere da počinju da žive živote junaka španskih serija i raznih drugih emisija koja se mogu nazvati jednim imenom - reality show.

Ovom predstavom su naši članovi pokazali da pored 3 osnovna predmeta koja se izučavaju u našem studiju (dikcija, gluma i scenski pokret) su uspešno ovladali i elementima režije, dramaturgije i kostimografije.

http://www.youtube.com/watch?v=0pTJbx_IMeI

 

Predstavu napisali i u njoj igraju:

(članovi Master class studija glume SRJ)


Studio glume   Sandre Rodić Janković

                                                   Dušan Arsovski

Milica Nešić

Anđel Bošković

Teodora Nićiforović

Danilo Stančić

Stefana Pantić

 

Režija: Sandra Rodić Janković

Scenski pokret: Vesna Dubak Lukić

                               Izbor muzike: Milica Nešić

delegirani javni prostor
OKRUGLI STO: ŠTA VETERANI MOGU DA DOPRINESU DRUŠTVU?
sreda, 28.novembar 2012.
18:00, CZKD

 Centar za kulturnu dekontaminaciju Vas poziva da uzmete učešće u okruglom stolu Šta veterani mogu da doprinesu društvu? koji će se održati u sredu 28. novembra 2012. godine u 18h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ovaj okrugli sto je deo projekta “Imenovati TO Ratom” i realizuje se u saradnju sa umetničkom grupom Doplgenger.

Okrugli sto će biti podeljen u dva dela:

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Nakon Prvog svetskog rata dominantni narativni film holivudske provenijencije uveo je identitet ratnog veterana u filmski rečnik. Kako se subjektivacija veterana i njegove uloge u društvu artikulišu kroz film kao ideoški aparat; najčešći motivi i teme koji se vezuju za ovaj pojam; kao i koji su načini filmskog tretiranja pojma veterana u pojedinim istorijskim trenucima, biće posmatrano kroz izbor filmskih primera od “Burne dvadesete” (1939) do “Rođen 4.jula” (1989).

 

Subjektivacija veterana - Šta veterani mogu da doprinesu društvu? - diskusija

Tokom ove godine veterani su se organizovali da se bore za svoja prava – za novi zakon o boračko-invalidskoj zaštiti i za isplatu dnevnica koje im država još uvek duguje za učešće u ratu na Kosovu 1999. godine. Razbijanje tabua da se govori o ratovima iz individualne perspektive učesnika, i borba za njihova prava predstavljaju prvi korak u socio-političkoj subjektivaciji veterana. Mnogo važniji korak bilo bi promišljanje uloge veterana u društvu kao celini, a ne samo kao interesne grupe. Samo u takvom kontekstu oni će biti u mogućnosti da dobiju puno priznanje i da ostvare svoja prava. U SAD-u veterani su se godinama nakon rata u Vijetnamu borili za priznanje i mesto u američkom društvu. Danas su veteranska udruženja aktivna u raznim projektima u lokalnoj zajednici, u dugotrajnom radu sa marginalizovanim grupama, i takođe su postali značajan deo pokreta Occupy. U zemljama regiona oni igraju važnu ulogu u kulturnom životu kroz razne manifestacije, u političkom životu kroz uključivanje u proteste sa različitim zahtevima, na primer protiv izgradnje trgovinskog centra na javnom zemljištu u Zagrebu, kao i u ekonomskom životu kroz uključivanje u radničke proteste i formiranje zadruga. Kakvu viziju društva veterani danas mogu da ponude? Kakvu budućnost zamišljaju? Kakvi socio-ekonomski i pravni uslovi bi omogućili njihovu subjektivaciju?

Imenovati To Ratom
Treća tribina BETONA

Treća tribina BETONA
četvrtak, 29.novembar 2012.
19:00, CZKD

Ako je fundament projekta komunizma jednakost, zajedništvo i pravedna raspodela, koji se definiše i analizira putem kritičke teorije, a sprovodi revolucionarnim praksama, postavlja se pitanje uloge i mesta nove levice danas u sferi globalizacijskih procesa postliberalne demokratije.

 
Shodno opštosti zadate teme, trebalo bi se nakratko osvrnuti na paradoksalni karakter savremenih postliberalnih društava (društvo sveopšte kontrole – proizvodnja krize i nemogućnost proračuna rizika; opšti procesi globalizacije – zahtevi za očuvanjem suvereniteta, identiteta i posebnosti; procedure predstavničke demokratije – zahtevi za neposrednom demokratijom i zahtevi za ukidanjem demokratije; univerzalna ljudska prava – isključenja grupa i pojedinaca; multikulturalizam – novi rasizam; tolerancija – novi nacionalizam i ekstremizam fundamentalno nastrojenih grupa; država blagostanja – ekstremna polarizacija bogatstva itd.) koja su predmet kritičke analize teoretičara nove levice ponovnim uvođenjem politizacije politike. U ovu sferi bi spadalo i razmatranje novih pokreta koji su proizvod krize neoliberalnog društva od Occupy Wall Street-a, do pokreta “arapskog proleća“.
 
Ako se komunizam tematizuje kao neprestani proces negacije negativiteta, odnosno kao ideja o nemogućnosti ostvarenja ove ideje uspostavom države (po svojoj ideji komunizam je nedržavan), ponovo se uspostavlja problem odnosa teorije i prakse, odnosno – da li nova levica treba teorijskom analizom stvarnosti da doprinese korekciji i unapređenju postojeće neoliberalne demokratske prakse, ili da kroz revolucionarnu praksu (najviši stepen je proces izvođenja same revolucije) aktivnim delanjem pokuša da menja svet. Iz ovoga proizlazi zahtev za analizom propasti projekata istorijskih komunizama, novim čitanjima Marxa, a da se dubokim uvidom i kritikom postojećeg globalnog društva izvrši redefinisanje ideje komunizma, i krene ka realizaciji mogućnosti uspostavljanja besklasnog društva jednakosti kroz ukidanje države.
 
Tema treće tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je Nova levica
 
Gosti su: Igor Štiks, Miloš Baković Jadžić, Zagorka Golubović, Boris Postnikov i Andrea
Jovanović.
 
Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski
 
CZKD, četvrtak, 29. novembar, u 19h
 
Porojekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.
delegirani javni prostor
GRADOVI PROTIV SMRTNE KAZNE – BEOGRAD

(Čukur-česma (Dobračina bb) i Gospodar Jovanova ulica, Beograd) GRADOVI PROTIV SMRTNE KAZNE – BEOGRAD (Čukur-česma (Dobračina bb) i Gospodar Jovanova ulica, Beograd)
petak, 30.novembar 2012.
18:00, razne lokacije

 GRADOVI PROTIV SMRTNE KAZNE – BEOGRAD
Skupština Grada Beograda u saradnji sa:
Srbija protiv smrtne kazne, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju


30. novembar 2012, 18h
Čukur-česma (Dobračina bb) i Gospodar Jovanova ulica, Beograd




GRADOVI ZA ŽIVOT je međunarodna akcija protiv smrtne kazne. Koordiniše je humanitarna organizacija San Eđidio iz Italije. Smrtna kazna je ukinuta u Velikom vojvodstvu u Toskani 30. novembra 1786. godine. Već deset, na ovaj dan, stotine gradova širom sveta osvetljavaju jedan svoj spomenik i tako simbolički kažu da su za život, a protiv smrtne kazne. Grad Beograd, po drugi put učestvuje u ovoj akciji osvetljavanjem spomenika na Čukur-česmi,.


18.00 – Čukur-česma (Dobračina ulica bb) – okupljanje

18.15 – Umesto dobrodošlice – Ivan Janković (Srbija protiv smrtne kazne), Borka Pavićević (Centar za kulturnu dekontaminaciju)

18.30 – Slikajte se sa dželatom (!) i osmehnite se našem fotografu Srđanu Veljoviću
 
18.40
– Šetnja do kuće Ksenije Atanasijević u Gospodar Jovanovoj, broj 49
            
18.55 – Ispred kuće u Gospodar Jovanovoj 49 – O Inicijativi za postavljanje spomen-ploče na kući u kojoj je živela Ksenija Atanasijević – Snežana Klisinska-Tabački (Žene u crnom)

19.00 – „Danica Milenković“ (tekst Ksenije Atanasijević iz 1930. godine) – Cvijeta Mesić

19.15 – ŽENE I USPEH u časopisu ELLE – Ksenija Atanasijević u novogodišnjem broju ELLE-a – Ljiljana Vuletić (filozofkinja i publicistkinja) i Sonja Kovacs (urednica časopisa ELLE)

MUZIKA: Jesenji orkestar
ULICA: TKV



GRADOVI PROTIVSMRTNE KAZNE 2012 (Beograd, Čukur-česma) i poseta kući Ksenije Atanasijević rezultat su saradnje Skupštine Grada Beograda sa organizacijama Srbija protiv smrtne kazne, Žene u crnom i Centar za kulturnu dekontaminaciju

„Za otvorenu borbu – Ksenija Atanasijević“ deo je višegodišnjeg istraživačkog projekta ŽENE I USPEH Centra za kulturnu dekontaminaciju

www.smrtnakazna.rs    www.zeneucrnom.org     www.czkd.org

JAVNI RADNI SASTANAK: ODBRANA STANARA SAMAČKIH HOTELA TRUDBENIK GRADNJE
petak, 30.novembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija   Pančevo pozivaju Vas na javni radni sastanak

Umesto okruglog stola Visoko obrazovanje i/ili preduzetništvo, održaće se javni radni sastanak za organizovanje solidarne odbrane stanara samačkih hotela TRUDBENIK GRADNJE na Zvezdari i u novobeogradskom Bloku 70.

 Građevinsko preduzeće TRUDBENIK GRADNJA je danas u stečaju. Država ga je 2008. godine prodala Draganu Kopčaliću, koji je raskinuo sve dotadašnje TRUDBENIKOVE poslove i obrušio se na njegove nekretnine. Najdrastičnije nasilje je primenio u TRUDBENIKOVIM samačkim hotelima, u kojima već decenijama žive TRUDBENIKOVI radnici, doseljeni iz raznih delova bivše Jugoslavije u vreme dok je kompanija poslovala sa punim kapacitetom. Mnogi od tih ljudi danas su izbeglice u Srbiji. Kopčalić je ignorisao prethodne odluke organa TRUDBENIKA da se izvrši prenamena ovih objekata u stambene zgrade, i primenio razne vrste nasilja nad stanarima kako bi ih primorao da se isele – od isključenja struje i vode, do pretnji i batinanja.

 Nakon što je Kopčalićevo “poslovanje” odvelo TRUDBENIK u stečaj, država ne samo što nije ništa uradila da izvrši odluke TRUDBENIKA o prenameni hotela i omogući radnicima otkup stanova, već je pojačala nasilje. Poslednji pokušaj prinudnog iseljenja 29. novembra ove godine, sprečen je isključivo zahvaljujući solidarnosti stanara i bivših radnika TRUDBENIKA sa porodicama kojima je sud naložio iseljenje.

 

30. novembra u 18.00 časova, u Centru za kulturni dekontaminaciju održaće se javni radni sastanak radničkih grupa sa ciljem formiranja mreže solidarne odbrane stanara TRUDBENIKOVIH samačkih hotela od novih prinudnih iseljenja.

 

 

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019