Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA APRIL 2013
Imenovati TO ratom
CZKD Bioskop
NEPOMIRENI: Projekcije filmova 2

Imenovati TO ratom CZKD Bioskop NEPOMIRENI: Projekcije filmova 2
ponedeljak, 1.april 2013. − 4.april 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

NEPOMIRENI: Projekcije filmova 2

01, 02, 03 i 04. april u 17h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21, Beograd

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

 NEPOMIRENI: Projekcije filmova 2

Tokom sledeće nedelje, gledaćemo filmove o kojima smo diskutovali na okruglom stolu NEPOMIRENI – “SMENA GENERACIJA” I ISTORIJSKI NARATIVI, nastale u okviru pokreta Das neue Kino:

Ponedeljak 01. 04. u 17h

Die Patriotin 01:57:00

(engleski titl)

Utorak 02. 04. u 17h

Olovna Vremena 01:42:28 srpski titl

Sreda, 03. 04. u 17h

Machorka-Muff 1962. 00:16:51

(engleski titl)

Nicht Versöhnt (Jean Marie Straub, 1965.) 00:49:55

(engleski titl)

Četvrtak 04. 04. u 17h

Die Dritte Generation (Rainer Werner Fassbinder, 1979.) 01:44:25

(srpski titl)

Nakon Drugog svetskog rata, u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj pojavilo se nekoliko zapaženih filmova koji su se bavili posleratnim društvenim problemima. Kada krajem pedesetih godina XX veka poseta bioskopima opada, Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučuje da pomogne preporod nemačke filmske industrije dodelom novčanih subvencija za proizvodnju igranih filmova.Das neue Kino je filmski pokret nastao 1962. u Oberhauzenu. Okupljao je autore različitih poetika i ideoloških polazišta na prostoru Zapadne Nemačke. Sticaj društvenih okolnosti, koji na različite načine određuje njihova dela, donekle predstavlja i zajedničko obeležje autora: posleratna generacija mladih filmskih reditelja odrasla na amerikanizovanoj i ekonomski uspešnoj Nemačkoj, kolektivna amnezija i maglovita svest o nacističkoj Nemačkoj, posleratni šok i razaranje kulturnog identiteta, negiranje prošlosti kroz obrazovni sistem i porodicu. Rezultat su filmovi sa snažnim osećajem otuđenja i praznine, psihološke i kulturne izmeštenosti koji, ipak, putem pojedinačnih filmskih postupaka nude moguće utopijske horizonte i metode subverzivnosti.

Pripremili: Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran)

Imenovati To Ratom
DISKUSIJA:KAKO POKRENUTI FABRIKE KOJE SU OPLJAČKANE I UNIŠTENE U RESTRUKTURIRANJU?

DISKUSIJA:KAKO POKRENUTI FABRIKE KOJE SU OPLJAČKANE I UNIŠTENE U RESTRUKTURIRANJU?
petak, 5.april 2013.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju

Kako pokrenuti fabrike koje su opljačkane i uništene u restrukturiranju?

„Uslov našeg ekonomskog oporavka je: moramo da postanemo zemlja koja je privlačna za ulaganja. To podrazumeva korenito restrukturiranje nasleđene privrede i društva, ali i preispitivanje određenih nasleđenih prava (...) Ako u vezi sa ovim ne uspostavimo socijalni konsenzus, kakav smo uspostavili oko političke demokratije, propustićemo istorijsku šansu“ (Zoran Đinđić, „Predlog dogovora o državnom cilju“, VREME br. 533, 22. mart 2001. godine).

Vlada Srbije je 2001. godine izdvojila sedamdesetak najvećih preduzeća iz redovnog postupka privatizacije, takozvane „bele slonove“ socijalističke privrede, i stavila ih na restrukturiranje, kako bi ih pripremila za uspešniju prodaju tenderom, ili aukcijom. Među njima je čitava namenska industrija (Zastava, Krušik, Sloboda, Milan Blagojević, Prva iskra, Prva petoletka), RTB Bor, SARTID, ključna preduzeća rakovičkog basena (IMR, Rekord...), Prva srpska fabrika šećera Dimitrije Tucović, Lola, Zmaj, Trudbenik, subotički Sever, kikindska Livnica, šabačka Zorka, kragujevački Filip Kljajić, kraljevačka Fabrika vagona, jagodinska Fabrika kablova, niška Elektronska industrija...

Do današnjeg dana nije napravljena nikakva analiza učinaka restrukturiranja najvećih privrednih subjekata u Srbiji. Osim namenske industrije, koja je pod kontrolom države, većina restrukturiranih preduzeća danas je u stečaju, ili pred stečajem. Javnosti su poznati tek po neki ishodi pojedinačnih restrukturiranja, koji ukazuju na enormne razmere pljačke društvene svojine i javnih fondova: „Zastava je još 2001. godine ušla u proces restrukturiranja sa ciljem da se od glomaznog i neodrživog socijalističkog preduzeća napravi profitabilna kompanija koja bi se mogla uspešno privatizovati. Konsultant je izabran 2002. godine [programe restrukturiranja prave privatni finansijsko-pravni konsultanti koje bira i angažuje Agencija za privatizaciju; izbor konsultanta je prvi ozbiljan korak i faktički znači početak restrukturiranja]. Restrukturiranje je trajalo sve do 2008. godine, i na kraju nije dovelo ni do formiranja profitabilne kompanije, ni do prodaje preduzeća na tenderu. Punih šest godina su se smenjivale teorije o tome kako privatizovati Zastavu, ali jedini rezultat restrukturiranja je drastično smanjenje broja zaposlenih, od 8.300 radnika na hiljadu. Za ovakve rezultate država je konsultantskoj kući Citadel platila skoro milion evra, a po okončanju tog posla, ponovo je Citadel angažovala kao konsultanta za realizaciju zajedničkog ulaganja sa Fijatom, za honorar od 700.000 evra, i to bez postupka javne nabavke, sa obrazloženjem da taj posao mogu samo oni da obave. Na kraju je zajedničko ulaganje realizovano zaključenjem tajnog ugovora, tako da javnost nema nikakve informacije o visini ulaganja države u preduzeće Fijat automobili Srbija“ (Verica Barać, PRAVDA, 11. novembar 2011. godine).

 

Prema dokumentaciji kojom raspolažu radnici, u restrukturiranju RTB Bora, Trudbenika, Rekorda, Lole i Filipa Kljajića (što ne znači da je ovaj spisak konačan, već da za druga preduzeća nemamo dokumentaciju), Agencija je prodavala delove ovih preduzeća kao imovinu na običnoj licitaciji, a ne u postupku privatizacije tenderom ili aukcijom, kako predviđa zakon. Radnici su prodati uz imovinu, bez zaštite koju im pruža Zakon o privatizaciji i bez mogućnosti da traže raskid ugovora u slučaju neizvršavanja socijalnog i investicionog programa, što takođe predviđa Zakon o privatizaciji. Neke od ovih radničkih grupa godinama su vodile najupornije štrajkove i proteste koje beleži istorija „tranzicije“ (Rekord/Vizahem, Trudbenik gradnja), zahtevajući raskid ugovora o privatizaciji; objašnjeno im je da raskid ugovora nije moguć, jer prodaja njihovoh preduzeća nije privatizacija, već običan obligacioni odnos. Obligacioni odnos koji za predmet ima ne samo imovinu, već i ljude.

Rezultat ovog kršenja zakona i ukidanja „određenih nasleđenih prava“ radnika nije bio ekonomski oporavak, već stečaj i gubitak posla.

 

Kako pokrenuti fabrike koje su opljačkane i uništene u restrukturiranju?

DRAMSKA DRUŽINA A/AKADEMSKO POZORIŠTE DRAMSKA DRUŽINA A/AKADEMSKO POZORIŠTE "BRANKO KRSMANOVIĆ":PREDSTAVA "RUVENZORI" BELE HAMVAŠA U REŽIJI VLADIMIRA CVEJIĆA
subota, 6.april 2013.
19:00, CZKD

   Аkаdеmskо pоzоrištе „Brаnkо Krsmаnоvić“

Nајstаriје studеntskо pоzоrištе nа svеtu

Bеlа Hаmvаš

Ruvеnzоri

 

....Pеrе, čisti, kuvа, sprеmа, uništаvа stеnicе. Sаvršеn. Pоuzdаn. Nеškоdlјiv...

 

Svеtskој јаvnоsti је prеdstаvlјеn nоv prоizvоd, pоd nаzivоm - Ruvеnzоri.

Оn unоsi rеvоluciоnаrnе prоmеnе u svim sеgmеntimа živоtа, univеrzаlаn је i višеstrukо kоristаn, аli је njеgоv sаstаv prеdmеt spоrа, јеr је tајаnstvеn…

 

Srpskа prаizvеdbа mаđаrskоg piscа Bеlе Hаmvаša. 

 

Dеlо nаpisаnо 1929. gоdinе i dаnаs, svојim univеrzаlnim izrаzоm, оstаvlја pеčаt vrеmеnu.

 

BЕLА HАМVАŠ(1897-1968.),

mаđаrski filоzоf, pisаc, еsејistа i rоmаnsiјеr. Hаmvаšеvа dеlа su оbјаvlјеnа nаkоn njеgоvе smrti i svi rukоpisi јоš nisu dоstupni.

 

Prеvоd: Sаvа Bаbić

Rеditеlј: Vlаdimir Cvејić

Kоrеоgrаf: Таmаrа Аntоniјеvić – Spаsić

Scеnski gоvоr: Rаdоvаn Knеžеvić

Igrајu:

Nеnаd Spаrić, Dušаn Мilјојkоvić, Sоnjа Sudimаc, Isidоrа Јеvtоvić, Vuk Vukоvić

Šеf tеhnikе:Мilаn Јоkić

Тоn mајstоr:Тiјаnа Lаzić Маrјаnоvić

Тrајаnjе prеdstаvе 60 minutа.

Nakon predstave- diskusija.

images
delegirani javni prostor
DRAMSKA DRUŽINA A: PREDSTAVA BREVROVIZIJA DRAMSKA DRUŽINA A: PREDSTAVA BREVROVIZIJA
nedelja, 7.april 2013.
19:00, CZKD

BRЕvrоviziјА

             Аrt Тrеmа Fеst – Rumа(21-23.3.2013)

 

Kod nas u javnosti postoje dva suprotstavljena gledišta o Evropskoj uniji.

 Po jednom, EU je zemlja Dembelija, "Carstvo u kome caruje drugarstvo",

gde će se rešiti svi naši problemi. Njeno rukovodstvo su sveznajući mudraci.

Po suprotnom gledištu, EU je isto tako mudra, ali i zla sila koja ima dalekovide pakosne planove za uništenje Srba i Srbije.

 Kojoj grupi Vi pripadate ?

             Da li ste Evroskeptik ili Evrofanatik ? Ili ste normalan Evropljanin.

Postoji li sredina?

I kako to izgleda normalan Evropljanin?

                                            DOBRODOŠLI PRED OGLEDALO!!!

 

                                                               Igrајu:

                 

Тiјаnа Lаzić Маrјаnоvić…..  Ksеniја Dunjić…. Isidоrа Јеvtоvić…

                                                                                                                             …Sоnjа Sudimаc… Sоnjа Rаdоš… Igоr Vеsоvić ……Оlivеrа Rаdоvić…Ninа Zdinjаk….. Vlаdimir Cvејić

                                      …..Vidео pоstаvkа: Hrvоје Fеlbаr

                                           ……Тоn mајstоr: Vuk Pоpоvić  

             … Kоrеоgrаf: Таmаrа Аntоniјеvić Spаsić

                                     …Kоmpоzitоr : Vlаdimir Rаckоvić

  …Šеf tеhnikе: Мilаn Јоkić

                      …Rеditеlј: Vlаdimir Cvејić

RЕDОSLЕD МUZIČKО – SCЕNSKIH NUМЕRА ZА GLАSАNјЕ PUBLIKЕ

 

Uvоd - Krејzi sаmr dеns ......................................................Flаmingоsi / Luis

Uvоd – Grеоtа drvеtа ....................................................................Vоја Žаnеtić

Uvоd - Priјаtаn Lееееt  ...............................................................Vоја Žаnеtić

Uvоd - Bаlkаn - ЕU еksprеs  ...........Zоrаn Simјаnоvić - Vlаdimir Đurđеvić  

 

1. Nаšа lјubаv ..............................................................................................Lunа

2. Grlоm u јаgоdе 1...........................Zоrаn Simјаnоvić - Vlаdimir Đurđеvić

3. Ој, Еvrоpо, milа mаti .....................................Lukа Sаrić / Vојtеh Šistеk

4. Еvrоuniја .................................................Мilitin Pоpоvić Zаhаr / оbrаdа

5. Маrš u ЕU.......................................................................Stаnislаv Binički

6. Оdа Rаdоsti.....................................................................Ludvig vаn Bеtоvеn

 

7. Оmlаdinо srpskа.................................................................Vеlјkо Pеtrоvić

8. Еvrоpа је nаšа kućа / Rаslе tikvе.........................Тrаdiciоnаlnа / оbrаdа

9. Pitаnjа rаdnikа kојi čitа .....................................................Bеrtоld Brеht

  

10. Hеtеrоsеksuаlnоst – аnkеtа..............................................Nеpоznаti аutоr

11. Crvеni Rаdеcki Bаn.................Јоhаn Štrаus - Vuk Stеfаnоvić Kаrаdžić

12. Маčо ...................................................................................Vlаdimir Cvејić

13. Smrt ................................................................................Duškо Тrifunоvić

14. Igrаč nа žici ................................................................Vlаdimir Visоcki

15. Rаzbојnici...........................................................................Fridrih Šilеr

16. Оrgе / Pоtrоšаčkа himnа .....................................................Bеrtоld Brеht

17. Vikiliks ..............................................................................Маrkо Јаnkоvić

18. Hоću dа mе vоlе ...............................................................Bоrisаv Đоrđеvić

19. Slušај 'vаmо .................................................................Vlаdimir Đurđеvić

 

20.Grlоm u јаgоdе 2 ........................Zоrаn Simјаnоvić – Vlаdimir Đurđеvić

21. Јеčаm žеlа .............................................................Тrаdiciоnаlnа / оbrаdа

21. Мi nismо mi .......................................................................Vlаdо Gеоrgiјеv

22. Svi vi štо mаštаtе о srеći ..............................................Мilаn Тimоtić

23. Kud plоvi оvај brоd   ..........................................................Rаdојkа Švеrkо          

 

24. Ја nе pоstојim …..................................................................Pаrtibrејkеrsi

images
delegirani javni prostor
Imenovati TO ratom
CZKD Bioskop
„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu
Imenovati TO ratom CZKD Bioskop „Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu
ponedeljak, 8.april 2013. − 11.april 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

08, 09, 10. i 11. april u 17h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21, Beograd

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na „Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Nakon Prvog svetskog rata dominantni narativni film holivudske provenijencije uveo je identitet ratnog veterana u filmski rečnik. Kako se subjektivacija veterana i njegove uloge u društvu artikulišu kroz film kao ideoški aparat; najčešći motivi i teme koji se vezuju za ovaj pojam; kao i koji su načini filmskog tretiranja pojma veterana u pojedinim istorijskim trenucima, može se pratiti na izboru filmova od “Burne dvadesete” do “Rođen 4.jula”.

Pripremili: Doplgenger (Isidora Ilić & Boško Prostran)

Raspored:

Ponedeljak, 08. 04. 2013.

Burne dvadesete (The Roaring Twenties, Raoul Walsh, 1939) 01:45:50

(srpskohrvatski titl)

Utorak, 09. 04. 2013.

Neka bude svetlo (Let There Be Light, John Huston, 1946) 00:58:00

(engleski titl)

Sreda, 10. 04. 2013.

Ljudi (The Men, Fred Zinnemann, 1950) 01:26:47

(srpskohrvatski titl)

Četvrtak, 11. 04. 2013.

Najbolje godine naših života (The Best Years of Our Lives, William Wyler, 1946) 02:42:59

(srpskohrvatski titl)

 

Narednih nedelja gledaćemo i:

 

Beli Božić (White Christmas, Michael Curtiz, 1954) 02:00:01

(srpskohrvatski titl)

Sajonara (Sayonara, Joshua Logan, 1957) 02:27:03

(srpskohrvatski titl)

Sunce se ponovo rađa (The Sun Also Rises, Henry King, 1957) 02:04:51

(srpskohrvatski titl)

Mandžurijski kandidat (The Manchurian Candidate, John Frankenheimer, 1962) 02:06:30

(srpskohrvatski titl)

Klanica 5 (Slaughterhouse-Five, George Roy Hill, 1972) 01:43:30

(srpskohrvatski titl)

Povratak ratnika (Coming Home, Hal Ashby, 1978) 02:07:55

(srpskohrvatski titl)

Lovac na jelene (The Deer Hunter, Michael Cimino, 1978) 03:03:41

(srpskohrvatski titl)

Rambo (First Blood, Ted Kotcheff, 1982) 01:33:09

(srpskohrvatski titl)

Rođen 4. jula (Born on the Fourth of July, Oliver Stone, 1989) 02:18:15

(srpskohrvatski titl)

Projekat finansira Evropska unija kroz evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Sadržaj ovog štampanog materijala isključiva je odgovornost CZKD-a i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da odražavba stav Evropske unije.

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

images
Imenovati To Ratom
ČITAJUĆA GRUPA: Kritika politike svojine i građanstva

ČITAJUĆA GRUPA: Kritika politike svojine i građanstva
utorak, 9.april 2013.
18:00, CZKD

ČITAJUĆA GRUPA: Kritika politike svojine i građanstva

Svakog utorka u 18h

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti

Birčaninova 21

Dragi/e prijatelji/ce,

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti vas pozivaju da u utorak,  9 aprila, u 18 h, prisustvujete otpočinjanju rada čitajuće grupe Kritika politike svojine i građanstva.

Tokom serije okruglih stolova Javni prostor  vs. društveni  prostor - ekonomska demoktratija kao mesto govora, koje je Učitelj Neznalica i njegovi komiteti otpočeo u septembru mesecu 2012. godine, a koja kontinuirano traje i danas, kao ključne kategorije diskusija o dvadesetogodišsnjem  procesu nestanka društvene svojine kroz pljačku i rat, pojavile su se:  vlasništvo  i građanin, odnosno, društveno vlasništvo i radnik. Učitelj Neznalica smatra da su sve četiri kategorije ključne kategorije politike našeg vremena, odnosno da je teorijska diskusija o tekstovima i knjigama koje su saturirane ovim konceptima neophodni uslov svake političke subjektivacije danas.

Rad čitajuće grupe otpočeće diskusijom o tekstu Milana Kangrge Fenomenologija ideološko-političkog nastupanja jugoslovenske srednje klase, uvodnom tekstu tematskog broja časopisa Praxis br. 3-4, 1971. posvećenog analizi srednje klase u SFR Jugoslaviji.

Svi zainteresovani mogu se prijaviti na:

e-mail: info@uciteljneznalica.org

telefon: 011 2681 423, 060 316 2558

 

Čitajuća grupa Kritika politike svojine i građanstva će se tokom meseca aprila baviti ostalim tekstovima tematskog broja Praxis 3-4:

Rudi Supek, Protivurječnosti i nedorečenosti jugoslavenskog samoupravnog socijalizma

Danko Grlić, Marginalije o problemu nacije

ODBRANA MEDIJA - Niko ne dobija dok svi ne pobede
ODBRANA MEDIJA - Niko ne dobija dok svi ne pobede
sreda, 10.april 2013.
19:00, CZKD

Zeleni Srbije i CZKD

ODBRANA MEDIJA - Niko ne dobija dok svi ne pobede

Među učesnicima otvorenog razgovora biće: predstavnici udruženja novinara (NUNS; UNS), SHARE fondacije, CASCA organizacije, Piratske partije i pokreta, profesori BU, Creative Commons Srbija, Internet društvo Srbije i Medijska arheologija, kao i svi zainteresovani aktivisti, blogeri, teoretičari novih medija, radnici u kulturi i medijima, a moderiraće ga Žaklina Živković (Zeleni Srbije).

Javna diskusija „Odbrana medija: niko ne dobija dok svi ne pobede“ povodom spornog Nacrta Zakona o informisanju i medijima: sporni su članovi 27. (stav 2.) i 28. ovog nacrta Zakona kojima se predviđa dosta široka definicija medija jer uključujesamostalno elektronsko izdanje koje se distribuira putem interneta i drugih mreža elektronske komunikacije.” Osnovano strahujemo da se pod ovako postavljenu formulaciju mogu podvesti sve vrste digitalnih i građanskih medija uključujući i blogove, web i mobilne prezentacije, forume, Twitter naloge, Facebook stranice i druge Internet servise koji se bave obaveštavanjem javnosti o pitanjima od javnog interesa.Ovakva formulacija može da znači da se građanski mediji izjednačavaju sa tradicionalnim, što demokratska država sebi ne sme da dopusti.

Ovim počinjemo javnu raspravu i zajednički rad na predlogu dopune/izmene nacrta kojeg ćemo poslati Ministarstvu kulture i informisanja.

images
delegirani javni prostor
ZLOUPOTREBE TUŽILAČKIH I POLICIJSKIH ISTRAGA ZA POLITIČKI PROGON

ZLOUPOTREBE TUŽILAČKIH I POLICIJSKIH ISTRAGA ZA POLITIČKI PROGON
petak, 12.april 2013.
18:00, CZKD

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju

Zloupotrebe tužilačkih i policijskih istraga za politički progon

Još uvek je neizvesno da li će spektakularna hapšenja tajkuna i visokih funkcionera izvršne vlasti koja gledamo već više od pola godine, zaista dovesti do utvrđivanja istine o privatizacionoj pljački, do obeštećenja opljačkanih radnika i ponovnog pokretanja industrije. Ono što je, međutim, u ovom trenutku sasvim izvesno jeste da je Vladina antikorupcijska kampanja u društvo u Srbiji na velika vrata ponovo uvela zloupotrebu tužilačkih i policijskih istraga za progon politički „nepodobnih“. Članovi Vlade su svojim javnim nastupima stvorili i neprestano potpaljuju paranoju sveopšteg licitiranja ko će sledeći biti uhapšen i javno označen kao krivac za višedecenijsko ekonomsko propadanje, a onda ovakvu atmosferu koriste za pritiske na samoorganizovane veteranske, radničke i studentske grupe, protiv kojih pokreću policijske i tužilačke istrage za finansijske zloupotrebe i nasilništvo, ozbiljno narušavajući mogućnosti ovih grupa za javno političko delovanje.

Udruženje Srpski ratni veterani iz Rakovice je poslednjih godina dana postalo stožer borbe veterana za isplatu dnevnica za rat na Kosovu i za donošenje zakona o boračko-invalidskoj zaštiti kojim bi se status borca po prvi put priznao učesnicima svih ratova, a ne samo onima čiji period proveden na ratištu ne narušava državnu politiku negiranja učešća u ratu (prema svim dosadašnjim propisima, kao i prema svim predlozima za izmene propisa iza kojih stoje veteranska udruženja bliska vlasti, status borca se priznaje samo za period 1991-92. godine, do proglašenja SRJ, i za vreme NATO agresije; učesnici ratova u Hrvatskoj i Bosni nakon aprila 1992. godine, i na Kosovu pre početka NATO intervencije, nemaju status borca). Zbog svoje borbe, Srpski ratni veterani nikada nisu imali pristup budžetskim sredstvima namenjenim boračkim udruženjima. Sredstva za svoj rad su pribavljali isključivo od članarine. Nakon što su uspeli da povežu najveća samoorganizovana veteranska udruženja u Savez ratnih veterana Srbije, i da okupe preko sedamdeset hiljada veterana u borbu za isplatu dnevnica i donošenje novog zakona, protiv njihovog predsednika Mileta Miloševića pokrenuta je istraga za finansijske zloupotrebe u prikupljanju i trošenju članarine udruženja.

Radnici i mali akcionari Jugoremedije su 2007. godine, nakon dugotrajne borbe pred sudom i u javnosti, uspeli da raskinu ugovor o privatizaciji preduzeća i da imenuju svoju upravu. Odmah su ušli u novu borbu – da sami, oslonjeni isključivo na svoja sredstva i svoj rad, investiraju više od deset miliona evra u rekonstrukciju celokupne proizvodnje i usklade je sa evropskim standardima Dobre proizvođačke prakse (GMP). Nakon što su rekonstruisali više od sedamdeset posto proizvodnih pogona, vlast je pokrenula policijske istrage protiv čelnika fabrike i finansijske pritiske na njen rad, kako bi je oterala u stečaj. Iako su pritisci bili snažni i za vreme prethodne Vlade, do eskalacije dolazi nakon prošlogodišnjih izbora i otvaranja „antikorupcijske“ kampanje vlasti, kada su Zdravko Deurić i Milana Zlokas uhapšeni i pritvoreni na 52 dana. Za to vreme je Jugoremedija stala sa radom, da bi u decembru otišla pod stečaj. Ni jedna navodna finansijska zloupotreba zbog koje su Deurić i Zlokas pritvoreni nije dokazana, nije podignuta nikakva optužnica, a policija i tužilaštvo do današnjeg dana neprestano pokreću nove istrage za finansijske, poreske i slične zloupotrebe i prekršaje, čime se ometaju pokušaji radnika da kroz reorganizaciju ponovo pokrenu Jugoremediju.

 

Tokom blokada fakulteta 2011. godine, studente u protestu su u više navrata fizički napali pripadnici fašističkih grupacija i privatnog obezbeđenja koje je angažovala fakultetska uprava. Napadima su uvek prethodile izjave zvaničnika univerziteta/fakulteta o navodnom ispunjenju zahteva i o tome da blokade ne organizuju sami studenti već izvesne “ekstremno-levičarske” organizacije, ili da su u pitanju “večiti studenti”. Po okončanju protesta, Filozofski fakultet je pokrenuo sudski postupak protiv trojice učesnika blokade, između ostalih, studenta tog fakulteta i aktiviste M21 Matije Medenice, sa optužbom da su oni napali lica koja su zapravo napala studente.

 

Otežavanje političkog rada samoorganizovanih studentskih, radničkih i veteranskih grupa putem policijskih i tužilačkih istraga, u ovom trenutku je najkonkretniji rezultat vladinepolitike obračuna sa kriminalom i korupcijom.

Imenovati TO Ratom:
Veteranska udruženja i borba za ratne dnevnice

Imenovati TO Ratom: Veteranska udruženja i borba za ratne dnevnice
subota, 13.april 2013.
16:00, CZKD

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva da učestvujete u diskusiji Veteranska udruženja i borba za ratne dnevnice koja će se održati u subotu 13. aprila 2013. godine u 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Ova diskusija se realizuje u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

Tokom prošle godine veterani su se organizovali da se bore za svoja prava – za novi zakon o boračko-invalidskoj zaštiti i za isplatu dnevnica koje im država još uvek duguje za učešće u ratu na Kosovu 1999. godine. Ova borba je otvorila rascep koji godinama tinja unutar veteranske populacije.

Početkom 2008. godine grupa veterana rata na Kosovu iz sedam opština sa juga Srbije je danima i noćima protestovala i spavala ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj 11, u izlizanim i izbušenim uniformama koje su po svoj prilici godinama koristili kao radno odelu u raznim pokušajima da nađu sebi mesto u „tranziciji“. Ministri-pregovarači Mirko Cvetković i Dušan Petrović, odobrili su izgladnelim veteranima isplatu dnevnica za rat na Kosovu, da ne bi kvarili nastupajući predizborni glamur.  Uspostavljen je presedan na osnovu kog je više od osam hiljada rezervista iz Treće armijske oblasti tužilo državu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Sud im je 2012. godine dosudio isplatu dnevnica, nakon čega je usledilo nekoliko desetina hiljada zahteva za isplate po istom osnovu. Radi se o sumi ne većoj od dve hiljade evra za one koji su u rezervnom sastavu vojske bili sve vreme NATO agresije.

U prikupljanje zahteva veterana za isplatu dnevnica uključila su se samoorganizovana veteranska udruženja iz Rakovice, Bačke Palanke, Novog Sada i drugih mesta širom Srbije, nastala prethodnih godina iz ogorčenja zbog rada boračkih i invalidskih struktura koje se finansiraju iz budžeta. Lideri državnih veteranskih udruženja usprotivili su se borbi za isplatu dnevnica. „Ratni veterani Srbije nikada nisu ratovali za novac, već za čast i obraz države Srbije“, izjavio je Saša Dujović, narodni poslanik izabran na listi SPS ispred Pokreta veterana.

Udruženja koja organizuju veterane u borbi za dnevnice, okupila su se prošle godine u Savez ratnih veterana Srbije. Ova su udruženja nedavno skupštini podnela narodnu inicijativu za donošenje zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, koji donosi ključnu novinu u odnosu na postojeći zakon i sve druge predloge, uključujući i predlog partije Pokret veterana – predviđa da se status borca dodeli svim učesnicima svih ratova, dakle i onima koji su ratovali u Bosni i Hrvatskoj i nakon proglašenja SRJ aprila 1992. godine, i onima koji su ratovali na Kosovu pre početka NATO agresije marta 1999. godine.

Savez ratnih veterana Srbije, inače jedna od retkih organizacija civilnog društva u Srbiji koja se finansira isključivo od članarine, od nedavno posebno insistira da se uspostavi kontrola državnog finansiranja veteranskih udruženja, odnosno da se uvede reprezentativnost na osnovu broja članova kakva postoji kod sindikalnih organizacija i da se sredstva za rad udruženja dele na osnovu konkursa u transparentnoj proceduri kakva postoji i u drugim oblastima državnog finansiranja organizacija civilnog društva. Da li je udruženja veterana država napravila i plaćala ih sve ove godine da bi održavala socijalni mir? Pritom, ako je definicija udruženja slobodno okupljanje građana, šta znači da udruženja formira država i da se ona organizuju tako da u njima postoji delovanje isključivo odozgo?

Ono što na početku možda jeste imalo elemente „tranzicionog“ protesta za isplate zaostalih zarada, postalo je šifra veteranskog zahteva za društveno i državno priznanje. „Bombardovanje“ je jedan od dva kratka perioda za koje država priznaje da je bila u ratu, ali, po svedočanstvu mnogih veterana, i pre toga su dnevnice i plate za različitevojske i druge ratne formacije bile plaćene iz Beograda, čime se ponovo otvara pitanje odgovornosti Srbije za rat tokom celih devedesetih. Na drugoj strani, u ime nacionalnih ciljeva je opljačkana većina društvenih fondova i sistem društvene svojine. Taj se novac do današnjeg dana vraća u Srbiju preko off shore računa, da bi isti ljudi po treći put izvršili pljačku. Jedna od najčešćih optužbi protiv veterana je da su išli u rat da pljačkaju i ubijaju, ali u vreme dok su oni bili na ratištu na Dedinju su rasle vile. Da li je borba za dnevnice borba protiv te pljačke društva, ili traženje svog sitnog dela u toj pljački, čime joj se daje legitimitet?

Da li je borba za dnevnice i status u društvu početak subjektivacije ratnih veterana?

Projekat finansira Wvropska unija kroz Evropski instrument za ljudska prava

Sadržaj ovog štampanog materijala isključiva je odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije.

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

Imenovati To Ratom
Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu Imenovati TO ratom CZKD Bioskop „Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu
ponedeljak, 15.april 2013. − 17.april 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Nakon Prvog svetskog rata dominantni narativni film holivudske provenijencije uveo je identitet ratnog veterana u filmski rečnik. Kako se subjektivacija veterana i njegove uloge u društvu artikulišu kroz film kao ideoški aparat; najčešći motivi i teme koji se vezuju za ovaj pojam; kao i koji su načini filmskog tretiranja pojma veterana u pojedinim istorijskim trenucima, može se pratiti na izboru filmova od “Burne dvadesete” do “Rođen 4.jula”.

Pripremili: Doplgenger (Isidora Ilić & Boško Prostran)

Raspored:

Ponedeljak, 15. 04. 2013.

Beli Božić (White Christmas, Michael Curtiz, 1954) 02:00:01

(srpskohrvatski titl)

Sreda, 17. 04. 2013.

Sajonara (Sayonara, Joshua Logan, 1957) 02:27:03

(srpskohrvatski titl)

Narednih nedelja gledaćemo i:

Sunce se ponovo rađa (The Sun Also Rises, Henry King, 1957) 02:04:51

(srpskohrvatski titl)

Mandžurijski kandidat (The Manchurian Candidate, John Frankenheimer, 1962) 02:06:30

(srpskohrvatski titl)

Klanica 5 (Slaughterhouse-Five, George Roy Hill, 1972) 01:43:30

(srpskohrvatski titl)

Povratak ratnika (Coming Home, Hal Ashby, 1978) 02:07:55

(srpskohrvatski titl)

Lovac na jelene (The Deer Hunter, Michael Cimino, 1978) 03:03:41

(srpskohrvatski titl)

Rambo (First Blood, Ted Kotcheff, 1982) 01:33:09

(srpskohrvatski titl)

Rođen 4. jula (Born on the Fourth of July, Oliver Stone, 1989) 02:18:15

(srpskohrvatski titl)

Projekat finansira Evropska unija kroz Evroski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava  stav Evropske unije.

 

 

 

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

Imenovati To Ratom
Outreach program Haškog tribunala:DOKUMENTARNI FILM: «Zločini pred Tribunalom: Prijedor« Outreach program Haškog tribunala:DOKUMENTARNI FILM: «Zločini pred Tribunalom: Prijedor«
četvrtak, 18.april 2013.
16:00, CZKD

Dokumentarni film «Zločini pred Tribunalom: Prijedor« govori o stradanjima i zločinima počinjenim na teritoriji Prijedora, te procesima koji su se za ove zločine vodili pred MKSJ. Ovo je inace drugi duhometrazni dokumentarac s kojim Outreach program pokusava pribliziti svoj rad lokalnim zajednicama u zemljama bivse Jugoslavije.

Film donosi svjedočenja preživjelih i putem materijala korištenih u sudskim procesima rekonstruiše događaje i zločine koji su se desili u Prijedoru. Također, prikazuje na koji način su ovi zločini otkriveni i kako su procesuirani od strane Tribunala. Projekcija filma će biti održana na našem jeziku.

Nakon projekcije prisutnim će se obratiti Nerma Jelačić, šefica službe za komunikacije MKSJ, Petar Finci, autor filma, te Srđan Hercigonja predstavnik udruženja Heartefact Fond (ispred projekta 'Četiri lica Omarske').

ARHIV AUTORA:OSKAR DAVIČO: “JA DRUGI SAM KOJI NISAM”
ARHIV AUTORA:OSKAR DAVIČO: “JA DRUGI SAM KOJI NISAM”
petak, 19.april 2013. − 20.april 2013.
19:00, CZKD

OSKAR DAVIČO: “JA DRUGI SAM KOJI NISAM”

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, pozivaju vas na

Oskar Davičo: “Ja drugi sam koji nisam”

Oskar Davičo jedno je od imena za dvadeseti vek Jugoslavije: pesnik robijaške poezije, pesnik najave revolucije, pisac revolucionarnog aktivizma i pesničkog komunizma, pesnik objave kraja revolucije i autokritike i na kraju pesnik i pisac napete ćutnje oko reči. Međutim, Oskar Davičo je i istorija političkih antagonizama, kritičkih i polemičkih događaja na levici i unutar levice, hroničar zatona revolucije i kritičar nastupanja kontrarevolucije. Pošto se uskoro navršava skoro trideset godina od njegovog ostrakizma iz Beograda i Srbije smatramo da je vreme da se nanovo preispita njegovo mesto u istoriji kulture, poezije i politike.

 

Petak, 19. April, 19-21h, Paviljon Veljković, Birčaninova 21

19-20h, predavanje

Goran Babić: Brzi Davičo

20-21h, prikazivanje filma i uvodna reč autorke Vesne Janković

Nezaboravljeni - Oskar Davičo

 

Subota, 20 april, 16-21h,Paviljon Veljković, Birčaninova 21

16-17h, predavanje

Raša Popov: Oskar Davičo ili Čovekov čovek

18-19h, predavanje

Branimir Stojanović: Pesnički komunizam - Produžiti bez sebe!

19-21h, okrugli sto

Davičo - sada!

Učestvuju: Goran Babić, Raša Popov i Branimir Stojanović

ARHIV AUTORA

Učitelj neznalica i njegovi komiteti u okviru programa Arhiv autora predstaviće kroz seriju predavanja i okruglih stolova opuse pet autora jugoslovenske humanistike: Oskara Daviča, Radomira  Konstantinovića, Milovana Đilasa, Borisa Kidriča i Edvarda Kardelja.

Izbor ovih autora, u jednom od registra, sublimiše čitav dvadeseti vek Jugoslavije: predrevolucionarnu i revolucionarnu misao, pojavu figure disidenta i pripremu kontrarevolucije, tužne trope postrevolucionarne vernosti revoluciji i društveno vlasništvo i samoupravljanje kao okvir jugoslovenskog socijalizma.

Izbor tema i autora potaknut je svakodnevnim iskustvom društvenog aktivizma - radničkog,  veteranskog, studentskog - i njegovom subjektivacijom kroz političku artikulaciju. Tu, među nama, su još generacije koje nose trag pamćenja aktualnog života u socijalističkoj Jugoslaviji, a aktiviranje tog traga kroz kritičku diskusiju o izabranim autorima i političkim pozicijama njihovog dela, nanovo će predstaviti otpor i kritiku koje oni imaju prema sadašnjim dominantnim ideologijama koje nas uveravaju da iz neo-liberalizma nema izlaza.

 CZKD U SUBOTICI:Fondacija CZKD U SUBOTICI:Fondacija "Danilo Kiš" iz Subotice i Centar za kulturnu dekontaminaciju:Skladište CZKD-a u vašem Skladištu
subota, 20.april 2013.
19:30, CZKD

 

Subotica, Omladinski klub "Skladište"

Fondacija "Danilo Kiš" iz Subotice i Centar za kulturnu dekontaminaciju

Skladište CZKD-a u vašem Skladištu

 Učestvuju: Borka Pavićević, Aleksandra Sekulić, Ana Isaković

CZKD Skladište: od "Skladišta" (1996.) do "Kišovog oktobra" (2012.), "Između poetike i politike" (2010.), studija slučaja Centra za kulturnu dekontaminaciju kao procesa čitanja.

Centar za kulturnu dekontaminaciju je mesto repolitizacije kulture, artikulacije kritičkih praksi, umetničke produkcije i proizvodnje javnosti - mesto na kome se ljudi osećaju slobodno. Od osnivanja 1995. do danas, hiljade programa brojnih organizacija, aktivista, umetnika, naučnika, teoretičara u Centru je dobilo javni prostor i kontekst, a stotine intervencija, gestova, akcija, predstava, izložbi, performansa, tribina bili su produkcija Centra i saradnji sa partnerima iz Jugoslavije (sada Zapadni Balkan, bivša Jugoistočna Evropa, Jugoslavija eufemizirana u „region“), i drugih zemalja, u situaciji stalne borbe da se artikuliše odgovor na ukidanje javnosti, kao kritike i prava na proizvodnju.

U ciklusima i projektima „Nove politke solidarnosti“, „CZKD Bioskop“, „RIZIK“, „Perfromans, istorija, akcija“, „Žene i uspeh“ CZKD je demonstrirao način na koji kultura može biti faktor promene, modernizacije i emancipacije. Putovanjem kroz ovu istoriju, u slikama i filmovima, subotičkoj publici predstavljamo i plan nove komunikacije CZKD: Studije konteksta i CZKD podkast, kojim ova institucija želi da svoje simboličke resurse ponudi kao inventar i mehanizam samoorganizovanog obrazovanja.

Skladište CZKD-a u vašem Skladištu.

 

U toku razgovora biće prikazan film Ksenije Anastasijević “Žene i uspeh” (15 min), a nakon razgovora dokumentarni film “Izlet u Rusiju (Plenum Krleža)” -  treći deo predstave "Izlet u Rusiju" (25min).

images
Imenovati TO ratom
CZKD Bioskop
„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu
Imenovati TO ratom CZKD Bioskop „Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu
ponedeljak, 22.april 2013. − 25.april 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

 

Nakon Prvog svetskog rata dominantni narativni film holivudske provenijencije uveo je identitet ratnog veterana u filmski rečnik. Kako se subjektivacija veterana i njegove uloge u društvu artikulišu kroz film kao ideoški aparat; najčešći motivi i teme koji se vezuju za ovaj pojam; kao i koji su načini filmskog tretiranja pojma veterana u pojedinim istorijskim trenucima, može se pratiti na izboru filmova od “Burne dvadesete” do “Rođen 4.jula”.

Pripremili: Doplgenger (Isidora Ilić & Boško Prostran)

Raspored:

Ponedeljak, 22. 04. 2013.

Sunce se ponovo rađa (The Sun Also Rises, Henry King, 1957) 02:04:51

(srpskohrvatski titl)

Sreda, 24. 04. 2013.

Mandžurijski kandidat (The Manchurian Candidate, John Frankenheimer, 1962) 02:06:30

(srpskohrvatski titl)

 

Četvrtak, 25. 04. 2013.

Klanica 5 (Slaughterhouse-Five, George Roy Hill, 1972) 01:43:30

(srpskohrvatski titl)

Narednih nedelja gledaćemo i:

Klanica 5 (Slaughterhouse-Five, George Roy Hill, 1972) 01:43:30

(srpskohrvatski titl)

Povratak ratnika (Coming Home, Hal Ashby, 1978) 02:07:55

(srpskohrvatski titl)

Lovac na jelene (The Deer Hunter, Michael Cimino, 1978) 03:03:41

(srpskohrvatski titl)

Rambo (First Blood, Ted Kotcheff, 1982) 01:33:09

(srpskohrvatski titl)

Rođen 4. jula (Born on the Fourth of July, Oliver Stone, 1989) 02:18:15

(srpskohrvatski titl)

Projekat je finansiran od strane Evropske unije kroz Evropski instrument za demokratiju iljudska prava.

Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CZJDa i ni pod kojim uslovima ne odražaca stav Evropske unije.

images
Imenovati To Ratom
TRIBINA: BETON:„Aktuelna politička situacija – od pregovora do datuma“

TRIBINA: BETON:„Aktuelna politička situacija – od pregovora do datuma“
sreda, 24.april 2013.
19:00, CZKD

Tema desete tribine Betona, u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je: „Aktuelna politička situacija – od pregovora do datuma“ 

Gosti su: Vesna Pešić, Zoran Živković i Žarko Korać

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski

19. aprila parafiran je sporazum Beograda i Prištine. Ovim sporazumom otvarila se mogućnost za opštu normalizaciju života svih građana Kosova, a u slučaju Srbije, ona je dobila mogućnost da faktički i simbolički završi sa ratovima 90-tih i idejama 19. veka, da se konačno okrene sebi i svojim pravim problemima (odnosno napravi modernu državu), u isto vreme preuzimajući na sebe iskreni napor održavanja dobrosusedskih odnosa, kao i pomoći novoj državi (Kosovu) u njenoj izgradnji.

Kako će se ovi procesi odigravati u praksi? Oba rukovodstva su proglasila pobede, odmah pošto je postignut dogovor. Kako tumačiti ovakve reakcije, odnosno šta ovaj dogovor predstavlja i za jednu i za drugu stranu? Takođe, da li se već sada može anticipirati dalji tok pregovora – da li će Srbija zaista ući u proces implementacije sporozuma na dobrobit Kosova, ali i nje same (ne služeći se nikakvim opstrukcijama – bilo u tumačenjima sporazuma ili njima određenim radnjama), kao i da li će albanska strana imati dovoljno razumevanja za potrebe srpske manjine. A, kako bi sam proces implementacije trebalo da izgleda, u kontekstu približavanja Srbije i Kosova EU?

 

Projekat finansira Fond za otvoreno društvo.

images
delegirani javni prostor
RODNI BAROMETAR: PANEL: Antifeminizam i homofobija –rodna perspektiva RODNI BAROMETAR: PANEL: Antifeminizam i homofobija –rodna perspektiva
četvrtak, 25.april 2013.
14:00, CZKD

Rodni barometar u Srbiji 2012. Predstavlja kvantitativno i kvalitetno istraživanje čiji su rezultati nedavno objavljeni u knjizi Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakodnevni život (UN Women, 2013)

U njemu su između ostalog, analizirani stavovi i diskursi koji se odnose na rodnu ravnopravnost i homofobiju. Ovaj panel ima za cilj da ukaže na povezanost između društvenog konteksta, krize maskulinitetai dominantnih javnih diskursa. Osnovna pitzanja na koja će učesnici panela pokušati da odgovore su sledeća:

 

Kako su povezani antifeminizam i homofobija?

Zašto je neophodna rodna perspektiva za razumevanje antifeminizma i homofobije?

Kako se antifeminizam i homofobija politički profilišu i instrumentalizuju?

Kakve su društvene karakteristike onih koji su najglasniji u napadima?

Kakvi argumenti se najčešće koriste u napadima?

Zašto nam je potrebna pravna regulativa za uspostavljanje rodne jednakosti i zaštitu od diskriminacije?

Kakva je funkcija medija i obrazovanja u prevazilaženju predrsasuda i stereotipa?

U razgovoru će učestvovati:

Dr Marina Blagojević Hjuson, autorka istraživanja

Prof.dr Marijana Pavjančić, Fakultet evropske pravno političke studije, Novi Sad

Prof. Dr Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Vojislav Arsić, izvršnii direktor Centra E8

images
INCEST TRAUMA CENTAR: NEKAD ME NAPADNU TEŠKOĆE I USAMLJENOST INCEST TRAUMA CENTAR: NEKAD ME NAPADNU TEŠKOĆE I USAMLJENOST
petak, 26.april 2013.
13:00, CZKD

EDUKATIVNI CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA – BEOGRAD
"OD KLASIČNE DO 3D INTERNET UČIONICE"

 
 
TRINAESTI JAVNI ČAS PROTIV NASILJA NAD DECOM I
ŽENAMA

ZA ADOLESCENTKINJE I ADOLESCENTE (14+)
 
TEMA: NEKAD ME NAPADNU TEŠKOĆE I USAMLJENOST

ULAZ SLOBODAN + POKLON KNJIGA 

SPECIJALNI GOST: KREATIVNI CENTAR
 
Govore:
Dušica Popadić, Incest Trauma Centar – Beograd
Natalija Panić, Kreativni Centar, urednica knjige, psihološkinja
Dr Vojislav Ćurčić, Klinika za psihijatriju KBC „Dragiša Mišović“
 

ŠKOLSKI NASTAVNI PLAN I PROGRAM I RELEVANTNE UDŽBENIKE (INICIJATIVA
JE ZAPOČELA 2007. GODINE)
.  VIDEO SNIMAK JAVNIH  ČASOVA  JE  DOSTUPAN
NA  www.incesttraumacentar.org.rs 

DA ZAPOSLENI U OBRAZOVANJU,  OD  VRTIĆA
DO FAKULTETA, PREUZMU MODEL UČENJA ŠIROM SRBIJE!

 
DAKLE, MI VEĆ ODRŽAVAMO ČASOVE I UČIMO O TEMI NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA!
 
KAMPANJA  protiv seksualnog nasilja nad decom pod nazivom  „1 OD  5“,  u  Srbiji  SE SPROVODI UZ FINANSIJSKU PODRŠKU Evropske Unije iz programa „Evropski
instrument za demokratiju i ljudska prava“ za 2011. u Srbiji.
 
Radujemo se ovom danu!

 
CIKLUS INCEST TRAUMA CENTRA  -  BEOGRAD U 2012-2013. GODINI ZA DECU,
ADOLESCENT(KINJ)E, RODITELJE, VASPITAČ(IC)E, NASTAVNICE/KE,
PROFESIONALCE RAZLIČITIH PROFILA I DONOSIOCE ODLUKA! CIKLUS
PREDSTAVLJA DEO AKTIVNOSTI U OKVIRU INICIJATIVE INCEST TRAUMA
CENTRA  -  BEOGRAD ZA UVOĐENJE TEME NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA U ŠKOLSKI NASTAVNI PLAN I PROGRAM I RELEVANTNE UDŽBENIKE (INICIJATIVA
JE ZAPOČELA 2007. GODINE).  VIDEO SNIMAK JAVNIH  ČASOVA  JE  DOSTUPAN
NA  www.incesttraumacentar.org.rs  DA ZAPOSLENI U OBRAZOVANJU,  OD  VRTIĆA
DO FAKULTETA, PREUZMU MODEL UČENJA ŠIROM SRBIJE!
 
DAKLE, MI VEĆ ODRŽAVAMO ČASOVE I UČIMO O TEMI NASILJA NAD DECOM I ŽENAMA!
 
KAMPANJA  protiv seksualnog nasilja nad decom pod nazivom  „1 OD  5“,  u  Srbiji  SE SPROVODI UZ FINANSIJSKU PODRŠKU Evropske Unije iz programa „Evropski
instrument za demokratiju i ljudska prava“ za 2011. u Srbiji.
 

delegirani javni prostor
DISKUSIJA:RESTRUKTURIRANJE PREDUZEĆA U NEKRETNINU DISKUSIJA:RESTRUKTURIRANJE PREDUZEĆA U NEKRETNINU
petak, 26.april 2013.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju

Restrukturiranje preduzeća u nekretninu

Postupak restrukturiranja je započeo 2001. godine sa ciljem da se oko sedamdeset velikih privrednih sistema, opterećenih dugovima i zastarelim poslovnim kapacitetima, reorganizuje radi uspešnije privatizacije. U narednih nekoliko godina, stotine miliona evra je iz državnog budžeta plaćeno konsultantskim kućama Citadel, Deloitte, Ekonomski institut, Ces Mecon i drugim, za projekte pomoću kojih će se „beli slonovi“ socijalističke privrede sturkturno prilagoditi potrebama privatnih investitora. Projekti su se skoro isključivo svodili na otpuštanje „tehnološkog viška“ radnika i prodaju preduzeća u delovima, od kojih je najveći deo danas u stečaju.

Drugi talas stavljanja preduzeća na program restrukturiranja započeo je 2008. godine, ovog puta ne da bi se lečile bolesti socijalističke privrede, već da bi se spasilo što se spasiti može u preduzećime u kojima je raskinut ugovor o privatizaciji i koja su vraćena državi sa ogromnim dugovima i problemima kakve nisu imali pre privatizacije. Vršački vinogradi i izdavačko preduzeće Prosveta izdvajamo kao primere zbog toga što su prodati metodom javnog tendera (ovaj metod je namenjen najboljim preduzećima, i za prvenstveni cilj ima da se dobrim firmama nađe „dobar vlasnik“, dok je visina kupoprodajne cene u drugom planu), da bi nakon raskida ugovora država nazad dobila olupine. Ponovo su na scenu stupili eksperti, ovog puta sa zadatkom da zataškaju devastirajuće efekte privatizacije. Javnosti je poznat slučaj preduzeća Zastava elektro, koje je privatizovao suprug tadašnje predsednice Narodne skupštine, danas ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović; nakon što je država dobila nazad uništenu firmu, sve posledice zloupotreba Dejanovićevog menadžmenta su ostale na Zastavi elektro koja je otišla u stečaj, a njena imovina je iz restrukturiranja prodata južnokorejskoj korporaciji Jura. U svim slučajevima restrukturiranja nakon raskida privatizacionog ugovora, ono se svodi na to da preduzeće nekoliko godina tavori i nastavlja da gomila dugove, da bi se onda oteralo u stečaj i prodalo kao nekretnina.

 

U prvom talasu restrukturiranja, vlast i njeni eksperti su diskvalifikovali radnike iz odlučivanja o sudbini preduzeća tako što su ih okrivili za probleme koje restrukturiranjem hoće da reše (i za socijalizam, i za nacionalizam, koji je doveo do rata, sankcija i uništavanja privrede). Međutim, drugi talas restrukturiranja došao je nakon što je privatizacija ponela titulu procesa koji generiše korupciju, a radnici suvereno zaposeli politički prostor borbe protiv korupcije. Raskidi privatizacionih ugovora sa nesavesnim vlasnicima dešavali su se skoro uvek zato što su radnici i/ili mali akcionari prethodno vodili borbu protiv Agencije za privatizaciju da dokažu kršenje ugovora i korupciju. Iako su ove borbe dokazale da nosilac korupcije nisu kupci, već država, preduzeća su vraćena u vlasništvo države, koja nije preuzela nikakvu odgovornost za štetu nanetu korupcijom. Nakon raskida ugovora, radnici Vršačkih vinograda, Zastave elektro, Prosvete i mnogih drugih preduzeća pokušavali su da se uključe u odlučivanje o sudbini nekadašnje društvene, a sada državne imovine, koju su svojom antikorupcijskom borbom spasili od uništenja. U tome ih je sprečila država, uvođenjem preduzeća u restrukturiranje – zataškavanjem i završetkom pljačke. Čak i da je istina da su od mnogih preduzeća u restrukturiranju ostale samo nekretnine, i dalje ostaje pitanje čije su to nekretnine – da li države koja je 2001. godine neustavno nacionalizovala društvenu svojinu i korupcijom je svela na nekretninu, ili radnika od kojih je društvena imovina oteta, a koji su svojim antikorupcijskim borbama sprečili da ona potpuno nestane.

CZKD Bioskop

Ciklus: ISTRA I MI

ili: VOGLIAMO VIVERE! HOĆEMO ŽIVJETI CZKD Bioskop Ciklus: ISTRA I MI ili: VOGLIAMO VIVERE! HOĆEMO ŽIVJETI
ponedeljak, 29.april 2013.
17:00, CZKD

CZKD Bioskop

Gost urednik: Nikola Lorencin

Ciklus: ISTRA I MI

ili: VOGLIAMO VIVERE! HOĆEMO ŽIVJETI!

 

Projekcija i razgovor

U razgovoru učestvuju: Dragan Velikić, Puriša Đorđević; moderator: Nikola Lorencin

Program zagraničnih filmova, sa italijanske i jugoslovenske strane, 1946 – 1960. Farsična borba filmovima, u vreme kada su zanemeli topovi i puške bačene.

Povuci – potegni, iščupaše filmove: snimane preko granica, ali s namerom da ih naročito oni ‘s druge strane ‘ granice vide i dobro upoznaju!

 

17h Projekcija filmova

19.30 Razgovor

 

Program projekcija:

  1. ADDIO, POLA(Zbogom, Pulo!) 20'1948., dokumentarni film italijanske produkcije, neposredni filmski zapisi o odlasku meštana Pule, starosedelaca italijanskog porekla koji 'optiraju' – emigriraju u Italiju. Njihovo iseljavanje iz Pule.
  2. OBEĆANA ZEMLJA  30'  1972., dokumentarni film, iz TV ciklusa 'Neobavezno',  urednik: Zora Korać, scenario i režija: Nikola Lorencin, 30', film o propadanju napuštenih istarskih gradova – posle 'optiranja' Italijana.)
  3. LA CITTA' DOLENTE, 80', 1947. igrani film, režija: Mario Bonar (Bonnard), među scenaristima i Federiko Felini (Fellini).

 

Nikola Lorencin (deo uvoda):

„Vogliamo vivere, ili: Trst je naš!

Kako smo završili rat, kako smo se – razratili i razgraničili, i kako smo se zavoleli.

Posvećeno:

Mladomiru Puriši Đorđeviću, istrajnom borcu za Trst i okolinu, njegovim prekograničnim bekstvima i putovanjima, 1946.i 1947. godine.

 

Kad se rat završio, ono u svibnju 1945. godine, rat se nije završio, jer: još nisu bile bačene one bombetine na Hirošimu i Nagasaki, i još su Amerikanci and Englezi čuvali ‘Slobodnu teritoriju Trsta’ sa bližom okolinom. Još nije bilo granice između dve države što tek nastaju: jedne, već u Jajcu začete i avnojevskom vidovitošću utvrđene (Demokratske Republike Jugoslavije, ili Federativne  Narodne Republike Jugoslavije, skraćeno: Titove Jugoslavije), i druge, još postojeće Kraljevine Italije, izvojevane 1861. godine, u nastupu mira još pod malim kraljem Vitoriom Emanuilom Trećim kraljem Italije!

Što dalje da vam rečen:

rat je poša ća, a granica još – nema. Između nas i njih, ili – između njih i nas. Anglo-Ameri čuvaju, iz grada Trijesta, da se dvije susedne države ne bi žešće zavadile: svako na svoju bandu, između država utrpana je i jedna manja, kao – međudržava: STT, Slobodna teritorija Trsta, i dve ‘zone’ razdvajanja: zona A i zona B (na jednoj strani Talijani, na drugoj – Titini* Ponekad smo ih zvali – ‘Širikoli’, jer su stalno pevali: ‘Širi kolo, joj širi kolo’..!).  Stanje: ni rata, ni mira. Ni granice, ni puta – jednih k drugima, i – natrag. A Titini hoće granicu – otraga Trsta, u Juliju Veneciju da ode granični kamen. I Talijani bi, prije neg 1946. plebiscitom ne smaknu Kraljevinu, granice više – na drugu stranu: prema Istri, Puli, ni Fijume nije daleko…

Što sad: ni rat, ni mir, ni granice, ni države: kakva je to država bez – vidljivih granica?

I svi stoje i šute, čekaju i gledaju – kako će se granice povući, ili novi rat opet škopijati!

Moj otac ide agitovati u Istru: Hoćemo Titovu Istru! Titini i Širikoli su na okupu.“    

Nikola Lorencin

 

Nikola LORENCIN, filmski i tv reditelj, kritičar i pedagog (Jagodina, 1940.) Školovao se u Zemunu, Puli, Beogradu. Diplomirao na Filozofskom fakultetu (grupa za opštu književnost i teoriju) i na Akademiji za pozorište, radio, film i TV (filmska i tv režija, klasa prof. Aleksandra Petrovića) u Beogradu. Profesionalno bavljenje filmom započeo kao asistent na projektima Aleksandra Petrovića i, uporedo, radom na vlastitim filmskim i televizijskim filmovima.

Pisao filmsku i tv kritiku, objavljuje eseje i studije.

 

Nastavak programa Istra i mi: 22.maj 2013.

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019