Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA NOVEMBAR 2013
OKRUGLI STO:DA LI SU ZARADE I DOPRINOSI JEDINA RADNIČKA PRAVA?
petak, 1.novembar 2013.
17:00, CZKD

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju

i

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti

Vas pozivaju

na okrugli sto

1.novembra u 17h

 

DA LI SU ZARADE I DOPRINOSI JEDINA RADNIČKA PRAVA?

 

Ministar Radulović kaže da se novim zakonom o stečaju, koji je deo pravnog okvira “novog modela privatizacije”, povećavaju prava poverilaca, i prava radnika „kroz povezivanje radnog staža i pravo na minimalne zarade”.

Nesporno je da se radnicima mora isplatiti ono što im se duguje, i činjenica da Vlada mora da promeni zakon da bi to omogućila dovoljno govori o političko-ekonomskom sistemu u kom živimo. Međutim, ministar je servisiranje obaveza države prema zaposlenima izričito nazvao „radničkim pravima”, i to su jedina prava radnika koja priznaje „novi model privatizacije”.

Notorno je da postojeći zakon o stečaju treba menjati tako da se povećaju prava radnika, i kao radnika dužnika i kao poverilaca. Letos smo na nekoliko okruglih stolova razmatrali na kojim načelima treba da počiva novi zakon o stečaju, i saglasili smo se, između ostalog, da po osnovu potraživanja Republičkog fonda PIO i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje treba da glasaju radnici, a ne država, jer su ta potraživanja nastala neuplaćivanjem doprinosa na zarade radnika, i to neuplaćivanjem koje je država omogućila. Ministarstvo privrede je u predlog novog zakona o privatizaciji unelo sasvim suprotno rešenje – da potraživanja po osnovu neuplaćenih doprinosa zastupa niko drugi do Agencija za privatizaciju, upravo ona državna ustanova koja je nepostupanjem u kontroli izvršenja privatizacionih ugovora dovela do najvećeg dela duga za penziono i zdravstveno osiguranje. Politika “novog modela privatizacije” ista je kao što je bila i politika “starog modela” – radnici su ostali van procesa odlučivanja o sudbini preduzeća u stečaju. To je “posao za državu”, a mesto radnika je da potražuju i iščekuju minimalce i “povezivanje staža”, te da se tu i tamo pobune zbog kad isplate i uplate kasne. Ukoliko se tog mesta budu držali, nova administracija će voditi računa o njihovim potraživanjima bolje od stare.

Da je Vlada zaista želela da išta promeni na bolje u odnosu na dosadašnju politiku i proceduru privatizacije i stečaja, najpre bi radnike opljačkanih preduzeća oslobodila svih nameta za vođenje radnih i imovinskih sporova u privatizaciji i stečaju. Pravo na delotvoran pristup pravdi i pravično suđenje garantuju i Ustav Republike Srbije i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Ovo je radnicima direktno uskraćeno, budući da pretežno žive ispod linije siromaštva i ne mogu da plaćaju čak ni sudske takse, da i ne govorimo o troškovima veštačenja koja su neophodna u komplikovanim privrednim predmetima. Umesto prava da odlučuju o svojim preduzećima, politici i privredi, čak i elementarnih građanskih prava koje proklamuje sadašnji sistem, političari na vlasti “novim modelom privatizacije” nude radnicima lične garancije da će im se ubuduće isplaćivati minimalci i uplaćivati doprinosi.

Da li su zarade i doprinosi jedina radnička prava?

 

 

Ovaj program je podržan od strane Fondacije Rosa Luxemburg

POZORIŠNA PREDSTAVA I RADIONICA: Dance! Copy! Right?
sreda, 6.novembar 2013. − 7.novembar 2013.
16:30, CZKD

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Fondacija Hajnrih Bel

 i

Ehrliche Arbeit

u saradnji sa

Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije

Vas pozivaju na radionicu i pozorišnu predstavu

Dance! Copy! Right?

Nezavisna kultura, kulturna politika i kopirajt u Srbiji

6-7. novembar 2013.

Kroz radionicu, pozorišnu predstavu i diskusiju provlače se neka od suštinskih pitanja trenutnih preispitivanja kulturne politike, pozicije i budućnosti nezavisnih kulturnih inicijativa i pravnog koncepta autorskih prava i  kopirajta u Srbiji. U toku radionice iz tri dela (autorska prava, nezavisna kultura i kulturna politika u Srbiji, i međunarodni kontekst borbe za održanje nezavisne kulture), pozorišne predstave i otvorene javne diskusije, biće razmotrena relevantna i nerešena pitanja koja se tiču ukupne dinamike nezavisne kulture, a moguća alternativna rešenja će biti osmišljavana.

Prijave slati na info@czkd.org

Program

6. novembar

16:30  Okupljanje, uvodna reč i dobrodošlica: Andreas Polterman i Borka Pavićević

Radionica:

17:00Nezavisna kultura i kulturna politika u Srbiji

Marijana Cvetković: Nezavisna kultura i kulturna politika u Srbiji

18:00 Međunarodni kontekst borbe za nezavisnu kulturu

Kristijan Remer:City Tax

18:30

Nevenka Antić: Autorstvo – zakonske implikacije i perspektiva Creative Commons

Kristijan Remer: „Culture Flatrate“ – alternativa ili ćorsokak?

Osveženje

20:00 Pozorišna predstava - izvođenje zaučesnike radionice

Dance!Copy!Right? (2012)

Komad se izvodi na engleskom i nemačkom jeziku, uz titlove na srpskom

"Dance! Copy! Right?" zasnovan je na konkretnom suđenju za kršenje kopirajta pred nemačkim okružnim sudom na kome je Kristof Vinkler bio pozvan kao stručni svedok. Uzimajući ovaj sudski proces kao polazišnu tačku, produkcija će istražiti osnovne probleme i pitanja vezana za kopirajt i intelektualnu svojinu:

Od kog trenutka je gest zaista moj, a kada taj gest postaje umetnost?
Zakon štiti samo fraze gesta, ali šta je s kontekstom ili situacijom u kojoj niko ne pleše?
Šta bi mogao biti najmanji sastavni deo fraze gesta?
Može li se pojedinačni gest uporediti s pojedinačnom notom?
Da li je verna kopija uopšte moguća u plesu?
Kako se jedan gest razlikuje ukoliko ga izvedu različiti plesači?
I šta to muzika ima što mi nemamo?

Koncept: Kristof Vinkler
Autori i učesnici: Kris Daftsios, Luk Garvud, Katarina Meves, Nikola Šesler

Kostimi: Bjanka Karaula
Dizajn rasvete: Andre Šulc
Produkcija: ehrliche arbeit - freelance office for culture

"Dance! Copy! Right?" je produkcija Kristofa Vinklera u saradnji s ehrliche arbeit - freelance office for culture, SOPHIENSÆLE Berlin i Fondacijom Hajnrih Bel. Finansirana je uz pomoć Grada Berlina – Službe za kulturu. Uz podršku Phase 7.

 

7. novembar 2013.

19:00 Pozorišna predstava

Dance!Copy!Right? (2012)

 ulaz slobodan

20:30

Javna diskusija: nezavisna kultura kao nepredvidivo ponašanje?

Marijana Cvetković

Kristijan Remer

Nevenka Antić

Darka Radosavljević

 

Razgovor će voditi Ana Isaković i Aleksandra Sekulić

U saradnji sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)

Uz podršku

Nacionalne mreže izvođača, Nemačka
„Gefördert durch das NATIONALE PERFORMANCE NETZ (NPN) Gastspielförderung Tanz International aus Mitteln desBeauftragten der Bundesregierung für Kultur und Medien aufgrund eines Beschlusses des Deutschen Bundestags.“

 

 

 

images
OKRUGLI STO: Pomoć ženama žrtvama nasilja u ostvarivanju prava na prijavu prebivališta
sreda, 6.novembar 2013.
11:00, CZKD

Centar za kutrunu dekontaminaciju

i

Romski centar za žene i decu Daje

Vas pozivaju na okrugli sto

Pomoć ženama žrtvama nasilja u ostvarivanju prava na prijavu prebivališta

06.11. u 11h

Romski centar za žene i decu Daje, uz podršku Rekonstrukcije Ženski fond, realizovao je projekat “Pomoć ženama koje imaju iskustvo nasilja u ostvariovanju prava kroz primenu Zakona o prebivalištu i boravištu građana”, koji je trajao od juna do oktobra 3013. Daje je obišla 35 romskih žena, intervjuisala ih i upućivala Romkinje i članove njihovih porodica na koji način da ostavre pravo na prijavu prebivališta. Samostalno ili zajedno sa ženama Daje je odlazila u institucije sa ciljem podnošenja zahteva za dobijanje boravka na adresi centra za socijalni rad. Cilj okruglog stola je da što bolje upoznamo javnost sa sa nalazima projekta, a to su problemi sa kojima se suočavaju lica bez prebivališta, problemima oko prijave boravka u centrima za socijalni rad, problemima sa kojima smo se suočaval tokom izvođenja projekta. Drugi cilj je da se predstavnicima nevladinih i vladinih organizacija razmenimo iskustva u vezi sa primenom zakona.

 

 

 

 

OKRUGLI STO: Mogu li se preduzeća poveriti na upravljanje radnicima?
petak, 8.novembar 2013.
17:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju

i

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Vas pozivaju

8. novembra u 17h

na okrugli sto

Mogu li se preduzeća poveriti na upravljanje radnicima?

Još uvek važeći model privatizacije godinama je omogućavao da, kako se to u radničkom žargonu govorilo, “preduzeća kupuju sama sebe”. Naime, Agencija za privatizaciju je u kupoprodajnim ugovorima gotovo uvek davala kupcima pravo da cenu plaćaju u više godišnjih rata, tako da su zapravo samo prvu ratu plaćali svojim novcem, a ostatak od profita privatizovanog preduzeća. Ovu praksu, koja se do sada u javnosti smatrala “rupom u zakonu” i “sivom zonom” privatizacije, legalizovaće aktuelna Vlada – nacrt novog zakona o privatizaciji predviđa mogućnost da se preduzeće poveri na upravljanje ponuđačima odgovarajućeg boniteta i sa dobrom poslovnom idejom na rok od pet i više godina, sa opcijom kupovine kapitala po isteku roka. Dok traje upravljanje ponuđač ima pravo na deo profita, u procentu koji unapred dogovori sa Agencijom.

Na prethodnim okruglim stolovima smo više puta ponovili stav da država nema pravo da prodaje društvenu imovinu. Samim tim, nema ni pravo da je “poverava” na upravljanje. Ipak, ako uvođenje modela privatizacije koji se zasniva na poslovnoj ideji i bonitetu ponuđača, a ne na njegovim finansijskim mogućnostima, daje mogućnost i radnicima da preuzmu neprivatizovana preduzeća, onda tu mogućnost treba ozbiljno razmotriti.

Za proteklih dvanaest godina radnici su se često okupljali u konzorcijume sa ciljem da kupe svoja preduzeća. Retki su to i uspevali, a najveći deo nikada nije ni došao u priliku da se nadmeće na aukciji ili tenderu – eliminisani su zbog toga što su banke odbijale da im daju potrebne garancije za isplatu kupoprodajne cene, investiciona ulaganja i sl. Prava koja zakon daje kupcima u privatizaciji, u stvarnosti radnicima do sada nisu bila dostupna, a budući da nacrt novog zakona predviđa procenjivanje boniteta kupca, realan je bojazan da će se po tom osnovu i dalje diskvalifikovati radnici koji imaju ideje i inicijativu da se okušaju kao preduzetnici.

Kakve podsticajne mere treba uneti u novi model privatizacije da bi radnici koji imaju plan za budućnost svojih preduzeća mogli da se nadmeću za upravljanje ravnopravno sa ponuđačima koji su unapred privilegovani činjenicom da uživaju poverenje sistema?

 

 

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.   

Imenovati TO Ratom
Država bez društva

Imenovati TO Ratom Država bez društva
subota, 9.novembar 2013.
14:00, CZKD

Imenovati TO Ratom

Poštovani,

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva na diskusiju „Država bez društva“ koja će se održati u subotu 9. novembra 2013. godine u 14h u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Ovo je završna diskusija u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

 

Država bez društva

Sa početkom realizacije projekta Imanovati TO ratom 2012. godine, započeo je i mandat nove Vlade, čije su vodeće ličnosti bile vodeće i u vlasti devedesetih godina. Došli su na vlast tako što su građani iz protesta glasali protiv cinične, autistične i dezintegrišuće vladavine Demokratske stranke, čije je zanemarivanje građana i javnog mnenja bilo prevršilo svaku meru. Vrlo brzo je postalo očigledno da će nade u promene koje su obični građani, učesnici rata, radnici i seljaci uložili u novu vlast, biti izneverene. Društvo je zaćutalo. Zašto?

> Ni za vreme ratova, ni nakon njih, niti jedna politička partija nije želela da prizna da je Srbija bila u ratu. Nakon izbora 2000. godine, na kojima su građani odbacili ne samo politiku Socijalističke partije Srbije, već i Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove, deo pobedničke koalicije predvođen Demokratskom strankom Srbije zauzeo je otvorenu nacionalističku poziciju, dok se Demokratska stranka deklarisala kao antinacionalistička, kao stožer onih snaga koje insistiraju na diskontinuitetu sa politikom devedesetih. Na žalost, u tom svojstvu, a da bi očuvali vlast, pristali su na skrivanje ratnih zločinaca, uvrstili su stranku Vuka Draškovića – jedne od vodećih ličnosti proizvodnje nacionalizma u Srbiji početkom osamdesetih godina – u svoju političku koaliciju, amnestirali su Miloševićeve ministre i kolaborante, sada kao tajkune, i pomogli im da održe ekonomsko-političku moć, i na kraju vratili SPS u vlast.

Kako je ovaj posao tako uspešno obavljen?

Da bi stvorili nacionalne partije, republike, a zatim i države, i stvorili sebi ekonomsku bazu u višepartijskom sistemu, Milošević, njegovi saradnici i njihovi pandani u drugim republikama, morali su da unište društvo u Jugoslaviji kroz rat i privatizaciju. Sa izuzetkom nevoljnog izručenja čelnika Miloševićevog režima i nekolicine generala Tribunalu u Hagu, istu operaciju izvele su i vladajuće političke partije nakon 2000. godine.

Promene 2000. godine otvorile su prostor za rekapitulaciju i insistiranje na društvenom jedinstvu koje je formirano u izgradnji Petog oktobra, za proglašenje svih za pobednike koji su porazili Miloševića, za potvrdu demokratije i davanje važnosti građanima time što će nova vlast priznati da je rata bilo i da je završen, što će sprovesti proces de-Miloševićizacije, što će se držati zaključenog Ugovora sa narodom i voditi ekonomsku politiku u javnom interesu. Međutim, vladajuće partije su radije zbrinule sebe i uzak krug svoje servilne elite (srednja klasa u nastajanju), koja im je omogućila infrastrukturu neophodnu za vršenje vlasti i moralnu podršku (makar i prećutnim odobravanjem). Budući da su već imali veze sa tajkunima koje je ustoličio Milošević, odnosno direktne kontakte sa centrima ekonomske moći, u nastavku pljačke pod firmom privatizacije društvo je ostalo višak za bacanje.

Nije ni bilo potrebe da se izmišlja nešto novo, samo da se nastavi ista politika odbijanjem priznanja da je rat državna politička odluka, a ne lični poduhvat. Za slamanje bilo kakvog otpora u povoju, nije bilo neophodno da se fizički reorkestrira rat, bilo je dovoljno da se simbolički optuži društvo, odnosno učesnici rata (ratni veterani, izbeglice, interno raseljena lica i njihove porodice), odnosno radnici i seljaci kao lično odgovorni za ratove, ili za gubljenje ratova, dok je u isto vreme amnestirana vladajuća elita režima koji je rat vodio.

Sada smo svedoci trećeg dela jedne te iste ratne operacije, pod firmom antikorupcijske borbe. Vlada isporučuje nekolicinu tajkuna Evropskoj uniji i istovremeno nastavlja sa istom osvetničkom privatizacionom politikom, to jest tera preduzeća u bankrot kako bi ih pretvorili u nekretnine koje će među sobom razgrabiti.

A društvo? Izgleda da je krivica najbolji otrov protiv otpora. Sa entuzijastičnom podrškom srednje klase, sadašnja Vlada, i naročito njena Agencija za borbu protiv korupcije, vode antikorupcijsku kampanju u potpunom skladu sa načelima i najboljim praksama aktivnog učešća građanstva – putem pretpostavke “SVI smo mi krivi za korupciju”. Kampanja je formalno usmerena protiv korupcije u javnim ustanovama (podmićivanja, nepotizma…). Međutim, ono što ostaje skriveno iza parola je da nije država odgovorna za svoje korumpirane institucije, već građani koji valjda treba da trpe glad umesto da daju mito da bi se zaposlili, ili da umru umesto da sebi obezbede lečenje preko veze. Zvuči poznato?

Okrivljavanje građana za korupciju zapravo znači da će svaki njihov zahtev prema državi za isplatu štete koju im je prouzrokovala svojim odlukama, odnosno ratom i privatizacijom – isplata dnevnica za učešće u ratovima 1999. godine i prethodnim, zdravstvenog i socijalnog osiguranja veteranima i porodicama palih boraca, kompenzacija izbeglicama i interno raseljenim licima, neisplaćenih zarada i doprinosa radnicima, štete nanete malim akcionarima korupcijom Vladinih institucija u privatizaciji itd. – biti sam po sebi smatran korupcijom!

Možda ćemo u trećem izdanju istog narativa pročitati da se ne radi o gomili nepovezanih incidenata, nego o dobro orkestriranom mehanizmu. Možda ćemo iz trećeg puta razumeti da nam neće pomoći izigravanje servilne žrtve koja čeka da je neko zbrine. Možda treći put nećemo preuzeti krivicu na sebe, nego ćemo reći: “To nije privatno, društveno ili zadružno – TO je jedino legitimno državno vlasništvo!”

Imenovati TO ratom

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

Imenovati To Ratom
BETON: DA LI NAM PRETE NOVE KULTURNE POLITIKE?
ponedeljak, 11.novembar 2013.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju

i

Beton

Vas pozivaju

na završnu 15.tribinu

„Da li nam prete nove kulturne politike“?

U ponedeljak, 11. novembra, u 19h

govore: Branislav Dimitrijević,  istoričar umetnosti i bivši pomoćnik ministra kulture (2007-2009)

Darka Radosavljević Vasiljević, članica Upravnog odbora NKSS-a

i Vladimir Arsenijević, jedan od potpisnika inicijative pisaca i osnivač uduženja Krokodil

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski

Posle retrogradnog pseudopatriotskog eksperimenta koji je prethodni ministar kulture u Vladi naprednjaka Bratislav Petković sprovodio na kulturnoj sceni Srbije, dolaskom novog ministra ponovo se otvara pitanje šta će sačinjavati sadržaj kulturne politike kod nas. Nezavisno od sastava Ministarstva kulture, novac iz uvek restriktivnog budžeta se do sada najmanje trošio na nove projekte i programske sadržaje, već dominantno na održanje hladnog pogona, tj. na plate zaposlenih u ustanovama kulture. Od programa, pretežno su finansirane proslave: godišnjice državnosti, istorijskih jubileja i crkvenih praznika, dok su umetnici i organizatori kulturnih aktivnosti bili prepušteni sami sebi i projektnom snalaženju.

U Srbiji već treću godinu postoji NKSS (Nezavisna kulturna scena Srbije) kao krovna organizacija za nezavisnu scenu sa kojom je novi ministar kulture Ivan Tasovac prekinuo protokol o saradnji. Uoči Sajma knjiga, tridesetak pisaca pokrenulo je inicijativu sa ciljem da se ustanovi institucija književnih stipendija za pisce, da se izvrši rangiranje književnih časopisa i manifestacija prema njihovom realnom značaju i poboljšaju uslovi oko otkupa knjiga i rada biblioteka. Povodom ove inicijative održana je javna rasprava sa ministrom u Narodnoj biblioteci Srbije, ali do danas iz ministarstva nije stigao nikakav odgovor na iznete primedbe i predloge.

Postoji li mogućnost da organizacije nezavisne scene budu uvrštene kao obavezna stavka u budžetu za kulturu Republike Srbije, pokrajine, grada Beograda ili lokalnih samouprava? Koliko je realno očekivati da Ministarstvo kulture prihvati predlog da izdvaja određeni broj stipendija za pisce i da promeni pristup u finansiranju časopisa, festivala i drugih autonomnih inicijativa u kulturi? Kakva je bila praksa Ministarstva kulture u komunikaciji sa institucijama kulture i predstavnicima nezavisne scene od 5. oktobra do danas, odnosno da li je ikada kod nas bila formulisana ili sprovođena konzistentna kulturna politika?

Projekat se realizuje uz pomoć Fonda za otvoreno društvo iz Beograda

Tribina: Pristupačnost -smelost ili pravo
četvrtak, 14.novembar 2013.
18:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju

i

Socijaldemoratska unija

Vas pozivaju

14. novembra u 18h

                                                                       na tribinu  

                                                           “Pristupačnost smelost ili pravo

Tema tribine je problem pristupačnosti životnog i radnog okruženja za osobe sa invaliditetom u svim aspektima –fizička pristupačnost i pristupačnost informacijama i komunikacijama.

Pristupačnost je preduslov društvene integracije svih građanki i građana jer pre svega, utiče na nivo ostvarenih ličnih prava i sloboda u društvu, kreira opšti standard, određuje kvalitet života svih građanki i građana – samim tim, jača ili umanjuje kredibilitet jednog društva, odnosno države .

Ciljtribine je, shodno tome, sagledati postojeće stanje u domenu pristupačnosti, ukazati na osnovne odrednice problema, izazove i moguća rešenja

Na tribini će govoriti:

Maja Marković, Predsednica Gradske organizacije SDU Beograd

Vidan Danković - Udruženje za reviziju pristupačnosti (URP)

Radoš Keravica iz Centra za orijentaciju društva (COD)

delegirani javni prostor
OKRUGLI STO: Kako vratiti ponos radnika?
petak, 15.novembar 2013.
17:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju

i

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti

u petak, 15.novembra u 17h

Vas pozivaju

na okrugli sto

Kako vratiti ponos radnika?

Nedavni sindikalni protest pod firmom “Dosta!” okupio je nekoliko hiljada ljudi – premalo u odnosu na široko nezadovoljstvo građana i radnika političko-ekonomskim bezizlazom. Slab odziv se samo donekle može objasniti nepoverenjem građana Srbije u sindikalne organizacije, kako u one koje su protest sazvale, tako i u one koje su ga prećutale. O sasvim opravdanim razlozima za ovo nepoverenje smo više puta diskutovali na našim skupovima, oni su već odavno opšte mesto svakog razgovora o mestu radnika i rada u Srbiji. Ipak, akcija “Dosta!” ne bi bila ni prva ni poslednja na koju su se građani masovno odazvali iako o sazivaru misle sve najgore. Država u kojoj danas živimo je i nastala tako što su stotine hiljada građana, na čelu sa kolubarskim rudarima, odbranili svoje pravo da “začepe nos i glasaju za DOS”, a na identičnom nezadovoljstvu “bivšim režimom”, a ne na poverenju u alternative, uspostavljena je i aktuelna Vlada.

Mnogo veći problem od nepoverenja u sindikate danas je sramota koja “gubitnike tranzicije”, “gubitnike ratova”, ljude sa “đubrišta istorije” sprečava da svoje političke zahteve, pa i krajnje generalno “nezadovoljstvo”, iskažu ne kao “birači”, već kao radnici. Iako su nas decenije života u kontinuiranom razaranju privrede i društva u Srbiji odavno naučile da se krivci skoro isključivo nalaze u redovima političko-ekonomske nomenklature i njene srednje klase, ipak je u Srbiji danas sramota jedino izjasniti se kao radnik. Nije sramota zvati se advokat, novinar, univerzitetski profesor ili premijer. Nije sramota biti robovlasnik, sramota je biti rob!

Radnici se stide svog “gubitništva”, njihova deca se stide svojih roditelja i na svaki način nastoje da se probiju u srednju klasu, pre svega tako što agresivno izbegavaju da se “bave politikom”. Sa opterećenjem krivice za praktično sve uzroke propadanja privrede i društva (nacionalizam, rat, korupciju, privatizaciju...), radnici i njihove porodice neće se kao takvi pojaviti na protestu čak i ako organizatori uživaju njihovo puno poverenje, ali će uvek i ponovo prihvatati nove pozive da se mobilišu kao nezadovoljna glasačka mašina.

Već više od godinu dana radimo na artikulaciji predloga pravnog okvira koji bi radnicima omogućio upravljanje nad preostalom društvenom svojinom. Međutim, ovaj okvir će ostati prazan ukoliko se radnici u Srbiji stide da kao radnici i na ulicu izađu, a kamo li da se okupe oko preduzetničkih inicijativa. Ni “najlevlje” vladajuće doktrine nam neće pomoći u traganju za odgovorom na pitanje iz naslova ove diskusije – što je u medijima, na stručnim i političkim skupovima prisutnija retorika o “dostojanstvu rada”, sve je manje dostojanstva radnika.

Kakvom politikom možemo vratiti ponos radnika?

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

info@uciteljneznalica.org

 

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
DOKUMENTARNI FILM BRANKA BALETIĆA "Noć skuplja dva vijeka, Njegoš -jedna biografija"
sreda, 20.novembar 2013.
20:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Vas poziva

20.novembra u 20h

na projekciju dokumentarnog filma

"Noć skuplja dva vijeka, Njegoš - jedna biografija“

reditelja Branka Baletića

 

Film je dobitnik Grand Prix nagrade na Festivalu filma Jugoistočne Evrope SEE u Parizu, odlukom međunarodnog žirija, kojim je predsedavao Iv Boase.

Film je prikazan i u okviru Evropskog kampusa na Institutu Orijentalnih Jezika i Civilizacija (INALCO) u Parizu. Ocenjen je kao izuzetno filmsko delo dokumentarno-poetičnog portreta Petra II Petrovića Njegoša, jer originalnim filmskim jezikom prikazuje duboke tragove koje je Njegoš ostavio balkanskoj, evropskoj i svetskoj književnosti

 

Sa autorom razgovaraju:
Miroljub Stojanović
Božo Koprivica
Borka Pavićevi
ć

Ulaz slobodan

Ulaz slobodan

images
delegirani javni prostor
OKRUGLI STO: Kako postići javnost procesa odlučivanja koju smo imali u socijlaizmu
petak, 22.novembar 2013.
17:00, CZKD

   Centar za kulturnu dekontaminaciju

i

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti

Vas pozivaju na okrugli sto

22.novembra u 17h

 

Kako postići javnost procesa odlučivanja koju smo imali u socijlaizmu?

U okviru projekta Imenovati TO ratom, uradili smo veliki broj intervjua sa učesnicima rata i antiratnog pokreta devedesetih godina, kao i događaja koji su na različite načine doveli do rata i privatizacije. Posebnu pažnju posvetili smo učesnicima radničkih protesta krajem osamdesetih godina. Sa Predragom Ralevićem, novinarom fabričkog lista “Rekorda”, razgovarali smo o procesu donošenja odluka u institucijama radničkog samoupravljanja. Na naše pitanje da li je učestvovanje radnika iz proizvodnje u procesu odlučivanja dovodilo do kvalitetnijih odluka nego da su ih donosili samo stručnjaci, Predrag Ralević odgovara: “Jeste, pre svega u smislu javnosti rada. Rad je bio mnogo više javan nego da su se okupili samo stručnjaci, ekonomisti, inženjeri. Ljudi su se vraćali u pogon, prenosili radnicima šta je radnički savet zaključio, kakve su bile diskusije, objavljivano je i u listu. Tako da u tom smislu javnosti, nije baš tako lako moglo sve da prođe, što je između ostalog rak rana ovog današnjeg sistema, u tom smislu je bilo pozitivno”.

Šta je bila javnost rada organa upravljanja preduzeća u socijalizmu, a šta ona znači danas? Postepenim ukidanjem institucija samoupravljanja od 1989. do 2001. godine, a zatim i u procesu privatizacije nakon 2001. godine, radnici su izgubili i mesto u procesu donošenja odluka i pravo na informacije o njima. Zauzvrat su dobili manjinski deo akcija privatizovanih preduzeća. Sa akcijama na svoje ime, radnici ne samo da nemaju apsolutno nikakav mehanizam da bilo šta preduzmu kako bi sprečili većinskog vlasnika da preduzeće odvede u stečaj, nego nemaju čak ni informacije o poslovanju koje bi ih upozorile da se propast sprema.

Predrag Ralević dobro primećuje da se radi o problem čitavog današnjeg sistema, ne samo privrede. Javnost rada državnih institucija takođe je daleko unazađena u odnosu na socijalistički sistem, i pored rada Poverenika za informacije od javnog značaja, Uprave za javne nabavke, Uprave za trezor…

Kako danas postići javnost procesa odlučivanja koju smo imali u socijalizmu?

 

Učitelj neznalica i njegovi komiteti www.uciteljneznalica.org  info@uciteljneznalica.org

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

delegirani javni prostor
GRADOVI ZA ŽIVOT -GRADOVI PROTIV SMRTNE KAZNE
subota, 30.novembar 2013.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju

i

Srbija protiv smrtne kazne

Vas pozivaju

u subotu, 30. novembra u 19h

na međunarodnu akciju protiv smrtne kazne

„Gradovi za život – gradovi protiv smrtne kazne“

 

Održava se ovog datuma, u znak sećanja na dan kada je po prvi put ukinuta smrtna kazna u jednoj zemlji. Bilo je to 30. novembra 1786. u velikom vojvodstvu Toskani. Akciju koordiniše humanitarna organizacija San Eđidio iz Italije.

Toga dana, više od hiljadu gradova širom sveta, osvetliće jedan svoj spomenik, pokazujući time simbolično da su za život – svetlo, a protiv smrti – mraka. Pored toga, u svakom gradu održaće se poneka manifestacija protiv smrtne kazne.

Beograd je učestvovao 2007. i 2012. godine. I ove godine biće osvetljena Čukur-česma, a na sceni CZKD-a biće izveden odlomak iz komada „Poslednji dan na smrt osuđenog“ Žana Ipolita Tiserana, u prevodu Danila Kiša.

Učestvuju

Uvodna reč pre izvedbe drame

Ivan Janković

Mirjana Miočinović

Nastupa

 Predrag Ejdus

 

Posle programa biće priređen koktel

delegirani javni prostor
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019