Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK 
IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE


IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE

 

Brisanje 25.000 stanovnika Slovenije u februaru 1992. spada u kategoriju masovnog kršenja ljudskih prava. U vreme kada se u drugim državama upravo razbijene jugoslovenske federacije događalo etničko čišćenje na krvav način, slovenačka državna uprava izvršila je etničko čišćenje na slovenački način – ne prljajući ruke tom prljavom i lepljivom tečnošću kao što je krv – već administrativnom merom brisanja iz registra stalnih stanovnika. Etničko čišćenje na slovenački način bilo je, zapravo, higijenski čisto.

 Jeziva je činjenica da se brisanje odvijalo tajno, daleko od očiju javnosti. Radilo se o zakonu koji nije objavljen i za koji su pogođeni pojedinci bolno saznavali tek nakon samih mera, svako za sebe, pri obavljanju nekog posla u administrativnoj jedinici: ukoliko su, recimo, morali da produže saobraćajnu dozvolu, službenici bi izbušili sve njihove dokumente i na taj način ih stavili van zakona.

Posledice su bile strašne: ovi nesrećni ljudi izgubili su mogućnost da rade i dostojanstveno prežive, izgubili su pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, školovanje i sve oblike javnog angažovanja. Ukoliko su napustili teritoriju Slovenije, nazad ih više nisu puštali. Posledice brisanja su brojne lične i porodične tragedije, uništeni životi mnogih ljudskih bića.

Jedna od monstruoznih posledica tajne prirode brisanja bio je lični osećaj svakog izbrisanog da se ta nesreća događa samo njemu ili njoj; dugo, predugo nisu bili svesni da je ista nemila sudbina zadesila još čitavu gomilu drugih ljudi. Sećam se da sam kao organizator humanitarne pomoći za izbeglice i književnike iz okupiranog Sarajeva 1994. godine čuo da su slovenački državni organi oduzeli dokumente sto pedeset lica iz bivše Jugoslavije, koji su već decenijama pre rata radili u Sloveniji, a zatim su i ove glasine utihnule… Baš zbog tog perverznog postupka tajnosti i sramotne „samotnosti” brisanja,  toliko dugo je trajalo da su se pogođeni organizovali. Početak organizovanog nastupanja i borbe za prava izbrisanih seže u 2002. godinu, kada je hrabri Aleksandar Todorović osnovao prvo društvo izbrisanih stanovnika Slovenije, a briljantni pravnik Matevž Krivic je teškom artiljerijom svoje lucidne pravne logike, javno ogolio tu masovnu diskriminaciju. Izbrisanima su se pridružili aktivisti iz tadašnjeg antiglobalističkog pokreta (grupa Dosta je!) i neki pisci i kulturne ličnosti. Nakon dugih godina polemika, Katarina Kresal, ministarka za unutrašnje poslove u vladi Boruta Pahora (2008–2011), izborila se za zakon o otklanjanju nepravde pričinjene izbrisanima. Međutim, slovenački politički establišment je i nakon ovog koraka uporno bojkotovao prava izbrisanih. Zbog toga je odluka Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, koji je osudio Sloveniju zbog kršenja prava šest izbrisanih i naložio našoj zemlji da reguliše ovo pitanje i svima ostalima, utoliko značajnija. Fascinantno je da neki od najviših slovenačkih političara još uvek dopuštaju sebi rasističke ispade na račun izbrisanih i otvoreno ismevaju odluke Evropskog suda.

U okviru ovog članka nije moguće iscrpno analizirati paklenu logiku velikog dela slovenačke političke klase i državne administracije u ovoj sistematskoj rasističkoj politici. Koristim teške reči – pakleno, perverzno, monstruozno, etničko čišćenje itd. – ali ih treba razumeti uzimajući u obzir upozorenje o „banalnosti zla”, koje je Hana Arent zapisala prilikom suđenja nacističkom zločincu Ajhmanu, jedom od „najefikasnijih birokrata” u „konačnom rešavanju” jevrejskog pitanja u Drugom svetskom ratu. Slovenački političari, koji su doneli meru brisanja i brojni činovnici, koji su bušili dokumente i doslovno izbušili živote tolikim ljudima, još uvek su ubeđeni u to da nisu uradili ništa loše, da su samo vršili svoju dužnost.

Brisanje 1992. godine najpre treba staviti u kontekst osamostaljenja Slovenije i preterane, mestimično histerične potrebe tadašnjeg slovenačkog političkog rukovodstva da se na sve moguće načine što više udalji od bivše Jugoslavije. Novoosnovana slovenačka država je htela da uspostavi potpunu kontrolu nad svojim državljanima. Stanovnicima koji su poreklom poticali iz drugih krajeva nekadašnje zajedničke države, Slovenija je, istina, ponudila da zatraže slovenačko državljanstvo, ali je rok za regulisanje ovog statusa bio nenormalno kratak (samo šest meseci). U haosu dramatičnih događaja 1991. godine, mnogi stanovnici nisu ni bili obavešteni o svojim mogućnostima i pravima. Posle, srećom kratkog rata u Sloveniji, izbio je neuporedivo krvaviji rat u Hrvatskoj, a situacija u Bosni i Hercegovini se opasno zaoštravala i zato su mnogi ljudi imali problema sa dobijanjem traženih dokumenata u svojim rodnim opštinama. Slovenački nacionalisti često stavljaju primedbu izbrisanima da nisu zatražili slovenačko državljanstvo zbog „političkog špekulisanja” – šta će za njih biti bolje. Mnogi izbrisani su stvarno oklevali šta da urade, ali smatram da je njihova neizvesnost u datim okolnostima bila potpuno ljudska: u drugoj polovini 1991. godine, mnogi su još uvek verovali da je najmanje rizično zadržati jugoslovenski pasoš. Sve to je moguće razumeti ako pomislimo da je većina izbrisanih imala rođake u drugim republikama nekadašnje zajedničke države.

Značajan je način na koji su zagovornici brisanja opisivali izbrisane: „izdajice” slovenačkog naroda, „saboteri” slovenačke države i nacionalnih interesa, „agresori” na Sloveniju. Radi se o sablasnoj konstrukciji „neprijatelja”. Javni imidž izbrisanih suzili su na oficire agresorske jugoslovenske armade i potpuno izbrisali bolnu istinu da je najveći broj pripadao kategoriji slabih i najslabijih – dece, žena, starijih…

Oko 2004. godine, kada sam se i sam intenzivno angažovao u borbi za prava izbrisanih, slovenačko društvo je ušlo u novu fazu koju bih mogao da nazovem „brisanje brisanja”. Ova naknadna, opasna dinamika demonizacije izbrisanih bila je povezana sa ulaskom Slovenije u Evropsku uniju. Slovenci su tada – uprkos većinskoj podršci evropskoj integraciji – doživeli krizu identiteta. U atmosferi neizvesnosti u pogledu sudbine Slovenije u novoj nadnacionalnoj zajednici, rasisti su aktivirali čitav registar modela „ugroženog naroda” koji nosimo u kolektivnom nesvesnom zbog mučne istorije zatiranja od strane jačih suseda.

Zbog potpunog odsustva spoljnog neprijatelja, da bi se okinuo ovaj mehanizam, bilo je neophodno izmisliti unutrašnjeg neprijatelja: izbrisani su bili kao stvoreni za tu namenu. Slovenska demokratska stranka (prim. prev. Slovenačka demokratska stranka) na čelu sa Janezom Janšom, pobedila je na izborima u jesen 2004. godine upravo na talasu rasizma koji je pokrenula sramnim referendumom u aprilu te godine, neposredno pred ulazak Slovenije u EU. Nečuveno je to što je slovenački parlament uopšte dozvolio taj referendum koji je bio problematičan kako s etičkog tako i pravnog aspekta, jer je na njemu većina odlučivala o pravima manjine. Brojni slovenački državljani su ovaj referendum bojkotovali; u njemu je učestvovalo samo 35% glasača, ali se velika većina onih koji su glasali (tih je bilo 33% celokupnog glasačkog tela) izjasnila protiv prava izbrisanih. Iako referendum nije bio obavezujući za zakonodavca i, dakle, formalno nije imao pravnih posledica, razotkrio je zabrinjavajući rasizam dela slovenačkog stanovništva, a omogućio je i penjanje stranke SDS na vlast i formiranje prve Janšine vlade (2004–2008).

Pri pisanju ovog članka našao sam plakat kojim smo pozivali na manifestaciju Izbrisani s(m)o naši (Izbrisani su naši/Izbrisani smo mi) u proleće 2004. Napisao i potpisao sam ga kao potpredsednik Međunarodnog PEN-a, a potpisnici su bili i Aleksandar Todorović, kao predsednik Društva izbrisanih i Forum za levicu:

 

Poštovani sugrađani i sugrađanke, cenjeni stanovnici Slovenije,

Pozivamo Vas da prisustvujete skupu za prava i dostojanstvo izbrisanih, koji će se u sredu,  31. marta 2004 (u pet do dvanaest!), održati na Prešernovom trgu u Ljubljani. Naslov skupa i naše osnovno geslo je: IZBRISANI S(M)O NAŠI! (Izbrisani su naši/Izbrisani smo mi)

Naša inicijativa je motivisana etičkim, a ne stranačkim političkim razlozima. Manifestacija je koncipirana na vanstranačkim interesima i logici, jer su nas događaji poslednjih godina i meseci uverili da su SVE slovenačke političke stranke više ili manje učestvovale u masovnom kršenju ljudskih prava, koje se dogodilo izbrisanima: neke agresivnom politikom ksenofobije, a druge spremnošću da se cenkaju sa stvarima sa kojima se jednostavno ne sme cenkati.

Ljudsko dostojanstvo izbrisanih ćemo najbolje potvrditi dostojanstvom kulture: niz ličnosti iz umetničkog, naučnog i javnog života će izjavama solidarnosti založiti svoje ime i ugled za prava izbrisanih. Histeriji političara, koji potpiruju šovinističke strasti, suprotstavićemo maštu, njihovoj manipulaciji – solidarnost, njihovom pritisku i pretnjama – zahtev za bezuslovno poštovanje ljudskih prava, njihovom rasizmu – neograničenu svest o jednakosti svih ljudi pod zvezdama!

Nekoliko dana pre nametnutog i sasvim nepotrebnog referenduma, uspostavićemo najširi mogući demokratski front u koji pozivamo sve sugrađane i sugrađanke, stanovnike Slovenije, koji nisu ravnodušni prema patnji sugrađana i kojima nije svejedno kakva će biti budućnost naše zemlje. Pitanje prava izbrisanih je pravno i političko, kulturno i istorijsko razvođe: sa jedne strane put u Evropu, demokratiju i budućnost, a sa druge strane put u samodovoljnu provinciju, neslobodu, prošlost.

Oni kojima nije svejedno, koji veruju u dostojanstvo svih ljudi, sakupiće se ispred Prešernovog spomenika u sredu, 31. marta, u pet do dvanaest! Sa srcima koja osećaju, sa glavama koje razmišljaju!

 

Iza ovih reči i dalje stojim. Angažman za izbrisane sam dugo plaćao, a plaćam ga još uvek, iako svoje probleme uopšte ne mogu da poredim sa sudbinom izbrisanih. Dobijao sam preteća pisma, na književnoj večeri u Koruškoj bio sam fizički napadnut za vreme čitanja svojih prevoda trubadurskih pesama iz 12. veka, auto su mi nekoliko puta oštetili, na okruglom stolu komercijalne televizije POP TV, publika je vikala da će moje knjige spaliti. Žuta štampa me zbog izbrisanih još uvek naziva izdajicom i poziva me da napustim Sloveniju.

O izbrisanima sam mnogo pisao, ali te tekstove uglavnom nisam mogao da objavim. Karakteristična je sudbina poetične, u stihovima napisane drame Bris (Brisanje), koja počinje telefonskom konferencijom na kojoj prinčevi mraka pod Sataninim vođstvom odlučuju da pošalju palog anđela Lucifera, đavolicu Astartu i „dobrog đavola” Belaila u Sloveniju da rasizmom protiv izbrisanih zaraze „tu subalpsku, autističnu državicu, / sentimentalnu, bidermajersku razglednicu, / sliku raja, čokoladnu kutijicu, / tu čistu, kičastu banana republiku”. Komad sam poslao većini slovenačkih pozorišta; niko mi nikada nije odgovorio, a intendanti su prestali da me pozdravljaju na ulici. Možda komad nije dobar; a obuzima me zločesta radost što sam ja – pisac soneta u zrelijim srednjim godinama – bio sposoban da napišem tako skandalozan tekst.

Zbog svega što sam izneo, još više me raduje to što Prešernovo gledališče iz Kranja,  pod režijskim vođstvom Olivera Frljića prikazuje dramu izbrisanih. Pozdravljam ovaj etički, građanski i umetnički čin!

Dr Boštjan M. Turk, kolega i profesor na ljubljanskom Filozofskom fakultetu, u Reporteru, glavnom glasilu slovenačkog rasizma, demonizovao me je zbog pesme Izbrisani (iz zbirke Obredi slovesa, 2005) tvrdeći da je najsramotnija pesma u istoriji slovenačke poezije. Neka ovaj članak završim tom svojom sramotom na koju sam ponosan:

 

IZBRISANI

 

Najteže je oprostiti se i ostati.

U istom gradu. Na istom putu. U istoj

kući. Opstati pred zaključanim vratima

promenjene brave, kao nečisti,

 

nevidljivi sused. Čovek bez prava

na sebe. Stranac usred bučne gomile.

Svi znaju kako. On ne. Ne zna istinu

i ne zna izaći iz začaranoga kruga.

 

Iako kod kuće, svi kažu da je tuđin.

Prognan duboko u sebe, putuje.

Unutrašnja emigracija je golema nauka.

 

Možda treba poći dalje. Možda

konačno ispod senke ovog žljeba.

Možda granica i nije tako visoka.

 

Možda na drugoj strani čeka ruka.

Tamo će sve to nekada glasno ispričati.

Njegov je muk, njegova je reč.

 

tekst prevela: Jelena Ivanišević

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019