Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA JUN 2013
STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ:PREDSTAVA: TO JE MOJ LAJF

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ:PREDSTAVA: TO JE MOJ LAJF
subota, 1.jun 2013.
20:00, CZKD

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ: PREDSTAVA: TO JE MOJ LAJF

REŽIJA: Sandra Rodić Janković

SCENSKI POKRET: Vesna Dubak Lukić

Koliko ponašanje jednog člana porodice koji ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili bezbednost deteta bez obzira da li se radi o fizičkom, seksualnom,psihičkom mučenju ili prostom zapostavljanjhu opredeljuje čitav njegov budući "lajf"?

RODITELJI:

Stanojević Kristina

Stanojević Tijana

Korać Petar i Mitić Tamara

Pantić Stefana

Petrović Nikolina

STARATELJI:

Rodić Strahinja i Stanković Simona

DECA:

Ana: Ven Laura

Vlada: Mihailović Nikola

Tara: Dragošan Vanja

Sara: Nikolić Ana

Jane: Buljugić Nikola i Durlević Stefan

Maja Dž: Jovanović Ana

Aca: Nikolić Ognjen

Petra: Stojković Anđela

delegirani javni prostor
Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop




Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

Imenovati TO ratom CZKD Bioskop Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)
ponedeljak, 3.jun 2013. − 6.jun 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

03. i 06. jun u 17h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21, Beograd

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

 

Tokom juna, gledaćemo filmove o kojima će se diskutovati na okruglom stolu Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a), koji će se održati u sredu 05. juna 2013. godine u 17h u Centru za kulturnu dekontaminaciju,  u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

“Objektivnost ne postoji! Tuga i sažaljenje je pristrasan film, ali u dobrom smeru; pristrasan na isti način kao i vestern o dobrim i lošim momcima. Ono što ja pokušavam da pokažem je da odabrati dobrog momka nije tako jednostavno kao što to biva u antinacističkim propagadnim filmovovima iz 1943”, kaže Marsel Ofils.

Pokret dokumentarnog filma, koji se u Francuskoj pojavio nakon II svetskog rata, bio je poligon za stilsko usavršavanje pojedinačnih kinematografskih poetika. Nakon dominacije komercijalne scenarističke tradicije sa akcentom na zapletu i dijalogu, na kraju 50-tih godina XX veka javlja se koncept “autorske politike”. Sama forma dela jeste politika budući da mizanscen, montaža ili pokret kamere predstavljaju određeni stav ili pečat autorove ličnosti i za njega ključnih tema. Sadržaj filma je audiovizuelne a ne verbalne prirode i postoji na nivou diskursa. Film je medij ličnog esteskog izraza.

Pravac novog talasa mogao bi da se definiše njegovim odnosom prema fikciji i prema stvarnosti. Neki od prvih autorskih filmova propituju vezu između vremena i sećanja u kontekstu teških zverstava prošlosti i II svetskog rata. Suočavanje sa neumitnošću aktualnog zbivanja – alžirskim ratom (1954-1962)– politički će opredeliti neke od stvaraoca. Formira se posve drugačije poimanje filma – ono koje propituje funkciju i prirodu ideologije i implicira vrstu kinematografskog aktivizma. Sami alžirski umetnici na ovim osnovama dalje razvijaju svojstvenu vrstu estetike i filmskog delovanja – specifična fuzija zabave i politike bavi se traumatičnim iskustvom dekolonizacijske borbe i počiva na kombinovanju formi fikcije i filmskog žurnala.

Pripremili:Doplgenger (Isidora Ilići Boško Prostran)

Raspored:

Ponedeljak, 03. 06. 2013.

Velika iluzija (Grande Ilusion, J. Renoir, 114', 1938)

Četvrtak, 06. 06. 2013.

Afrika 50 (Afrique 50, Rene Vauiter, 17', 1950) 00:17

Noć i magla (Nuit et Brouillard, A. Resnais, 32', 1955) 00:32

 

Narednih nedelja gledaćemo i:

Hirošima, ljubavi moja (Hiroshima mon amour, A. Resnais, 90', 1959)

Mali vojnik (Le Pettit Soldat, J.L. Godard, 88', 1963)

The Unvanquished (L'insoumis, A. Cavalier, 115', 1964)

Bitka za Alžir (The Battle of Algerians, Gillo Pontecorvo, 121', 1966)

Tuga i sažaljenje / prvi deo (The Sorrow and the Pitty, M. Ophuls, 121', 1972)

Tuga i sažaljenje / drugi deo (The Sorrow and the Pitty, M. Ophuls, 128', 1972)

Dani šakala (The Day of the Jackal, F.Zinneman, 143', 1973)

Kronike vatrenih godina (Chronique des Annes de Braise, Mohammed Lakhdar Hamina, 177' 1975)

Projekat finansira Evropska unija kroy Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim uslovima ne odražava stav Evropske unije.

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

images
PROMOCIJA KNJIGE MIRKA TEPAVCA „MOJ DRUGI SVETSKI RAT I MIR (O ratu posle rata -autobiografski zapisi) PROMOCIJA KNJIGE MIRKA TEPAVCA „MOJ DRUGI SVETSKI RAT I MIR (O ratu posle rata -autobiografski zapisi)" U IZDANJU ZAGREBAČKE IZDAVAČKE KUĆE „RAZLOG“
utorak, 4.jun 2013.
19:00, CZKD

PROMOCIJA KNJIGE MIRKA TEPAVCA „MOJ DRUGI SVETSKI RAT I MIR“ U IZDANJU ZAGREBAČKE IZDAVAČKE KUĆE „RAZLOG“

Govore:  Dubravka Stojanović (istoričarka); Olivera Milosavljević (istoričarka); Tomislav Jakić (pisac predgovora), Mira Šuvar (urednica knjige i izdavač)

Moderator: Lino Veljak

Mirko Tepavac

Rođen je 13. 8. 1922. godine u Zemunu. Gimnaziju je učio u Zemunu, Sremskoj Mitrovici i Beloj Crkvi.

Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od 1941., a član Komunističke partije Jugoslavije od 1942. godine. U toku rata bio je na dužnostima političkog komesara odreda, brigade, divizije.

Posle rata se nalazi na funkcijama člana Glavnog odbora Saveza socijalističkog radnog naroda Srbije, člana Centralnog komiteta Komunističke partije Srbije, sekretara Okružnog komiteta KPJ u Zrenjaninu i Pančevu, člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, sekretara Saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije.

Bio je direktor Radio Beograda u periodu od 1955. do 1959. godine. Ambasador FNRJ u NR Mađarskoj i pomoćnik državnog sekretara za inistrane poslove, od 1959. do 1969. godine. Direktor i glavni urednik lista „Politike“ i član CK SK Srbije, od 1965. do 1967. godine. Predsednik Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine, od 1965. do 1967. godine i Savezni sekretar za inostrane poslove od 25. 4. 1969. do 1. 11. 1972. Godine kada je podneo ostavku na tu funkciju i povukao se iz političkog života.

Nakon raspada Jugoslavije i početka oružanih sukoba 1991.godine učestvovao je na više ex-jugoslovenskih antiratnih skupova u zemlji i inostranstvu. U tom vremenu je objavio više članaka u beogradskom časopisu Republika, Našoj Borbi i Danasu. Za precednika Evropskog pokreta u Srbiji izabran je 1994.godine.

Knjigu Demokratila ili despotija (zbirka članaka) objavio je 1994.godine i izdanju Građanske čitaonice u Zrenjaninu. S Aleksandrem Nenadovićem objavio je ( 1998.godine u izdanju B92) knjigu Mirko Tepavac –sećanja i komentari.

U izdanju Službenog hlasnika objavio je (2009) knjigu Države, državnici i stradalnici (tekstove objavljene u časopisu Republika od 1991. Do 2008.godine.

images
Imenovati TO Ratom
Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a) -projekcija i diskusija

Imenovati TO Ratom Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a) -projekcija i diskusija
sreda, 5.jun 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO Ratom

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

05. jun 2013. godine u 17h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21, Beograd

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva na događaj Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)koji će se održati u sredu 05. juna 2013. godine u 17h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ova diskusija se realizuje u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

TUGA I SAŽALJENJE- SLIKE (I) RAT(A)

17h Projekcija

Algeria Tours/Detours(Leïla Morouche et Oriane Brun-Moschetti, 2007 / 114') – engleski titl

19h Predavanje

 “Objektivnost ne postoji! Tuga i sažaljenje je pristrasan film, ali u dobrom smeru; pristrasan na isti način kao i vestern o dobrim i lošim momcima. Ono što ja pokušavam da pokažem je da odabrati dobrog momka nije tako jednostavno kao što to biva u antinacističkim propagadnim filmovovima iz 1943”, kaže Marsel Ofils.

Pokret dokumentarnog filma, koji se u Francuskoj pojavio nakon II svetskog rata, bio je poligon za stilsko usavršavanje pojedinačnih kinematografskih poetika. Nakon dominacije komercijalne scenarističke tradicije sa akcentom na zapletu i dijalogu, na kraju 50-tih godina XX veka javlja se koncept “autorske politike”. Sama forma dela jeste politika budući da mizanscen, montaža ili pokret kamere predstavljaju određeni stav ili pečat autorove ličnosti i za njega ključnih tema. Sadržaj filma je audiovizuelne a ne verbalne prirode i postoji na nivou diskursa. Film je medij ličnog esteskog izraza.

Pravac novog talasa mogao bi da se definiše njegovim odnosom prema fikciji i prema stvarnosti. Neki od prvih autorskih filmova propituju vezu između vremena i sećanja u kontekstu teških zverstava prošlosti i II svetskog rata. Suočavanje sa neumitnošću aktualnog zbivanja – alžirskim ratom (1954-1962)– politički će opredeliti neke od stvaraoca. Formira se posve drugačije poimanje filma – ono koje propituje funkciju i prirodu ideologije i implicira vrstu kinematografskog aktivizma. Sami alžirski umetnici na ovim osnovama dalje razvijaju svojstvenu vrstu estetike i filmskog delovanja – specifična fuzija zabave i politike bavi se traumatičnim iskustvom dekolonizacijske borbe i počiva na kombinovanju formi fikcije i filmskog žurnala.

Pripremili:Doplgenger (Isidora Ilići Boško Prostran)

 

20h Razgovor

Kako se rat, kao neprestavljivo, predstavlja? Film, koji više nego bilo koja umetnost neizbežno liči na stvarnost, teži potiranju estetske distance i ukidanju “filmičnosti”. Imajući u vidu da vladajuće ideologije zadržavaju monopol nad istorijskim narativima, postavlja se pitanje da li pokretne slike beleže istoriju ili samo pomažu njenom konstruisanju. Koja je uloga filmejkera u savremenim društveno-političkim zbivanjima i kako se na ista odgovara? U vremenu umnoženih stvarnosti akcenat sa istine, kao onom što odgovara stvarnosti, prebacuje se na pitanje kriterijuma za utvrđivanje istine. Da li se reprezentacija može smatrati "objektivnom istinom" i koja je odgovornost autora/novinara u postupku beleženja iste? Koje su procedure/tehnologije/ekonomije rada novinara/izveštača/filmejkera?Da li reprezentacija događaja uopšte sadrži kontekst? Naposletku, koja je njena uloga danas – informacija, spektakl ili nesto treće?

Učesnici/e: Veljko Đurović, Srđan Keča, Nada Sekulić, Stevan Vuković.

Moderatori: Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran)

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim uslovima ne odražava stav Evropske unije

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

BETON:TRIBINA:Postoji li medijska alternativa u Srbiji?

BETON:TRIBINA:Postoji li medijska alternativa u Srbiji?
četvrtak, 6.jun 2013.
19:00, CZKD

Tema dvanaeste tribine Betona, u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI je: Postoji li medijska alternativa u Srbiji?   

Gosti su: Dinko Gruhonjić (NDNV), Tomislav Marković (Е-novine) i Zlatoje Martinov (Republika)

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski

 

Mediji bi trebalo da saopštavaju informacije, omogućavajući da se one odgovorno tumače i vodeći računa o opštem interesu društva. Način na koji mediji prenose i tumače činjenice u Srbiji upućuje na zaključak da su i dalje podložni uticaju vlasti, političkih stranaka, privatnih interesa vlasnika medija i vlasnika kapitala koji preko medija nastoje da izvrše uticaj na javno mnenje. Opšta socijalna nesigurnost, instrumentalizacija medija kao sredstava u političkim i ličnim obračunima, tiho disciplinovanje medija putem kontrole oglašavanja velikih firmi i manipulacijom sredstvima javnih preduzeća, osnivanje partijskih tabloida, maligna komercijalizacija uređivačkih politika medija i opšta tabloidizacija medijske scene, permanentno podrivanje finansijske nezavisnosti javnog servisa i održanje partijskih kadrova na uredničkim pozicijama, male novinarske plate i bedan položaj honoraraca, neki su od bitnih uslova koji određuju svakodnevni opstanak medija u Srbiji.

Srbija se u poslednjem izveštaju organizacije Freedom house o slobodi medija našla na 74. mestu, u grupi delimično slobodnih zemalja. Šta i dalje koči slobodu medija kod nas u štampanim i u elektronskim medijima; kakva je situacija na medijskoj margini, u malotiražnim glasilima i na web portalima; postoji li mogućnost ozbiljnijeg razvoja kapilarnog sistema informisanja kako u manjim lokalnim sredinama tako i u regionalnim centrima?

delegirani javni prostor
PEDESET UDARACA I POSLEDNJI RUČAK PEDESET UDARACA I POSLEDNJI RUČAK
petak, 7.jun 2013. − 8.jun 2013.
11:00, CZKD

 
Centar za kulturnu dekontaminaciju – Centar CZ
Friedrich Ebert Stiftung, Beograd

 
Pedeset udraca i Poslednji ručak

Beograd, 7. i 8. juni 2013.   


Prva konferencija pod nazivom Poslednji ručak: izazovi sekularizmu u Srbiji i regionu  počinje  7. juna 2013, u petak uveče u 20.30 časova odlaskom na predstavu  Ateljea 212 Pedeset udaraca u režiji Ane Grigorović. U subotu 8. juna u 11.00 časova je Seminar na temu Izazovi sekularizmu u Srbiji i regionu.   U 14.00 časova svi učesnici kao i slučajni namernici su pozvani na Posledni ručak sa apostolom Jovanom i svetim Marksom. 

Petak, 7. juni, 20.30h,
 
Atelje 2012,  
“Pedeset udaraca” Tamare Baračkov u režiji Ane Grigorović
Igraju:  Marko Janketić, Milan Marić, Tanja Petrović, Dejan Dedić i Jakov Jevtović
 
“Posle zločina povezanih sa Srpskom pravoslavnom crkvom sam se zapitala toliko, da sam imala potrebu da svoje pitanje postavim i drugima, da prodiskutujem o njemu. Odatle ova predstava. Iz nemogućnosti osude u sredini nemoćnoj da preduzme nešto iz straha i dogmi koje ne razume. Iz potrebe za verom, jer samo prava vera nas oslobađa od straha i dopušta nam da menjamo društvo kojem su promene neophodne.”(Ana Grigorović)
   
Karte vas čekaju na blagajni Ateljea 212.  
 
 
Subota, 8. juni, 11.00-16.00h
 
CZKD
Poslednji ručak: Izazovi sekularizmu u Srbiji i regionu
 
Program:
 
11.00-14.00

 

Pozdravna reč:

Dr Michael Ehrke (Mihael Erke), Direktor kancelarije Fondacije Friedrich Ebert za Srbiju

 
Epizode iz života države i crkve
Sekularna inicijativa -  Sanja Krstić(saradnica
  Sekularne inicijative)i Marin Gligo(osnivač i predsednik  Sekularne inicijative)  

Okrugli sto:   
Koliko su principi sekularizma ugrađeni u odnos između drţave i crkve u  
BiH, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji 

Govore:  
 
 Marko Oršolić (B&H),  Bosanski franjevac, politolog i teolog

Zoran Grozdanov, (Hrvatska),  predavač na Sveučilišnom studiju protestantske teologije u Zagrebu

Ramadan Ramadani (Makedonija),  Istraživač u oblasti Osmanske istorije i autor više publikacija o islamu.

Mirko Đorđević (Srbija), verski analitičar, književnik, prevodilac i publicista

Milan Vukomanović (Srbija), Redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Odeljenje za sociologiju)

Moderator i komentator je  Živica Tucić (Srbija), publicista i verski analitičar 
 

„Sekularna država nije samo najbolji mogući okvir za suţivot različitih pogleda na svet i različitih ţivotnih praksi nego se jedino u susretu sa drukčijim uverenjem moţe razvijati i usavršavati i ono od njega različito uverenje“. (Zlatko Paković) 

14.00 – 16.00
Poslednji ručak -  sa apostolom Jovanom i svetim Marksom  

Domaćini: Zlatko Paković i  Srđan Sretenović (violončelo)  

Jelovnik po receptu grupe ŠKART i Zlatka Pakovića.
Izbor tema za ručak:  “Na početku bejaše budućnost” (Milan Kangrga)  i  
                                        " Ako nema ljubavi, ništa nije dopušteno" 
(prema Žaku Lakanu)
 
 
Dizajn:
Grupa ŠKART

 

  Sekularno društvo je dostignuće moderne epohe, a bez sekularnih vrednosti i principa nema demokratije i poštovanja i ljudskih prava.  Samo u sekularnom društvu je moguć zajednički život vernika svake vere, agnostika i ateista.  Samo u takvoj državi svako može imati svoju crkvu, moliti se svome bogu, slaviti svoje verske praznike i držati se svojih verskih običaja.  Iako su konstituisane kao sekularne, sve države na Balkanu, poput mnogih evropskih država, imaju problem kada je reč o uvažavanju načela i vrednosti sekularnog društva.

Nije uvek i svima jasno šta je sekularna država, kako je moguće u društvu u kome je većina stanovništva religiozna, vladati bez religije. U demokratskom društvu, međutim, ovo nije nerešiv problem. Naime, država,  koja štiti ljudska prava svakog građanina i građanke bez obzira na nacionalnost, veru, rasu i rodno opredeljenje, omogućava svakom pojedincu da u potpunosti ispolji i ostvari sve svoje identitete.  Bitno je da država ne postane bilo čiji exponent, pa ni neke od religija.  U odnosu na svaku religiju  sekularna država je neutralna, tolerantna i pravedna.

Pa ipak etos većine, nacionalne odnosno religijske sve više dominira savremenim državama.  To dovodi do politizacije religije i sprege između većinske crkve i države.  Sve više je pitanja može li koncept sekularizma liberalne demokratije odgovoriti na epohalnu i globalnu politizaciju religije počevši od krupnih promena iz 1989/90 pa do danas. Govori se o potrebi promena koje će uvažiti činjenicu da je religija preživela prosvetiteljstvo, odnosno ideju da će sa razvojem društva opadati važnost vere.  Govori se o promeni mentaliteta sekularnih građana i građanki, o njihovoj svesti da sekularni pogled na svet ima imanentne granice i da je potrebno prilagođavati se postsekularnom stanju u kome živimo.  Cilj ovih rasparava je mirna, puna poštovanja koegzistencija sa religijama koje su odolele pritisku sekularizma tako što su se modernizovale i prilagodile demokratskim vrednostima i univerzalnim načelima ljudskih prava.

U Srbiji i ostalim zemljama regiona, nakon više od pola veka sekularizma,  počev od 90tih godina prošlog veka naglo je porastao uticaj većinskih  crkava na obrazovanje i druge državne poslove te i broj deklarisanih vernika, što znantno usporava razvoj demokratskih državnih institucija i modernizaciju ovih društava.  Među brojnim pitanjima odnosa države i crkve danas je i upit zašto se ni jedna od vodećih crkava u regionu nije reformisala i modernizovala u vreme jugoslovemskog sekularizma, kao i to da li će demokratizacijom i evropeizacijom ovih društava doći do promena unutar našin Crkava. Da li deklarisana sekularnost postkomunističkih balkanskih država nosi u sebi institucijalni potencijal za  koegzistenciju različitih religija i pogleda na svet, uključujuci i ateistički?  Ima li načina da građani i građanke, različitih vera i pogleda na svet sarađuju i nalaze polja zajedničkog delovanja?

U promišljanju ovih pitanja a u skladu sa interesovanjima javnosti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Fridrih Ebert Stiftungpokreću seriju susreta, dijaloga i performansa, na kojima stručnjaci i umetnici, teolozi i laici, vernici i ateisti, mladi i stari,  propituju temelje sekularne države i mogućnost dijaloga i saradnje različitih religijskih, nacionalnih, rasnih, rodnih i drugih pogleda na život i društvo. Polazi se od toga da je „sekularna država najbolji i jedino mogući okvir za suživot različitih pogleda na svet i različitih životnih praksi, i da se jedino u susretu sa drukčijim uverenjem može razvijati i usavršavati i ono od njega različito uverenje“.

Jedan od ciljeva ovog projekta jeste i taj da se pokaže koliko je različitih uticaja u onome što se uobičajeno jednostrano naziva hrišćanskom evropskom kulturom. Na primer, ne bi bilo razvoja hrišćanske teologije u smeru aristotelizma (čiji je glavni predstavnik Toma Akvinski), bez islamske filozofije u koju je već bila inkorporirana Aristotelova logika. Takođe, ne bi bilo ni razvoja evropske medicine u renesansi bez uticaja arpske medicine. Nadalje, bez tradicije talmudskog tumačenja Tore, ne bi bila razvijena ni hrišćanska ni islamska egzegeza, a samim tim ni moderna hermeneutika dvadesetog veka, od Hansa Georga Gadamera do Enrikea Dusela. Nije, dakle, stvar u tome da različita mišljenja, verovanja i načini života potru jedni druge, nego da se jedni uz druge, u dijalogu, još bolje razviju, dajući prethodno nepredvidljive oblike od kojih zavisi i budućnost opstanka čovekovog društva.

BIOGRAFIJE UČESNIKA:

 

Mirko Đorđevic

Verski analitičar, književnik, prevodilac i publicista Mirko Đorđević smatra se jednim od najboljih poznavatelja crkvenih prilika u Srbiji. Zalaže se za modernizaciju društva i crkve, i napuštanje svetosavske ideologije, koju smatra uzrokom mnogih nedaća. Magistrirao je komparativnu književnost. Objavio je nekoliko knjiga i više tekstova u mnogim novinama i časopisima  Bio je član Društva književnika Srbije, koje je napustio u znak protesta posle razaranja Vukovara krajem 1991. godine i sa još nekoliko kolega osnovao Forum pisaca. Jedan je od urednika lista "Republika". Redovno sarađuje u listu Danas. Njegovi radovi socijalno-religijske problematike su prevedeni na nekoliko jezika, uključujući i danski jezik.. Dodeljene su mu nagrada "Konstatin Obradović"( 2007) i "Dušan Bogavac", (2008) koju Nezavisno udruženje novinara Srbije dodjeljuje za etiku i hrabrost.

Marin Gligo

Diplomirao na fakultetu Singidunum Univerziteta u Beogradu. Koosnivač je Ateista Srbije (2009) i osnivač magazina Veliki prasak (www.velikiprasak.com). Tokom popisa stanovnistva 2011.godine organizuje kampanju  kojom poziva ateiste da se prilikom popisa izjasne kao ateisti. Objavljuje brojne članke i učestvuje u emisijama o ateizmu i sekularizmu na radiju i televiziji. Godine 2012. napušta Ateiste Srbije i osniva Sekularnu inicijativu i postaje njen predsednik. 

Zoran Grozdanov,

Predavač na Sveučilišnom studiju protestantske teologije u Zagrebu Zoran Grozdanov je  diplomirao filozofiju, povijest i teologiju i doktorand je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Godine 2010/2011 je bio na istraživačkoj stipendiji na Sveučilištu u Tübingenu, gdje piše doktorat pod mentorstvom Jürgena Moltmanna. Osnivač je i urednik edicija Ecumenica, Judaica i Ars haeretica pri izdavačkoj kući Ex libris iz Rijeke te urednik hrvatskog izdanja Međunarodnog teološkog časopisa Concilium. Preveo brojne članke i knjige, od kojih je posljednja knjiga Miroslava Volfa, Javna vjera: kako bi Kristovi sljedbenici trebali služiti općemu dobru (u pripremi, 2013).

Sanja Krstić

Vaspitačica u međunarodnoj školi u Beogradu Sanja Krstić je objavila više radova iz oblasti obrazovanja mladih. Od 2012. učestvuje u radu Sekularne inicijative i redovno objavljuje tekstove na tu temu.

Marko Oršolić

Bosanski franjevac, politolog i teolog Marko Oršolić je osnovao 1991 godine Intenacionalni multireligijski i interkulturni centar (IMIC), a direktor je Beogradskog multireligijskog i interkulturnog centra (BEMIC) od 2012 godine. Objavio je knjige Zlodusima unatoč (2003) i Zlodusima nasuprot(dva izdanja 2006./08.) u novije vrijeme, a 1976. Kršćanin u službi revolucije. Dvije decenije je uredjivao filozofsko-teološku reviju Nova et vetera. Član  je Kruga 99.Dobitnik je Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva (1991) i Povelje slobode (2004),  te međunarodne nagrade za razvoj katoličko-pravoslanih odnosa (1996),bio je član Komisije OHR-a za državne simbole BiH.

Zlatko Paković

Pozorišni reditelj i publicista. Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Devedesetih godina prošlog veka režirao je u pozorištima u Bugarskoj i na Kipru, a zatim u Srbiji, uglavnom u nezavisnim produkcijama. “Ubiti Zorana Đinđića” njegova je najnovija predstava. Objavio je dva romana, "Soba za jedan krevet", 2002, i "Zajednički pepeo“, 2008. godine (nemačko izdanje, “Die gemeinsame Asche”, 2013), te knjigu “Anatomija nacionalističkog morala i druge kolumne”, 2012. Dobitnik je godišnje nagrade za publicistiku"Desimir Tošić" 2010. godine.  Stalni je kolumnista i pozorišni kritičar dnevnog lista Danas.

Ramadan Ramadani

Bivši propovednik u Isa begovoj džamiji u Skoplju u Makedoniji  Ramadan Ramadani je doktorant u oblasti Osmanske istorije i autor više publikacija o islamu u Makedoniji. Objavio je nekoliko eseja o međukonfesionalnim odnosima islama i pravoslavlja u Makedoniji. Redovno objavljuje kolumne u dnevnim novinama  “Fokus” i “Lajm”, koje se štampaju na makedonskom  na albanskom jeziku.

Živica Tucić

Publicista i verski analitičar  Živica Tucić je postao neprikosnoveni tumač događanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i u celom hrišćanskom svetu. Analitičar sa urođenom ironijom Banaćanina rođenog u Zrenjaninu, pun je hvale za dobre strane religije, ali i gorko radikalan kritičar prema praznovericama svake vrste. Radoznalog duha, izuzetno obrazovan, dobar poznavalac nemačkog i drugih jezika prikupio je biblioteku od oko 3o.ooo hiljada knjiga i u te svrhe  je kupio posebnu kuću na Karaburmi u Beogradu. Osnivač je i Zadužbine "Sveta Jelisaveta Fjodorovna" sa misijom da unapredi međuhrišćanski i međureligijski dijalog, doprinese uklanjanju, ili bar ublažavanju, neznanja, predrasuda, nepoznavanja i međusobnog nepoštovanja među vernicima različitih vera. Osnovao je i vodi i "Versku informativnu agenciju" VIA.

Srđan Sretenović

Rođen u Boru,  violončelista Srđan Sretenović je studirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Sandre Belić, gde je diplomirao 2000. magistrirao 2003. i doktorirao  2011. godine. Karijeru  je započeo sa orkestrom škole iz Ćuprije, svirajući na koncertima u Jugoslaviji, Belgiji, Francuskoj, Grčkoj, Austriji i Italiji. Kao solo čelista orkestra Gudači Sv. Đordja, nastupao je na preko 500 koncerata širom sveta. Učestvuje u radu raznih kamernih sastava, najčešće svirajući u duu sa pijanistkinjom Nedom Hofman. Srđan redovno nastupa na domaćim festivalima kao što su Čelo festBEMUSNOMUSNIMUSMokranjčevi dani i Međunarodna tribina kompozitora. Snimao je za radio i televiziju Beograd, kao i za CD produkciju Muzičkog informativnog centra i Muzikološko društvo Srbije. Zaposlen je kao docent na Katedri za gudačke instrumente na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Milan Vukomanović

Milan Vukomanović je magistrirao (1990) filozofiju na beogradskom Filozofskom fakultetu a doktorirao u SAD 1993. godine. Predavao je na Univerzitetu u Pitsburgu, SAD i Univerzitetu u Trondhajmu, Norveška. Redovni je profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Odeljenje za sociologiju), a povremeno je predavao i na Filološkom fakultetu, Fakultetu političkih nauka i Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ). Suosnivač je Centra za istraživanja religije BOŠ, član Kotor Network, međunarodne akademske razmene u oblasti religija Balkana, koju koordinira Univerzitet u Oslu, kao i međunarodnog foruma Islam in South East Europe Forum. Objavio je oko 200 naučnih i stručnih radova na srpskom i engleskom jeziku, medju kojima je iRano hrišćanstvo – od Isusa do Hrista, (1996). Oblast njegovog naučnog interesovanja kreće se od sociologije religije i međureligijskog dijaloga do studija ranog hrišćanstva i islama.

 
 

images
DISKUSIJA:KO PLAĆA CENU „REINDUSTRIJALIZACIJE“?

DISKUSIJA:KO PLAĆA CENU „REINDUSTRIJALIZACIJE“?
petak, 7.jun 2013.
18:00, CZKD

KO PLAĆA CENU „REINDUSTRIJALIZACIJE“?

Petak, 07. jun u 18h

Centar za kulturnu dekontaminaciju - Paviljon Veljković

Birčaninova 21, Beograd

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju

Ko plaća cenu „reindustrijalizacije“?

Postepena liberalizacija propisa koji regulišu privredne i radne odnose, i naporedo sa njome privatizacija društvenih preduzeća po cenama daleko nižim od realnih, odvija se od početka devedesetih godina u različitim formama, sa uvek istim proklamovanim ciljevima – da će „reforme“ stvoriti ambijent koji će privući strane investirore, a oni će onda unaprediti menadžment i proizvodnju i sačuvati radna mesta. Ništa od proklamovanih ciljeva nije ispunjeno, a „reforme“ su iskoristili perači novca i trgovci nekretninama, pod čijom su upravom privatizovana preduzeća uglavnom završila u stečaju.

Zaključivši iz prethodno opisanih rezulata da liberalizacija tržišta i prodaja preduzeća budzašto nisu dovoljan podsticaj za „strateške partnere“, Vlada je pre nekoliko godina pod firmom „reindustrijalizacije“ počela da plaća stranim kompanijama otvaranje pogona u Srbiji „po radnom mestu“. Javnosti poznati iznosi kreću se od 3 do čak 10 hiljada evra po jednom zaposlenom radniku. Koliko je novca do sada odobreno stranim investitorima po ovom osnovu javnosti nije poznato, a mediji su nedavno objavili podatak da su neke od ovih kompanija, nakon neuspeha da otvore pogone u Srbiji i angažuju ugovoren broj radnika, vratile u budžet Republike Srbije skoro tri miliona evra, i to bez ikakve kamate, iako su pojedini od njih dobili ova sredstva još 2007. godine! Ovaj podatak sam po sebi dovoljno govori o uspehu „reindustrijalizacije“. Sa druge strane, država je 2011. godine nakon hapšenja Jovice Stefanovića Ninija odbila da podrži oporavak Srboleka pod upravom radnika-akcionara, koji od Vlade nisu tražili ni dinara, samo da bude garant kod poslovnih banaka da se Srboleku odobri grejs period za otplatu kredita; u Jugoremediji, država je odbila da podigne cene njenih lekova iznad proizvođačkh. Sa istim problemima součavaju se svi privredni subjekti u Srbiji koji nisu pod partijskom ili tajkunskom kontrolom.

Ukupnu vrednost svih podsticaja datih stranim investitorima vrlo je teško utvrditi ako se ima u vidu da je pored plaćanja „po radniku“, država odobrila ovim kompanijama brojne druge pogodnosti i usluge, oslobodila ih različitih dadžbina, ili je čak, kao u slučaju Fiata, bila suinvestitor u otvaranju novih zajedničkih preduzeća, od kojih profit uzima samo strani investitor. Najveću cenu „reindustrijalizacije“ ipak plaćaju radnici: kako oni u čije zaposlenje smo „investirali“, na šta nam ukazije nedavno grebanje pretećih poruka stranom investitoru na automobilima u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu, tako i oni koji su zbog privatizacije ostali bez svojih fabrika, i sada im je ostalo samo da čekaju da država podmiti još nekog „strateškog partnera“ i otvori još par novih radnih mesta.

Incident u Fiatu je po mnogo čemu novina u javnosti kapitalističke Srbije, između ostalog i po tome što su sve dosadašnje informacije o položaju radnika koje su se iz pogona velikih korporacija probijale do mejnstrim medija, bile o kršenju njihovih prava iz radnog odnosa (u pogonima Jure u Rači i sl.). Sada po prvi put vidimo da radnici „uzvraćaju udarac“, sa svim dobrim i lošim efektima koje „hajdučija“ sa sobom nosi.

Kako razumemo incident u Fiatu i njegove aktere?

KONAČNI LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE: ZA TVOJE DOBRO

KONAČNI LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE: ZA TVOJE DOBRO
ponedeljak, 10.jun 2013. − 11.jun 2013.
19:00, CZKD

SUMNJIVI SPEKTAKL!

KONAČNI PROLEĆNI LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE
ZA TVOJE DOBRO!
 
U godini opasnog življenja, na rubu znanosti, Turbosutra i CZKD vam predstavljaju (možda poslednji!)
LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE u Paviljonu Veljković, Birčaninova 21, u Beogradu!
ZA TVOJE DOBRO!
 
 
Ovaj hibridni događaj koji spaja umetnost i teška pitanja sa veselom muzikom i zabavom, biće svečano otvoren 10. juna u 19h, a svoj kraj, takoreći sunovrat u beznađe nepostojanja, doživeće već idućeg dana, 11. juna u istom terminu, u istom prostoru.
Svojevrsni dizajnerski orgazam u vreme opšte društvene impotencije i apatije!
 
U ovoj godini crne zmije, koja je usledila posle turbulentne godine zmaja,
beogradskoj publici biće predstavljeno preko sto radova vizuelnih umetnika,
odštampani laserskim štampačem na kancelarijskom papiru, verifikovani pečatom sudbine!
Ali to nije sve... Za celih 100 dinara bilo koja od izloženih grafika može postati vaše neotuđivo vlasništvo.
Samo vaše!
 
Posvetite se ličnoj higijeni, vraćanju dugova, mentalnom skladu, brizi o bližnjima,
svom telu, delovima svoga tela, zapostavljenoj duhovnoj vertikali, profesionalnom usavršavanju, prekvalifikaciji, istini, odgovornosti, pomirenju, iskrenosti prema nadređenima, lepoti, lepoti poroka, obucite se adekvatno i DOĐITE!
 
ČEKAMO VAS!
 
Line up:
 
10. jun
19:00 - 20:00 - Schwabe
20:00 - 21:00 - Marko Nastić
21:00 - 22:00 - Ewox
22:00 - 23:00 - Jan Nemeček
23:00 - 24:00 - Why Bane Why
 
11. jun
19:00 - 20:00 - Thinker
20:00 - 21:00 - George Michael Jackson
21:00 - 22:00 - Stevie Whisper Jr
22:00 - 23:00 - Feloneezy
23:00 - 24:00 - Jackie Dagger
 
 
Projekat je podržan od strane Opštine Savski venac
 
 

images
delegirani javni prostor
ČITAJUĆA GRUPA: Kritika politike svojine i građanstva ČITAJUĆA GRUPA: Kritika politike svojine i građanstva
ponedeljak, 10.jun 2013.
15:00, CZKD

Dragi/e prijatelji/ce,

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti vas pozivaju da u ponedeljak, 10. juna, u 15 h, učestvujete u radu čitajuće grupe

Kritika politike svojine i građanstva

U narednom periodu, čitajuća grupa će se baviti knjigomSovjetske teorije prava. Za sastanak 10. juna, čitamo tekst P. I. Stučke Revolucionarna uloga prava i države (Sovjetske teorije prava, str. 1-159).

Tokom serije okruglih stolova Javni prostor  vs. društveni  prostor - ekonomska demokratija kao mesto govora, koje je Učitelj Neznalica i njegovi komiteti otpočeo u septembru mesecu 2012. godine, a koja kontinuirano traje i danas, kao ključne kategorije diskusija o dvadesetogodišnjem procesu nestanka društvene svojine kroz pljačku i rat, pojavile su se:  vlasništvo  i građanin, odnosno, društveno vlasništvo i radnik. Učitelj Neznalica smatra da su sve četiri kategorije ključne kategorije politike našeg vremena, odnosno da je teorijska diskusija o tekstovima i knjigama koje su saturirane ovim konceptima neophodni uslov svake političke subjektivacije danas.

 

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.   

 

 

Svi zainteresovani mogu se prijaviti na:

e-mail: info@uciteljneznalica.org

telefon: 011 2681 423, 060 316 2558

Imenovati TO ratom
CZKD Bioskop
Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

Imenovati TO ratom CZKD Bioskop Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)
ponedeljak, 10.jun 2013. − 13.jun 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

10, 11, 12 i 13. jun u 17h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21, Beograd

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

Tokom juna, gledaćemo filmove o kojima se diskutovalo na okruglom stolu Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a), održanom u sredu 05. juna 2013. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

“Objektivnost ne postoji! Tuga i sažaljenje je pristrasan film, ali u dobrom smeru; pristrasan na isti način kao i vestern o dobrim i lošim momcima. Ono što ja pokušavam da pokažem je da odabrati dobrog momka nije tako jednostavno kao što to biva u antinacističkim propagadnim filmovovima iz 1943”, kaže Marsel Ofils.

Pokret dokumentarnog filma, koji se u Francuskoj pojavio nakon II svetskog rata, bio je poligon za stilsko usavršavanje pojedinačnih kinematografskih poetika. Nakon dominacije komercijalne scenarističke tradicije sa akcentom na zapletu i dijalogu, na kraju 50-tih godina XX veka javlja se koncept “autorske politike”. Sama forma dela jeste politika budući da mizanscen, montaža ili pokret kamere predstavljaju određeni stav ili pečat autorove ličnosti i za njega ključnih tema. Sadržaj filma je audiovizuelne a ne verbalne prirode i postoji na nivou diskursa. Film je medij ličnog esteskog izraza.

Pravac novog talasa mogao bi da se definiše njegovim odnosom prema fikciji i prema stvarnosti. Neki od prvih autorskih filmova propituju vezu između vremena i sećanja u kontekstu teških zverstava prošlosti i II svetskog rata. Suočavanje sa neumitnošću aktualnog zbivanja – alžirskim ratom (1954-1962)– politički će opredeliti neke od stvaraoca. Formira se posve drugačije poimanje filma – ono koje propituje funkciju i prirodu ideologije i implicira vrstu kinematografskog aktivizma. Sami alžirski umetnici na ovim osnovama dalje razvijaju svojstvenu vrstu estetike i filmskog delovanja – specifična fuzija zabave i politike bavi se traumatičnim iskustvom dekolonizacijske borbe i počiva na kombinovanju formi fikcije i filmskog žurnala.

Pripremili:Doplgenger (Isidora Ilići Boško Prostran)

Raspored:

 

Ponedeljak, 10. 06. 2013. u 17h

Hirošima, ljubavi moja (Hiroshima mon amour, A. Resnais, 90', 1959)

Utorak, 11. 06. 2013. u 17h

Mali vojnik (Le Pettit Soldat, J.L. Godard, 88', 1963)

Sreda, 12. 06. 2013. u 17h

The Unvanquished (L'insoumis, A. Cavalier, 115', 1964)

Četvrtak, 13. 06. 2013. u 17h

Bitka za Alžir (The Battle of Algerians, Gillo Pontecorvo, 121', 1966)

Narednih nedelja gledaćemo i:

Tuga i sažaljenje / prvi deo (The Sorrow and the Pitty, M. Ophuls, 121', 1972)

Tuga i sažaljenje / drugi deo (The Sorrow and the Pitty, M. Ophuls, 128', 1972)

Dani šakala (The Day of the Jackal, F.Zinneman, 143', 1973)

Kronike vatrenih godina (Chronique des Annes de Braise, Mohammed Lakhdar Hamina, 177' 1975)

 

 

 

 

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ: SUĐENJE U MERLINOVOM ZAMKU

STUDIO GLUME SANDRE RODIĆ JANKOVIĆ: SUĐENJE U MERLINOVOM ZAMKU
sreda, 12.jun 2013.
17:00, CZKD

"SUĐENJE U MERLINOVOM ZAMKU"

Nekada davno, a i danas, u raznim zemljamna, a i kod nas, živeli su i još uvek žive junaci bajki, koji se stalno trude da naruše harmoniju i slogu koja u njima vlada.

Najzad je Merlin, kao najmoćniji među čarobnjacima, odlučio da u svom zamku, okupi  sve junake iz bajki kako bi konačno utvrdio:

DA LI JE VEŠTICA KRIVA?

SCENSKI POKRET I KOREOGRAFIJA: Vesna Dubak Lukić

REŽIJA: Sandra Rodić Janković

SUDIJA:

Merlin: Stefan Durlević

OKRIVLJENI:

Veštica: Karpić Lara

BRANIOCI:

Brajić Ana i Teodora Đimović

TUŽIOCI:

Malbaša Ana i Nikola Đorđević

SVEDOCI:

Dobra vila, Marica i Snežana

Nađa Belić

Duh, Zver i Ivica

Andrej Sušanj

Crvenkapa, Uspavana lepotica i Patuljak

Katarina Petrović

Mala sirena, veštica i patuljak

Simonida Luković

Uspavana lepotica, veštica i patuljak

Mina Bojić

NARATOR: Sofija Mirković

 

delegirani javni prostor
MOGUĆNOST DRUŠTVENOG ARHIVA

MOGUĆNOST DRUŠTVENOG ARHIVA
petak, 14.jun 2013. − 15.jun 2013.
15:00, CZKD

 

 

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na

Mogućnost društvenog arhiva

 

 

Tokom dve godine postojanja Učitelja neznalice i njegovih komiteta sakupili smo veliku količinu materijala – tekstova, video i audio zapisa kao način dokumentovanja naših aktivnosti (okruglih stolova, čitajućih grupa, predavanja i intervjua) koji se bave zajedničkim putem širokog spektra društvenih grupa ka društveno-političkoj articulaciji. Tokom naredna tri predavanja posmatraćemo kako misliti društveni arhiv koji bi ostavio trag tog istraživanja za druge.

14. jun, 15-17h

Disciplinarni arhiv– disciplina kao kategorija već po sebi ima ekspertski odnos prema subjektu svog istraživanja i arhiviranju, a unutar te kategorije, svaka od disciplina ima sopstvenu metodologiju. Kroz naš rad, u koji su uključeni ljudi iz različitih disciplina, pokazuje se da se ove razlike u istraživačkim praksama i organizaciji materijala takođe ispoljavaju kao političke pozicije. Tokom prvog okruglog stola, ispitaćemo mogućnosti unutar disciplinarnog pristupa specifičnih disciplina kao što su istorija, antropologija, sociologija, umetnost i psihologija.

15. jun, 15-17h

Javna (Narodna) Arhiva– Ovaj arhiv predstavlja zvaničnu/institucionalnu istoriju Države, u formi takozvanog javnog dobra. Kako je ova kolekcija stvorena? Ko je javnost iz tačke gledišta tih institucija? Šta je predstavljeno, a šta sakriveno od javnosti i kako se ove odluke donose? Pod kojim uslovima su ovi arhivi javni? I, kako oni utiču na javni diskurs?

15. jun, 18-20h

Društveni arhiv– Društveni arhiv je mesto rizika i artikulacije, mesto stvaranja novih društvenih odnosa, mesto koje se događa bez autorstva. Kojim konceptom društva je ono vođeno? U kom smislu je ovo mesto političko? Koji su njegovi novi koncepti prezentacije i reprezentacije? I, kome se ono obraća?

PREZENTACIJA: SLOBODNI FILOZOFSKI PREZENTACIJA: SLOBODNI FILOZOFSKI
ponedeljak, 17.jun 2013.
18:00, CZKD

 

 

 Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas u okviru programa Arhiv izdavača na predstavljanje

 
Slobodnog Filozofskog
 
Slobodni Filozofski (SlobFil) pokrenut je kao medij koji komunicira i artikulira političku akciju preuzimanja kontrole nad Filozofskim fakultetom u Zagrebu od strane studenata i zainteresirane javnosti, u borbi za potpuno javno financirano visoko obrazovanje. Do danas je doživio promjene materijalnih uvjeta postojanja i nastajanja, proširenje vlastitog polja interesa i diverzifikaciju publike, kao i reartikulacije vlastite zadaće u političkoj borbi na širem planu.
 
Rad Slobodnog Filozofskog će predstaviti Martin Beroš.

 

 

 

 

 

 

 

 

 



"IZLET U RUSIJU" PO TEKSTU MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
ponedeljak, 17.jun 2013.
22:00, CZKD



Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21, Beograd
Miroslav Krleža: IZLET U RUSIJU
Dramatizacija:
Miroslav Belović; Režija: Jovan Ćirilov

_________________________________________________________


Predstava “Izlet u Rusiju” prema tekstu Miroslava Krleže, u režiji Jovana Ćilirova, premijerno će biti izvedena 11. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu, u okviru programa Festivala jednog pisca, posvećenog Krleži.

Reč je o Krležinom tekstu iz 1926. godine, koji je adaptirao za pozorište Miroslav Belović (1927-2005), a Ćirilov ga je, uz tim saradnika, razvio u savremenu pozorišnu formu. “Izlet u Rusiju” po tome pripada pozorišnom ciklusu “Rizik”, koji CZKD realizuje od 2007. Istovremeno, “Izlet u Rusiju” je i odgovor na post-tranzicione izazove u regionu, čime se bavi projekat “Nove politike solidarnosti kroz kulturu i proizvodnju znanja”.

U predstavi igraju: Milutin Milošević, Vladimir Aleksić, Damjan Kecojević, Marko Janketić, Cvijeta Mesić i Boris Bakal, koji je i u kreativnom timu tog komada, pored Borke Pavićević, Andreja Nosova, Branimira Stojanovića, Vladimira Tupanjca i Tare Tepavac.

Prema navodima Ćirilova, svako novo obraćanje Krleži obogaćuje naše stavove...

“Pokazalo se da se humanije lice socijalizma desilo kod nas upravo zbog prevage nedogmata među našim levičarima, uz Krležinu polemičku potporu i logiku. Značaj njegovih stavova prema buržoaziji i filistarstvu vraća se kao neupitno bitan upravo ovih naših dana ponovne prvobitne akumulacije, kad su liberalno građansko društvo i njegov kapital sudbinski zakucali na vrata našeg morala u svoj svojoj malograđanskoj nesavršenosti i bezočnosti. Kao na karikaturama predratnog Pjera Križanića, nemačkog ekspresioniste Georga Grosa ili u nepoštednim polemikama Miroslava Krleže", naveo je Ćirilov, koji potpisuje i scenografiju predstave “Izlet u Rusiju”.

Prema navodima Aleksandra Flakera (Krležijana), “Izlet u Rusiju” bio je 1926. godine knjiga sa izrazitom referencijalnom i spoznajnom funkcijom: pisanje u polemici s “lažnim i tendencioznim vestima о sta¬nju u Rusiji” i motiviranje odbranom “logike ruske koncepcije od svih mogućih naših piskarala”. Ali njen autor nije spreman da se podredi zadacima političke propagande i “ne oseća potrebe da odstupi od istine”, s tim što njegova “istina” nije ni eksplicitno politička ni političko-ekonomski “statistička”, već ponajpre umetnička: “Više od statistike, me¬ne su na tom putu interesovali ljudi, ljudski odnosi, gibanja, pokreti, rasvete, dinamika, klima. Ja sam gledao ruske crkve i - dopustite mi da budem sen¬timentalan - slušao šum vetra u borovini i mislio o kulturnim problemima više, nego о statistikama”.

Upravo je taj stav, prema navodima Flakera, osigu¬rao Krležinom putopisu trajnu umetničku vrednost i nadmoćno mesto u nizu putopisa evropskih književnika о SSSR-u.



Kostimografi su Angelina Atlagić i Dejan Pantelić, dok muziku i dizajn zvuka potpisuje Vladimir Pejković.

Produkcija “Izlet u Rusiju” pripremana je u koordinaciji sa Festivalom 1 pisca “Krleža: san o drugoj obali” Kulturnog centra Beograda, koji će od 10. maja do 10. juna, u saradnji sa kolegama iz Zagreba, biti prilika za svojevrsnu rekapitulaciju složenog intelektualnog i interkulturnog odnosa na relaciji umetnik - grad, hrvatska književnost / kultura - srpska književnost / kultura, modernizam / avangardizam - postmodernizam... u svetlu aktuelnih teorijsko-metodoloških shvatanja literature, kulture, estetike, ideologije i politike.

“Izlet u Rusiju” deo je i dvogodišnjeg projekta “Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja” kojim se podstiču i osmišljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu. Saradnja i razmena u oblasti istraživanja u kulturi i umetničkoj produkciji između stvaralaca u Prištini, Tuzli, Zagrebu i Beogradu, deo je sveobuhvatnog istraživačkog poduhvata (2011-2012), na kojem rade CZKD iz Beograda, Multimedia Centar iz Prištine, Centar “Grad” iz Tuzle i Bacači sjenki iz Zagreba.

Postavljajući pitanje solidarnosti i zajedništva na Balkanu, partneri i učesnici u tom projektu traže puteve za prevazilaženje provincijalizma, izolacionizma, jednoumlja i nacionalizma koji dominiraju u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije i u tom procesu - ponovnim čitanjima, raspravama i scenskim izvođenjima, pozivaju se na, danas marginaliziovane, ideje solidarnosti i zajedništva hrvatskog i jugoslovenskog pisca Miroslava Krleže. U kontekstu savremenog života, povezuju naučna sa umetničkim istraživanjima - istorije kulture, književnosti, društva.

Predstava “Izlet u Rusiju” kruna je saradnje CZKD-a i partnera u promišljanju angažovanog teatra u inače oskudnoj nezavisnoj kulturnoj produkciji.

Predstava “Izlet u Rusiju” pripada i pozorišnom ciklusu “Rizik”, višegodišnjem procesu kojim se, kroz seriju produkcija, javnih čitanja i scenskih postavki, preispituju različite pozorišne forme i inicira kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Takođe, ukazuje na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi kulturne politike i istražuje puteve umetnosti koja sopstveni autoritet ne podređuje raspodeli unutar hijerarhije moći.

Počev od 2007. godine, na scenama CZKD-a, Beogradskog dramskog pozorišta i Magacina u Kraljevića Marka, izvedene su drame “Evropa”, “Žena-bomba” i “Rio bar” Ivane Sajko, u režiji Bojana Đorđeva; triptih scenskih čitanja “Srpski Faust i drugi citati” Tanje Simić-Berclaz u postavci zagrebačkog kolektiva Bacači Sjenki, zatim “Soba na Bosforu, centralni zatvor, leti u goru kao ptica” i “Urlike Majnhof” Biljane Jovanović u dramaturškoj i scenskoj rekonstrukciji Zlatka Pakovića, drama “Kopile” Zorice Jevremović, u režiji Anje Suše, te “Gospođa Olga” Milutina Bojića, u postavci Zlatka Pakovića.

Realizaciju tih programa CZKD-a podržavaju i omogućuju Evropska unija - Projekat “Podrška civilnom društvu” (EU-IPA), Švajcarski kulturni program (SCP) i Evropska kulturna fondacija (ECF), kao i Gradski sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kuture Srbije.

Odlomak iz teksta Miroslava Krleže “Izlet u Rusiju” (1926)

Što smo sada? Austrija je propala, dakle Austrijanci više nismo. Srbi nismo jer čemu da lažemo da jesmo kad nismo! Jugoslaveni nismo, jer ako je Jugoslavenstvo ono što hoće vojvoda Stepa Stepanović ili jedan od jugoslavenskih monopolista Jurica Demetrović, kо pametan može da je danas s njima zajedno Jugoslaven? Preostaje nam dakle da pospemo glavu pepelom i da se vratimo pod okrilje tog neverоvatnog i popljuvanog Hrvatstva, kome Stipica Radić drži jednu te istu pijanu zdravicu već trideset godina.

(Hteo sam najpre da kažem Kinezu, da uopće nemam nikakve narodnosti. Da pripadam jednoj jezičnoj oblasti što se još nije iskristalizovala. I to mi je bilo na umu da mu lažem da sam Srbin. On će se onda pokloniti mome Srpstvu, izreći nekoliko komplimenata na čast "naše srpske artilerije" i sve će zauzeti jedan međunarodno skladan oblik u smislu ženevske lige naroda).





……………………………………………………………………………………………………………………………..
Miroslav Krleža
IZLET U RUSIJU


Dramatizacija: Miroslav Belović

Režija: Jovan Čirilov

Dizajn: Angelina Atlagić
Muzika i dizajn zvuka: Vladimir Pejković
Scenski pokret: Marija Janković
Asistent reditelja: Andrej Nosov
Asistent dizajnerke: Dejan Pantelić
Svetlo: Milan Kolarević
Montaža arhivskog materijala i video-dokumentacija: Vladimir Tupanjac, Ivica Đorđević
Foto-dokumentacija: Srđan Veljović

Uloge:
Sergej Mihajlovič Vrubelj, bivši admiral ruske carske flote: Damjan Kecojević
Barunica:  Cvijeta Mesić
Karl Difenbah, generalni direktor exportne kuće u Hamburgu: Vladimir Aleksić
Dr. Fridrih Ajnštagler, njegov tajnik i budući zet:  Marko Janketić
Vu-San-Pej: Boris Bakal
Miroslav Krleža, književnik: Milutin Milošević
Pijanist: Vladimir Pejković

Kreativni tim: Borka Pavićević, Boris Bakal, Vladimir Tupanjac, Branimir Stojanović, Tara Tepavac (asistentkinja)

 

Organizacija: Ana Isaković


Press kontakt: Ana Isaković, 065 6967524, anaisakovic@czkd.org
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd,
Tel/Faks: 011 3610270, 3610954 info@czkd.org www.czkd.org

rizik
Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

Imenovati TO ratom CZKD Bioskop Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)
utorak, 18.jun 2013. − 20.jun 2013.
17:00, CZKD

 

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

18, 19 i 20. jun u 17h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21, Beograd

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

Tokom juna, gledaćemo filmove o kojima se diskutovalo na okruglom stolu Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a), održanom u sredu 05. juna 2013. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

“Objektivnost ne postoji! Tuga i sažaljenje je pristrasan film, ali u dobrom smeru; pristrasan na isti način kao i vestern o dobrim i lošim momcima. Ono što ja pokušavam da pokažem je da odabrati dobrog momka nije tako jednostavno kao što to biva u antinacističkim propagadnim filmovovima iz 1943”, kaže Marsel Ofils.

Pokret dokumentarnog filma, koji se u Francuskoj pojavio nakon II svetskog rata, bio je poligon za stilsko usavršavanje pojedinačnih kinematografskih poetika. Nakon dominacije komercijalne scenarističke tradicije sa akcentom na zapletu i dijalogu, na kraju 50-tih godina XX veka javlja se koncept “autorske politike”. Sama forma dela jeste politika budući da mizanscen, montaža ili pokret kamere predstavljaju određeni stav ili pečat autorove ličnosti i za njega ključnih tema. Sadržaj filma je audiovizuelne a ne verbalne prirode i postoji na nivou diskursa. Film je medij ličnog esteskog izraza.

Pravac novog talasa mogao bi da se definiše njegovim odnosom prema fikciji i prema stvarnosti. Neki od prvih autorskih filmova propituju vezu između vremena i sećanja u kontekstu teških zverstava prošlosti i II svetskog rata. Suočavanje sa neumitnošću aktualnog zbivanja – alžirskim ratom (1954-1962)– politički će opredeliti neke od stvaraoca. Formira se posve drugačije poimanje filma – ono koje propituje funkciju i prirodu ideologije i implicira vrstu kinematografskog aktivizma. Sami alžirski umetnici na ovim osnovama dalje razvijaju svojstvenu vrstu estetike i filmskog delovanja – specifična fuzija zabave i politike bavi se traumatičnim iskustvom dekolonizacijske borbe i počiva na kombinovanju formi fikcije i filmskog žurnala.

Pripremili: Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran)

Raspored:

Utorak, 18. 06. 2013. u 17h

Tuga i sažaljenje / prvi deo (The Sorrow and the Pitty, M. Ophuls, 121', 1972)

Sreda, 19. 06. 2013. u 17h

Tuga i sažaljenje / drugi deo (The Sorrow and the Pitty, M. Ophuls, 128', 1972)

Četvrtak, 20. 06. 2013. u 17h

Dani šakala (The Day of the Jackal, F.Zinneman, 143', 1973)

Narednih nedelja gledaćemo i:

Kronike vatrenih godina (Chronique des Annes de Braise, Mohammed Lakhdar Hamina, 177' 1975)

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Sadr\aj ovog [tampanog materijala je isklju;iva odgovornost CZKDa i ni pod kojim uslovima ne podr\ava stav Evropske unije.

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com



"HAJDE DA PRIČAMO O POMIRENJU"
sreda, 19.jun 2013.
12:00, CZKD

 

 

Povodom nacionalne nedelje pomirenja, Ambasada Australije u Beogradu ima zadovoljstvo da vas pozove na okrugli sto

19.juna u 12:00

 

"HAJDE DA PRIČAMO O POMIRENJU"

  
      12.05     Dobrodoslica  i obracanje – NJ.E. Dr Helena Studdert,
Ambasadorka Australije
Put Australije ka pomirenju sa Aboridzinima nije bio ni lak ni jednostavan, ali je bio neizbezan. U Nacionalnoj nedelji pomirenja obelezavaju su najvazniji koraci na putu Australije ka njenom pomirenju. To je vreme kada svi Australijanci razmisljaju o zajednickoj istoriji, kulturi I dostignucima, jer je pomirenje tema koja se odnosi na sve. Ambasada Australije ima zadovoljstvo da proslavi Nacionalnu nedelju pomirenja kroz javnu diskusiju  o toleranciji i inkluzivnosti na Balkanu.  

 

12.10 - 12.20    

Jovan Ćirilov, teatrolog , filozof i pisac
   

Aboridzini na Medjunarodnom Festivalu novih pozorisnih tendencija (BITEF)

12.20 - 12.30    

Borka Pavićević,
Direktorka Centra za kulturnu dekontaminacij

Uznemirenje i pomirenje (Zarko Puhovski)

12.30 – 12.50    

Milica Tomić, umetnica, osnivac i clan Grupe Spomenik

Predstavljanje projekta “Cetiri lica  Omarske

“Četiri lica Omarske” je umetničko-teorijski projekat, koji  ispituje strategije produkcije memorijala iz pozicije onih čije je iskustvo i znanje podređeno, odbačeno i isključeno iz javnog sećanja i javne istorije. Sam projekat/rad se sastoji od velike mreze odnosa ljudi, njihovih misljenja, diskusija i iskustava o tri epohe i cetiri lica rudnickog kompleksa Omarska, i radi na stvaranju zajednice, koja se organizuje i funkcionise ne na etnickim prinicipima, vec na principima solidarnosti i jednakosti’


 12.50 – 13.30    

Diskusija

Pitanja publike i debata sa ucesnicima

 

13.30 – 14.00  

 Koktel


14.00-14.15

Vanda Dei-Tos, prva sekretarka i konzul, Ambasada Australije u Beogradu

Australija - Tura kroz kulturu

  14.30- 14.45  

Irena Milojković – menadžerka za odnose sa javnošću i političku diplomatiju, Australijska ambasada u Beograd

      Aboridžinska kultura

15.00 – 15.30    

  Zid raspoznavanja – stvaranje vizuelnog pregleda sa interpretacijom teme
    
  15.30 – 16.00 

Koktel

RODJENDANSKA TRIBINA: 7 GODINA BETONA

RODJENDANSKA TRIBINA: 7 GODINA BETONA
sreda, 19.jun 2013.
19:00, CZKD

Redakcija Betona poziva čitaoce i autore na tribinu u Centru za kulturnu dekontaminaciju (sreda 19. jun u 19 časova) na kojoj će se obeležiti sedam godina rada i predstaviti redizajnirani sajt elektroBeton. Pored članova redakcije, na tribini će učestvovati i gosti - Predrag Čudić, Milica Jovanović i Vladimir Arsenić.

Redakcija se zahvaljuje čitaocima, autorima i ekstremno malobrojnim strateškim partnerima na dosadašnjoj nesebičnoj podršci.

Svi su pozvani na još intenzivniju saradnju, u vremenu u kome će pojmovi solidarnost, nova društvenost i samoorganizovanje morati da se ponovo napune značenjem i uđu u fokus.

* Beton, redesigned

+ poklon numera: Libertini

tekst: Miloš Živanović
muzika, glas: Ah Ahilej, Jelena Ilić

delegirani javni prostor
VRATITI FABRIKE RADNICIMA. KAKO I KOME?

VRATITI FABRIKE RADNICIMA. KAKO I KOME?
petak, 21.jun 2013.
18:00, CZKD

 

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju

Vratiti fabrike radnicima.

Kako i kome?

Pojedini ekonomisti smatraju da Vlada treba, umesto najavljenog restruktuiranja 175 društvenih preduzeća do 30. juna 2014. godine, da ih vrati zaposlenima, koji bi postali akcionari, i da im za oživljavanje firmi dodeli jednokratne pomoći iz budžeta i povoljne kredite na srednji i duži rok. Ekonomista Slobodan Komazec smatra da su „društvena preduzeća vlasništvo radnika stvarano više od 50 godina, čiji je kapital obnavljan nekoliko puta u tom vremenskom razdoblju, a 50.000 ljudi, za koje se najavljuje da će ostati bez posla nakon stečaja jednog dela od 175 pomenutih preduzeća, nisu zaslužili da ih neko izbaci na ulicu posle toliko godina rada“.

Nakon dve ipo decenije duge pljačke, gubljenja tržišta i tehnološkog i svakog drugog zaostajanja, ponovno oživljavanje za veliki broj firmi u Srbiji predstavlja gotovo nemoguću misiju. Ipak, mnogi radnici su voljni da pokušaju.

Radnici Zastave elektro iz Rače su septembra 2009. godine uspeli da dokažu da je njihov kupac Ranko Dejanović prekršio ugovor o privatizaciji i upropastio preduzeće. Višemesečna borba radnika Zastave elektro da dokažu kršenje zakona i ugovora, vođena je sa osnovnim zahtevom da fabrika ponovo proradi i da se radnici vrate na posao. Njihovu borbu dodatno je zakomplikovala činjenica da je kupac firme suprug tadašnje predsednice Narodne skupštine i današnje ministarke zdravlja, potpredsednice SPS Slavice Đukić Dejanović. Primorani da prihvate argumente radnika, Ivica Dačić i njegov tadašnji savetnik za evropske integracije, poslovni partner bračnog para Dejanović i pregovarač sa pobunjenim radnicima Ivica Tončev, smislili su da Ranko Dejanović „vrati fabriku radnicima“. Radnici su odbili „poklon“, sa obrazloženjem da ne žele upravu nad zaduženom fabrikom koja je zahvaljujući Dejanovićevom lošem poslovanju izgubila ugovore i sa domaćim (Zastava automobili) i sa stranim partnerima (multinacionalna kompanija Delfi), od kojih je zavisio praktično celokupan plasman proizvoda Zastave elektro. Fabriku je preuzelo Dinkićevo ministarstvo, gurnulo je u stečaj, prenelo dugove na državu i prodalo imovinu Zastave elektro južnokorejskoj korporaciji Jura. Radnicima je ponuđeno da uzmu otpremnine u Zastavi elektro koja više ne postoji, ili da se odreknu otpremnina ako se zaposle u Juri po prekarnim uslovima. Većina je uzela otpremnine, a Dinkić ih je u javnosti optužio za licemerje, jer su godinu dana ranije štrajkovali zahtevajući pokretanje firme i povratak na posao.

 

Ovaj primer ilustrije samo deo problema koji se kriju iza deklarativnog „vraćanja fabrika radnicima“. Kakve mere su potrebne da se „vraćanje fabrika radnicima“ ne završi neuspehom, za koji bi na kraju sami radnici bili okrivljeni?

 

Drugo važno pitanje je ko ima pravo na restituciju nekadašnjih društvenih fabrika koju danas predlažu ekonomisti. Društvena svojina nije se odnosila samo na radnike zaposlene u konkretnom preduzeću, već na čitavo društvo. Da li pravo na restituciju društvene svojine imaju i nezaposleni radnici i drugi delovi društva koji su njeni sukcesori, i koji su podjednako kao i zaposleni u 175 preduzeća u restrukturiranju podelili posledice ratova i pljačke?

Imenovati TO ratom
CZKD Bioskop
PROJEKCIJE FILMOVA 4: Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

Imenovati TO ratom CZKD Bioskop PROJEKCIJE FILMOVA 4: Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)
ponedeljak, 24.jun 2013.
17:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

PROJEKCIJE FILMOVA 4:

Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a)

Tokom juna, gledaćemo filmove o kojima se diskutovalo na okruglom stolu Tuga i sažaljenje – Slike (i) rat(a), održanom u sredu 05. juna 2013. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

Raspored:

Ponedeljak, 24. 06. 2013. u 17h

Kronike vatrenih godina (Chronique des Annes de Braise, Mohammed Lakhdar Hamina, 177' 1975)

“Objektivnost ne postoji! Tuga i sažaljenje je pristrasan film, ali u dobrom smeru; pristrasan na isti način kao i vestern o dobrim i lošim momcima. Ono što ja pokušavam da pokažem je da odabrati dobrog momka nije tako jednostavno kao što to biva u antinacističkim propagadnim filmovovima iz 1943”, kaže Marsel Ofils.

Pokret dokumentarnog filma, koji se u Francuskoj pojavio nakon II svetskog rata, bio je poligon za stilsko usavršavanje pojedinačnih kinematografskih poetika. Nakon dominacije komercijalne scenarističke tradicije sa akcentom na zapletu i dijalogu, na kraju 50-tih godina XX veka javlja se koncept “autorske politike”. Sama forma dela jeste politika budući da mizanscen, montaža ili pokret kamere predstavljaju određeni stav ili pečat autorove ličnosti i za njega ključnih tema. Sadržaj filma je audiovizuelne a ne verbalne prirode i postoji na nivou diskursa. Film je medij ličnog esteskog izraza.

Pravac novog talasa mogao bi da se definiše njegovim odnosom prema fikciji i prema stvarnosti. Neki od prvih autorskih filmova propituju vezu između vremena i sećanja u kontekstu teških zverstava prošlosti i II svetskog rata. Suočavanje sa neumitnošću aktualnog zbivanja – alžirskim ratom (1954-1962)– politički će opredeliti neke od stvaraoca. Formira se posve drugačije poimanje filma – ono koje propituje funkciju i prirodu ideologije i implicira vrstu kinematografskog aktivizma. Sami alžirski umetnici na ovim osnovama dalje razvijaju svojstvenu vrstu estetike i filmskog delovanja – specifična fuzija zabave i politike bavi se traumatičnim iskustvom dekolonizacijske borbe i počiva na kombinovanju formi fikcije i filmskog žurnala.

Pripremili:Doplgenger (Isidora Ilići Boško Prostran)

Okrugli sto
Pozicija građana u reformi pravosuđa: 
Ko zastupa interese građana?
Okrugli sto Pozicija građana u reformi pravosuđa: Ko zastupa interese građana?
utorak, 25.jun 2013.
14:00, CZKD

 

Centar za ljudska prava - Niš, 
Biro za društvena istraživanja, 
Centar za kulturnu dekontaminaciju 
Fond Biljana Kovačević Vučo
 
Okrugli sto
Pozicija građana u reformi pravosuđa: 
Ko zastupa interese građana?
 
25. juni 2013. u 14h, 
CZKD, Birčaninova 21, Beograd
 
 
Od avgusta 2012 CLJP – Niš i Birodi se bave slučajem u kome je osoba prijavila veći broj slučajeva zloupotreba i dobila status uzbunjivača od Agencije za borbu protiv korupcije. Nedavno je od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu obaveštena da tužilaštvo nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica na osnovu njene prijave protiv odgovornih u instituciji u kojoj su se zloupotrebe dešavale. Za sve ovo vreme do ocene da je slučaj okončan, nju niko iz Tužilaštva nije pozvao na razgovor. Ako se slučaj kome je Agencija za borbu protiv korupcije ukazala poverenje davanjem statusa uzbunjivača, o kome su izveštavali brojni mediji u regionu završava na ovaj način, šta se dešava sa slučajevima sa kojima javnost nije upoznata i koliko takvih slučajeva ima?
Učitelj neznalica i njegovi komiteti i CZKD poslednje dve godine sarađuju sa radničkim grupama koje, pored pokretanja drugih postupaka, podnose i krivične prijave tužilaštvu kako bi zaštitili svoja prava i imovinu svojih preduzeća opljačkanih u privatizaciji i stečaju. U slučaju preduzeća Trudbenik gradnja, tužilac, koji ima diskreciono pravo da odlučuje šta je javni interes za postupanje po službenoj dužnosti, zaključio je da nema javnog interesa za gonjenje kupca koji je stavio pod hipoteku imovinu privatizovanog preduzeća za kredit koji je podigao za svoju matičnu firmu. Tužilac je cenio samo da li je ispunjena procedura za podizanje kredita, a ne i da li je samim kreditom narušen javni interes u privatizovanom preduzeću. I u ovom i u brojnim sličnim slučajevima, tužioci upućuju radnike da u privatnim parnicama dokazuju složene zloupotrebe u privredi, što je nemoguće bez skupih veštačenja eksperata različitih struka, vrhunskih advokata i drugih instrumenata nedostupnih opljačkanim radnicima. Često se dešava čak i da tužioci u odgovoru propuste da navedu da podnosilac ima pravo na privatnu krivičnu tužbu. Tek kada vlasti donesu političku odluku da tužilaštvo uzme u rad neki slučaj zloupotrebe u privatizaciji, postupci se pokreću, ali ne radi zaštite i obeštećenja opljačkanih preduzeća i radnika. Istovremeno dok se hapse tajkuni i državni funkcioneri koji su im omogućili pljačku, opljačkana preduzeća odlaze u stečaj i bankrot.
Budući da je država Zakonom o privatizaciji uzurpirala društvenu svojinu i preuzela upravu nad njom, i da su zbog zloupotreba u privatizaciji stotine hiljada građana Srbije ostali bez posla, kako je moguće da zaštita ove imovine nije javni interes, već da su krivični postupci za pljačku društvene imovine privatna borba radnika kojima je ta imovina oduzeta? Na koji način građani mogu da utiču na to da li u nekom predmetu postoji javni interes da tužilaštvo vodi postupak po službenoj dužnosti?
Trenutno u Srbiji ne postoji podzakonski akt (odgovarajući Pravilnik, unazad najmanje tri godine, nije usvojen od strane DVT koje bi bilo i nadležno za njegovu primenu) na osnovu koga bi bila izvršena ocena rada tužilaca. O opisanim slučajevima ne mogu da se izjasne ni Ministar pravde niti Ombudsman, jer bi njihovo izjašnjenje predstavljalo zadiranje u nezavisnost rada tužilaštva.
Na koji način se obezbeđuje makar minimalno poštovanje prava građana u prelaznom periodu do uspostavljanja kontrolnih mehanizama? Ko je za to nadležan? Da li se poštovanje prava građana odlaže na neodređeno vreme, do uspostavljanja vladavine prava? Da li je u tom slučaju pravo građana u stvari suspendovano ali oni o tome nisu obavešteni? Da li neko zadužen da prati usklađenost reformskih koraka u interesu građana? Šta bi bili jasni mehanizmi za utvrđivanje konkretne odgovornosti u okviru nadležnih organa u opisanim situacijama? Da li Strategija reforme pravosuđa nudi odgovore na postavljena pitanja?
Kakav je značaj ličnog i profesionalnog integriteta kao garanta autonomije pravosuđa? Kakva je uloga nevladinih organizacija u poziciji građana u odnosu na pravosuđe? Zašto je ta uloga takva, i šta je moguće sve učiniti da bi se ona popravila? Kakve mehanizme solidarnosti i podrške treba razvijati – sistem ranog upozorenja (efikasan sistem informisanja o povredama ljudskih prava, kada one nastanu)?
POVODOM MEĐUNARODNOG DANA PODRŠKE ŽRTVAMA TORTURE
“OTELO – ZLOČIN I PREDRASUDA” 
- prezentacija radionice inkluzivnog pozorišta -

POVODOM MEĐUNARODNOG DANA PODRŠKE ŽRTVAMA TORTURE “OTELO – ZLOČIN I PREDRASUDA” - prezentacija radionice inkluzivnog pozorišta -
četvrtak, 27.jun 2013.
18:00, CZKD

 

POVODOM MEĐUNARODNOG DANA PODRŠKE ŽRTVAMA TORTURE

“OTELO – ZLOČIN I PREDRASUDA”

- prezentacija radionice inkluzivnog pozorišta -

Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da će još jedna u nizu javnih  prezentacija  pozorišnih  radionica  umetničke  podrške,  u organizaciji  udruženja  Compagnie Arti-Zanat'  i  Međunarodne mreže pomoći (IAN), biti održana  povodom  Međunarodnog dana podrške žrtvama torture. 

O RADIONICI

Koristeći  kao dramsku bazu  priču o Otelu,  bavićemo  se  problemom  predrasuda  o drugima koje su uzrok različitih vrsta diskriminacije i netrpeljivosti prema svemu onome što je drugačije  od  nas samih. Ovaj  problem  tretiran je kroz neposredna iskustva tri različite ranjive grupe i kao učesnike radionice  ujedinjuje  članove  tri  beogradska udruženja ranjivih populacija, koja aktivno rade na inkluziji, poboljšaju statusa i kvaliteta života svojih korisnika: Udruženje korisnika psihijatrijskih usluga  Duša, Udruženje Roma Novi Svet  i AS Centar  za  osnaživanje  osoba  koje  žive  sa HIV-om i AIDS-om.                                                                                                                                                               - Rišar Grolo, autor radionice

Prezentaciji će uslediti  razgovor sa publikom,  tokom  kojeg  će  učesnici  govoriti  o iskustvu rada u radionicama umetničke podrške, te publici približiti probleme iz domena kršenja ljudskih prava sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Projekat je realizovan  u okviru događaja kojima Međunarodna mreža pomoći  -  IAN (www.ian.org.rs) obeležava 26.  jun, Međunarodni dan podrške  žrtvama  torture, uz svesrdnu saradnju Centra za kulturnu dekontaminaciju – CZKD  i uz podršku Fonda Roberto Cimetta.

Govornici: Rišar Grolo – autor i voditelj radionice, Udruženje Compagnie Arti-Zanat'; Učesnici radionice – Udruženja „Duša“, „AS“ i „Novi svet“; Doc. dr Vladimir Jović - psihijatar, ekspert Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i IAN CRTV-a; Branimir Stojanović – filozof i psihoanalitičar, CZKD; Vukašin Obradović – novinar

Moderator: Dragan Janjić – novinar

Značaj inkluzivnog pozorišta za psihijatrijske korisnike 

Dosadašnje radionice Rišara Groloa i prezentacije istih, dovele su do toga da je publika prihvatila da se pred njima nalazi pozorišni komad u kome mentalni invaliditet prestaje da bude ključni element percepcije. Mi smo kroz radionice učili da kreativno razmišljamo, sami odlučujemo i slobodno izražavamo svoje stavove i ideje. Bavljenjem metnošću, psihijatrijskim korisnicima  se pruža  i psihosocijalna podrška u prihvatanju sopstvenog identiteta i lakšeg suočavanja sabolešću.Ove aktivnosti inkluzivnog pozorišta skreću pažnju javnosti i povećavaju vidljivost tema i problema sa kojima se susreće ova ranjiva grupa ljudi u svakodnevnom životu. Ovo je veoma važno za sredinu kakva je Srbija, gde je stigma prema psihijatrijskim korisnicima još uvek veoma jaka. 

  Vesna Avramović, predsednica Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga Duša

DOSADAŠNJE RADIONICE udruženja Compagnie Arti-Zanat’:

“Uz Hamleta” 24.6.2011. povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture u CZKD-u, te 19.9.2011. u okviru programa « BITEF Polifonija » Beogradskog Međunarodnog pozorišnog festivala BITEF.

 “Gde je duši telo ?” 27.6.2012. u CZKD-u, povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture i 06.11.2012. u Pozorištu zajednice na Novom Beogradu. 

 “Galeb ili o ljubavi”,  26.6.2012. u CZKD-u, povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture

Udruženje Compagnie Arti-Zanat’ deluje u Francuskoj i Srbiji, a osnovali su ga glumac Rišar Grolo (Richard Grolleau) i menadžer u kulturi Jana Diklić, sa željom da umetničku praksu podele sa marginalizovanim i ranjivim populacijama kojima je umetnost najčešće teško dostupna. Arti-Zanat’  organizuje  radionice  umetničke podrške  sa uverenjem  da  kreativni  rad  može  da  proširi  lične mogućnosti  i  otvori  nove  perspektive. Ograničeni  broj učesnika omogućava individualni rad koji se razvija u stalnom dijalogu između umetničkog predloška i intimne sfere učesnika. Cilj ovog procesa je izgradnja odgovarajućeg simboličkog prostora u kome svako može da se “pokrene” kroz stvaralački čin. 

www.arti-zanat-compagnie.net

Rišar Grolo (Richard Grolleau),   francuski glumac, autor i voditelj radionica u umetničke podrške i  suosnivač udruženja  Compagnie Arti-Zanat’.  Pohađao  je  školu glume Pjer Deboš (Pierre Debauche) u Parizu od 1991. do 1994. godine i od tada sarađuje sa brojnim  rediteljima u okviru nezavisnih pozorišnih trupa. Godine 2008. pohađao je školu za terapiju umetnošću INECAT u  Parizu i vodi radionice umetničke podrške  sa ranjivim populacijama u Francuskoj i u Srbiji. 

Video materijali sa dosadašnjih javnih prezentacija radionica:

 Snimak radionice “Gde je duši telo?” i razgovora nakon radionice  (svedočenja učesnika koji govore o svom doživljaju rada sa Rišarom Groloom):

http://www.youtube.com/watch?v=Ne3rFAPKdiI

 Rišar Grolo govori o procesu rada, nakon prezentacije u CZKD-u:

http://www.youtube.com/watch?v=WJvzZ-A5vT8

O UČESNICIMA RADIONICE

Udruženje Duša  okuplja  osobe  s mentalnim  poremećajima, članove njihovih porodica  i  sve pojedince zainteresovane za oblast mentalnog zdravlja, organizovane u udruženje sa ciljem  da  poboljšaju  status,  uslove  lečenja  i  kvalitet  života korisnika psihijatrijskih usluga. Udruženje organizuje redovne sastanke korisnika, učestvuje u obrazovnim programima,  i u poslednje vreme  - nakon susreta sa Rišarom Groloom proširilo je aktivnosti   na   organizaciju pozorišnih  i   drugih umetničkih radionica  za  svoje  članove. 

Intervju Pobedio sam autostigmu, Dragana Jugovića, jednog od osnivača Duše:  

VREME, 30. maj 2013. - http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1117302

AS Centar je formiran i rukovođen od strane mladih osoba koje imaju HIV  i mladih  zdravih  osoba. Misija  AS  Centra  je  osnaživanje mladih osoba  koje žive sa HIV-om i AIDS-om kroz promovisanje zdravih stilova života i zaštitu osnovnih ljudskih prava u skladu sa srpskim, evropskim i međunarodnim zakonodavstvom, kroz participativno, naučno  i  stručno  istraživanje  prava  i  položaja  osoba  koje  imaju  HIV infekciju ili AIDS, obrazovanje javnosti, stručnjaka, roditelja i mladih, razvijanje svesti o ljudskim pravima  i ostvarivanje programa u posebnim oblastima o zaštiti prava osoba koje  imaju HIV u Srbiji. AS Centar  je pokretač  Inicijative za uspostavljanje Nacionalnog dana osoba koje imaju HIV u Srbiji.

www.aids-support.com

Centar Novi svet  obavlja jedinstvenu ulogu informisanja romske populacije u Srbiji i regionu putem aktivnosti  Romskog medijskog servisa  i medija u njegovom  sastavu. Mediji  čiji  je  suosnivač Centar Novi svet imaju izuzetno važnu ulogu u informisanju romske populacije u Srbiji  i regionu, a Romski radio Novi svet  je najslušanija romska radio stanica u regionu. Novi Svet je vodeća romska nevladina  organizacija u Srbiji, koja širok spektar svojih aktivnosti usmerava na  područja humanitarnog rada, održavanje edukativnih seminara, osposobljavanje romskih kadrova za obavljanje različitih delatnosti, informisanje romske populacije, ekološke akcije uređenja i održavanja neformalnih romskih naselja, održavanje sportskih manifestacija i ostalih sadržaja od opšteg značaja. 

www.novisvet.tk

Dogadjaj organizuje uz podrsku Evropske unije kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava

images
delegirani javni prostor
PRAVO NA REORGANIZACIJU DRUŠTVENIH PREDUZEĆA

PRAVO NA REORGANIZACIJU DRUŠTVENIH PREDUZEĆA
petak, 28.jun 2013.
18:00, CZKD

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju

Pravo na reorganizaciju društvenih preduzeća

Na dosadašnjim diskusijama na kojima smo razmatrali različite aspekte koncepta novog zakona o stečaju, prihvatili smo kao jedno od njegovih osnovnih načela da društvena preduzeća koja su iz procesa privatizacije otišla u stečaj moraju imati drugačiji tretman od ostalih preduzeća u stečaju, u smislu da se prednost mora dati njihovoj reorganizaciji. Pravo na reorganizaciju naših opljačkanih fabrika, starije je od prava poverilaca na obeštećenje, koje ne negiramo, ali koje ne može biti prioritet. Ne tražimo dakle da preduzeća opljačkana u privatizaciji ne vraćaju dugove, već da im se omoguće realni uslovi za ponovno pokretranje proizvodnje, iz koje bi onda vraćali dugove u razumnim rokovima.

Takođe smo se saglasili da bivši radnici preduzeća u stečaju moraju imati prednost prilikom podnošenja programa reorganizacije u odnosu na ostale poverioce, i da se pravo na reorganizaciju ne može utvrđivati na osnovu procenta od ukupnih potraživanja, kao što je to sada slučaj, već da ovo pravo pre drugih poverilaca treba da ima grupa radnika koja okuplja kvalifikovani procenat od njihovog ukupnog broja (predlog je da to bude 30% od svih radnika u trenutku stečaja).

Tokom diskusija se postavilo pitanje ko još pored ranije zaposlenih radnika ima pravo na reorganizaciju društvenih preduzeća? Imovina koja je nakon privatizacije završila u stečaju, nasleđe je čitavog društva. Prema tome, pravo da nad ovom imovinom preuzmu upravljanje i pokušaju organizaciju proizvodnje, nemaju samo oni (bivši) radnici koji su u konkretnim preduzećima bili formalno zaposleni pre privatizacije i stečaja, već su to pravo nasledili svi radnici od kojih je društvena imovina opljačkana tokom devedesetih, a zatim i formalno oduzeta na neustavan način Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine: radnici koji su poslati u rat i vratili se iz njega u svoja opljačkana preduzeća koja danas više ne postoje, drugi nezaposleni radnici koji su ostali bez posla u privatizaciji, mladi radnici kojima je društvena svojina oduzeta pre nego što su se rodili...

Smatramo da, ukoliko ranije zaposleni radnici konkretnih preduzeća nisu zainteresovani da konzumiraju svoje pravo na reorganizaciju, to pravo treba da pripadne drugim radnicima koji su takođe naslednici prava na upravljanje društvenom svojinom.

Smatramo da ovo načelo treba shodno primeniti i u pravu na restrukturiranje 175 društvenih preduzeća koja još uvek nisu u stečaju, a čije „konačno rešenje“ Vlada najavljuje za 30. jun sledeće godine.

 

Neprecizno uvođenje ovog načela u propise može postati izvor velikih zloupotreba. U privatizaciji se, na primer, često dešavalo da tajkuni koriste grupe njima lojalnih radnika da se nadmeću za kupovinu preduzeća kao „konzorcijum zaposlenih“, ili da de facto upravljaju preduzećem tako što kontrolišu dovoljan broj radnika-akcionara koji su formalni vlasnici. Takođe su veliki broj zgrada u Beogradu svojevremeno nadziđivale fingirane „stambene zadruge“, iza kojih su stajale velike građevinske firme koje su stanove zapravo gradile za tržište. Na koji način se pravo svih radnika na reorganizaciju društvenih preduzeća može ugraditi u zakon o stečaju, a da ne dovede do zloupotreba? Drugim rečima, šta kvalifikuje radničke grupe za ostvarivanje ovog prava?

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019