Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
Borka Pavićević


http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/na_gvozdu.887.html?news_id=264296

Glava u torbi

Borka Pavićević

Na Gvozdu

 

 
Protekle su tačno dve godine otkako smo (CZKD i saradnici) bili na istom mestu, u Memorijalnom prostoru Miroslava i Bele Krleže. („Zagreb ima Sljeme i ima jednu spiritualnu, artističku planinu. Ta druga planina, to je Miroslav Krleža“, iz uvoda ovogodišnjeg festivala – Miroslav Krleža, 120. obljetnica rođenja 1893-2013.)
 
U stvari te dve godine nisu „protekle“, nisu „propale“ (kako se to uobičajeno kaže za Jugoslaviju; uvek kada to čujem pogledam negde dole, u ferzeng, da vidim gde je to ona propala, u koji procep, u koju pukotinu, rupu, središte zemlje), godinu dana posle prvog Gvozda, juna meseca prošle godine izvedena je predstava „Izlet u Rusiju“ Miroslava Krleže u režiji Jovana Ćirilova i uspostavljena institucija „Plenuma“, kao gesta ili forme zasedanja, razgovora, debate, iz kojih je crpeno i iskustvo disputa na temelju Krleže, i svega pripadajućeg, prošlosti i stvarnosti; te snimljen film, tako da se ne pogubimo, ili da ne „propadnemo“, a posebno da vreme ne „protekne“, nego da ga nekako pridržimo. I sada, dve godine kasnije, „doveli“ smo predstavu na Gvozd, podno kuće Memorijalnog muzeja. A preko puta, gore u brdo, čudesnog spomenika Marije Ujević, Krleža u građanskom, civilnom svome odelu, veliki, baš on (nije lako tako šta smisliti i napraviti), skulptura kojom zapravo počinje predstava „Izlet u Rusiju“, to jeste dijalog, plenum.
 
„Izlet u Rusiju“, Milutin Milošević, Krleža oblači na sebe majice i majice, pa potom džempere i džempere, a onda kapute i kapute, ne bi li spomenikom bio u razgovoru sa Vu San Pejom (Boris Bakal). Upravo o tome je govorio Predrag Matvejević, domaćin predstave „Izlet u Rusiju“, na samim vratima Krležinog doma, isti Matvejević koji je pre dve godine „rukovodio“ skupom na Gvozdu, čiji je sastavni deo bio i naš budući rad – „Izlet u Rusiju“.
 
Naime, dve godine ranije u Hrvatskom društvu pisaca održan je skup o aktuelnosti Krležinog dramskog teksta, o čemu je u ovim novinama tada bilo mnogu reči, „referisao“ je Velimir Visković, slobodno mogu reći jedan od sastavnih „čimbenika“ čitavog zbivanja u Plenumu „Izleta u Rusiju“, što zbivanju čast čini.
 
Tema broja „Danasa“ (subota – nedelja 16. jul 2011) tako je bila „Krleža, 118“: „Dobro, nije mi dat predug rok, ali više-manje poznajem u Zagrebu sve koji se bave Krležom, ili mogu o njemu govoriti na zanimljiv način, vjerovao sam da ću ih moći motivirati da nastupe, pa makar morali improvizirati.“ I jeste. „Po prisustvu u srpskom kulturnom životu, Krleža je i srpski pisac, na isti način na koji je, primjerice, Danilo Kiš i hrvatski pisac.“
 
(Kada bih vam sada iscitirala naslove iz „Danasa“ iz jula 2011, shvatili biste šta znači „rad vremena“, na primer „Tadić putuje na Brione“... ili „Sorosov testament“, čudo je uvek kada čovek posegne sa prelistavanjem nekadašnjih novina.)
 
Sedim na istoj adresi, na vrhu gornjeg grada Zagreba, u Hrvatskom društva pisaca, na skupu u povodu 120 godina rođenja Miroslava Krleže, pre neki dan 2013, i slušam čudesan „referat“ Tatjane Jukić o sablastima prošlosti, čiji povratak pisac predestinira, i mislim koliko je bitan kontinuitet bavljenja onima koji su završili na evropskim stratištima upravo kao tvorci današnjih evropskih temelja i tradicija.
 
Čini mi se da znam nešto o tome.
 
„Šta bi to bili paradoksi! Nije to ništa paradoksalno! Danas je veliki nemir u zemlji Evropi. Zbiva se nešto. Evropa danas još uvek laje u svojih dvadesetak polujezika i stvara Palma gumpete! Drugo je sve ili robovanje ili izolacija. Ždralovi i rode, lastavice i patke, žive iznad toga između Nila i Tibeta, Afrike i Evrope. Ptice selice nad nama, pametnije su od nas i od naših velegradova, te živu po visokim integralnim kružnicama, što smo ih mi po zemlji izderali u nekakve narode i klase, gradove i klime, geografske distance i industrije. Velika čežnja danas ždere Evropejce i ja verujem da se po svim severnim gradovima (za kojima mi toliko čeznemo), pate pojedinci u svojim samoćama i da čeznu za izlaskom iz ovoga pakla.“ (Miroslav Krleža „Izlet u Rusiju“, Zagreb, 1926, izdanje „Narodne knjižnice“).
 
Na moju veliku žalost, nismo bili u mogućnosti da vidimo sve događaje na Drugom festivalu Miroslava Krleže u Memorijalnom prostoru Miroslava i Bele Krleže na 120. obljetnicu njegovog rođenja, što ga je koncipirao i isproducirao Goran Matović (davno su prošla ona vremena, propala, kada je bilo moguće da učesnici festivala vide šta rade oni drugi, učesnici festivala), međutim po samome dolasku na Gvozd, odakle se teška srca odlazi zbog svega postojećeg i nepostojećeg, a posebno razlike između aktuelnog i savremenog, te i ptica koje se čuju tokom izvedbi, videla sam jedan oblik danas odabranog i nužnog teatra što ga je pokazala Mani Gotovac, pod radnim naslovom „Kastelice“. Veoma blizak onome što zastupamo u predlogu produkcije teatra, a zovemo ga „Rizik“; naime, radi se o iskazivanju sume, kondenzovane forme, koja staje kao predstavnik celine predstave.
 
Mani Gotovac, naime, vodi, kao Čičerone („Aretej“, Krleža) posetioce, publiku kroz čitav prostor Belinog i Krležinog „mišljenja i pevanja“, pripovedajući, na licu mesta, o životu ovo dvoje ljudi, da bi nas izvela na plato po dno kuće gde su Nataša Barbara Grančer i Mirko Mandić odigrali scenu iz „Gospode Glembajevih“ Slovenskog narodnog gledališča u režiji Ivice Buljana. Ovom događaju prethodio je tonski zapis glasa Bele Krleže, Kastelice iz 1949, te odlomci iste scene iz filma „Glembajevi“ iz filma Antuna Vrdoljaka 1988, scena Ene Begović (Kastelica) i Mustafa Nadarević (Leone).
 
To je svakako jedna od najerotskijih i najmetafizičkijih scena koje se u teatru mogu videti. Ona je igrana presudno i definitivno, odsudno i konačno, u jeziku i u jeziku tela. Sažeta je sva biografija likova, sva nerealizovana strast i provala neizrecivog što se u ta dva bića komprimirala i reprimirala. Oni su izašli iz te kuće, na Gvozdu (Bela i Miroslav) oni su likovi iz „Glembajevih“ (Krleža), žena i muškarac, glumci i teatar, jeste, katarzično, raj i pakao, Grančer i Mandić.
 
I šamarajuća smelost, hrabrost, „ženskost“, čulnost i pamet, savremenost (ne aktuelnost) reditelja Ivice Buljana. Te večeri „Kastelica“ Mani Gotovac.
 
„Izlet u Rusiju“ dve predstave jedna za drugom na Gvozdu. Svi su se „snašli“ u novom prostoru, na otvorenom: Milutin Milošević, Damjan Kecojević, Vladimir Aleksić, Marko Janketić, Boris Bakal, Vladimir Pejković i Cvjeta Mesić, koja je u predstavu ušla sišavši iz Beline i Krležine kuće.
 
„O snazi leve ideje na elitnom Gvozdu“, piše zagrebački „Jutarnji list“.
 
Bez sumnje, i rasprava i razigravanje pitanja kojima se Krleža bavi u „Izletu u Rusiju“, mlad, godine 1926, jeste svojevrsna strast, i ono što uobičajeno nazivamo idejnim i političkim pitanjima, zapravo jeste i eros.
 
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/na_gvozdu.887.html?news_id=264296#sthash.7WgDcRo3.dpuf
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019