Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA OKTOBAR 2013
Projekcija radionice o direktnoj demokraciji Milana Medića, održane 16. aprila 2012. godine, i razgovor na temu:OBLICI EKONOMSKE DEMOKRATIJE

Projekcija radionice o direktnoj demokraciji Milana Medića, održane 16. aprila 2012. godine, i razgovor na temu:OBLICI EKONOMSKE DEMOKRATIJE
petak, 4.oktobar 2013.
17:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na projekciju radionice Milana Medića i razgovor na temu

OBLICI EKONOMSKE DEMOKRATIJE

“Zadruge su samo jedan od oblika registracije profitnih preduzeća”, kaže Milan Medić, saradnik Instituta za ekonomsku demokraciju iz Zagreba, na početku radionice koju je održao 16. aprila prošle godine u Zagrebu. Nastojeći da “se razbije romantična predstava o zadrugama kao o savršenom, ili poželjnom obliku registracije koji bi mogao sam po sebi riješiti proturiječja kapitalističkog načina organiziranja tržišta i proizvodnje”, Medić dalje ističe da ”same po sebi one ne nose nikakvo veće riješenje, same po sebi one su zanimljiv oblik organiziranja preduzeća (...) sredstvo ostvarivanja socio-ekonomskih i kulturnih potreba zadrugara”. Ako odbacimo romantične predstave, spremni smo za razgovor o tome šta zadruge JESU i kakve nam mogućnosti otvaraju iskustva ekonomske demokratije koja postoje i razvijaju se širom sveta. Da li su zadruge “samo“ oblik organizovanja radi ekonomske delatnosti, ili način života?

O ovim pitanjima razgovaraćemo nakon projekcije delova radionice o direktnoj demokraciji Milana Medića, u kojoj su predstavljena iskustva ekonomske demokratije u različitim zemljama Južne Amerike i Evrope.

TRIBINA: SEĆANJE NA VOJINA DIMITRIJEVIĆA: GOSPODIN U VREMENIMA SASVIM OČAJNIM -VOJIN IZNAD PRAVA

TRIBINA: SEĆANJE NA VOJINA DIMITRIJEVIĆA: GOSPODIN U VREMENIMA SASVIM OČAJNIM -VOJIN IZNAD PRAVA
nedelja, 6.oktobar 2013.
19:00, CZKD

Poštovani,

Ovom prilikom Vas pozivamo da nam se pridružite i u nedelju, 6. oktobra 2013. godine, na tribini posvećenoj sećanju na Vojina Dimitrijevića, pod nazivom “Gospodin u vremenima sasvim očajnim – Vojin iznad prava”. Uvod u razgovor o Vojinovom  angažmanu u domenu tema koje nisu tesno povezane s međunarodnim pravom i ljudskim pravima biće projekcija emisije prikazane na TV Politika 1996 godine.

Na tribini će govoriti: Dubravka Stojanović, Dejan Mijač i Dejan Ilić, a razgovor će voditi Borka Pavićević.

S poštovanjem,

Vesna Petrović, izvršna direktorka

i saradnici Beogradskog centra za ljudska prava

images
CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU (BEOGRAD) I SRPSKO NARODNO VIJEĆE (ZAGREB): RAZGOVOR O CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU (BEOGRAD) I SRPSKO NARODNO VIJEĆE (ZAGREB): RAZGOVOR O "KNJIGOCIDU"
ponedeljak, 7.oktobar 2013.
19:00, CZKD

Ponedeljak, 7.oktobra 2013. u 19:00 časova

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21

Centar za kulturnu dekontaminacijui Srpsko narodno vijeće iz Zagreba, pozivaju vas na beogradski razgovor o knjizi "Knjigocid- uništavanje knjiga u Hrvatskoj devedesetih“.

 

Devedesete su godine u Hrvatskoj bile godine prevrata i uništavanja. Ali kratko pamćenje je ono s čim prevratnici uvijek računaju i zato je knjiga „Knjigocid – Uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih“ iscrpan dosje o vremenu kulturne devastacije i oblik borbe protiv zaborava. Autor Ante Lešaja je ovim rukopisom naročitu pozornost posvetio prikazu šireg konteksta koji je omogućio i tolerirao, čak i podupirao nečasno uništavanje dijela baštine. Opsežni je rukopis organiziran u četiri poglavlja i pedantno je vođen kroz sve aspekte problema – politički, stručni, povijesni i moralni, kao i kroz sve razine teksta, od fenomena do ideologije te tako postaje spomenik gluposti jednog vremena. Odlikuje se vrlo dobrim, nenametljivim i funkcionalnim stilom, iznimno je bogat primjerima i analitičan, seriozan čak i kad autor ne skriva svoja osobna politička i svjetonazorna stajališta.Uz knjigu dolazi i CD s iscrpnom dokumentacijom koja dokazuje sustavno uništavanje knjiga nepoćudnih autora tijekom spomenutog razdoblja.

„Nakon ove knjige eventualni neki budući prevratnici imaju iz čega naučiti što se ne smije činiti, mogu naučiti da se podlijeganje strastima pamti, da je višak entuzijazma u političkim stvarima guja u njedrima, da je manjak intelektualizma bumerang, a skupljanje jeftinih političkih poena najskuplja rabota“, stoji u recenziji Milana Šarca.

Autor, dr. Ante Lešaja, redoviti je profesor Sveučilišta u Zagrebu koji je od 1990. godine u mirovini. Nakon završenog studija ekonomije radio je u brodogradilištu u Korčuli na poslovima organizacije i analize poslovanja poduzeća, da bi se prelaskom u Ekonomski institut Zagreb (1962. godine) posvetio istraživačkom radu na području ekonomske politike i teorije firme, a također i problematici proizvodnosti i privrednim reformama u socijalističkim zemljama. Doktorirao je 1965. godine na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu s tezom o ekonomskoj politici i uvjetima privređivanja u jugoslavenskoj privredi. Krajem 1972. godine izabran je za izvanrednog profesora političke ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, a zatim je kao profesor političke ekonomije radio na Ekonomskom fakultetu u Mostaru i Fakultetu za defektologiju. Tokom istraživačkog rada u Ekonomskom institutu i zatim nastavničkog rada redovito je objavljivao radove u nizu časopisa. Uz istraživački rad prevodio je i radove ekonomista iz Sovjetskog saveza i Čehoslovačke, od kojih su neki objavljeni, a neki su korišteni za internu upotrebu u Ekonomskom institutu Zagreb. Nakon umirovljenja aktivno je i sasvim volonterski radio na razvijanju Narodne knjižnice općine Korčula, a događanja vezana uz uništavanje knjižne građe, koja su se tamo dogodila, ponukala su ga da  fenomen uništavanja knjiga tokom 1990-ih godina potpunije istraži. Rezultat višegodišnjeg istraživanja je studija: “Uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih godina”.

 

„Radilo se sigurno o preko dva milijuna knjiga, najviše iz školskih biblioteka, ali i iz drugih biblioteka. Ne toliko iz narodnih biblioteka, ali recimo uništavane su knjige iz bivših komiteta SK i Socijalističkog saveza, iz nekih poduzeća, iz domova armije naročito mnogo“

 Ante Lešaja

„Ova knjiga je zbirka dokumenata o tome kako se od 1992. godine sustavno uklanjalo i uništavalo knjige koje ideološki, nacionalno, jezično, na razne načine nisu pripadale ’duhu’. Najčešće se govori o duhu, kada se čita citate iz tog vramena – govori se o potrebi obnove duha“

Milorad Pupovac

Govore:Ante Lešaja (autor), Božidar Jakšić (recenzent),Saša Milošević (izdavač)

Moderira: Branka Prpa

images
delegirani javni prostor
PREDSTAVA: “NA TREĆI POGLED… Višnjik” 
-projekat inkluzivnog pozorišta sa korisnicima psihijatrijskih usluga- 
PREDSTAVA: “NA TREĆI POGLED… Višnjik” -projekat inkluzivnog pozorišta sa korisnicima psihijatrijskih usluga-
sreda, 9.oktobar 2013.
18:00, CZKD


 
predstava
 

“NA TREĆI POGLED… Višnjik”
-projekat inkluzivnog pozorišta sa korisnicima psihijatrijskih usluga-

 
 Uoči Svetskog dana mentalnog zdravlja, u sredu, 9. Oktobra u CZKD-u u 18:00h održaće se prva u nizu javnih prezentacija pozorišnih radionica umetničke podrške, u okviru projekta “Na treći pogled” Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica Duša i udruženja Compagnie Arti-Zanat'.
 

U razgovoru nakon radionice, učestvovaće: akteri radionice, Jana Diklić (Arti-Zanat’) Borka Pavićević (CZKD), Nataša Cvetković Jović (IAN) i Miloš Tomić (reditelj).
 
Projekat je realizovan uz podršku Hartefakt fonda i SBB-a i u saradnji sa CZKD-om i Medjunarodnom Mrežom Pomoći (IAN).
 
 
O PROJEKTU “NA TREĆI POGLED”
 
“Na treći pogled” je projekat udruženja korisnika psihijatrijskih usluga  Duša (Beograd, Srbija) i udruženja Compagnie Arti-Zanat' (Pariz, Francuska) u čijem je središtu ciklus inkluzivnih pozorišnih radionica - radionica umetničke podrške -  sa grupom od sedam članova udruženja Duša koji već tri godine kontinuirano rade sa glumcem i rediteljem Rišarom Groloom.  
 
Pored pet nedelja inkluzivnih pozorišnih radionica planirano je da se izmedju oktobra i marta novonastala predstava izvede više puta, kako u psihijatrijskim bolnicama i psihijatrijskim službama u zajednici širom Srbije tako i u institucijama kulture. Prvo u nizu ovakvo gostovanje, održaće se 14. oktobra 2013. u okviru obeležavanja nedelje mentalnog zdravlja u  Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti  Gornja Toponica kod Niša.  
 
 
O RADIONICI
 
Tema Čehovljevog "Višnjika" će nam poslužiti da vam opišemo naš prvi ljubavni susret sa pozorištem. A sada, zamislimo zajedno da smo iznenada saznali iz novina da naše pozorište mora da nestane. Kako će reagovati svako od nas? Kako ćemo da branimo ono što najviše volimo?
 
-    Richard Grolleau, reditelj i voditelj radionica

 
Značaj inkluzivnog pozorišta za psihijatrijske korisnike  
 
“Dosadašnje radionice Rišara Groloa i prezentacije istih, dovele su do toga da je publika prihvatila da se pred njima nalazi pozorišni komad u kome mentalni invaliditet prestaje da bude ključni element percepcije. Mi smo kroz radionice učili da kreativno razmišljamo, sami odlučujemo i slobodno izražavamo svoje stavove i ideje. Bavljenjem umetnošću, psihijatrijskim korisnicima se pruža i psihosocijalna podrška u prihvatanju sopstvenog identiteta i lakšeg suočavanja sa bolešću. Ove aktivnosti inkluzivnog pozorišta skreću pažnju javnosti i povećavaju vidljivost tema i problema sa kojima se susreće ova ranjiva grupa ljudi u svakodnevnom životu. Ovo je veoma važno za sredinu kakva je Srbija, gde je stigma prema psihijatrijskim korisnicima još uvek veoma jaka. “
 

Vesna Avramović, predsednica Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga Duša
 
  Video materijali sa dosadašnjih javnih prezentacija radionica:
 
  http://www.youtube.com/watch?v=Ne3rFAPKdiI
http://www.youtube.com/watch?v=Ne3rFAPKdiI

 kratak snimak radionice «Gde je dusi telo?»  i razgovora
nakon radionice (svedocenja ucesnika)
 

http://www.youtube.com/watch?v=8wHtfh_I71w

http://www.youtube.com/watch?v=8wHtfh_I71w

 

Dr Đorđe Alimpijević, ekspert IAN Centra za rehabilitaciju
Žrtava torture govori o znacaju ove vrste projekta nakon prezentacije « Gde je dusi telo »
 
DOSADAŠNJE RADIONICE udruženja Compagnie Arti-Zanat’ i udruženja Duša:
 
“Uz Hamleta” 24.6.2011. povodom Medjunarodnog dana podrške žrtvama torture u CZKD-u, te 19.9.2011. u okviru programa « BITEF Polifonija » Beogradskog Medjunarodnog pozorišnog festivala BITEF.
 
“Gde je duši telo ?” 27.6.2012. u CZKD-u, povodom Medjunarodnog dana podrške žrtvama torture i 06.11.2012. u Pozorištu zajednice na Novom Beogradu.  
 
“Otelo – Zločin i predrasuda” 27.6.2013. povodom Medjunarodnog dana podrške žrtvama torture u CZKD-u (sa članovima udruženja Duša, AS i Novi svet)
 
 
Udruženje Duša okuplja osobe s mentalnim poremećajima, članove njihovih porodica i sve pojedince zainteresovane za oblast mentalnog zdravlja, organizovane u udruženje sa ciljem da poboljšaju status, uslove lečenja i kvalitet života korisnika psihijatrijskih usluga. Udruženje organizuje redovne sastanke korisnika, učestvuje u obrazovnim programima, i u poslednje vreme - nakon susreta sa Rišarom Groloom proširilo je aktivnosti  na  organizaciju pozorišnih i  drugih umetničkih radionica  za  svoje  članove.  
 
Intervju Pobedio sam autostigmu, Dragana Jugovića, jednog od osnivača Duše   
VREME, 30. maj 2013. - http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1117302
 
 
  Udruženje Compagnie Arti-Zanat’ deluje u Francuskoj i Srbiji, a osnovali su ga glumac Richard Grolleau i menadžer u kulturi Jana Diklić, sa željom da umetničku praksu podele sa marginalizovanim i ranjivim populacijama kojima je umetnost najčešće teško dostupna. Arti-Zanat’ organizuje radionice umetničke podrške u veri da kreativni rad može da proširi lične mogućnosti i otvori nove perspektive. Ograničeni broj učesnika omogućava individualni rad koji se razvija u stalnom dijalogu izmedju umetničkog predloška i intimne sfere učesnika. Cilj ovog procesa je izgradnja odgovarajućeg simboličkog prostora u kome svako može da se “pokrene” kroz stvaralački čin.  
 
www.arti-zanat-compagnie.net
 
 
Rišar Grolo (Richard Grolleau),  francuski glumac, autor i voditelj radionica umetničke podrške i suosnivač udruženja Compagnie Arti-Zanat’. Pohadjao je školu glume Pjer Deboš (Pierre Debauche) u Parizu od 1991. do 1994. godine i od tada saradjuje sa brojnim  rediteljima u okviru nezavisnih pozorišnih trupa. Godine 2008. pohadjao je školu za terapiju umetnošću INECAT u Parizu i vodi radionice umetničke podrške sa ranjivim populacijama u Francuskoj i u Srbiji.  
 

images
delegirani javni prostor
PONOVO PROTIV: 10.OKTOBAR -SVETSKI I EVROPSKI DAN PROTIV SMRTNE KAZNE PONOVO PROTIV: 10.OKTOBAR -SVETSKI I EVROPSKI DAN PROTIV SMRTNE KAZNE
četvrtak, 10.oktobar 2013.
19:00, CZKD

  Povodom 10. oktobra, Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne

              Srbija protiv smrtne kaznei Centar za kulturnu dekontaminaciju

                                10. oktobra 2013. godine u 19 časova

Pozivamo Vas da se pridružite osnivačima prvih abolicionističkih udruženja, koja će se još jednom izjasniti da su za ukidanje smrtne kazne tamo gde ona još uvek postoji i da su zauvek protiv njenog uspostavljanja. Smrtna kazna u Srbiji ukinuta je 26.02.2002. godine, 31 godinu nakon osnivanja udruženja građana Srbija protiv smrtne kazne. Osnivači prvih abolicionističkih udruženja u Srbiji i Jugoslaviji govoriće nam o tom vremenu i preprekama na koje su nailazili.

Učestvuju: Dušan Gamser, Dragan Antić, Veljko Guberina, Miloš Arsenijević, Jovan Babić, Mirjana Bobić Mojsilović, Ivan Janković, Mirjana Kostić, Dragoslav Mihailović, Tanja Petovar, Vesna Pešić, Srđa Popović, Mirjana Todorović

images
ZAŠTO UDRUŽIVANJE? ZAŠTO UDRUŽIVANJE?
petak, 11.oktobar 2013.
17:00, CZKD

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na okrugli sto

ZAŠTO UDRUŽIVANJE?

Seriju okruglih stolova o zadrugarstvu pokrenuli smo tragajući za odgovorom na katastrofalnu ekonomsku situaciju i politički sistem koji ju je stvorio, a koji počiva na atomizaciji društva. Razmatrali smo različite vidove ne samo zadružnog organizovanja, već uopšte udruživanja ljudi na principima ekonomske demokratije, uz ravnopravan tretman finansijskog kapitala, kapitala rada i društvenog kapitala (ova se načela mogu ugraditi i u preduzeća organizovana kao društva sa ograničenom odgovornošću, čak i u akcionarska društva koja posluju van berze, sa određenim ograničenjima raspolaganja akcijama). Dosadašnji razgovori doveli su nas do zaključaka o brojnim prednostima ovakvog udruživanja u odnosu na pojedinačno „snalaženje“, ali i do pitanja da li se interes za udruživanje na principima ekonomske demokratije iscrpljuje u doskočici da je snop teže prelomiti nego jedan prut?

Liberalna demokratija, sa svim svojim „sistemskim“ propisima o sprečavanju sukoba javnog i privatnog interesa, kontroli finansiranja političkih partija, pristupu informacijama od javnog značaja, tenderima i javnim nabavkama, i dalje je sistem koji, štiteći privatnu svojinu praktično po svaku cenu, na sve strane generiše nepotizam, korupciju, trgovinu uticajima, brojne druge još neimenovane forme nametanja partikularnih, privatrnih, porodičnih, klanovskihm klasnih interesa čitavom društvu. Radi zaštite ovih interesa i poretka koji im garantuje dominaciju, guši se i diskvalifikuje čak i javni govor o tome da je društvo nešto više od zbira pojedinačnih interesnih grupa. Ukoliko se u ovakvom sistemu udruživanje u zadruge i druga slična preduzeća redukuje na: „Zajedno smo jači!“, onda će sistem ostati netaknut, čak i ako su načela ekonomske demokratije unutar naših preduzeća u potpunosti i dosledno primenjena.

Iako nije sporno da ekonomska demokratija, kao dogovor među ljudima, može da postoji u bilo kom obliku preduzeća, zadrugarstvo se kao forma preduzetništva izdvaja po tome što funkcioniše po principu nedeljive svojine (što se odnosi i na kapital rada i znanja), tako da su nedeljivi i interesi, uspeh ili neuspeh, i dobit. Zadruge stvaraju višak dobara i višak/više prava nad kojima je vlasništvo i autorstvo takođe zajedničko i nedeljivo. Do sada je više puta dokazano da mogu uspešno funkcionisati i u kapitalizmu i u socijalizmu. Uprkos tome što se većina stanovnika bivše Jugoslavije slaže da im je bilo bolje u vreme samoupravljanja i društvene svojine, ipak, kada se postavi pitanje o formiranju zadruge, najčešće pitanje koje se može čuti je – zašto bih ja odvojio svoju privatnu imovinu i uneo je u nešto gde moje ekskluzivno vlasništvo nad unetim prestaje da postoji?

Zbog čega se udružujemo? Da li samo zato da bi smo opstali u sadašnjem sistemu, ili pored toga hoćemo i da gradimo drugačije društvo?

  PREDSTAVA OLIVERA FRLJIĆA

PREDSTAVA OLIVERA FRLJIĆA"PARAZITI SU MEĐU NAMA -25.671"
subota, 12.oktobar 2013.
20:00, CZKD

Prešernovo gledališče iz Kranja

i

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21

pozivaju Vas

12.oktobra 2013. u 20h

na predstavu

 Olivera Frljića

»Paraziti su među nama -25.671«

 

Reditelj i scenograf: Oliver Frljić
Autor scenskog elementa: Biro Filter arhitektura
Dramaturškinja: Marinka Poštrak
Kostimografkinja: Sandra Dekanić
Muzika: Irena Popović
Lektorka: Irena Androjna Mencinger
Jezičke konsultacije: Barbara Rogelj
Dizajner svetla: Bojan Hudernik
Maska: Matej Pajntar

Igraju:

Vesna Jevnikar
Darja Reichman
Miha Rodman
Vesna Slapar
Aljoša Ternovšek
Borut Veselko
Matjaž Višnar
Maja Frančeškin
Maja Rekar
Bojan Stojanov

 

Nakon predstave razgovor sa dramaturškinjom Marinkom Poštrak i glumcima.

 

Predstava ispituje problem izbrisanih u Sloveniji, kontroverze oko suočavanja, odgovornosti i solidarnosti sa sugrađanima koji su ostali bez države i identiteta. 26. februara 1992.godine u Sloveniji iz registra stanovnika izbrisano je 25.671 ljudi, koji su bili građani tada već bivše Jugoslovenske republike. Decenijama su živeli, dok mnogi i danas žive, bez dokumenata i statusa, osiguranja, prava na rad, prava na školovanje, učestvovanje u političkom životu, prava da biraju i budu birani. Decenijama nepostojeći  ljudi, u strahu od policije i deportacije, sami sebe su nazvali izbrisanima.

 

Oliver Frljić govori o neuralgičnim tačkama društvene i političke stvarnosti i odgovornosti, beskompromisno istražuje granice pozorišnog jezika. On publiku nikada ne ostavlja ravnodušnom. Nagrađivan je u Beču, Njujorku, Zagrebu, Salcburgu, Dubrovniku, Berlinu, Cirihu, Sarajevu, Novom Sadu, Brislu, Montrealu i Beogradu.

 

Intervju Heni Erceg sa Oliverom Frljićem

http://pescanik.net/2013/09/oliver-frljic-intervju/

Frljić o izbrisanima:

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/81138-Frlji-Izbrisanima.html

Oliver Frljić: Ljudi u eks Ju žive lošije nego pre rata

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/408499/Oliver-Frljic-Ljudi-u-eks--Ju-zive--losije-nego----pre-rata

 

 

                                                                    HRONOLOGIJA PROBLEMATIKE IZBRISANIH

 

Godine 1992.  iz registra građana sa stalnim boravkom vlast je  izbrisala 25.671 stanovnika   novostvorene države Slovenije.

Godine 1999.  Ustavni sud Slovenije dva puta donosi odluku da je brisanje iz registra građana bilo neustavno i  nalaže vlastima da se svim izbrisanima vrati prethodni status. Obe odluke godinama niko ne izvršava.

Godine 2004.  održan je referendum o Tehničkom zakonu o vraćanju statusa izbrisanima. Učestvovalo je 31,54 procenata birača; za stupanje na snagu  ovog Zakona kojim bi se izbrisanima vratila oduzeta prava glasalo je 3,89 procenata punoletnih građana.

Godine 2006.  jedanaest izbrisanih je podnelo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u predmetu Kurić protiv Slovenije,  sa zahtevom da im država pravedno nadoknadi  materijalnu i nematerijalnu štetu koju su pretrpeli kao izbrisani građani Slovenije;

Godine 2010.  konačno stupaju na snagu zakoni koji omogućavaju izvršenje  obe odluke Ustavnog suda Slovenije, odnosno vraćanje pravnog statusa izbrisanim osobama.

Godine 2012.  Evropski sud za ljudska prava donosi presudu u predmetu Kurić i ostali protiv Slovenije u kojoj se nalaže Vladi Republike Slovenije da u roku od jedne godine u celosti reši status svih izbrisanih i pripremi postupak i mere obeštećenja svih oštećenih.

Izvor: Amnesty International Slovenija

Ovu predstavu su pomogli Ambasada Republike Slovenije i Hotel Kasina

 

 

 

Cena ulaznice

700 dinara

images
CENTAR ZA MIROVNE STUDIJE (CMS) I KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA YUCOM: PREZENTACIJA PUBLIKACIJE STUDIJA O STANJU LJUDSKIH PRAVA IZBEGLIH I INTERNO RASELJENIH LICA

CENTAR ZA MIROVNE STUDIJE (CMS) I KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA YUCOM: PREZENTACIJA PUBLIKACIJE STUDIJA O STANJU LJUDSKIH PRAVA IZBEGLIH I INTERNO RASELJENIH LICA
utorak, 15.oktobar 2013.
18:00, CZKD

Publikacija Studija o stanju ljudskih prava izbeglih i interno raseljenih licajenastala kao zajednički poduhvat Centra za mirovne studije-CMS i Komiteta pravnika za ljudska prava-YUCOM u okviru projekta Naglašavanje ljudskih prava u područjima od posebnog državnog interesa finansiranog od strane Delegacije Evropske unije. Studija predstavlja detaljnu analizu i osvrt na stanje ljudskih prava izbeglih i interno raseljenih lica iz Republike Hrvatske.

Na predstavljanju govore:

 

  • Milan Antonijević, YUCOM , Beograd programski direktor
  • Ksenija Rakić,  Secons, Beograd istraživačica
  • Mirjana Mikić Zeitoun, Centar za mirovne studije, Zagreb, voditeljica projekta
  • Vladimir Petronijević, Grupa 484

 

Glavni cilj istraživanja koje je sprovedeno u Srbiji bio je da se mapiraju razlozi zbog kojih se hrvatski građani srpske nacionalnosti koji su izbegli za vreme rata 1991-1995. godine nisu vratili u Hrvatsku. Istraživanje je obuhvatilo oko 400 izbeglica od kojih polovina pripada tzv. drugoj generaciji. 

S druge strane, cilj fokus-grupnog istraživanja u Hrvatskoj, koje je obuhvatilo 30 izbeglica/povratnika/šetača, bio je da se stvori baza podataka oko izbeglištva i povratka koje će u budućnosti poslužiti za dalje zagovaračke aktivnosti vezane za održivi povratak.

Publikacija definiše akcije, rešenja i preporuke koje je neophodno sprovesti radi unaprjeđenje života lica koja su bila izložena napuštanju svojih domova i daljnjem raseljavanju. Preporuke za još uvek nerešene probleme ove ciljne grupe nameravamo da promovišemo na području Republike Hrvatske i Republike Srbije, uz suradnju svih socijalnih aktera i međunarodne zajednice.

 

S obzirom na važnost ove teme nadamo se da ćete se odazvati našem pozivu.

images
Učitelj neznalica i njegovi komiteti,Centar za kulturnu dekontaminaciju i Dom omladine: Društvena svojina i samoupravljanje: da li je moguće društvo bez države?
Učitelj neznalica i njegovi komiteti,Centar za kulturnu dekontaminaciju i Dom omladine: Društvena svojina i samoupravljanje: da li je moguće društvo bez države?
četvrtak, 17.oktobar 2013. − 21.oktobar 2013.
17:00, CZKD

Učitelj neznalica i njegovi komiteti,

Centar za kulturnu dekontaminaciju

i

Dom omladine

Pozivaju Vas od 17.do 21. oktobra

Na seminar, seriju predavanja i okruglih stolova o Borisu Kidriču i Edvardu Kardelju

Društvena svojina i samoupravljanje: da li je moguće društvo bez države?

 

Program

 

Četvrtak 17. oktobar 17.00 – 21.00h

Tribinska sala Doma omladine Beograda

17h, predavanje: Aleksandar Lojpur  Kardelj tvorac utopije ili alternative ”liberalnoj demokratiji”

19h, okrugli sto: Da li je moguća restitucija društvene svojine?

 

Petak 18. oktobar 15.30 – 20.00h

Tribinska sala Doma omladine Beograda

15.30h, predavanje: Slobodan Karamanić  Društvena svojina u Jugoslaviji: između klasnog i neodređenog

17h, okrugli sto: Zadrugarstvo i društvena svojina

 

Subota 19. oktobar 17.00 – 21.00h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

17h, predavanje: Nada Novaković – Samupravljanje i radnici

19h, predavanje: Aleksandar Kraus Kardelj i zakon o udruženom radu

 

Nedelja 20. oktobar 17.00 – 21.00h

Tribinska sala Doma omladine Beograda

17h, čitanje teksta Darka Suvina – Ekonomsko-političke perspektive Borisa Kidriča kao iznevjerena dezalijenacija

19h, predavanje: Olivera Milosavljević – Boris Kidrič u svom vremenu

 

Ponedeljak 21. oktobar 16.00 – 18.30h

Tribinska sala Doma omladine Beograda

16 – 18.30h, okrugli sto: Samoupravljanje, sistem upravljanja državom

 

Društvena svojina i samoupravljanje: da li je moguće društvo bez države?

 

Društvena svojina i samoupravljanje dva su ključna koncepta jugoslovenskog socijalizma, a Boris Kidrič i Edvard Kardelj dva su ključna autora i mislioca društvene svojine i samoupravljanja. Činjenica je da samoupravljanje nije došlo do pune ralizacije kako je zamišljeno tj. samoupravljanje kao zamena pojma države i partije. Društvena svojina je u velikoj meri odgovor na taj nedostatak. Međutim, ako je samoupravljanje kao politički i ekonomski sistem dobro poznato, konceptualizovano i mišljeno, društvena svojina je ostala u senci samoupravljanja, neki netematizovani ostatak i višak koji prati samoupravljanje, ali koji ostaje samorazumljiv i netematizovan.

Danas, istorijski prisustvujemo poslednjim nasilnim operacijima da se društveno vlasništvo potpuno izbriše iz aktualnosti. Ono postoji samo kroz postupak privatizacije. Postoje samoorganizovane radničke grupe koje i dalje legitimnost svoje borbe crpu iz koncepta društvene svojine. Postavlja se pitanje da li je moguće nanovo mislti drštvenu svojinu, kao svojinu bez titulara, odnosno svojinu koja je u vlasništvu društva.

Osnovni problem sa društvenom svojinom danas je kako misliti društvo koje bi moglo da proizvodi društvenu svojinu i koje nije skup pojedinaca i interesnih grupa, nego delova rascepljenog subjekta koji se susreću u zajedničkom ekonomsko-političkom činu (common-ication) i čija će reprezentacija uvek biti su-pojavljanje. Dakle, radi se o tome da čin – događaj dobije ime, a ne da ga dobije telo pojedinca ili grupe, a društvo je skup tih činjenica. Čovek bez svojstava je zapravo društveni subjekt koji se konstituše kroz operacije ukrštanja singularnosti i mnoštva bez izuzetka, dakle čovek bez imena i nasleđa. Titular društvene svojine u ovoj perspektivi bio bi čin pojavljivanja takvog društva koje bi moglo da ga proizvodi, a da to nije ni fizičko, ni pravno telo ili lice, nego ljudski čin, a da je politički subjekt zapravo odnos/rascep koji se proizvodi unutar sebe.

Ali, koje društvo proizvodi svojinu bez svojstava, koja je stalno u su-pojavljivanju, a koja ne može da artikuliše ni reč JA, ne zato što je ničija, nego upravo suprutno, zato što je potpuno izjednačena sa procesom pojavljivanja subjekta? Gde je momenat refleksije u takvom društvenom subjektu, odnosno momenat kada postaje otuđen sam od sebe da bi mogao da postane sistem? Taj rascep se pojavljuje u čoveku (koji se kao mnoštvo su-pojavljuje u društvu) sa njegovim funkcionisanjem u sistemu upravljanja, gde se čovek pojavljuje kao zastupnik sebe i drugih, kao objekat u sistemu reprezentacije, kao glas (vote) u demokratskom sistemu ili glas (voice) u debati oko konsenzusa (koji je složeniji, ali ipak ima momenat artikulacije-odlučivanja).

Sistem privatne svojine projektuje unazad to mesto reprezentacije nad pojmom svojine i zahteva izjednačavanja reprezenta (svojstvo) sa upravljanjem “njegovom” svojinom, tzv. integritet. SFRJ je omugućila postojanje rascepa između upravljanja i svojine, i tako stavila pitanje identiteta u drugi plan. Pojam radnika nije bilo identitet, već je trebalo da bude društveni dogovor, koji imenuje rascep između svojine i upravljanja, ali vremenom je postajao, sve više i više, kolektivni društveni ugovor sa partijom i srednjom klasom, koji je izjednačio radnika sa njegovim ugovornim (delegiranim) mestom u sistemu upravljanja. Radnik je time postajao fizičko telo, pravni subjekt, identitet, a ne ime rascepa – upravo tog rascepa koji bi omogućio radničku subjektivaciju.

Deo sistema upravljanja u SFRJ bio je zakonski okvir, ali jasno je da zakon kao takav nije mogao da izađe na kraj sa pojmom društvene svojine. Definicija tog pojma je ostala negativna – to što nije bilo koja druga forma svojine. Operativni sistem nije mogao da izmisli društvo bez tela i tla i zakon bez temelja. Kako operacionalizovati rascep između svojine i upravljanja? Kako bi rascep mogao da postane sistem?

 

 

Sobodan Karamanić

Društvena svojina u Jugoslaviji: između klasnog i neodređenog

zlaganje polazi od hipoteze da se kategorija “društvene svojine” u Jugoslaviji ne može posmatrati izvan konteksta marksističkog shvatanja o nužnosti “odumiranja države”. Drugim rečima, o smislu i egzistenciji društvenog vlasništva u jugoslovenskom samoupravljanju ne možemo govoriti izvan perspektive dijalektičkog procesa emancipacije rada, kroz istovremeno razaranje starih institucija (buržoaske) klasne dominacije i kreiranje novih formi demokratije pod dominacijom radničke klase. Iz tog ugla biće naglašeno da kategorija “društvene svojine” sadrži u sebi dva dijalektička pola: s jedne strane, ovaj oblik svojine je, ma kako to paradoksalno bilo, izraz klasnih interesa radničke klase, radnog naroda ili radnog čoveka, dok je, sa druge strane, društvena svojina neodredljiva u pravnom smislu, budući da osnovni uslov emancipacije proletarijata nije njihovo pretvaranje u vlasnike već ukidanje dominacije vlasništva kao takvog (otuda i čuvena definicija društvene svojine kao “svačije i ničije”).

Kroz analizu tekstova E. Kardelja i ostalih utemeljivača jugoslovenskog socijalističkog projekta, izlaganje će takođe pokušati da ispita u kojoj su meri neka rešenja i razvojni pravci “podruštvljavanja” svojinskih odnosa i “samoupravljanja” u Jugoslaviji bili saobraženi logici svog vlastitog pojma (“odumiranja države”), a koliko su mu bili spoljašnji, heteronomni ili čak antagonistički.

 

Aleksandar Kraus

Kardelj i zakon o udruženom radu

Zakon o udruženom radu, kruna Kardeljevog teoretskog i praktičnog doprinosa razvoju socijalizma na osnovama samoupravljanja. Revolucionarni značaj tog zakona. Praktična primena. Iskustva iz prakse i predlozi dopuna i korekcija iz ugla managementa. Otpori iz centara republičkih nacionalnih ekonomija. Dogovorna ekonomija. Međunarodni odjek zakona o udruženom radu. Evrokomunizam u Italiji i Francuskoj. Upravljanje promenama u američkim kompanijama na bazi japanskog iskustva. Osvrt iz današnjeg ugla. 1982/83 - dokumenti komisije za stabilizaciju.

 

Aleksandar Lojpur

Kardelj tvorac utopije ili alternative ”liberalnoj demokratiji”

Kardeljev sistem socijalističkog samoupravljanja je urušen sa raspadom Jugoslavije kao države u kojoj je razvijan i u kojoj je uspostavljen. Zbog njegove unikatnosti i okolnosti da je živeo relativno kratko, danas se na taj sistem gleda kao na jednu od mnogobrojnih utopija. Ali, danas smo svi svedoci i aktivni učesnici urušavanja klasičnog političkog i ekonomskog sistema zasnovanog na privatnoj svojini, kojeg nazivamo liberalnom demokratijom. U previše velikom broju država srednji sloj nestaje, polarizacija na ektremno bogatu manjinu i ekstremno siromašnu većinu preti da dovede do potpunog haotičnog raspada uređenja. Mnoge sada marginalne grupe uviđaju problem i tragaju za alternativama. Jugoslovensko iskustvo pokazuje da postoji održiva alternativa, pogotovo za zemlje bivše Jugoslavije. Ono će možda pomoći da danas marginalne grupe postanu «main stream» elite.

 

Nada Novaković

Samupravljanje i radnici

Osnovna teza od koje se u istraživanju odnosa radnika i samoupravljanja polazi glasi: u Jugoslaviji je stvorena radnička klasa u čije ime se vladalo i razvijalo samoupravljanje. Ono nije bilo proizvod kolektivne potrebe i klasnih interesa radnika kao “klase za sebe”, već je nametnuto “odozgo”, od strane političke elite. Radnička je klasa tokom tri decenije prešla put od masovne, relativno homogene grupacije, ili “klase po sebi”, do raslojene i razmrvljene grupacije, koja je bila podobna da prihvati nove kolektivističke ideologije i politike. Jedna od najopasnijih i najprivlačnijih bio je nacionalizam. Takav izbor doneo je propast radničkoj klasi, razbijanje i društva i zajedničke države.

 

Darko Suvin

Ekonomsko- političke perspektive Borisa Kidriča kao iznevjerena dezalijenacija

U ovom eseju želim razjasniti značaj shvaćanja političke ekonomije i radikalno demokratske perspektive početnog socijalizma u Borisa Kidriča za stvaranje kao i za aporije SFRJ, a time i za naš pogled na horizonte (ne samo) tog društva danas. Polazim od aksioma da je svaka inteligentno obrazložena oslobodilačka alternativa kapitalizmu vrijedna pažnje, a pogotovo je neophodna u ovoj epohi divljeg i čovjekomrzačkog kapitalizma. Prema tome neću obrazlagati napr. svoje zamjerke pojmu socijalizma, nego Kidričeve horizonte i argumentaciju. Njegovo drugo veliko i veoma značajno polje rada, naime priprema i izvođenje Narodno-oslobodilačke borbe i revolucije u Sloveniji organizacijom Osvobodilne fronte, ostat će potpuno van mog dometa. Stoga ovaj prvi pristup ne pretendira na zaokruženi zaključak o značenju revolucionera i državnika Kidriča.

 

Olivera Milosavljević

Boris Kidrič u svom vremenu

Budući da je umro 1953. godine, Boris Kidrič nije doziveo razvoj svojih ideja ka samoupravljanju. Predavanje će se baviti Kidričevim odnosom prema nacionalizmu, republikanizmu i radničkom upravljanju.

 

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

Dom omladine Beograda

http://www.domomladine.org/

 

 

 

 

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.   

images
VI MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK

VI MEĐUNARODNI SAJAM BIBLIOTEKE XX VEK
ponedeljak, 21.oktobar 2013.
18:00, CZKD

Izdavačko-distributerska kuća Krug Komerc,

Biblioteka XX vek
 
i
 
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21
 
 
 
pozivaju Vas na
 
VI Međunarodni sajam Biblioteke XX vek
 
 
u ponedeljak 21.oktobra od 18 do 21h
  
 
Sajam će u 19 h svečano otvoriti književnik Filip David
 
Biće izloženo desetak novih, kao i više od 100 različitih izdanja Biblioteke XX vek. Očekujemo prisustvo većeg broja naših autora i drugih saradnika
 
Istoričari umetnosti, Branislava Anđelković i Branislav Dimitrijević u 20 h izvlačiće brojeve sajamske tombole
 
Od 20, 30 do 21 h koktel
images
delegirani javni prostor
OKRUGLI STO: POČETAK KRAJA OKRUGLI STO: POČETAK KRAJA
petak, 25.oktobar 2013.
17:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na okrugli sto

POČETAK KRAJA

Pod firmom RESTART Ministarstvo privrede je najavilo izmene zakona o privatizaciji, o stečaju, o radu i o planiranju i izgradnji, proglasivši ih za novi početak privatizacije u Srbiji, i to „početak kraja“ ovog procesa. Ako ne računamo otkup internih deonica od strane radnika koji je krajem osamdesetih godina prošlog veka pokrenula savezna vlada SFRJ, ako ne sitničarimo oko toga da je svaka od brojnih izmena i dopuna svakog od privatizacionih propisa za protekle dve ipo decenije uvek pompezno najavljivana kao „novi početak“, i ako „novim počecima“ ne nazovemo promene vlasti i smene između „naših“ tajkuna i tajkuna „bivšeg režima“, RESTART je najmanje peti „početak“ privatizacije u Srbiji (zakon iz 1991. godine, pa otimanje radničkih akcija iz 1994, pa novi zakoni iz 1997. i 2001.). Pošto je antikorupcijska kampanja za prethodnih godinu dana počistila „krivce“ za katastrofalan saldo ranijih „početaka“, novi ministar privrede se danas ponaša kao da privatizacije pre njega nije ni bilo, tek usput referišući na dosadašnju pljačku kao na tehničke greške i sitne koncepcijske zablude za ispraviti. Naviknuti da u zemlji Srbiji svako „novo“ ustvari je samo zataškavanje „starog“, mnogi u javnosti komentarišu novi kurs privatizacije u ključu Kurte i Murte. Ipak ima jedna suštinska novina koja RESTART zaista čini „početkom kraja“ – prema rečima ministra Radulovića uvodi se mogućnost pretvaranja društvenog u državni kapital.

Specifičnost procesa privatizacije u Srbiji u odnosu na druge zemlje bivše Jugoslavije je da kod nas društvena svojina nikada nije na legalan način pretvorena u državnu, da bi je država potom mogla privatizovati. Svi ustavi Srbije pod kojima su donošeni propisi o privatizaciji priznavali su i štitili društvenu svojinu, ali je ona u privatizacionim propisima na različite prevarne načine „podrazumevana“ kao država. Koliko ova anomalija duguje Miloševićevom nastojanju da pred radnicima održi imidž „socijaliste“, sporedno je pitanje. Činjenica je da Republika Srbija već dvadeset i dve godine pod firmom „privatizacije“ zapravo prodaje tuđe, ne svoje, ne državno, već društveno. Vlada je RESTARTOM praktično priznala ovu činjenicu i namerava da je ispravi, ali ne tako što će obeštetiti opljačkane, već tako što će legalizovati pljačku. Pred nama je početak kraja. Šta ćemo preduzeti u vezi sa priznanjem krađe i najavom Vlade da će završiti privatizaciju na „ispravan“ način?

BETON: TRIBINA: VELIKI RAT -100 GODINA POSLE BETON: TRIBINA: VELIKI RAT -100 GODINA POSLE
sreda, 30.oktobar 2013.
19:00, CZKD

Naredne godine Evropa obeležava sto godina od izbijanja Velikog rata, u čemu će i Srbija uzeti učešće. Ova godišnjica, ne samo u našoj sredini, otvorila je prostor za kontroverzna tumačenja Prvog svetskog rata, posebno prirode atentata Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika, delovanja „Mlade Bosne“, uloge „Crne ruke“ i politike tadašnje Vlade Srbije, kao i njegovih posledica – stvaranja novih država u Evropi, revolucije 1917. godine u Rusiji i nastanka uslova za uspon fašizma.

U srpskim medijima vode se polemike da li je Gavrilo Princip revolucionar ili terorista, da li je politika srpske Vlade bila samoubilačka a stvaranje zajedničke države propuštena šansa ili istorijska zabluda, da li se rat mogao izbeći ili učiniti da broj vojnih i civilnih žrtava bude manji. Zašto je ova godišnjica važna kako za istorijsku nauku, tako i za aktuelnu politiku u Srbiji?

U okviru projekta Ka razvijenoj demokratiji na 14. tribini Betona: „Veliki rat – sto godina posle“, učestvuju istoričari: Olga Manojlović Pintar, Danilo Šarenac i Srđan Milošević.

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski          

CZKD, sreda, 30. oktobar, u 19h

Projekat se realizuje uz pomoć Fond za otvoreno društvo.

delegirani javni prostor
CZKD BIOSKOP: „Entuzijazam je ludilo!“  - Filmovi Ognjena Glavonića CZKD BIOSKOP: „Entuzijazam je ludilo!“ - Filmovi Ognjena Glavonića
četvrtak, 31.oktobar 2013.
20:00, CZKD

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Bircaninova 21

CZKD Bioskop

31. 10. 2013.    20h

„Entuzijazam je ludilo!“  - Filmovi Ognjena Glavonića

Kako se iz studentskog i no-budget filma predstavlja situacija „ludog entuzijazma“ i obeshrabrivanja koje ga prati iz društvene situacije u kojoj je takvo ponašanje nepredviđeno? Kroz lik Živana u rasponu nekoliko godina, priča o entuzijazmu odvija se upravo posredstvom filmova nastalih na istom prokazanom principu entuzijazma, u tom je procesu ironija neizbežna pozicija, propisana sistemski, ali postoji i višak o kome treba govoriti.U razgovoru učestvuju:Mladen Đorđević, Miloš Tomić, Nikola Ležaić, Vladimir Palibrk, i autor, Ognjen Glavonić. Moderira: Aleksandra Sekulić

20h

Program projekcija:

Živan Pujić Jimmy

(2009.) 20 minuta, kratki dokumentarni film

Uloge: Živan Pujić 
Režija: Ognjen Glavonić
Kamera: Ognjen Glavonić, Relja Ilić
Montaža: Nikola Uspenski
Zvuk: Jakov Munižaba, Milan Krajnović

 

Živan pravi pank festival

(2013.) 63 minuta, dugometražni dokumentarni film


Uloge: Živan Pujić 
Režija: Ognjen Glavonić
Kamera: Relja Ilić
Montaža: Sara Santini
Snimanje Zvuka: Pavle Dinulović
Dizajn Zvuka: Jakov Munižaba
Produkcija: Mladen Bulbuk
Kolor korekcija: Nikola Mrdalj
Natpisi i špice: Boris Stanić 

 

21.30h

Razgovor

Učestvuju:Mladen Đorđević, Miloš Tomić, Nikola Ležaić, Vladimir Palibrk, i autor, Ognjen Glavonić. Moderira: Aleksandra Sekulić

CZKD Bioskoprealizuje se u 2013. godini uz podršku Sekretarijata za kulturu Beograda. CZKD Bioskop ima za cilj osvajanje prostora prikazivanja filma koji ne robuje imperative samoodrživosti mašine kulturnih industrija većevocira specifičnu tradiciju gledanja i proizvodnje filma koju su negovali kino klubovi i filmske škole i ovom praksom uticali na celokupnu filmsku kulturu upravo odnosom poštovanja prema svim učesnicima i elementima filmskog procesa. Kontakt: aleksandrasekulic@czkd.org

 

https://www.youtube.com/watch?v=H6gZG8P0r1Y

https://www.youtube.com/watch?v=YIYNEP6zHQg

images
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019