Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA DECEMBAR 2012
KONFERENCIJA ZA MEDIJE: Hapšenja umesto reindustrijalizacije – da li je to borba protiv korupcije?

KONFERENCIJA ZA MEDIJE: Hapšenja umesto reindustrijalizacije – da li je to borba protiv korupcije?
četvrtak, 6.decembar 2012.
12:00, CZKD

Hapšenja umesto reindustrijalizacije – da li je to borba protiv korupcije?

Konferencija za štampu – okrugli sto           

Četvrtak 6. decembar u 12 časova

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd

 

Borba protiv korupcije kakvu vode Vlada i njeni specijalni istražni timovi počela je da daje izvesne rezultate u smislu istraga, pokretanja postupaka protiv osumnjičenih i njihovog pritvaranja. Međutim, njihove antikorupcijske mere ne odnose se na otklanjanje sistemskih uzroka korupcije, a ni na ispravljanje negativnih posledica korupcije u konkretnim slučajevima, odnosno vraćanje u funkciju opljačkanih preduzeća i obnavljanje radnih mesta, kao i obeštećenje radnika i malih akcionara. Naprotiv, mere koje vlasti preduzimaju u ovim preduzećima jasno govore da državni organi zapravo završavaju poslove korumpiranih državnih funkcionera i tajkuna. Navodimo nekoliko karakterističnih primera.

U slučaju Jugoremedije i Srboleka, država je pritvorila njihovog bivšeg vlasnika Jovicu Stefanovića, ali po tužbi koju je Jugoremedija podnela protiv države za odštetu u visini od 111 miliona evra zbog korupcije u privatizaciji, već više od pola godine nije održano, niti zakazano ni jedno ročište. Takođe, Hipo banka je juče predložila stečaj Jugoremedije, zbog neplaćanja kredita podignutog radi rekonstrukcije proizvodnih pogona. Iako je namenjen razvoju i uskađivanju uslova proizvodnje sa zakonom, za ovaj kredit Jugoremedija je morala da se obrati privatnoj banci po vrlo nepovoljnim komercijalnim uslovima, jer država (koja je vlasnik 42% akcija fabrike) jednim jedinim dinarom nije htela da podrži ulaganje. Nakon završene rekonstrukcije, vlasti su različitim pritiscima (policijsko nasilje, smanjenje cena lekova, pogodnije uslove za uvoz...) dovele do toga da Jugoremedija više ne može da izvršava svoje obaveze prema poveriocima. Jugoremedijini lekovi i dalje stoje u magacinima pod zabranom prodaje, a preduzeću je pre dve nedelje isključena i struja. Ukoliko se struja ponovo ne uključi Jugoremediji za nekoliko dana preti kolaps, jer pad temperature ugrožava gotove lekove, sirovine i proizvodne pogone, uključujući i lekove Republičkih robnih rezervi.

U Srboleku sud nastavlja sa rasprodajom imovine preduzeća kroz stečaj, uprkos tome što je istragom utvrđeno da je šteta pričinjena korupcijom veća od dugova preduzeća. Preti opasnost da nakon što sud pravosnažno utvrdi ove činjenice, Srbolek više neće moći da ponovo pokrene proizvodnju, jer sud rasprodaje njegove poslovne kapacitete.

U Trudbeniku država nastavlja sa prinudnim iseljavanjem stanara dva samačka hotela, koje je započeo bivši vlasnik Dragan Kopčalić, istovremeno dok se vodi istraga protiv Kopčalića za kršenje zakona u privatizaciji. Država je 2008. godine prodala ove objekte Kopčaliću uprkos odluci Trudbenika koja radnicima omogućava otkup stanova. Dok je bivši vlasnik izbacivao radnike iz stanova tako što im je isključivao struju, vodu i grejanje, očekujući da će sami da odu, država isti posao radi brutalnom primenom sile, i to u sred zime. Sledeća iseljenja su zakazana za kraj decembra.

Stečaj Rekorda iz Rakovice vodi se na nezakonit način od januara 2009. godine, kada su predstavnici radnika, koji su većinski poverioci, na nezakonit način isključeni iz Odbora poverilaca. Ovo nezakonito stanje traje i dan danas, a Odbor kojim rukovode povezana lica kontinuirano donosi odluke na štetu većinskih poverilaca – radnika Rekorda. Identičan kontinuitet štetnog postupanja je uspostavljen i u restrukturiranju Izdavačkog preduzeća Prosveta, koje nastavlja da tavori i propada iako se vode postupci protiv bivšeg vlasnika Dejana Pantovića zbog pljačke preduzeća u privatizaciji.

Ukoliko Vlada hitno ne pokrene izmenu propisa koji omogućavaju pljačku i ne pokrene odgovarajuće postupke za obeštećenje opljačkanih fabrika, možemo samo da zaključimo da se iza njene borba protiv korupcije zapravo kriju obračuni u političkim i finansijskim strukturama moći, od čega društvo u Srbiji nema nikakvu korist. Pokojna Verica Barać je prethodnih godina dostavljala Vladi izveštaje o slučajevima koje smo naveli, ne samo zbog toga što se radi o drastičnim primerima korupcije, već prvenstveno zato što su se u svakoj od ovih fabrika oštećeni radnici i mali akcionari pobunili protiv korupcije i istrajavali u svojoj borbi uprkos pritiscima, otkazima, hapšenjima i batinama. U trenutku kada mnogi prisvajaju ime i rad Verice Barać, podsećamo da se Verica nikada nije zalagala za borbu protiv korupcije kakvu sprovodi sadašnja Vlada, već je podržavala antikorupcijske napore radnika i malih akcionara Jugoremedije, Srboleka, Trudbenika, Rekorda, IP Prosvete i mnogih drugih. Rad Verice Barać se danas nastavlja u njihovoj borbi za oživljavanje proizvodnje i radnih mesta, a ne u spektakularnim hapšenjima.

VISOKO OBRAZOVANJE I/ILI PREDUZETNIŠTVO – IMA LI ALTERNATIVE KOMERCIJALNO USMERENOM OBRAZOVANJU? VISOKO OBRAZOVANJE I/ILI PREDUZETNIŠTVO – IMA LI ALTERNATIVE KOMERCIJALNO USMERENOM OBRAZOVANJU?
petak, 7.decembar 2012.
18:00, CZKD

 

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto

Visoko obrazovanje i/ili preduzetništvo – ima li alternative komercijalno usmerenom obrazovanju?

 

U javnosti se poslednjih godina o obrazovanju govori uglavnom kao o pripremi za tržište rada. Shodno tome, u istoj toj javnosti, meri se i kvalitet obrazovnih institucija i/ili programa. Promocija koncepta preduzetničkog univerziteta i uvođenje sadržaja kroz koje se razvija preduzetništvo – neke su od aktivnosti koje predlaže i nacrt Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Sa druge strane, parole koje se plasiraju na studentskim protestima, ali i u određenim intelektualnim krugovima koji se kritički odnose prema gore pomenutom pristupu obrazovanju, ističu ideju da „znanje nije roba“.

U cilju doprinosa javnoj raspravi na ovu temu, fokusiraćemo se na vezu koju Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. predlaže između visokog obrazovanja i tržišta/preduzetništva. Uz prisustvo različitih kolektiva koji deluju na polju (neformalnog) obrazovanja, pokušaćemo da artikulišemo ideju obrazovanja koje nije komercijalno usmereno.

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

Novi prostori solidarnosti, jednakosti i slobode

Novi prostori solidarnosti, jednakosti i slobode
ponedeljak, 10.decembar 2012.
14:30, CZKD

Centar za istraživački, stvaralački i građanski angažman “Grad“ Tuzla

poziva vas na niz tematskih radionica pod nazivom

 Novi prostori solidarnosti, jednakosti i slobode

Centar za kulturnu dekontaminaciju - CZKD

Birčaninova 21, Beograd

 

Jasvni događaj koji u saradnji sa CZKD  organizuje Centar „Grad“  iz Tuzle u okvuru projekta Nove politike solidarnosti, sadrži niz projekcija i tematskih javnih učionica kojima se se stvaraju novi prostori solidarnosti, jednakosti i slobode! 

Pozivamo sva udruženja, institucije, medije i pojedince koji djeluju u kulturi, umjetnosti i obrazovanju da nam se priduže u osvajanju kritičkog mišljenje i angažmana spajajući umjetnost, aktivizam i teoriju, a u zajedništvu i solidarnosti svih nas prema javnom dobru i politici jednakosti obzirom na kulturnu produkciju i proizvodnju znanja.

Ovaj skup je dio regionalnog projekta Nove politike solidarnosti kroz kulturnu produkciju i proizvodnju znanja koji se realizuje u saradnjiCentra za istraživački, stvaralački i građanski angažman Grad (Tuzla), Centra za kulturnu dekontaminaciju CZKD (Beograd) i Centra za vizuelne umjetnosti Qendra MULTIMEDIA(Priština), a finansira ga Švajcarski program za kulturu (SCP) zaZapadni Balkan.  Okosnica projekta je kolaborativni rad koji potiče nove oblike solidarnosti kroz protok znanja, kulturnu razmjenu i umjetničko stvaralaštvo između osoba iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, te pravi prostor za spontane, inventivne i fleksibilne zone i zadruge u kulturnoj produkciji i proizvodnji znanja. Produkciju vode kooperative studenata, aktivista i umjetnika mlađih generacija, od kojih je jedna formirana i u Tuzli (Kooperativa Front slobode), te istraživačko-obrazovno-produkcioni timovi (REP timovi) u zemlji i inostranstvu. Naredni korak je podići na viši nivo saradnju sa srodnim centrima kritičke prakse u Bosni i Hercegovini (Banjaluka, Tuzla, Sarajevo, Mostar) u svrhu novog talasa i novih formi kolaborativne produkcije i kooperativnog rada kako bi se sve skupa aktivirao javni prostor za znanje i umjetničko stvaralaštvo koje kreira javno dobro za sve.

Program:            10 decembar, 2012. godine

14:30 – 15 : 45   “Istina iskustva”

Prikaz dokumentarnog materijala u produkciji kooperative Front Slobode i diskusija;  Tuzla ’92.- ’95.godina - prikaz dijela intervjua o solidarnosti i iskustvu života u ratu -    Šejla Šehabović, Sanja Horić, Nadira Šabanović i Pavlina Vujović.

16:00 – 16:30  “ Gdje ja visim”  - dramatizacija neuspjele privatizacije; produkcija Front Slobode; scenarij: V.B. Borjen, autor: Denis Sadiković; prikazivanje filma i diskusija.

17:00 - 18:15  "Vicevi, rat i genocid”

Radna grupa  Vic, rat i genocid otvara javni radni sastanak tokom kojeg istražuje vic kao jedan od oblika govora o ratu i genocidu. Zajedničkim radom se nastoji bolje razumijeti mehanizme takvog govora i efekte koje proizvodi u društvu;  radna grupa Vic, rat i genocid su Damir Arsenijević, Emin Eminagić, Selma Puzić, Adis Sadiković i Pavlina Vujović.                                                          

 Moderator: Damir Arsenijević

18:45 – 20:30  "A čija sam ja? Ljubavna ili državna?”

Javno čitanje i analiza savremene bosanskohercegovačke poezije sa pjesnikinjama Feridom Duraković i Šejlom Šehabović; kroz čitanje i analizu govori se o dvije osnovne teme: prošlost i zajedništvo. Moderator: Damir Arsenijević

 

Nove politike solidarnosti
LET IZNAD POZORIŠTA KOSOVA LET IZNAD POZORIŠTA KOSOVA
utorak, 11.decembar 2012.
19:00, CZKD

U Centru za kulturnu dekontaminaciju

U Beogradu, posle Prištine, Tirane i Skoplja,  Multimedia iz Prištine  prikazuje

Let iznad kosovskog pozorišta

Komediju o novom Kosovu koje, opustošeno ratom, bedom, korupcijom  i međunarodnim tutorstvom kome se ne nazire kraj, traga za sopstvenim putem u budućnost....
Autor:   Jeton Neziraj
Režija:  Blerta Neziraj

Igraju: Bajrush Mjaku, Adrian Morina, Anisa Ismaili, Adrian Aziri, Ernest Malazogu

Muzika:Susanna Tognella (violin), Gabriele Marangoni (harmonica)

Dramaturg i umetnički saradnik: Ilir Gjocaj

Koreograf: Arthur Kuggeleyn

Kompozitor i izbor muzike: Gabriele Marangoni

Scenograf i kostimograf: SusanneMaier-Staufen

Jezik: Albanski

Titlovi: Srpski jezik

Trajanje predstave:90 min (bez pauze)

 O komediji

Desetak godina nakon okončanja rata, Kosovo, koje je pod administrativnom upravom Misije Ujedinjenih Nacija-UNMIKa,  se sprema da proglasi nezavisnost.  Najnovija država na svetu čeka da bude uskoro rođena.

Ministar u Ministarstvu za sport se obraća se Kosovskom narodnom pozorištu i traži da njihova trupa priredi ceremonijalnu predstavu koja će biti izvedena  na istorijski dan proglašenja nezavisnosti.  Za proslavu nezavisnosti je odvojeno dva miliona EUR.  Pozorišna trupa se oseća ponosnom i privilegovanom.  Ali ta radost nije potpuna.  Pored niza  politički korektnih “estetskih” zahteva, trupa se suočava sa dva neočekivana “problema”. Prvi je, što se dan proglašenja nezavisnosti drži u tajnosti;  a drugi,  da je deo predstave i nenapisan govor Predsednika vlade, koji će on, tog istorijskog dana, održati u Parlamentu.

Dok pozorišna trupa ubrzano priprema predstavu, dotle James, inspicijent ima paralelan projekat. On počinje da konstruiše i sklapa avion koji će leteti po celom svetu i lobirati u što više država da priznaju novu državu.  Vest o datumu proglašenja nezavisnosti je došla nenadano.  Te večeri, Vlada, gosti iz NATO, UN i EU i ostali diplomati su došli u Kosovsko narodno pozorište da vide predstavu ‘ Kosovo, nacionalna epopeja’.

[...]

O ORGANIZACIJI

Qendra Multimedia iz Prištine je organizacija koja se bavi kulturnom produkcijom. Fokusirana je na savremeno pozorište. Osnovana 2002. Godine, bavi se kulturnom produkcijom i ko-produkcijom a namenjena je publici; daje  predstave na Kosovu i širom sveta.  

Qendra su osnovali i vode je mladi umetnici koji se bave alternativnom umetničkom produkcijom. Oni nastoje da utiču na kultirnu politiku i da ukažu na osetljive političke i sociajalne teme.  

Među brojnim predstavama su “Poslednja večera”, “Rat u vreme ljubavi”, “Put u  UNMIKISTAN”, “Enea 06”, “Yue Madeleine Yue”, “Patriotic Hypermarket”, “ Let iznad kosovskog pozorišta”, i druge.

Među pozorištima sa kojima je Qendra  sarađivala su:Volkstheater, Vienna; Markus Zohner Theater Compagnie, Lugano; Nomad theater,  London; L'Espace d'un instant, Paris; National Theater of Kosovo, Prishtina; Bitef Theater, Belgrade; CZKD, Belgrade; Oda Theater, Prishtina; National Theater of Albania, Tirana, i drugi. 

Sa svojom pozorišnom produkcijom Qendra je nastupala na brojnim festivalima u Evropi i Africi, među kojima su: Euro-scene Leipzig, Germany; Die Besten aus dem osten, Austria; Via Modena, Italy; FIT Lugano, Switzerland; Zoom Festival, Croatia i drugi.

Počev od 2002. godine  Quendra je organizovala preko 100 umetničkih projekata na Kosovu, u Makedoniji, Srbiji, Svajcarskoj, Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i Austriji, i drugim zemljama.

Producent: Qendra Multimedia

Izvršni director: Jeton Neziraj

Inspicijent: Sunita Kurti

Scenograf: Krste S. Dzidrov

Pomoćnik kostimografa: Leonora Mehmeti

Svetlo: Skënder Latifi, Ibrahim Xhemaili

Koordinatori: Raska Jonuzi, Adelina Berisha, Tanja Petovar, Denis Berisha

Prevod na Engleski: Alexandra Channer,    Prevod na Srpski: Shkelzen Maliqi

Predstave u  2012:

Kosovo(svetska premjera):   5 Decembar,  Narodno pozorište Kosova/ Festival "Skena Up", Priština;

Albanija 7 Decembar, Nacionalno pozorište Albanije, Tirana;

Makedonija  9 Decembar, CTC, Skoplje;

Srbija    11 Decembar / Center za kulturnu dekontaminaciju,  Beograd;

Nakon predstave: razgovor

Podrška: Swiss Cultural Programme in the Western Balkans, New Politics of Solidarity, Balcans Contemporary, European Union, Hartefakt fond, Gete Institut, Inicijativa mladih za ljudska prava, OLOF Palme International Center (Sweden)

images
Nove politike solidarnosti
OKRUGLI STO: POLITIKA STEČAJA OKRUGLI STO: POLITIKA STEČAJA
petak, 14.decembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija  Pančevo pozivaju Vas na okrugli sto

Politika stečaja

U društvu zasnovanom na slobodnom tržištu, slobodi udruživanja i pravu na rad, kakvo Srbija želi da bude, stečaj je poslednja mera koju država preduzima protiv zaduženog preduzeća kako bi zaštitila njegove poverioce. Međutim, u Srbiji je stečaj postao način da se radnici i mali akcionari isključe iz vlasništva i upravljanja, čime ne samo da se krše njihova zakonom garantovana prava, već se zloupotrebom pravnog sistema i pravosuđa poništava njihovo građansko pravo na jednak tretman pred zakonom.

Iako zakon garantuje radnička, vlasnička i upravljačka prava, vlast ne očekuje da će se radnici i mali akcionari samoorganizovati da ova prava zaštite. Kada oni to ipak učine, država i većinski vlasnici reaguju tako što preduzeće oteraju u stečaj, često bez razloga predviđenih zakonom, pod okriljem ideološke diskvalifikacije nekadašnjih društvenih preduzeća kao nerentabilnih „političkih fabrika“, čiji opstanak navodno nanosi štetu poveriocima i čitavoj privredi.

Osim isključenja radnika i malih akcionara, stečaj takođe omogućava da se imovinom dužnika manipuliše na netransparentan način, što ipak nije moguće u koliko-toliko preciznim i javnim procedurama privatizacije. Iako koncipiran i sprovođen na ekstremnim neoliberalnim pretpostavkama, proces privatizacije u Srbiji ipak garantuje kakvu-takvu zaštitu radničkih prava kroz kolektivni ugovor i socijalni program, kakvu-takvu praticipaciju radnika i penzionera u upravljanju kao manjinskih akcionara i kakvo-takvo očuvanje proizvodnje i radnih mesta kroz investicione obaveze kupaca iz ugovora o privatizaciji.

Stečajeve najčešće pokreću firme povezane sa većinskim akcionarima, kupcima državnog dela akcija, koji potom izlaze iz stečaja kao jedini vlasnici celokupne imovine preduzeća, „očišćenog“ od malih akcionara, nepoželjnih radnika i kolektivnog ugovora (npr. zrenjaninski Šinvoz, koji je zahvaljujući aktivnosti sindikata i malih akcionara marta ove godine došao pod lupu Evropskog parlamenta). U preduzećima u kojima je ugovor o privatizaciji raskinut, ili koja još uvek „čekaju privatizaciju“, istu represiju protiv radničkih borbi primenjuje država (npr. u Zastavi elektro iz Rače, koja je takođe na listi spornih privatizacije čije preispitivanje traži Evropski parlament). Bezakonje se nastavlja i u postupku stečaja, tako što se radnici isključuju iz organa stečaja čak i kada su većinski poverioci, radi čije se zaštite stečaj i vodi (u slučaju radnika Rekorda ovakvo nezakonito stanje traje skoro četiri godine!). Brojni su slučajevi u kojima su radnici i mali akcionari dokazali da su dugovi preduzeća manji od njegovih potraživanja prema povezanim firmama većinskih vlasnika, ali se stečaj nastavlja bez obzira na ovu činjenicu (npr. Srbolek). Posebno je problematično to što je država svojim postupanjem u privatizaciji pričinila štetu velikom broju preduzeća, ali kada ova preduzeća pokrenu zahteve za naknadu štete, država pokreće stečaj i bankrotstvo, iz razloga do kojih je dovelo upravo postupanje države koje je predmet odštetnog zahteva (npr. Jugoremedija).

Od 2007. godine i najave Mlađana Dinkića da će se se privatizacija ubuduće sprovoditi „kroz stečaj“, uvođenje preduzeća u stečaj je postalo najefikasniji instrument gušenja radničkog otpora. Kako se suprotstaviti politici stečaja?

 

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora”.

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ:

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ: "NA PRAVOM STE MESTU"
subota, 15.decembar 2012.
20:00, CZKD

Studio glume Sandre Rodić Janković je prošle godine obeležio svoj 18 – rođendan. Tim povodom su naši najstariji članovi, Master class osmislili predstavu „Na pravom ste mestu“ sa ciljem da daju svoju kritičku svest na TV program koji se trenutno prikazuje na našim tv programima. Kao omađijani, ljudi skupljaju podatke koje im plasira ta magična sprava do te mere da počinju da žive živote junaka španskih serija i raznih drugih emisija koja se mogu nazvati jednim imenom - reality show.

Ovom predstavom su naši članovi pokazali da pored 3 osnovna predmeta koja se izučavaju u našem studiju (dikcija, gluma i scenski pokret) su uspešno ovladali i elementima režije, dramaturgije i kostimografije.

http://www.youtube.com/watch?v=0pTJbx_IMeI

 

Predstavu napisali i u njoj igraju:

(članovi Master class studija glume SRJ)


Studio glume   Sandre Rodić Janković

                                                   Dušan Arsovski

Milica Nešić

Anđel Bošković

Teodora Nićiforović

Danilo Stančić

Stefana Pantić

 

Režija: Sandra Rodić Janković

Scenski pokret: Vesna Dubak Lukić

                               Izbor muzike: Milica Nešić

BETON:TRIBINA: POLITIKE POMIRENJA

BETON:TRIBINA: POLITIKE POMIRENJA
utorak, 18.decembar 2012.
19:00, CZKD

Na ovim prostorima se dogodio strašan rat.

Ovde nećemo tragati za uzrocima i učincima ratnih dejstava. Ovde nećemo govoriti ni o politikama koje su uzrokovale i sprovodile ratne ciljeve, jer ovde se dogodilo ono nemoguće (što se u istoriji ponavlja) i ispoljilo se kao konačno Zlo. A, da bi se nešto reklo o ovom Događaju nedovoljna je ontologija zla, nedovoljna je fenomenologija zla – o ovom Zlu jedino bi mogla da govori eshatologija zla, koja bi jedina mogla da uvede pravdu za žrtve koje su platile danak lažnim dugovima (konstrukti nacionalnih mitova). Uvod za ovu eshatologiju sigurno bi bile Knjige mrtvih REKOM-a (bosanska, albanska, srpska itd.) koje sadrže popise žrtava po imenu (sa svim ličnim podacima) i narative o okolnostima njihovih stradanja, zastupajući žrtve kojima je u svojoj bespomoćnosti sudila slepa Moć (nacija i vera), i uspostavljaju njihovo priznavanje jer žrtve ne mogu da svedoče u svoje ime.

Žrtva zahteva osvetu, ali i pomirenje. Kako prekinuti krug osvete? Kako ostvariti istinsko pomirenje? Šta nas povezuje kroz zajedničku prošlost, koje su devijacije kolektivnog pamćenja? Koji je odnos institucija društva, medija i same društvene zajednice prema pitanju žrtava i politikama pomirenja? Da li ovo društvo ima budućnost?

Tema četvrte tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je Politike pomirenja 

Gosti su: Nataša Kandić, Bojan Tončić i Sanja Petrović Todosijević

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski

CZKD, utorak, 18. decembar, u 19h

Porojekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.

HUMANITARNA AUKCIJA DEČJIH SLIKA NASTALIH TOKOM PROJEKTA HUMANITARNA AUKCIJA DEČJIH SLIKA NASTALIH TOKOM PROJEKTA "POKLONI MI IGRU" GRUPE IDE
četvrtak, 20.decembar 2012.
18:00, CZKD

Pozivamo Vas da u četvrtak 20. decembra 2012. godine od 18h u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21) prisustvujete humanitarnoj aukciji dečijih slika, nastalih tokom projekta "Pokloni mi igru" Grupe IDE u novobeogradskom Dnevnom centru za decu uključenu u život i/ili rad na ulici.

Dnevni centar osnovan je oktobra 2010. godine kao program Centra za integraciju mladih, uz pomoć i podršku GO Novi Beograd i donatora "Herbert Stepic fondacije" i "Church world service" organizacije. Osnovna ideja programa jeste da se pruži podrška deci uzrasta od 5 do 15 godina starosti, kao i njihovoj porodici, u cilju prestanka rada na ulici (prosjačenje, sakupljanje sekundarnih sirovina, pranje stakala na automobilima na raskrsnicama, navođenje na prazno parking mesto), upisa ili nastavka redovnog obrazovanja, prevencije i zaštite dece od zanemarivanja i zlostavljanja. Vreme u Dnevnom centru deca provode u aktivnostima koje su kreirane od strane specijalnih pedagoga, socijalnih radnika, psihologa ali i volontera koji za decu organizuju različite edukativne i kreativne radionice.

 

Projekat Grupe IDE "Pokloni mi igru" je u periodu od februara do oktobra ove godine na više od 30 radionica likovne i primenjene umetnosti omogućio deci korisnicima Dnevnog centra da se upoznaju sa različitim tehnikama i izraze na sebi svojstven način. U tom periodu nastale su i slike čijom će aukcijskom prodajom biti prikupljena sredstva za pomoć daljem radu Dnevnog centra i nastavku edukacije dece.

 

Molimo Vas da potvrdite svoje prisustvo do 17.decembra 2012.

 

Očekujemo Vas, dobrodošli!

delegirani javni prostor
PRAVO NA ŽIVOT: PREDSTAVLJANJE IZDAVAŠTVA ZADRUGE RES PUBLICA
PRAVO NA ŽIVOT: PREDSTAVLJANJE IZDAVAŠTVA ZADRUGE RES PUBLICA
petak, 21.decembar 2012.
18:00, CZKD

 

Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na

PRAVO NA ŽIVOT: Predstavljanje izdavaštva zadruge RES PUBLICA

 

Ovaj događaj realizuje se u okviru programa Arhiv izdavača i Javni prostor vs. društveni prostor.

Zadrugu RES PUBLICA osnovali su 2001. godine urednici i saradnici lista Republika. Tokom 11 godina postojanja, pored izdavanja Republike, zadruga je objavila i više štampanih, audio i video publikacija, vođena idejom o slobodi kao temeljnoj čovekovoj vrednosti u značenju samoodređenja i samooslobađanja. Njen rad sažet je u platformi Pravo na život.

Pravo na život

Ugroženo stihijom straha, mržnje i nasilja, ovo temeljno ljudsko pravo može biti vaspostavljeno odlučnom i istrajnom borbom protiv nje a za slobodu i razvoj individue i društva - tako shvatamo građansko samooslobađanje.

U daljem izlaženju našeg lista u prvom planu biće demokratske promene ali nećemo zanemariti ni sve ono što ih ograničava, sprečava i ugrožava. Nudimo i očekujemo saradnju sve šireg kruga saradnika i čitalaca na sledećim temama:

- stvaranje zakonskih, institucionalnih i proceduralnih uslova za objektivno informisanje, slobodno izražavanje interesa, uverenja i ideja, za formiranje kvalifikovane i uticajne javnosti, a za obuzdavanje totalitarnih ideologija, propagande i manipulacije javnim mnenjem;

- razjašnjavanje i sankcionisanje ratnog nasilja, zločina i pljačke kroz razvoj kritičke misli, kulture i, prvenstveno, preko uspostavljanja sudske vlasti;

- zakonsko regulisanje političkog delovanja i borbe za vlast, pre svega političkih stranaka, te za obuzdavanje i sankcionisanje onih aktera koji bi da održe stihiju straha, mržnje i nasilja;

- privredne i društvene promene u kojima će cena tranzicije biti ravnopravno raspoređena kroz stalan socijalni i politički dijalog sindikata, poslodavaca i države;

- razvoj kulturnog pluralizma i dijalog između pristalica humanističkih, liberalnih i socijalističkih ideja i vizija, nasuprot razornom mnoštvu ideologija staljinizma, nacionalizma, klerikalizma i militantnog patrijarhalizma;

- razjašnjavanje i sankcionisanje ratnog nasilja, zločina i pljačke kroz razvoj kritičke misli, kulture i, prvenstveno, preko uspostavljanja sudske vlasti;

- zakonsko regulisanje političkog delovanja i borbe za vlast, pre svega političkih stranaka, te za obuzdavanje i sankcionisanje onih aktera koji bi da održe stihiju straha, mržnje i nasilja;

- privredne i društvene promene u kojima će cena tranzicije biti ravnopravno raspoređena kroz stalan socijalni i politički dijalog sindikata, poslodavaca i države;

- razvoj kulturnog pluralizma i dijalog između pristalica humanističkih, liberalnih i socijalističkih ideja i vizija, nasuprot razornom mnoštvu ideologija staljinizma, nacionalizma, klerikalizma i militantnog patrijarhalizma;

- garantovanje ostvarivanja prava svih manjina, te negovanje tolerancije;

- trajan izlazak iz izolacije i konfrontacija sa okruženjem, za otvaranje prema susedima i svetu kroz ravnopravnost u oblikovanju vlastitog i evropskog identiteta u integrativnim procesima u regionu, Evropi i savremenom svetu;

- očuvanje rezultata dosadašnjih borbi za demokratske promene u nastavku procesa demokratskih promena, pre svega stvaranjem nove konstelacije pokreta za demokratske promene i stvaranju uslova za, najzad, fer i slobodne izbore za ustavotvornu skupštinu koja će donošenjem novog ustava uspostaviti demokratske institucije i vladavinu zakona.

Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?

Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?
subota, 22.decembar 2012.
16:00, CZKD


Imenovati TO Ratom
Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama
Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?
Subota 22. decembra 2012. godine u 16h
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21, Beograd


Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva da učestvujete u diskusiji Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas? koja će se održati u subotu 22. decembra 2012. godine u 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ova diskusija je deo serije diskusija „Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama“, koja se realizuje u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

Diskusija “Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?”
U kontekstu projekta Imenovati TO ratom, učešće radničke klase u ratu i njena podrška Miloševićevom režimu ostaju bolna i otvorena pitanja, kako za veterane, koji su se u velikom broju slučajeva vraćali iz rata u fabrike opustošene korupcijom u procesu privatizacije, tako i za antiratne aktiviste, koji svojim pitanjem: „Zašto nas radnici nisu podržali?“ ustvari otvaraju pitanje da li je antiratni pokret bio klasni fenomen?
Zaključujući svoj tekst “Jugoslovenski radnički pokret 1981-1991.” Goran Musić pita: “U kom stanju su se nalazile samoupravljačke strukture unutar preduzeća osamdesetih i kako su ekonomske reforme uticale na njih? Kako se organizovao štrajkački pokret i koji je bio obim i domet akcija solidarnosti u drugim republikama? Kakvu ulogu je u ovim dešavanjima imao zvanični Savez sindikata Jugoslavije? Kakva je dinamika i priroda odnosa između štrajkova i nacionalističkih mobilizacija? Kakvu ulogu je radnička klasa igrala u ratovima devedesetih?” Da bismo na ova pitanja odgovorili, moramo se zapitati šta je bila jugoslovenska radnička klasa u tom periodu, i kako je to postala prolazeći kroz različite faze razvoja i krize SFRJ.
Neposredno nakon Drugog svetskog rata, zastupljenost radnika i seljaka je u članstvu vladajuće partije bila viša, a u hijerarhiji odgovarajuća njihovom procentu u ukupnoj populaciji. Međutim, njihova zastupljenost u narednim decenijama drastično pada, dok se za relativno kratko vreme konsolidovala klasa partijskih funkcionera koja blokira mobilnost među klasama sa jedne strane, i subjektivaciju radnika i klasno osvešćivanje sa druge. Ovo je omogućeno promenom paradigme. U suprotnosti sa marksističkim mišljenjem, koje politiku i ekonomiju vidi kao jedan isti proces, u Jugoslaviji je napravljena podela između partijske hijerarhije i sistema samoupravljanja. Sistem samoupravljanja, koji je trebalo da poveže politiku i ekonomiju, ostao je nedovršen projekat. Zamišljen da postane struktura koja će zameniti vladajuću partiju do samog vrha vlasti, samoupravni sistem je u praksi ostao relevantan jedino unutar pojedinačnih preduzeća, faktički podređen sistemu vladajuće partije. Uprkos namerama, samoupravljanje je skončalo kao iluzorno mesto “radničke subjektivacije”, bez ikakvog stvarnog političkog uticaja, osim činjenice da je razvoj samoupravnog sistema koincidirao sa padom zastupljenosti radnika u partijskoj hijerarhiji.
Ovim je otvoren prostor za stvaranje građanske (intelektualci, tehnička inteligencija, menadžeri, partijski funkcioneri, koji su svi u različitoj meri, a mnogo više nego radnici imali pristup političkoj vlasti, ekonomskoj vlasti i, što je najvažnije – informacijama) i malograđanske (izvorno radnička klasa koja se identifikuje sa višim klasama) klase, odnosno “oni pripadnici radničke klase koji su zauzeli mjesto “u organiziranoj socijalno-političkoj grupaciji, presjekli su – u pogledu vlastitog položaja, interesa, načina života i ideologije – veze [sa svojom] klasom… što ju je oslabilo kao nosioca hegemonije u tom periodu” (Bilandžić 73: 93)
Postepeno odsecana od bilo kakvog uticaja na ekonomski i politički sistem, da li je radnička klasa uopšte tragala za subjektivacijom i kako se to traganje manifestovalo u različitim periodima?

Serija diskusija „Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama“
Malo je u Srbiji za proteklih dvadesetak godina rečeno o vezi između rada i ratova u kojima je „nestala“ Jugoslavija, a i to malo se uglavnom vrti oko poznate doskočice: „Okupili se kao radnici, a razišli kao Srbi“, navodno izgovorene baš 4. oktobra 1989. godine, kada su se rakovički radnici okupili ispred Skupštine, a Milošević im održao zapaljiv kosovski govor i poslao ih „na radne zadatke“. Doskočica ne samo što je zadovoljila intelektualne, etičke i estetske potrebe srpske liberalne inteligencije, reprodukujući njene temeljne mantre (da je nacionalizam uzrok, a ne posledica rata, da su za rat odgovorne narodne mase koje su se odazvale Vođinim bojnim pokličima...), već je zaštitila i interese ratno-pljačkaških „privrednika“, koji nakon 5. oktobra nisu mogli da legalizuju svoje monopole a da prethodno ne isključe vlasnike društvene svojine, radnike, iz političkih procesa, pre svega iz privatizacije. Radnici su, budući „krivi za rat i Miloševića“, proglašeni nekompetentnim za politiku, nesposobnim da se staraju o sebi i svojim preduzećima.
Broj štrajkova širom Jugoslavije skočio je sa 247 zabeleženih 1980. godine na 851 1986. godine, dok je broj štrajkača u istom periodu porastao od 13 507 do 88 860 učesnika. Samo godinu dana kasnije broj štrajkova i učesnika udvostručio se na 1 685 slučajeva prekida rada i 288 686 radnika uključenih u štrajk. (Marko Marinković, (1995): Štrajkovi i društvena kriza, Beograd Institut za političke studije, str. 83. citirano u Goran Musić, JUGOSLOVENSKI RADNIČKI POKRET 1981-1991, u Urednici: Đorđe Tomić, Petar Atanacković DRUŠTVO U POKRETU, 2009). Ovi štrajkovi su bili reakcija na ekonomsku politiku Saveznog izvršnog veća, bili su multietnički i bavili su se pitanjima koja se danas smatraju „radničkim“, kao što su plate i uslovi života. „Političkim“ se danas nazivaju oni šrajkovi i protesti koji su se opredeljivali po etničkim pitanjima, i bili organizovani odozgo, ili su počinjali sa „radničkim“ zahtevima, a zatim bivali izmanipulisani da prihvate različite „nacionalne“ ciljeve, počev od kraja osamdesetih godina prošlog veka pa do današnjeg dana. Na osnovu ove klasifikacije se tadašnji radnici označavaju kao depolitizovani i bez subjektivacije, i okrivljuju da su brinuli samo za svoje plate, u vremenu kada su „njihove plate“, tzv. kapital rada, društveno vlasništvo i samoupravljanje bili srž politike u Jugoslaviji.
Ova serija diskusija ima za cilj da objasni vezu između rata i rada, i mesto radničke klase u Jugoslaviji i njenom raspadu. Cilj nam je da bolje razumemo dve figure koje su izbrisane sa današnje intelektualne, društvene i političke scene u Srbiji – Borce i Radnike, i da kroz njihovo nestajanje razumemo ulugu koju su u raspadu Jugoslavije imale intelektualna i politička elita – kako ona koja je podržavala Miloševića, tako i ona koja je bila protiv njega. Kroz ove diskusije bismo mogli da razumemo koja je društvena cena nestajanja figura Boraca i Radnika, i da konstruišemo koju bi ulogu te figure/identiteti mogli da igraju u društvu danas. Budući da je polazna tačka ovih diskusija današnja perspektiva, krenuli bismo unazad:
- Šta je bila radnička klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?
- Uloga radnika u rušenju Miloševićeve naciokratske socijalističko-kapitalističke tvorevine.
- Radnici i nacionalizam – uloga radnika u širenju i praktikovanju nacionalizma s kraja osamdesetih i na početku devedesetih godina;
- Radnici i kapitalizam, uloga radnika u nastajanju kapitalizma: radnici i kapitalistička država;
- Radnici i socijalizam, uloga radnika u urušavanju socijalizma; radnici i socijalistička država.


Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:
Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;
Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

Projektat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Sadržaj ovog materijala je iskljuičiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije.

PETAR MILAT: FILOZOFIKACIJA FILOZOFIJE

PETAR MILAT: FILOZOFIKACIJA FILOZOFIJE
utorak, 25.decembar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na predavanje Petra Milata.

Petar Milat: Filozofikacija filozofije

Predavanje će se baviti načinom mišljenja i postavljanjem pitanja o prirodii mogućnosti same filozofije u delu Vanje Sutlića.

PETAR MILAT: FILOZOFIKACIJA FILOZOFIJE

PETAR MILAT: FILOZOFIKACIJA FILOZOFIJE
utorak, 25.decembar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na predavanje Petra Milata.

Petar Milat: Filozofikacija filozofije

Predavanje će se baviti načinom mišljenja i postavljanjem pitanja o prirodii mogućnosti same filozofije u delu Vanje Sutlića.

Ž E N E  I  U S P E H (#3)
Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević

Ž E N E I U S P E H (#3) Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević
sreda, 26.decembar 2012.
18:00, CZKD

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21

Sreda, 26. decembar 2012, 18h

 

Ž E N E  I  U S P E H (#3)

Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju najavljuje završno veče trećeg ciklusa dugogodišnjeg projekta Žene i uspeh Posle izložbi o Biljani Jovanović („Život je demonski posao, šta mi anđeli u njemu tražimo?“) i Miri Trailović („Sve što smo zaboravili, i ovaj telefon...“), serija javnih diskusija, uličnih akcija i umetničkih intervencija inspirisana je nasleđem filozofkinje i feministkinje Ksenije Atanasijević. Nastavljamo da ispitujemo mesto i značenje ženske moći i uticaja, analiziramo položaj žena i njihovu zastupljenost u medijima, u javnosti, u institucijama države i društva. Istovremeno, baveći se delom i ličnošću Ksenije Atanasijević, vraćamo se na fenomen „uspešnih“ žena iz naše intelektualne i kulturne istorije koje su u upravo u vremenu svojih najvećih dostignuća bivale osporavane i marginalizovane.

U saradnji sa magazinom ELLE, uz učešće umetnica, feministkinja i aktivistkinja najmlađe generacije i uz podršku dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ pozivamo vas da nam se pridružite na predavanju, diskusiji i koktelu u sredu, 26. decembra 2012 u 18h.

 

18.00

„Žene dobitnice Nobelove nagrade za mir (1901–2012)

Mirjana Cvekić i Jelena Gajić, predavanje sa ilustracijama

 

 

19.30

„Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević“

Koktel-diskusija sa Branislavom Anđelković, Natašom Atanacković, Oljom Bećković, Dušicom Dražić, Dašom Drndić, Dašom Duhaček, Ružicom Đinđić, Jelicom Greganović, Mirjanom Karanović, Snežanom Klisinski-Tabački, Katarinom Lončarević, Svetlanom Lukić, Gorankom Matić, Cvijetom Mesić, Tamarom Nikčević, Brankom Petrić, Brankom Prpom, Lilom Radonjić, Dubravkom Stojanović, Tkv, Milom Turajlić, Srbijankom Turajlić, Adrijanom Zaharijević, Stašom Zajović, Dubravkom Velet, Anom Vilenicom, Stanislavom Vujnović, Svetlanom Vuković, Ljiljanom Vuletić i drugima...

Gosti-saradnici: Veselin Simonović i Saša Tkačenko

Koktel-diskusiju vode: Katarina Pejović i Borka Pavićević

 

[...] Očevidno je da je danas već neizvodljivo vratiti ženu u stanje sladunjave patrijarhalne uspava-nosti u kome je osećala ugodnost nedovoljno svesnih stvorova. Neukusno je i naivno jadikovati za takvim stanjem, kao za izgubljenim rajem. Složenost modernoga života i njegov ubrzani ritam ne dopuštaju da čitava jedna polovina čovečanstva ostane zatvorena između četiri kućna zida. Žena mora da zakorači u životnu borbu, — htela to sama, ili ne. Sam tok našega vre-mena u kome se vrši unapređivanje i usavršavanje oblika postojanja, doneo je sobom neodržlji-vost starinskog, od tolikih ljudi oplakivanog tipa žene, u surovom i nimalo sentimentalnom živo-tnom kovitlanju današnjice. Uzaludan je posao diskutovati neminovnosti; njih valja primati, i prema njima se opredeljivati.

Ksenija Atanasijević, Razmatranja o feminizmu, 1932

 

[...] ako sam ja stvarno osvajala slobodu u zemlji u kojoj mi danas živimo onda je to daleko najneuspešniji posao koji sam ikada obavljala.

Ovde kod nas postoji privid slobode, kao uostalom i privid svih drugih stvari.

[…] Privid, nažalost nije ni bezobalna gramzivost vlasti koja nas zapljuskuje sa svih strana. Ne znam za vas, ali meni se u svemu tome sloboda više ni ne priviđa.

Nisam baš navikla da me neko nagrađuje ni za uspehe, ali je ovo izvesno prva nagrada koju mi neko dodeljuje za neuspeh. Hvala vam i na tome.

 

Srbijanka Turajlić, govor prilikom uručivanja nagrade „Osvajanje Slobode“

Beograd, septembar 2009

PREDSTAVLJANJE IZDAVAČKE PRODUKCIJE KOLEKTIVA MAMA (ZAGREB) PREDSTAVLJANJE IZDAVAČKE PRODUKCIJE KOLEKTIVA MAMA (ZAGREB)
sreda, 26.decembar 2012.
16:00, CZKD

Multimedijalni institut (MI2) je nevladina organizacija čiji rad povezuje raznovrsnu zajednicu entuzijasta i stručnjaka na različitim kulturnim i društvenim poljima: politička teorija, filozofija, haktivizam, kritički pristup digitalnoj kulturi, informacijske slobode i digitalna zajednička dobra, kulturno umrežavanje i kulutrno-političko zagovaranje odozdo, očuvanje javnih dobara i borba za prostornu pravdu.

MI2 vodi net.kulturni klub MAMA u kojem se odvijaju kulturni, obrazovni i tehnološki programi, u kojem djeluje hakerska zajednica okupljena oko Razmjene vještina i koji služi kao otvoreni prezentacijski resurs za druge kulturne i društvene inicijative. MI2 je suorganizator Festivala filma o ljudskim pravima – HRFF, programa elektroničke muzike, izdavačkih aktivnosti and hrvatski lokalizator Creative Commons licenci. Od osnivanja 1999. godine organizacija je pomagala u inkubaciji mnogobrojnih kulturnih i društvenih inicijativa, uključujući platformu za razmjenu kulturnih programa Klubtura, neformalnu kulturno-zagovaralačku inicijativu [policy_forum] i kampanju za prostornu pravdu Pravo na grad.

PETAR MILAT: PRAKSA RADA KAO ZNANSTVENA POVJEST

PETAR MILAT: PRAKSA RADA KAO ZNANSTVENA POVJEST
sreda, 26.decembar 2012.
19:00, CZKD


Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na predavanje Petar Milata.

Petar Milat: Praksa rada kao znanstvena povjest


Predavanje će se baviti najkontroverznijim delom Vanje Sutlića, delom koje je otvorilo rasprave i polje sukoba sa tada dominantnim filozofskim diskursom praxis filozofije.

BETON:TRIBINA:KOSOVO-OD MITA DO PRIZNANJA

BETON:TRIBINA:KOSOVO-OD MITA DO PRIZNANJA
četvrtak, 27.decembar 2012.
19:00, CZKD

Kada je reč o odnosu Srbije prema Kosovu i rešavanju onoga što se naziva „kosovskim problemom“, otvara se pitanje uvažavanja Drugog, odnosno onoga što Emanuel Levinas naziva pravda. Priznati Drugog znači davati, odnosno Drugi se mora prezentovati kao sagovornik.

Po prvi put posle povlačenja institucija srpske države sa Kosova 1999. godine i kosovskog proglašenja nezavisnosti 2008. godine, najviši predstavnici vlasti Srbije i Kosova posle tehničkih ušli su u političke pregovore. Time su srpski političari nakon višegodišnjeg negiranja autonomnih institucija na Kosovu, priznali izabrane predstavnike građana Kosova kao legitimne sagovornike, doduše uz prisustvo i posredničke usluge Evropske Unije. Uprkos protivljenju Srba sa severa Kosova, Sinoda Srpske pravoslavne crkve i desničarskog dela opozicije, u praksi je počeo da se primenjuje dogovor o integrisanom upravljanju prelazima, koje zvanični Beograd i dalje zove administrativnim prelazima a zvanična Priština granicom prema Srbiji.

Šta se može očekivati od započetih pregovora koje vode predsednici vlada Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači? Koliko dugo oni mogu da traju i šta su politički ciljevi kojima teže kosovska i srpska strana? Mogu li ovi pregovori utrti put normalnoj političkoj komunikaciji Srbije i Kosova i komunikaciji četiri opštine na severu Kosova i Prištine? Kako poboljšati odnos uopšte Srba i Albanaca čiji su odnosi duboko zatrovani negativnim etničkim stereotipima, mitološkim tumačenjem istorije i počinjenim masovnim zločinima srpske vojske i policije, koja je izazvala intervenciju NATO pakta i formacija OVK? Koliko je u takvim uslovima ostvarenje Levinasovog pojma pravde i uvažavanja Drugog utopija a koliko primaran cilj?

Tema pete tribine Betona u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je Kosovo – od mita do priznanja 

Gosti su: Iljir Deda, Aleksandar Popov i Marko Matić

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski

CZKD, četvrtak, 27. decembar, u 19h

Projekat je finansiran od strane Norveške ambasade u Beogradu.

BRANIMIR STOJANOVIĆ: PSIHOANALIZA, PRAVO I ORUŽJE
petak, 28.decembar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na predavanje


Branimir Stojanović: Psihoanaliza, pravo i oružje

Predavanje će se baviti  tekstovima Nikole Mikloša Šugara koji se bave analizom prava i industrije oružja pred Drugi svetski rat. Za razliku od danas, u svom ranijem razvoju,  psihoanaliza se izjašnjavala o svim aktuelnim političkim pitanjima svoga vremena i bila javno angažovana. Zašto danas psihoanaliza ne učestvuje u javnom životu?


Na sajtu Učitelja Neznalice i njegovih komiteta možete naći zbirku tekstova Nikole Mikloša Šugara.

O HOBITIMA U TV VESTIMA, O JAVNOM GOVORU, I ŠTA SE MOŽE URADITI SA "FACEBOOK REVOLUCIJAMA"?
subota, 29.decembar 2012.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje Vladimira Jerića – Vlidija

O hobitima u TV vestima, o javnom govoru, i šta se može uraditi sa "Facebook revolucijama"?

Odakle dolaze nove "revolucije" nazvane po privatnim IT kompanijama? Kako je internet, ako ne izazvao, onda makar ubrzao proces nestajanja određenih binarnih opozicija koje su obeležile prethodna društva? Gde je mesto političkog u sve kompleksnijim slojevima reprezentacija? Ko koga ovde predstavlja, i kako se u novonastalim odnosima postižu i realizuju dogovori i ugovori? Da li globalno, umreženo, digitalizovano i "uvek novo" medijsko okruženje pruža i nove emancipatorske potencijale?
 
Ono što će nas ovoga puta najviše zanimati jeste odnos privatnog i javnog u novonastalom medijskom okruženju - ali, ne u smislu privatnosti vašeg Facebook profila… Šta o tome kažu neki od teoretičara alter-globalizma, oni koji su skeptični prema sistemu reprezentacije, kao i oni koji su skeptični prema onima koji su skeptični? Dođite da zajedno pokušamo da analiziramo naše nove digitalne živote u jedinstvenom maniru Učitelja Neznalice!

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019