Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.



„Kišov oktobar“

31. oktobra 2012. počeo je „Kišov oktobar“.

Oktobar je u Centru za kulturnu dekontaminaciju uvek Kišov, sa sećanjem na njegovu smrt 15. oktobra 1989. Od predstave „Skladište“ do konferencije, a potom i knjige  „Danilo Kiš: Između poetike i politike“, oktobar je evokacija Kiša, upisivanje novih tekstova u jedan dragoceni kontinuitet. Ove godine je oktobar imenovan, i to u saradnji sa vama,a kako se imenovanje u saradnji postiglo:

Ana Isaković i ja smo pripremale najavu događaja „Čitati i gledati Peščanik“ u okviru našeg programa CZKD Bioskop, događaja koji bi obuhvatao projekciju filma Sabolča Tolnaija „Peščanik“ iz 2008., i razgovor posle filma u kome bi o ovim tekstovima govorili Srđan Vučinić, Viktorija Radić i Sabolč Tolnai, uz moju moderatorsku asistenciju. Podrazumevajući sopstveno „osećanje oktobra“ napisale smo „I ovog 'Kišovog oktobra'...“ u uvodu, kako bismo izbegle banalni komemorativni manifestacijski ton za događaj kojeg smo smatrale da na dostojan način „izvodi“ Kiša u oktobru, proizvodnjom novih tekstova. Mediji kojima smo poslali najavu događaja objavili su najavu događaja  „u okviru manifestacije „Kišov oktobar“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju“, čime je „Kišov oktobar“ izborio svoj ontološki status i retroaktivno se razlio na vreme oktobra 2012. – vreme praznog mesta koje je Kiša tražilo, a nije ga dobilo, vreme u kojem je evokacija Kiša Beogradu nedostajala i čekala se.

Ovaj je medijski  nesvesni gest verovatno i najlepši dokaz  potrebe za Kišovim oktobrom. O ontološkom statusu ovih „grešaka“ svojevremeno je govorio Andrej Velikanov (na festivalu „Dreamcatcher“ u Kijevu 2001.) kao „Virtuelnom telu Jukste“,  i ta mi se anegdota odmah javila u sećanju pred ovom ontloškom koreografijom oktobra: u jednom od priručnih prevoda Bodrijara na ruski kojeg su studentima 'zgotovili' površni skripto-proizvođači , reč „jukstapozicija“ prevedena je kao „pozicija Jukste“, čime je Juksta, imajući neku svoju filozofsku poziciju, stao ravnopravno  u niz od Platona do Bodrijara, „prozvođen“ u govoru i preslišavanjima stotina studenata. Inauguracijom „Kišovog oktobra“ javnost Beograda, za koju pišu i iz koje pišu novinari koji se bave kulturom, proizvela je novi oktobar retroaktivno, i ne znajući, omogućila nam (i obavezala nas na to) da nastavimo oktobar razgovorom o časopisu „Symposion“ iz Subotice (i inače planiranim za oktobar, ali odloženim do izlaska novog broja), koji se između ostalog ove godine bavio temom „Opšta mesta Srednje Evrope“.  Razmatraćemo srednjeevropsku književnost kao koncept koji je osmišljen i bivao operativan u specifičnom političkom periodu „borbe za specifičnost“ pisaca koji su se suočavali sa „pogledom Zapada“, a koji su, kako je sam Kiš to artikulisao na konferenciji u Lisabonu 1989., imali opterećenje 'preteksta' komplikovane istorije i  primarne percepcije pisca 's one strane' kao „političke životinje“. Danas, kada možemo konstatovati da je u toku dematerijalizacija istorije Istočne Evrope, a koju, kako to vidi Marina Gržinić[1], sprovodi 'bivša Zapadna Evropa' kao “ispražnjenje” materijalnog političkog u perfromativnom ponavljanju, možemo razmatrati srednjeevropsku književnost (koja bi odbila da se povuče u istoriju književnosti i insistirala na sadašnjosti i na svojoj materijalnoj istoriji političkog) i kao izraz epistemološke neposlušnosti. Ovaj zadatak neposlušnosti omogućava da oktobar prelivamo do decembra, odnosno da „Kišov oktobar“ i zvanično uspostavimo, u saradnji sa vama.

Aleksandra Sekulić

Rezimirani utisci učesnika razgovora „Čitati i gledati Peščanik“

 

Srđan Vučinić

O “Peščaniku”

       Rekao bih da su vredniji i “teži” pisci u prozi XX veka uglavnom afilmični ili antifilmični, jer oni intuitivno ispunjavaju onaj Floberov imperativ po kome proza treba da zadobije gustinu poezije; njima sam zaplet nije od presudne važnosti, oni nastoje da “formom daju nov sadržaj” – takvi su Prust,   Džojs i Fokner, Gombrovič i Šulc, Crnjanski, takva je i proza Danila Kiša. Sa druge strane, Kišova proza je, kao i Džojsova, izrazito kinematografska – njegovi romani i priče (a Peščanik se tu posebno ističe) obilato koriste mogućnosti i tehnike filmskog medija, pre svega one koje inspiriše nepristrasnost i eliptičnost oka kamere. Tu kinematografsku komponentu Kišove proze sjajno je prepoznao Sabolč Tolnai: specifično filmskim, sinematičkim sredstvima (plastičnom crno-belom fotografijom, korišćenjem oneobičenih uglova snimanja, anamorfnih objektiva itd.) on nam donosi preobražen ali u duhu sačuvan svet Kišove porodične mitologije.  

      

Šumovi (o)sećanja

fragmenti o filmu Peščanik Sabolča Tolnaija

Ja ne mogu zamisliti kako su gledali ovaj film oni koji ne poznaju Porodični cirkus D. Kiša. U nama, koji poznajemo Rane jade, Baštu, pepeo, Peščanik, i sećamo se beleške o mestima A. i B., dakle o Kotoru i Kerkabarabašu, ovaj film budi naše sopstvene imaginacije koje smo stekli tokom čitanja, i oživljava centralni lik, lik Oca, koji se iz raznih aspekata i raznim književnim postupcima prikazan pojavljuje u tim delima. Sabolč je uspeo da od tih fragmenata, kaleidoskopski sitnih slika stvori jednog čoveka od krvi i mesa, bolje rečeno od svetlosti i senke, čak od metafizičke svetlosti i tame. Glumac koji igra Eduarda Sama je izvanredno uspeo da napravi, da predoči tog komplikovanog, bolesnog i lucidnog čoveka, koji skuplja u sebi toliko ljudskih nesreća, i istorijsku nesreću, veliki pad 20. veka – i to sve je predao svom sinu. I on je to preuzeo i predao nama, da bolje vidimo ono što ionako nosimo u sebi svi mi.

Sabolč je spisateljske tehnike i prosedee koji su u Peščaniku bili, a i danas jesu novi, preveo na filmski jezik, na vizuelne jezike, u pluralu, i tako je sačuvao onu glavnu odliku Porodičnog cirkusa: raznovrsnu distanciranost, opreznu mnogoznačnost i polimorfnost pripovedanja, stalno menjanje tačke gledišta i jedinstveni spoj liričnosti, rezignacije i opore, jetke, jake i blage ironije. Ironija i liričnost se u tim delima spajaju na jedinstven način i prelivaju u hiljadu nijansi. Peščanik, to rasparčano delo na kraju ipak daje celovitu sliku o jednom čoveku i jednom vremenu. Ta celovitost, koja kao da na čaroban, neuhvatljiv način nastaje, odlika je i Sabolčevog filma. Kao što je svojedobno rekao Kišov voljeni Adi: sve što je bilo Jedno, raspalo se. I jedino možda umetnost može vratiti osećaj celovitosti i punine.

Sabolč isto toliko pažnje posvećuje predmetima, kao Kiš, koji je u predmetnom svetu tražio i našao pečat autentičnosti, težinu i lakoću postojanja. Predmeti su jedna vrsta faktografije, dokumentarnosti, koji kontrolišu emocionalnost, koja je nevidljivo kao vetar prisutna u svim tim prozama. Ali i ironija je sveprisutna, sto je Sabolč isto umeo da prevede na filmski jezik, i to sa dinamičnim scenama, a izbegao je karikaturalnost i komedijsku grotesknost, što bi bilo neumesno, pošto je ovde reč o ljudskoj nesreći i o nestanku jednog sveta, o propasti jedne kulture, naše, srednjoevropske, o jednoj tihoj, šunjajućoj tragediji, koja se završila tamo gde nas film ne vodi, ali u scenama spiritisičke seanse i prisilnog rada pomoću slika stiže do njenog praga: u Aušvic. Dimnjak Aušvica se vidi u zadnjem kadru u vidu crnog otvora kanalizacijske cevi.

Sabolčev film je ubedljiva i verodostojna interpretacija ovih Kišovih dela, koja svedoči o pažljivom i empatičnom čitanju proze, a preko proze i o čitanju života kojeg više nema, a koji u skoro muzealnim predmetima i u jednom subjektu, u piscu, ipak radi i deluje kao skoro nesavladiva muka i trauma i nerešiv sklop problema. Sećanje je kod Kiša uvek problematična stvar, nešto što ne da mira, i taj kvalitet sećanja se divno vidi u Sabolčevom nemirnom filmu, koji zaborav vidljivo transformiše u sećanje, tako da vidimo i taj proces transformacije nevidljivog u vidljivo.

 

 Sabolč je uspeo da prenese na platno i filozofske karakteristike Peščanika: da je to jedna fenomenologija percepcije, imaginacije i sećanja, i ekstatično filozofsko traganje za smislom. Mirisi (koje se ovde vide!), boje (koje se u crno-beloj tehnici bolje vide!), geometrijski, prirodni i okrnjeni oblici, buka, šumovi i boje glasova su zajednički imenitelj i filma i proze. Ono što je u prozi neka vrsta likovne odlike, crtanje oblika i prostora, to je u ovom filmu vizuelni doživljaj. Kao sto je Kiš umeo u prozi d prenosi tonove, boje glasova (npr. majčin glas ili šum pera), Sabolč je isto to uspeo da realizuje preko izvanrednih glumačkih ostvarenja i bogatog auditivnog-akustičkog sloja.

Nemirna duša Danila Kiša je u prozi stremila ka uravnoteženosti, ka meri kao odlici duha. U tome je Sabolč pratio Kiša, i u svoj film uneo taj čudni onostrani mir, dakle duh koji ipak oplemenjuje bedu postojanja. Jer strašna beda je odlika tih života i svetova, što je Sabolč isto verno i precizno predočio, a stremljenje da se to nekako nadvisi vidi se u liku Eduarda Sama i u kretnjama kamere.

„Mi smo se pak bez roptanja pokoravali njegovoj volji, smatrajući da treba da podnesemo deo njegovih prokletstava i deo njegove sudbine”, stoji u Bašti. I tako je ta oporuka stigla i do nas, i do mladih ljudi. Ta težina, što vidimo i u filmu, taj teško-gorki talog iskustva se može podneti samo ako imamo u sebi i neku veru u nešto, u Kišovom  slučaju u književnost, u kvalitet. Kiš nam je predao tu veru, koja se zasniva na brizi, na erudiciji, na pažnji, na znanju, i ja danas vrlo retko vidim to na delu. U slučaju ovog filma je spasen taj deo Kišovog tajnog testamenta.

Viktorija Radić



[1]Gržinić, Marina: “Decoloniality of time and space” , Reartikulacija #10, 2010 http://www.reartikulacija.org/?p=1427

ČITATI I GLEDATI PEŠČANIK/PROJEKCIJA FILMA REDITELJA SABOLČA TOLNAIA I RAZGOVOR

15.oktobra 2012.godine navršilo se 23.godine od smrti Danila Kiša. Ovaj "Kišov oktobar" obeležavamo u okviru programa CZKD Bioskop prokekcijom filma „Peščanik“  (Fövenyóra), reditelja Sabolča Tolnaia (Szabolcs Tolnai), po delima Danila Kiša i razgovorom nakon završene projekcije.

Scenario filma PEŠČANIK je inspirisan porodičnom trilogijom Danila Kiša. Priča crnogorsko-jevrejsko-mađarske porodice se iscrtava u toku traganja već odraslog sina, Andreasa  Sama, za izgubljenim detinjstvom, za svetom, koji je potisnut ratovima zauvek potonuo na dno sećanja.

PEŠČANIK je anatomija besciljne mržnje i straha.

Razgovor:  Čitati i gledati „Peščanik“

Učestvuju:  književni kritičar i prevodilac Viktorija Radič, filmski kritičar Srđan Vučinić, i autor filma Sabolč Tolnai. Moderira: Aleksandra Sekulić.

Film „Peščanik“ (Fövenyóra) (2007)

Po delima Danila Kiša

Igraju: Nebojša Dugalić, Slobodan Ćustić, Jasna Žalica, David Vojnić Hajduk, Lars Rudolph, Alisa Terek, Derzsi János, Lázár Kati, Nagy Mari, Rajhona Ádám, Tatjana Bermel, Rade Kojadinović, Đurđija Cvetić, Dejan Đonović

Reditelj: Sabolč Tolnai

Direktor fotografije:  Pohárnok Gergely

Producent: Durst György, Sabolč Tolnai, Miroslav Mogarović, Ivan Đurović

Izvršni producent: Miroslav Mogorović, Jelena Filipović Dragojević

Pridruženi producenti: Dávid András, Diana Radosavljević

Scenograf: Diana Radosavljević

Kostimograf: Juristovszky Sasa

Kompozitor: Szőke Szabolcs, Strange Party Orchestra

Montažeri: Ruszev Szilvia, Desimira Georgiev

Projekcija filma biće sa DVD formata, i ovom prilikom biće predstavljeno DVD izdanje filma „Peščanik“ (MegaCom Film),  sa prevodom na srpski i mađarski jezik.

images
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019