Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA SEPTEMBAR 2012
PROMOCIJA KNJIGE

PROMOCIJA KNJIGE "NEISTKANO PREDIVO" RATOMIRA BOGOJEVIĆA
sreda, 5.septembar 2012.
17:00, CZKD

Porodica arhitekte Ratomira Bogojevića poziva vas na promociju kinjige "Neistkano predivo" povodom 40 godina od njegove smrti.

Učestvuju: profesor Branislav Milenković i profesor Milan Rakočević

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA I UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU U PANČEVU

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA I UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU U PANČEVU
petak, 7.septembar 2012. − 7.oktobar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Program:

14. septembar u 18h, Sala u izabinskom prostoru
"Pretvaranje društvene svojine u javnu/državnu i privatnu", okrugli sto

21. septembar u 18h, Sala u izabinskom prostoru
"Samoupravljanje", predavanje Mislav Žitko

22. septembar u 18h, CZKD, Beograd
"Ekonomska demokratija", predavanje Mislav Žitko

28. septembar u 18h, Sala u izabinskom prostoru
"Socijalna i ekonomska ljudska prava", okrugli sto

05. oktobar u 18h, Sala u izabinskom prostoru,
"Državna svojina kao oblik privatne svojine – slučaj pančevačke Azotare", okrugli sto

12. oktobar u 18h, Sala u izabinskom prostoru
"Crna, siva ekonomija i prekarijat", okrugli sto
Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Učitelj neznalica i njegovi komiteti je arhiv i biblioteka humanistike u Jugoslaviji i platforma samoobrazovanja. Kroz aktivnosti niskog intenziteta, Učitelj neznalica prati mogućnosti nastajanja društvenog tela kroz dosledne i kontinuirane aktivnosti. Aktivnosti obuhvataju fizičku i digitalnu arhivu, čitajuće grupe, radionice pisanja, seminare itd., putem kojih se promovišu diskursi istorije, zajednice, klase, roda, sekularizma, i stvara se javnost koja može da ih koristi, da ih razvija koncepcijski i kroz praksu, kao i da ih širi po različitim nivoima društva. Kroz projektne aktivnosti se, u kontekstu ovih konceptualnih diskursa, analiziraju svekodnevni socio-politički događaji, tako da projekat ima i snažnu aktivističku dimenziju.

 

JAVNI PROSTOR VS. DRUŠTVENI PROSTOR – EKONOMSKA DEMOKRATIJA KAO MESTO GOVORA

Mnogo toga je u poslednje vreme rečeno i urađeno na temu okupacije javnih prostora, sem ključnog – da li je to glavna ideja ili cilj, s obzirom na to da je javni prostor teritorija dodeljena javnosti od strane moći (privatnog vlasništva). U tom smislu, svaki javni prostor je zapravo privatan, i njime se upravlja pod liberalnom parolom „dostupnosti za sve”. To je prostor utopističkog jedinstvenog subjekta, koji kontroliše sebe i svoje okruženje. Štaviše, neoliberalizam ne podrazumeva konkretnog vlasnika-predstavnika (Velikog Drugog) sposobnog-za-odgovor-(nost), već samo ekspertski-menadžerski tim (uključujući i državni menadžment) koji maksimizira sopstvenu moć.

U SFRJ su postojale različite forme društvenog vlasništva u različitim periodima. Ono je u praksi imalo različita značenja, u većini slučajeva je bilo daleko od deklarativnih ideala, ali je horizont društvene svojine omogućio da socio-ekonomske razlike budu male, a odgovornost relativno jasna. Bratstvo i jedinstvo, partija/samoupravljanje, emancipatorne autonomne grupe/moralno-politička podobnost impliciraju da su različiti rascepi predstavljali osnovu društva. Kada se paradigma promenila u paradigmu istomišljeništva, Jugoslavija se raspala. Ovaj projekat bi istraživao značenje i značaj društvene ekonomije danas.

Ovaj projekat bi istraživao značenje i značaj društvene ekonomije danas

Projekat se radi u partnerstvu sa Građanskom akcijom, Pančevo.
http://www.uciteljneznalica.org/

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA NA PANČEVAČKOM BIJENALU


7. septembar - 7. oktobar, Galerija savremene umetnosti
"Fragments untitled #1", eksperimentalni video
Doplgenger / Medijska arheologija

7. septembar - 7. oktobar, budući Legat Milorada Bate Mihajlovića
"Pančevac", reenactment/Ponovno izvođenje "Pančevca", izložba
Medijska arheologija

20. septembar u 19h, budući Legat Milorada Bate Mihajlovića
"Pančevac", reenactment/Ponovno izvođenje "Pančevca"
Medijska arheologija

Medijska arheologija je projekat koji istražuje nove mogućnosti arhivske prakse i interfejsa arhiva, pre svega njegovog performativnog potencijala i arhiva kao kulturne forme. Metod rada tima projekta Medijska arheologija zasniva se na prepoznavanju dominantnih i grupisanju srodnih medijskih formi, stvaranju novog niza medijskih fragmenata koji, za razliku od dekontekstualizovanog niza emitovanja, omogućava bolji uvid u produkcione i komunikacijske mehanizme, kao i kontinuitet pojedinačne medijske forme ili medijskih formacija. U ovome se sadrži i jedina analogija sa uobičajenim značenjem pojma medijska arheologija u studijama medija – mi samu medijsku formu posmatramo kao medijski aparat. Ideja ovog projekta nastala je u Arhivu alternativnog filma i videa u Domu kulture „Studentski grad”, i prve programske cikluse (2006–2008. godine) Medijska arheologija imala je u okviru programa Akademskog filmskog centra DKSG. Od 2009. godine, Medijska arheologija realizuje programe u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Tim projekta čine: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Ivica Đorđević, Nebojša Petrović. U najznačajnije projekte ubrajamo: ciklus Devedesete (2008–2009), Omladinska kultura u SFRJ, ciklus istraživanja i programa u CZKD, u okviru kojeg je realizovana TV emisija Pesma koja traje (u saradnji sa redakcijom za istoriografiju Javnog servisa i Narodnom bibliotekom Srbije, 2010–2011), Mogućnost izbora (u saradnji sa Memorijalom „Nadežda Petrović” u Čačku, 2010), Glasačka mašina (u saradnji sa BKV, 2011), a sarađivali smo sa projektima Političke prakse postjugoslovenske umetnosti (2009), Mediokratija (2011), Zloupotrebljene institucije (2011), Art kino Kriterion Sarajevo (2010. i 2012), Festival nesvrstanog stripa „Novo doba” (2012), Galerija Elektrika (2012) i drugim.

 

www.medarh.org
www.altarchive.org

Na 15. Pančevačkom bijenalu Medijska arheologija se predstavlja na tri načina:

 

I) DOPLGENGER: “FRAGMENTS UNTITLED #1”, eksperimentalni video/ loop

“Fragments untitled” je serija radova kroz koju se Doplgenger bavi “nezaboravnim” skorije srpske istorije i preispituje poimanja istorije, sećanja, odgovornosti. Prvi rad serijala, instalacija “Fragments untitled #0”, kroz analizu jednog kadra dekonstruiše popularnu reprezentaciju Gazimestana 1989 - govor Slobodana Miloševića. Ovaj događaj, koji je nagovestio raspad Jugoslavije i krvoproliće jugoslovenskog građanskog rata, predmet je i “Fragments untitled #1”. Koristeći arhivu Medijske arheologije ali sada u formi eksperimentalnog filma, Doplgenger vivisecira medijsku sliku i tv prenos upućujući na nevidljivo.

Doplgenger je umetnički duo koji čine Isidora Ilić i Boško Prostran, film/video umetnici iz Beograda. Njihovi sinematični radovi preispituju režime pokretnih slika i moduse njihove recepcije. U svom radu Doplgenger neretko upošljava interdisciplinarni pristup kako bi istražio načine putem kojih umetnost politički učestvuje u kreiranju stvarnosti.
www.doplgenger.org


II) "Pančevac", reenactment/Ponovno izvođenje "Pančevca"
Moderiraju proizvodnju poezije: Aleksandra Sekulić (“Medijska arheologija”) i Dragana Mladenović (“Pančevac”), uz učešće saradnika "Pančevca": Dejana Čančarevića, Jasmine Topić, Jovane Svirac, kao i građana Pančeva
Grafičko oblikovanje: Nebojša Petrović


Linije kretanja

Bomba preostala u pančevačkom ataru od NATO bombardovanja 1999. doneta je u Muzej grada. Stručna lica došla su, demontirala je i odnela.

Po preseljenju "Pančevca", u nekadašnjem prostoru redakcije novinari "Pančevca" i tim "Medijske arheologije" ponovo izvode "Pančevac".
PESMA JE ZAUSTAVLJANJE JEZIKA – slobodna igra priručnika neestetike i politike književnosti Aleksandra Sekulić
Aleksandra Sekulić

"Pančevac" je od osnivanja proizvodio književnost. Književnost "Pančevca" je medijska forma, ali Medijska arheologija neće primeniti uobičajeni metod postavljanja prepoznatih pojava i verzija medijske forme u hronološki ili tematski niz, već će ovu proizvodnju književnosti ponovo izvesti, zajedno sa "Pančevcem". Dragana Mladenović raspolagaće "Pančevcem" kao resursom za pisanje, njegovim skamenjenim, zaustavljenim jezikom. Iskopanim kockama sa arhivskog/arheološkog nalazišta ređa se tekst istoriografske poezije, lapidarijum "kamenja koje govori" koji pokazuje mehanizam proizvodnje pesme, vezu "Pančevca" kao mesta protoka jezika, sličnom lažnom pokretu filma, sa rekonfiguracijom, "pročišćavanjem" jezika koju književnost zahteva i čini sa ciljem da napravi put za nepredviđene nove "nečistoće". Ova je logografska poezija, smeša istoriografije i poezije, performans aproprijacije istoriografije kao mesta moći iz polja književnosti koja želi da prepoznaje i razdeljuje šum i govor, prostor i vreme, uvodi na scenu zajedničkog nove objekte i subjekte.

Ova je poezija i poziv "Pančevcu" da raspolaže svojim pamćenjem, znakovima na svom telu i proizvodi poeziju iz "kamenja", ali i iz nevidljivosti, da izabere nesporazum i donese ga u istorijski prostor "Pančevca", trenutno amortizovan misijom u kulturnoj manifestaciji. I to je već ponovljeno ponašanje Pančevca, osvajanje otuđenog prostora političkog govora.

Autorka je za tekst koristila “kamenje” Žaka Ransijera i Alana Badjua, u njihovom zamišljenom nesporazumu

Poziv građanima Pančeva da proizvode poeziju i izlože je u prostorijama Pančevca otvoren je tokom trajanja izložbe.

“Medijska arheologija” građane Pančeva, tragom slike ulaska novinara "Pančevca" u Skupštinu opštine Pančevo sa plasticnim čašama u kojima je bio talog supstance iz industrijske zone, kao i slike grafita “živelo srpsko-albansko prijateljstvo”, poziva da koriste mogućnost javnih interfejsa Bijenala savremene umetnosti i uključe se u istraživanje istorije javnih akcija i društvenih intervencija "Pančevca".

III) SARADNJA MEDIJSKE ARHEOLOGIJE I UČITELJA NEZNALICE

Medijska arheologija obezbeđuje medijsko-arhivsku podršu programu “Javni prostor vs. društveni prostor” Učitelja neznalice intervenišući kroz video priloge.
Realizacija: Ivica Đorđević, Boško Prostran
http://www.medarh.org/
http://www.altarchive.org/
http://www.doplgenger.org/

 

images
SEĆANJE NA ŽARANU PAPIĆ SEĆANJE NA ŽARANU PAPIĆ
ponedeljak, 10.septembar 2012.
20:00, CZKD

Centar za ženske studije i Rekonstrukcija Ženski fond,

pozivaju na


SEĆANJE NA ŽARANU PAPIĆ

(2002-2012)


Žarana Papić (1949-2002) bila je naša istaknuta feministička antropološkinja, teoretičarka, politička aktivistkinja, koja je svojim delom kreirala feminizam u Jugoslaviji i koja se istrajno borila protiv svakog oblika nacionalizma.


Knjiga Žarana Papić. Tekstovi 1979-2002 predstavlja presek kroz njeno delo. U njoj je sabrano  18 tekstova, dva intervjua i puna bibliografija njenih objavljenih radova. Knjigu koju zajedno izdaju Centar za studije roda i politike, Rekonstrukcija Ženski fond i Žene u crnom, priredile su Adriana Zaharijević, Daša Duhaček i Zorica Ivanović.


Eksperimentalni film To je moj izveštaj vama sadrži citate i autentične audio materijale iz Žaraninih tesktova, razgovora i predavanja. Žarana Papić je bila politička aktivistkinja koja nas je sopstvenim radom obavezala da nastavimo da se suprotstavljamo fašizmu i nacionalizmu. Film je preveden i na znakovni jezik sa idejom kontinuiranog preispitivanja misli i jezika.To je moj izveštaj vama režirao je Vladimir Šojata, znakovna interpretatorka Vera Jovanović. Produkcija i ideja za film Rekonstrukcija Ženski fond.


Centar za ženske studije, Beograd (www.zenskestudie.edu.rs) već dvadeset godina omogućava alternativnu nastavu, razvija feminističku teoriju i podstiče feminističku praksu u Srbiji.


Stipendije Žarana Papić (www.rwfund.org)

Stipendije Žarana Papić  je program finansijske podrške aktivistkinjama/ akademkinjama za sticanje znanja,regionalnu i globalnu razmenu iz oblasti rodnih/ženskih pitanja. Najveći broj stipendija, Rekonstrukcija Ženski Fond dodeljuje za specijalističke, magistarske i doktorske Ženske studije u zemlji, kao i za pojedine značajne  obrazovne rodne i mirovne programe u inostranstvu (Democracy and Diversity, Letnji institut u Vroclavu i Međunarodni institut za mirovno obrazovanje koji organizuje Teachers College, Univerziteta u Kolumbiji).

images
delegirani javni prostor
CENTAR ZA SAVREMENU UMJETNOST SARAJEVO: IZLOŽBA CENTAR ZA SAVREMENU UMJETNOST SARAJEVO: IZLOŽBA "MIRAZ"
utorak, 11.septembar 2012.
19:00, CZKD

MIRAZ

 

Centar za savremenu umjetnost Sarajevo (SCCA), u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminacijuotvara izložbu MIRAZ u Beogradu, u utorak, 11. septembra 2012. Izložba traje do ... 2012.

 

Izložba MIRAZ je dio projekta „Žensko naslijeđe – doprinos  jednakosti u kulturi“ čiji je noslilac Centar za ženske studije iz Zagreba (2011.- 2012.). Partnerske organizacije u ovom projektu su: Centar za ženske studije i Žene u crnom iz Beograda,  Srpski kulturni centar Danilo Kiš iz Ljubljane, Casa Internazionale delle donne iz Trsta i Centar za savremenu umjetnost, Sarajevo (SCCA).

 

MIRAZ organizuje SCCA. On tokom 2012. godine putuje u gradove u kojima djeluju organizacije koje učestvuju uprojektu. Nakon Ljubljane i Trsta, MIRAZ stiže u Beograd.

 

Izložbom MIRAZ uspostavljen je kreativni dijalog između autorki / autora iz  pomenutih centara bivše Jugoslavije koje / koji dijele zajedničko historijsko naslijeđe i rade na sličnoj umjetničkoj, rodnoj i društvenoj platformi.

 

Jezgro izložbe čine umjetnice iz Sarajeva. Njima se svojim radovima pridružuju umjetnice i umjetnici iz Ljubljane, Beograda i Zagreba.

 

Format izložbe se oblikuje i prilagođava mjestu i kontekstu, te njenom putujućem, mobilnom karakteru, (projekcije video radova i / ili radovi u printanoj formi – razglednice, plakati). 

Izloženi printovi / plakati ponuđeni su posjetiocima– oni ih mogu uzeti, ponijeti sa sobom i tako “prisvojiti” dio MIRAZa.Ovakav, novouspostavljeni odnos umjetnica/ka sa publikom čini MIRAZ drugačijim odstandardnih „umjetničkih“ izložbi.

 

Ovaj MIRAZ posvećujemo Žarani Papić.

 

Na izložbi učestvuju:

Alma Suljević(Sarajevo), Danica Dakić (Sarajevo), Darinka Pop-Mitić (Beograd), Dejan Habicht(Ljubljana), Gordana Anđelić Galić (Sarajevo), Kristina Leko (Zagreb), Maja Bajević (Sarajevo), Marjetica Potrč(Ljubljana), Milica Tomić (Beograd), Renata Poljak (Zagreb), Sanja Iveković (Zagreb), Šejla Kamerić (Sarajevo), škart (Beograd), Tanja Lažetić(Ljubljana).

Kustoskinja i selektorka: Dunja Blažević

images
delegirani javni prostor
UČITELJ NEZNALICA: KADA ĆE DRŽAVA ISPLATITI RADNIKE
sreda, 12.septembar 2012.
13:00, CZKD

Savez samostalnih sindikata iz Bora je pre dve nedelje pokrenuo proteste zbog kršenja radničkih prava kroz primenu Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa. Radi podrške borbi radnika Bora za ostvarivanje prava koja se odnose na sve radnike u Srbiji, Centar za kulturnu dekontaminaciju 12. septembra 2012. godine sa početkom u 13.00 časovaorganizuje okrugli sto o posledicama ove Uredbe.

Evropski sud za ljudska prava je doneo četiri odluke u korist građana Srbije koji su podneli predstavke zbog neizvršavanja sudskih presuda o isplati njihovih potraživanja prema društvenim preduzećima. Sud je zauzeo stav da propust države da izvrši pravnosnažne presude predstavlja mešanje u pravo građana na mirno uživanje imovine, predviđeno Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava, pa je, pored isplate potraživanja i zatezne kamate, podnosiocima predstavki dodelio i naknadu nematerijalne štete i troškove postupka.

Umesto da isplati radnicima ono što im duguje, Vlada je 22. marta ove godine donela Uredbu o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa, koja je stupila na snagu 5. aprila. Uredbom je određen rok do 5. avgusta da građani Srbije prijave svoja potraživanja Agenciji za privatizaciju. Uredba je objavljena samo u „Službenom glasniku RS“. Građani koji ne čitaju „Službeni glasnik“, ne posećuju sajt Vlade, ili uopšte nemaju pristup internetu, koji su nakon propasti svojih preduzeća ostali van sindikata, koji su nakon golgote stečaja izgubili kontakt, a i volju za kontaktom sa sudom i stečajnim upravnicima, propustili su rok za evidentiranje potraživanja.

Rokovi iz ove Uredbe nisu prekluzivni. Niko ne može da izgubi pravo na izvršenje presude zato što mu je prošao rok iz Uredbe, jer se ovaj rok odnosi samo na evidentiranje potraživanja. Međutim, veliki broj građana koji su po isteku roka saznali za Uredbu, veruju da su propuštanjem roka za evidentiranje izgubili pravo na naplatu potraživanja.

Umesto da potrebne informacije sama pribavi od Agencije za privatizaciju i suda,Vlada je sav posao oko evidentiranja prebacila na građane i dodatno ih opteretila nepotrebnim troškovima. Drugim rečima, umesto da postupi po presudi Evropskog suda za ljudska prava, ispravi nepravdu nanetu građanima i obezbedi mehanizme da se ovakva kršenja ljudskih prava više ne ponavljaju, Vlada je ponovo odložila i nepotrebno zakomplikovala izvršavanje obaveza države, zbog čega je Evropski sud i doneo navedene presude u korist radnika.

 UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU U PANČEVU:PRETVARANJA DRUŠTVENE SVOJINE U JAVNU/DRŽAVNU I PRIVATNU

UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU U PANČEVU:PRETVARANJA DRUŠTVENE SVOJINE U JAVNU/DRŽAVNU I PRIVATNU
petak, 14.septembar 2012.
18:00, razne lokacije

Ovaj okrugli sto deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora” koji se održava povodom 15. Bijenala umetnosti u Pančevu.

Privredne i političke reforme u Srbiji, poslednjih trideset godina, zasnovane su na načelu da će pretvaranje društvene svojine u privatnu i javnu/državnu rešiti sve probleme i otkloniti sve nedostatke u privredi, i da će se upravljanje svojinom koja se nazivala “svačijom i ničijom” otrgnuti od partijske kontrole i privesti javnom interesu. Danas vidimo da su rezultati ovih reformi sasvim suprotni: privatizacija je dovela do potpune neodgovornosti u upravljanju privredom, jer je subjekt odlučivanja tek sada nejasan i skriven iza manipulativnog odnosa privatnog vlasnika i države (Agencija za privatizaciju, policija i tužilaštvo, Fond za razvoj i drugi vidovi državnog finansiranja privatnih poslova...), tako da je pretvaranje društvene svojine u javnu/državnu samo još vise onemogućilo javnu kontrolu raspolaganja ovom imovinom i učvrstilo moć partijske oligarhije, koja je faktički titular državne/javne imovine. Svojina koje je bila predmet privatizacije i pretvaranja u javnu/državnu, tek sada je, po prvi put, zaista “svačija i ničija”, jer društvo čini bezbroj političkih subjekata, a javnost je apstraktni konstrukt koji se ne odnosi ni na koga.

UČITELJ NEZNALICA: KARPOS U PRVOM LICU
subota, 15.septembar 2012.
19:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na razgovor i predstavljanje rada izdavačke kuće Karpos

zdavačka kuća KARPOS osnovana je 2005. godine i od tada kontinuirano objavljuje dela koja slede misaone pravce poststrukturalizma, studija kulture i rodnih studija. Reč je teorijskim tradicijama koje su u domaćoj kulturi i izdavaštvu zapostavljene ili nedovoljno recipirane. U ediciji „alografije“ objavljene su knjige Žila Deleza, Žaka Deride, Džudit Batler, Mišela Fukoa, Rolana Barta i drugih, a uskoro će se pojaviti i spisi Žaka Lakana, Stjuarta Hola i Klausa Tevelajta.

Karpos takođe objavljuje dela posvećena grčkoj kulturi u svojoj ediciji „Panelinion“, gde su se do sada objavljena brojna dela Lorensa Darela, E. F. Forstera, Henri Milera itd. 

Tokom razgovora sa glavnim urednikom Karposa, Dejanom Aničićem, biće reči o prepoznatljivom izdavačkom konceptu ove male, ali zapažene izdavačke kuće, dometima i smislu društveno angažovanog izdavaštva i izgledima za unapređenje domaće humanistike.



"IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA ZA VREME BITEFA
nedelja, 16.septembar 2012.
22:00, CZKD

Miroslav Krleža: IZLET U RUSIJU
Dramatizacija:Miroslav Belović; Režija: Jovan Ćirilov

 

16.SEPTEMBRA U 22H
_________________________________________________________



Reč je o Krležinom tekstu iz 1926. godine, koji je adaptirao zapozorište Miroslav Belović (1927-2005), a Ćirilov ga je, uz tim saradnika, razvio u savremenu pozorišnu formu. “Izlet u Rusiju” po tome pripada pozorišnom ciklusu “Rizik”, koji CZKD realizuje od 2007. Istovremeno, “Izlet u Rusiju” je i odgovor na post-tranzicione izazove u regionu, čime se bavi projekat “Nove politike solidarnosti kroz kulturu i proizvodnju znanja”.

U predstavi igraju: Milutin Milošević, Vladimir Aleksić, Damjan Kecojević, Marko Janketić, Cvijeta Mesić i Boris Bakal,koji je i u kreativnom timu tog komada, pored Borke Pavićević, Andreja Nosova, Branimira Stojanovića, Vladimira Tupanjca i Tare Tepavac.

Prema navodima Ćirilova, svako novo obraćanje Krleži obogaćuje naše stavove...

“Pokazalo se da se humanije lice socijalizma desilo kod nas upravo zbog prevage nedogmata među našim levičarima, uz Krležinu polemičku potporu i logiku. Značaj njegovih stavova prema buržoaziji i filistarstvu vraća se kao neupitno bitan upravo ovih naših dana ponovne prvobitne akumulacije, kad su liberalno građansko društvo i njegov kapital sudbinski zakucali na vrata našeg morala u svoj svojoj malograđanskoj nesavršenosti i bezočnosti. Kao na karikaturama predratnog Pjera Križanića, nemačkog ekspresioniste Georga Grosa ili u nepoštednim polemikama Miroslava Krleže", naveo je Ćirilov, koji potpisuje i scenografiju predstave “Izlet u Rusiju”.

Prema navodima Aleksandra Flakera (Krležijana), “Izlet u Rusiju” bio je 1926. godine knjiga sa izrazitom referencijalnom i spoznajnom funkcijom: pisanje u polemici s “lažnim i tendencioznim vestima о sta¬nju u Rusiji” i motiviranje odbranom “logike ruske koncepcije od svih mogućih naših piskarala”. Ali njen autor nije spreman da se podredi zadacima političke propagande i “ne oseća potrebe da odstupi od istine”, s tim što njegova “istina” nije ni eksplicitno politička ni političko-ekonomski “statistička”, već ponajpre umetnička: “Više od statistike, me¬ne su na tom putu interesovali ljudi, ljudski odnosi, gibanja, pokreti, rasvete, dinamika, klima. Ja sam gledao ruske crkve i - dopustite mi da budem sen¬timentalan - slušao šum vetra u borovini i mislio o kulturnim problemima više, nego о statistikama”.

Upravo je taj stav, prema navodima Flakera, osigu¬rao Krležinom putopisu trajnu umetničku vrednost i nadmoćno mesto u nizu putopisa evropskih književnika о SSSR-u.

Predstava “Izlet u Rusiju”, posle beogradske premijere i dve reprize 12. i 13. maja, biće izvedena u Prištini, Tuzli, Zagrebu i drugim gradovima u regionu.

Kostimografi su Angelina Atlagić i Dejan Pantelić, dok muziku i dizajn zvuka potpisuje Vladimir Pejković.

Produkcija “Izlet u Rusiju” pripremana je u koordinaciji sa Festivalom 1 pisca “Krleža: san o drugoj obali” Kulturnog centra Beograda

“Izlet u Rusiju” deo je i dvogodišnjeg projekta “Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja” kojim se podstiču i osmišljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu. Saradnja i razmena u oblasti istraživanja u kulturi i umetničkoj produkciji između stvaralaca u Prištini, Tuzli, Zagrebu i Beogradu, deo je sveobuhvatnog istraživačkog poduhvata (2011-2012), na kojem rade CZKD iz Beograda, Multimedia Centar iz Prištine, Centar “Grad” iz Tuzle i Bacači sjenki iz Zagreba.

Postavljajući pitanje solidarnosti i zajedništva na Balkanu, partneri i učesnici u tom projektu traže puteve za prevazilaženje provincijalizma, izolacionizma, jednoumlja i nacionalizma koji dominiraju u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije i u tom procesu - ponovnim čitanjima, raspravama i scenskim izvođenjima, pozivaju se na, danas marginaliziovane, ideje solidarnosti i zajedništva hrvatskog i jugoslovenskog pisca Miroslava Krleže. U kontekstu savremenog života, povezuju naučna sa umetničkim istraživanjima - istorije kulture, književnosti, društva.

Predstava “Izlet u Rusiju” kruna je saradnje CZKD-a i partnera u promišljanju angažovanog teatra u inače oskudnoj nezavisnoj kulturnoj produkciji.

Predstava “Izlet u Rusiju” pripada i pozorišnom ciklusu “Rizik”, višegodišnjem procesu kojim se, kroz seriju produkcija, javnih čitanja i scenskih postavki, preispituju različite pozorišne forme i inicira kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Takođe, ukazuje na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi kulturne politike i istražuje puteve umetnosti koja sopstveni autoritet ne podređuje raspodeli unutar hijerarhije moći.

Počev od 2007. godine, na scenama CZKD-a, Beogradskog dramskog pozorišta i Magacina u Kraljevića Marka, izvedene su drame “Evropa”, “Žena-bomba” i “Rio bar” Ivane Sajko, u režiji Bojana Đorđeva; triptih scenskih čitanja “Srpski Faust i drugi citati” Tanje Simić-Berclaz u postavci zagrebačkog kolektiva Bacači Sjenki, zatim “Soba na Bosforu, centralni zatvor, leti u goru kao ptica” i “Urlike Majnhof” Biljane Jovanović u dramaturškoj i scenskoj rekonstrukciji Zlatka Pakovića, drama “Kopile” Zorice Jevremović, u režiji Anje Suše, te “Gospođa Olga” Milutina Bojića, u postavci Zlatka Pakovića.

Realizaciju tih programa CZKD-a podržavaju i omogućuju Evropska unija - Projekat “Podrška civilnom društvu” (EU-IPA), Švajcarski kulturni program (SCP) i Evropska kulturna fondacija (ECF), kao i Gradski sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kuture Srbije.

Odlomak iz teksta Miroslava Krleže “Izlet u Rusiju” (1926)

Što smo sada? Austrija je propala, dakle Austrijanci više nismo. Srbi nismo jer čemu da lažemo da jesmo kad nismo! Jugoslaveni nismo, jer ako je Jugoslavenstvo ono što hoće vojvoda Stepa Stepanović ili jedan od jugoslavenskih monopolista Jurica Demetrović, kо pametan može da je danas s njima zajedno Jugoslaven? Preostaje nam dakle da pospemo glavu pepelom i da se vratimo pod okrilje tog neverоvatnog i popljuvanog Hrvatstva, kome Stipica Radić drži jednu te istu pijanu zdravicu već trideset godina.

(Hteo sam najpre da kažem Kinezu, da uopće nemam nikakve narodnosti. Da pripadam jednoj jezičnoj oblasti što se još nije iskristalizovala. I to mi je bilo na umu da mu lažem da sam Srbin. On će se onda pokloniti mome Srpstvu, izreći nekoliko komplimenata na čast "naše srpske artilerije" i sve će zauzeti jedan međunarodno skladan oblik u smislu ženevske lige naroda).




……………………………………………………………………………………………………………………………..

 

 

 

 

Miroslav Krleža
IZLET U RUSIJU

Dramatizacija: Miroslav Belović

Režija: Jovan Čirilov

Dizajn: Angelina Atlagić
Muzika i dizajn zvuka: Vladimir Pejković
Scenski pokret: Marija Janković
Asistent reditelja: Andrej Nosov
Asistent dizajnerke: Dejan Pantelić
Svetlo: Milan Kolarević
Montaža arhivskog materijala i video-dokumentacija: Vladimir Tupanjac, Ivica Đorđević
Foto-dokumentacija: Srđan Veljović

Uloge:
Sergej Mihajlovič Vrubelj, bivši admiral ruske carske flote: Damjan Kecojević
Barunica:  Cvijeta Mesić
Karl Difenbah, generalni direktor exportne kuće u Hamburgu: Vladimir Aleksić
Dr. Fridrih Ajnštagler, njegov tajnik i budući zet:  Marko Janketić
Vu-San-Pej: Boris Bakal
Miroslav Krleža, književnik: Milutin Milošević
Pijanist: Vladimir Pejković

Kreativni tim: Borka Pavićević, Boris Bakal, Vladimir Tupanjac, Branimir Stojanović, Tara Tepavac (asistentkinja)

Organizacija: Ana Isaković

Nove politike solidarnosti
TRIBINA O PRAVIMA MLADIH TRIBINA O PRAVIMA MLADIH "ISKORISTI ME"
četvrtak, 20.septembar 2012.
19:00, CZKD

                Pozivamo vas da prisustvujete tribini o pravima mladih koju organizuje Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Na tribini će biti predstavljena brošura "Iskoristi me!" koja na zanimljiv način prikazuje različite situacije u kojima se mladima krše prava i informiše ih na koji način da postupe ukoliko im se neka od tih situacija dogodi. Pored članica i članova Omladinske grupe, na tribini će govoriti i Stevan Filipović, režiser najgledanijeg filma u Srbiji 2010. godine, “Šišanje”.

Nakon predstavljanja brošure, uslediće diskusija sa publikom o pravima i položaju mladih u Srbiji.

Tribina će se održati 20.09.2012, sa početkom u 19 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd.

učesnici: Stevan Filipović, Marko Milosavljević (zamenik koordinatorke OGHOBG-a) i Miloš Kovačević (koordinator projekta)

moderator tribine: Tara Tepavac

images
delegirani javni prostor
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA NA BIJENALU UMETNOSTI U PANČEVU: PONOVNO IZVOĐENJE

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA NA BIJENALU UMETNOSTI U PANČEVU: PONOVNO IZVOĐENJE "PANČEVCA"/"PANČEVAC", REENACTMENT
četvrtak, 20.septembar 2012.
19:00, CZKD

Medijska arheologija na Bijenalu umetnosti u Pančevu

20. septembar u 19h, bivše prostorije lista"Pančevac",  budući Legat Milorada Bate Mihajlovića

Ponovno izvođenje "Pančevca"/"Pančevac", reenactment

Moderiraju proizvodnju poezije: Aleksandra Sekulić (“Medijska arheologija”) i Dragana Mladenović (“Pančevac”), uz učešće urednika strana "Pančevca":  Dejana Cančarevića, , Jovane Svirac, kao i  građana Pančeva i posetilaca Bijenala koji su proizveli ili će proizvesti poeziju od "Pančevca"

Grafičko oblikovanje: Nebojša Petrović


Linije kretanja

Bomba preostala u pančevačkom ataru od NATO bombardovanja 1999. doneta je u Muzej grada. Stručna lica došla su, demontirala je i odnela.Po preseljenju "Pančevca", u nekadašnjem prostoru redakcije novinari "Pančevca" i tim "Medijske arheologije" ponovo izvode "Pančevac".

 

PESMA JE ZAUSTAVLJANJE JEZIKA – slobodna igra priručnika neestetike i politike književnosti

Aleksandra Sekulić

 

"Pančevac"je od osnivanja proizvodio književnost. Književnost "Pančevca"je medijska forma, ali Medijska arheologija neće primeniti uobičajeni metod postavljanja prepoznatih pojava i verzija medijske forme u hronološki ili tematski niz, već će ovu proizvodnju književnosti ponovo izvesti, zajedno sa "Pančevcem". Dragana Mladenović  raspolagaće "Pančevcem"kao resursom za pisanje, njegovim skamenjenim, zaustavljenim jezikom. Iskopanim kockama sa arhivskog/arheološkog nalazišta ređa se tekst istoriografske poezije, lapidarijum "kamenja koje govori"koji pokazuje mehanizam proizvodnje pesme, vezu "Pančevca"kao mesta protoka jezika, sličnom lažnom pokretu filma, sa rekonfiguracijom, "pročišćavanjem"jezika koju književnost zahteva i čini sa ciljem da napravi put za nepredviđene nove "nečistoće". Ova je logografska poezija, smeša istoriografije i poezije, performans aproprijacije istoriografije kao mesta moći iz polja književnosti koja želi da prepoznaje i razdeljuje šum i govor, prostor i vreme, uvodi na scenu zajedničkog nove objekte i subjekte.

Ova je poezija i poziv "Pančevcu"da raspolaže svojim pamćenjem,  znakovima na svom telu i proizvodi poeziju iz "kamenja", ali i iz nevidljivosti, da izabere nesporazum i donese ga u istorijski prostor "Pančevca", trenutno amortizovan misijom u kulturnoj manifestaciji. I to je već ponovljeno ponašanje Pančevca, osvajanje otuđenog prostora političkog govora.

Autorka je za tekst koristila “kamenje” Žaka Ransijera i Alana Badjua, u njihovom zamišljenom nesporazumu

Poziv građanima Pančeva da proizvode poeziju i izlože je u prostorijama Pančevca otvoren je tokom trajanja izložbe.

UČITELJ NEZNALICA NA BIJENALU UMNETNOSTI U PANČEVU: ODUMIRANJE RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA I TRANSFORMACIJE PROSTORNOG RAZVOJA U SFRJ
petak, 21.septembar 2012.
18:30, razne lokacije

ODUMIRANJE RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA I TRANSFORMACIJE PROSTORNOG RAZVOJA U SFRJ

Petak, 21. septembar u 18:30h

Kulturni centar Pančeva

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija Pančevo pozivaju Vas, u okviru programa Mala škola ekonomske demokratije, na izlaganj

Odumiranje radničkog samoupravljanja i transformacije prostornog razvoja u SFRJ

Izlagač: Milan Rakita, sociolog

Moderator: Branimir Stojanović

Izlaganje se bavi strukturalnim pretpostavkama i procesima transformacije politika prostornog razvoja u SFRJ generisanih samosvojnim konceptom i praksom sistema radničkog samoupravljanja. Tematizacija i problematizacija odnosa između teorije i prakse socijalističkog samoupravljanja, sa jedne, i prostornog razvoja jugoslovenskog društva, sa druge strane, izabrana je kao analitički okvir zbog toga što se u tom domenu funkcionalno ukrštaju svi društveni podsistemi i razvojni procesi jugoslovenskog društva (ekonomski, politički, kulturalni), te takođe i zato što upravo specifičnosti politika i pravaca urbano-prostorne transformacije SFRJ u različitim fazama njenog istorijskog razvoja plastično ilustruju izrazito dinamičan karakter sâmog sistema radničkog samoupravljanja kao strateškog razvojnog okvira socijalističkog društva.

Izlaganje će takođe problematizovati transformaciju društveno-političke uloge figure jugoslovenskog radnika-samoupravljača koja je nominalno bila mišljena kroz prizmu lenjinističke doktrine o odumiranju države kao ključnom faktoru u preuzimanju demokratske kontrole nad sredstvima za proizvodnju i neposrednoj participaciji u proizvodnim procesima, uključujući i domen urbanog planiranja i prostornog razvoja društva. Otuda i pitanje da li su centralne instance vlasti u SFRJ zaista figurirale kao garant zadržavanja socijalističkog karaktera društveno-ekonomskih procesa u kojima „asocijacija neposrednih proizvođača upravlja procesom proizvodnje“ kroz organe radničkog i društvenog (samo)upravljanja, ili se čitav koncept odumiranja države zapravo prometnuo u svojevrsno odumiranje radničkog samoupravljanja, naročito u domenu prostornog razvoja u urbanog planiranja.

 Ovaj događaj deo je projekta “Javni prostor vs. društveni prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora” koji se održava povodom 15. Bijenala umetnosti u Pančevu.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

 Centar za kulturnu dekontaminaciju

www.czkd.org

Građanska akcija Pančevo

www.gradjanskaakcija.org

HRABROST!

ART KOMUNA I CZKD PREDSTAVLJAJU: SANDRA STERLE U BEOGRADU, PREMIJERNO!

HRABROST! ART KOMUNA I CZKD PREDSTAVLJAJU: SANDRA STERLE U BEOGRADU, PREMIJERNO!
ponedeljak, 24.septembar 2012. − 26.septembar 2012.
19:00, CZKD

H R A B R O S T !

Art Komuna i CZKD predstavljaju:

Sandra Sterle u Beogradu, premijerno!


Asocijacija za promociju umetnosti svim sredstvima Art Komuna (www.artkomuna.org.rs) svoj jesenji ciklus posvetila je prizivanju hrabrosti. Prva gošća  ciklusa HRABROST! biće jedna od najaktivnijih video i  umetnica  performansa u regionu Sandra Sterle, koja će tokom trodnevne prezentacije beogradskoj publici predstaviti svoj dosadašnji rad i stavove koji iz njega proizilaze o pravima i obavezama angažovanog umetnika u društvu.

Pored premijernog izvođenja svog performansa "Visiting reality",

prikazivanja arhivskih snimaka i video radova te razgovora sa publikom, Sandra Sterle učestvovaće i u panel diskusiji "KOLIKO UMETNOSTI, KOLIKO HRABROSTI?”.

U razgovoru će učestvovati i Igor Štiks, Iva Marčetić, Nune Popović, Saša Stojanović.

Od 24. do 26. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju publiku očekuju pitanja o smislu angažovane umetnosti u savremenom društvu permanentne krize, o ulozi umetnika rešenih da artikulišu sukob unutar društva, njihovim sklonostima i zadnjim namerama - ali i neki sasvim neočekivani odgovori na neka sasvim neočekivana pitanja.

Art Komuna priprema i realizuje HRABROST u saradnji i koprodukciji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju koji, ovom prilikom, objavljuje i zvaničan nastavak (i novu sezonu) ciklusa PERFORMANS, ISTORIJA, AKCIJA.

www.hrabrost.artkomuna.org.rs
www.artkomuna.org.rs

www.czkd.org


___________________________________________________________________________

 


PROGRAM:

PONEDELJAK, 24.SEPTEMBAR

19:00h

- VIDEO RADOVI SANDRE STERLE:
Ukazanje/Apparition(2011) 02:00 min.
Mučnina/Nausea(2008) 14:00 min.
Nova staza do vodopada/A new path to the waterfall(2009) 03:00 min.
Desetoboj / Decathlon(2007) 12:05 min.
La Casa(2004) 05:23 min.
True Stories - story1(1998) 04:53 min.

 

Ukazanje/ Apparition

Performance, Zagreb, 2011

Video dokumentacija

2011, color, stereo, PAL

02.00. min.
 

U performansu Ukazanje umjetnica, odjevena kao lik Djevice Marije, stoji na postamenu, načinjenom od hrpe reklamnih kataloga, koje  tako često nalazimo pred kućnim vratima. Kako umjetnica silazi s postamenta, rasprostire kataloge na pod i hoda po njima...

Mučnina / Nausea

performance, Split, 2008

Video dokumentacija

2008, color, stereo, PAL

14.00. min.

U okviru festivala proširenog performansa DOPUST u Splitu, Sandra Sterle izvela je performans koji se sastojao od pokušaja povraćanja uz glazbenu podlogu pjesme Miše Kovača "Dalmatinac nosi lančić oko vrata". Antologijska pjesma Miše Kovača simbolizira nepokolebljivo nasljeđe patrijarhalne kulture dalmatinske provincije, sadržane u formuli svetosti i neraskidivosti veza "krvi i tla". Činom javnog izražavanja mučnine i nemoći pred opresivnim većinskim društvenim normama, umjetnica se konstituira kao pobunjeni subjekt koji, umjesto verbalnog, svoj otpor većini izražava kroz metaforu mučnine,  prisvajajući jednostavne i primitivne simbole kao jedini jezik koji ta ista većina može razumijeti. Rad je ispolarizirao publiku i izazvao brojne medijske reakcije.

 

Nova staza do vodopada / A new path to the waterfall

performance, Split, 2009

Video dokumentacija

2009, color, stereo, PAL

03.00. min.

Dokumentacija performansa pod nazivom „Nova staza do vodopada“. Kao reakcija na događanja u zemlji, na studentske prosvijede i traženje besplatnog obrazovanja, porijeklo kapitala, te pogotovo u odnosu na stanje između politike i kulture, autorica se  gola spustila niz stepenice AKVARIJA na Bačvicama u Splitu za vrijeme trajanja festivala DOPUST. Akt koji silazi niz stepenice citat je Duchampovog akta koji silazi niz stepenice.

 U ruci nosi dvje, knjigama prekrcane plastične kesice s natpisom KERUM. Knjige u kesicama spuštene su na pod. Knjiga na vrhu kesice je Carverova - „Nova staza do vodopada“.

 

Desetoboj / Decathlon

Video

Baziran na performansu

2007, color, stereo, PAL

12.05 min.

Istražujući u deset slika-scena dodir sporta i performansa, Desetoboj pretvara sport u neku vrstu fizičkog teatra. Sportska pravila uspoređuju se s umjetničkim performativno-ritualnim procesima, kreirajući svojevstan hibrid. Umjesto sportskih pravila i ustaljenih rituala gledateljima „sportskog teatra“ nudi de deset apsurdnih situacija.

 

La Casa

eksperimentalni kratki  
2004. Beta 5,23'

Ovaj rad nastao je pred autoričinom obiteljskom kućom u trenutku u kojem je za potrebe proširenja ceste odobreno rušenje vrtnog zida i dijela prednjeg vrta. Maskirana autorica dočekuje bagere koji sve dublje prodiru u vrt i izvodi preformance. U ovom radu autorica na neki način prelama kroz svoju prizmu problem urbanističkog kaosa koji obilježava hipertrofiju priobalnih gradova.

TRUE STORIES (story 1)

Video,

Based on performance

1998, color, stereo, PAL

4 min. 53 sec.

U story 1 obučena kao Miny Mouse, vodi nas kroz šumu prema svojim skrivenim tajnama. Mi osjećamo da samo provirujemo, prisustvujemo do izvjesnog stupnja, da nismo sasvim pušteni u taj svijet u kojem dominira ton ujedno zaigran i prijeteći.



20:00h
U okviru ciklusa HRABROST (Art Komuna) i PERFORMANS, ISTORIJA, AKCIJA (CZKD) -

- PERFORMANS : "VISITING REALITY" SANDRE STERLE
 

UTORAK, 25.SEPTEMBAR

19:00h

- AUTORSKA PREZENTACIJA - SANDRA STERLE u razgovoru sa publikom uz video radove i arhivske snimke

 

SREDA, 26.SEPTEMBAR

19:00h

- Razgovor "Koliko umetnosti, koliko hrabrosti?" - o iskustvima/primerima socijalno i politički angažovanih umetničkih praksi tokom 1990-im i 2000-im na studijama slučaja Hrvatske i Srbije;
Učestvuju: SANDRA STERLE (HR), IGOR ŠTIKS (HR/SR), IVA MARČETIĊ (HR), NUNE POPOVIĊ (SR), SAŠA STOJANOVIĊ (SR).

Moderator je Vladimir Tupanjac.


www.hrabrost.artkomuna.org.rs
www.artkomuna.org.rs

www.czkd.org

images
AMBASADA AUSTRALIJE I INCEST TRAUMA CENTAR:PREMIJERA VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANOG FILMA

AMBASADA AUSTRALIJE I INCEST TRAUMA CENTAR:PREMIJERA VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANOG FILMA "TAGGED"
utorak, 25.septembar 2012.
13:00, CZKD

PREMIJERU VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANOG FILMA

 

TAGGED“  

 

O SAJBER NASILJU

 

Premijeru će otvoriti dr. Helena Studdert, ambasadorka Australije u Beogradu

 

                              

Film "TAGGED" je deo plana Vlade Australije o zaštiti od SAJBER NASILJA. U 2012. godini, nagrađen je zlatnom medaljom na Svetskom Festivalu medija u Hamburgu, i srebrnom medaljom u Njujorku, na Festivalu čije su prestižne nagrade za televiziju i film. Uči mlade o sajber bulingu, sextingu i kako da se zaštite online, takođe je pomoć roditeljima i nastavnom osoblju.

 

Premijerno prikazivanje se realizuje u formi JAVNOG ČASA Incest Trauma Centra – Beograd ZA ADOLESCENT(KINJ)E i nastavnike/ce. Posle projekcije, mladi će kroz razgovor izraziti SVOJ pogled na temu SAJBER NASILJA. Javni čas se organizuje u okviru Kampanje Incest Trauma Centra – Beograd „1 OD 5“ protiv seksualnog nasilja nad decom.

 

Trajanje filma: 18 minuta

Razgovor vodi dr. Ljiljana Bogavac, zamenica direktorke Incest Trauma Centra - Beograd

 

S poštovanjem,

Dr. Ljiljana Bogavac

zamenica direktorke

063 752 12 54

delegirani javni prostor
CENTAR ZA RAZVOJ CIVILNIH RESURSA (NIŠ): OTVARANJE IZLOŽBE: CENTAR ZA RAZVOJ CIVILNIH RESURSA (NIŠ): OTVARANJE IZLOŽBE: "PREJAKE REČI"
četvrtak, 27.septembar 2012. − 29.septembar 2012.
19:00, CZKD

Centar za razvoj civilnih resursa (CRCR) iz Niša, Centar lokalne demokratije (LDA) iz Niša u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)  iz Beograda Vas pozivaju na organizaciju  treće po redu izložbe fotografija "PREJAKE REČI".

Izložba će se održati od 27. - 29. septembra 2012. u prostorijama CZKD-a, Birčaninova 21 u Beogradu, sa početkom u 19h.

Izložba je do sada održana u Evropskom kutku u Nišu, kao i u logoru „Crveni Krst“ u Nišu u okviru Noći muzeja.

 

Uvrede na verskoj i nacionalnoj osnovi, na osnovi etničke pripadnosti, seksualne orijentacije, fizičkog izgleda, pola, godina su neke od glavnih karakteristika govora mržnje koji predstavlja vrlo čestu pojavu u javnom životu u Srbiji. Militantni govor je govor ljudi na Balkanu, maltene svakodnevno upotrebljen.

Da li želimo da negujemo govor mržnje koji se u Srbiji ustalio kao uobičajena pojava i teži da poprimi oblik nasleđa?

Pridružite nam se u akciji ukazivanja na anticivilizacijski i retrogradni karakter ideja na koje nas upućuju kreatori grafita koji vređaju ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.

Poruke mržnje ne mogu biti vrednosni okvir primeren jednom demokratskom društvu i tolerantnoj sredini.

Suprotstavimo se daljem rasprostranjivanju govora mržnje u Srbiji!

Dajmo doprinos izgradnji tolerantne i multikulturalne sredine, čiji su principi pluralizam, zaštita ljudskih prava i poštovanje bogatstva raznolikosti.

Zašto je potreban ponovni osvrt na ovu temu?

Živimo u vremenu „straha od različitosti”, koji fašizam teži da iskoristi i pojača ga, najčešće u formi rasizma, homofobije i ksenofobije. Na teritoriji Niša može se zapaziti veliki broj grafita kukastih krstova ili raznoraznih poruka koje propagiraju govor mržnje.

Većina ljudi uopšte ne obraća pažnju na simboliku ovih znakova. Ali, poruke mržnje ne mogu biti vrednosni okvir primeren jednom demokratskom društvu i tolerantnoj sredini.

Zato, u ime ljudi koji su zbog svoje različitosti izgubili živote, želimo ponovo da stavimo akcenat na rasprostranjenost ovih duboko ukorenjenih „vrednosti” u našem društvu.

Suprotstavimo se daljem rasprostranjivanju govora mržnje u Srbiji!

Stanimo u odbranu najvažnijeg ljudskog prava – prava na život i srušimo zidove mržnje!

images
delegirani javni prostor
PANČEVAČKO BIJENALE UMETNOSTI I UČITELJ NEZNALICA: SOCIJALNA I EKONOMSKA LJUDSKA PRAVA I PRIVATIZACIJA PANČEVAČKO BIJENALE UMETNOSTI I UČITELJ NEZNALICA: SOCIJALNA I EKONOMSKA LJUDSKA PRAVA I PRIVATIZACIJA
petak, 28.septembar 2012.
18:00, razne lokacije

SOCIJALNA I EKONOMSKA LJUDSKA PRAVA I PRIVATIZACIJA

 

Kulturni centar Pančevo

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Građanska akcija Pančevo pozivaju Vas na razgovor

 

Socijalna i ekonomska ljudska prava i privatizacija

Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava za ovu godinu ističe: “Uživanje i zaštita ekonomskih i socijalnih prava izaziva najveću zabrinutost i građana i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava jer je njihovo obezbeđenje preduslov za ostvarivanje mnogih drugih prava.” Problem je utoliko ozbiljniji jer je stvoren zakonski okvir kojim su institucionalizovani odnosi moći i vlasništva između građana/radnika i državne/partijske vlasti i njihovih tajkuna, odnosno institucionalizovani su bahatost i korupcija, tako da je zaštita ekonomskih i socijalnih ljudskih prava jedini preostali način da se radnici zaštite u postojećem sistemu. Diskurs o socijalnim i ekonomskim ljudskim pravima se za proteklih deset godina razvijao potpuno odvojeno od procesa privatizacije i stvaranja nemogućih i diskriminatorskih uslova za male i srednje ekonomske inicijative i preduzeća, što je dovelo do još većeg kršenja tih istih prava, koja su u velikoj meri bila obezbeđena u socijalističkom sistemu.

 

Dok je uključivanje radnika u borbu za demokratske promene devedesetih godina dovelo do uspeha u smenjivanju režima (pri čemu ne mislimo samo na odlučujući značaj štrajka u kolubarskim rudnicima za petooktobarski prevrat, već na široku podršku radnika borbi protiv političko-ekonomske oligarhije SPS i JUL-a), na drugoj strani njihovo odsustvo u ekonomskom i političkom odlučivanju, omogućilo je najpre prvobitnu akumulaciju kapitala tokom devedesetih godina, a zatim i legalizaciju ovog kapitala nakon 2001. godine. Dok direktnu odgovornost za privatizaciju snose političke i ekonomske strukture, taj proces je podržala, ili bar prećutala većina NVO koje se zalažu za ljudska prava, kao i mediji i sindikati, zbog čega je Srbija tako kasno potpisala relevantne međunarodne sporazume o socijalnim, ekonomskim i kulturnim ljudskim pravima (Srbija je od SFRJ nasledila pristupanje Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Ujedinjenih nacija, ali je revidiranu Evropsku socijalnu povelju ratifikovala tek u 2009. godini) i unela ta prava u svoje zakone. Istovremeno, pozicija sindikata u procesu privatizacije dovela je do toga da danas samo 15% građana Srbije ima poverenja u sindikalne organizacije. Mišljenje javnosti o NVO i medijima je opšte poznato. Međutim, te iste organizacije koje su podržale isključivanje radnika/građana iz ekonomskog i političkog odlučivanja, sada uzimaju na sebe da reprezentuju radnike u diskursu socijalnih i ekonomskih ljudskih prava u zemlji i pred međunarodnim institucijama. Njihova vlast nad znanjem i reprezentacijom onemogućava pristup znanju radničkim grupama koje se još uvek bore za svoja prava protiv privatizacije, čime se zapravo obezbeđuje, umesto da se ograničava partijsko-tajkunska vlast i kršenje socijalnih i ekonomskih ljudskih prava. Zato dok kapitalistički svet ide u pravcu učešća radnika u vlasništvu i upravljanju preduzećem (ESOP, zadrugarstvo...), Srbija ide ka feudalizmu.

 

Zato što je proces privatizacije daleko od kraja, a prema najavama nove vlasti se može zaključiti da će biti još netransparentniji nego do sada. Šta treba uraditi da bismo obezbedili socijalna i ekonomska ljudska prava?

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019