Pretraga  
czkd // aktuelno


CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU

 

Paviljon Veljković

Birčaninova 21

 Beograd

Tel.: (+381 11) 361-0270, 361-0954

Fax: (+381 11) 2681-422

Email:  info@czkd.org

Website:  www.czkd.org

Kontakt osoba:  Borka Pavićević, direktor

 

CZKD je uvek bio mesto gde su ljudi dolazili da se osećaju slobodnima.

Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) je neprofitna kulturna institucija čiji je rad zasnovan na kritičkom mišljenju i kulturnoj i umetnickoj produkciji.  Kulturnim i društvenim angažmanom, koji uključuje više hiljada ljudi, CZKD artikuliše inicijitive politizacije i repolitizacije javnog prostora, kulture i umetnosti.

Od 1995. godine, CZKD je organizovao više od četiri hiljade različitih programa: predstava, performansa, izložbi, koncerata, javnih diskusija, filmskih projekcija, radionica, seminara, konferencija, predavanja i složenih izvođačkih eksperimenata. CZKD je mestopolitičkog i kulturnog dijaloga. Sa svojom produkcijom CZKD je javni prostor kritike i afirmacije istovremeno. 

Proces proizvodnje Centra za kulturnu dekontaminaciju sadrži mehanizam okupljanja i saradnje zajednice koju čine umetnici, aktivisti, teoretičari, nevadine organizacije, međunarodne i domaće inicijative kulture, umetnosti i ljudskih prava, i ovu dinamiku saradnje CZKD razvija i na regionalnom i međunarodnom planu. CZKD nastoji i uspeva u dvosmernosti saradnje: gostovanja, koprodukcije, podrška, razmena samo su neki od oblika razvijanja dinamike javnog prostora CZKD. CZKD je istovremeno i domaćin i gost.

Šta radimo?

Program CZKD-a uključuje veoma raznovrsne aktivnosti:

- Proizvodi kulturne događaje: predstave, izložbe, performanse, različite kulturne i političke „javne gestove“

- Ustanovljava digitalnu platformu za afirmaciju progresivnih politika u informacionom društvu

-  Razvija javni prostor za felksibilne i brze reakcije na društvena pitanja i nastoji da omogući društvenu koheziju

 - Ohrabruje i podržava saradnju među umetnicima i aktivistima u zemlji i u zemljama susedima, te sarađuje sa kulturnim organizacijama i institucijama u Evropi i svetu.

- Promoviše saradnju između privatnog i javnog sektora, naročito u kulturi i ljudskim pravima

- Osnažuje razvoj civilnog društva u Srbiji

Gde se nalazimo?

Prostor Centra, nekadašnji Museo (Paviljon Veljković), bio je prvi privatni muzej na Balkanu (1931.). Prvog januara 1995. CZKD u ovom prostoru otvara pitanja kontinuiteta kulture i ovaj prostor uzima kao kulturnu paradigmu, istoriju i sadašnjost kulturnog nasleđa, vlasništva i osnovnih pitanja naše zajednice. Osvetljavanjem paradigmatičnosti prostora u kojem se nalazi, CZKD rekonstruiše prostor u realnom i simboličnom smislu.

Tekući projekti

Rizik

Rizik je imanentna kritika postojećeg modela “proizvodnje pozorišta”, kao i nedostatka kritičkog mišljenja i manjka upitanosti o prirodi takve pozorišne produkcije. Svoju kritičku, ali i afirmativnu prirodu ovaj projekat zasnivana radu sa već iskusnim, ali i dalje mladim rediteljima, koji će u projektu RIZIK dovesti svoje predstave do određenog stepena takozvanih 'polufabrikata'. Centar za kulturnudekontaminaciju zajedno sa saradnicima kroz ovaj projekat stvara novi model i formu za promišljanje i stvaranje pozorišnih projekata u vremenu krize. Cilj nam je da preispitamo produkcione principe savremenog teatra, odnos između stvaralaštva i donacije, kao i da ukažemo na problematiku reproduktivnosti repertoara. Želimo da ukažemo na važnost redefinisanja i osmišljavanja novih modela „proizvodnje”, javnih čitanja, ili predstavljanja, tj. stvaranja teatarskog dogadjaja u vreme kada su kultura, umetnost dovedene u stanje apsolutne zavisnosti od sistema dotiranja, kao i da pružimo rešenje I predlog za prevazilaženje ove situacije kroz ustanovljenje ovog novog modela, projekta hrabrog pozorišta.

Performans istorija akcija

Pojekat „Performans istorija akcija“ predstavlja seriju događaja tokom koje značajni umetnici, teoreticari i istoricari umetnosti koji svoj rad vezuju za performans - ucestvuju u premijernim i ponovnim izvodjenjima, diskusijama, predavanjima i različitim umetničkim i teorijskim formama događaja osvetljavajući tako praksu performansa kao zive tradiciju vizuelnih umetnosti na ovim prostorima, na savremen i kritički način. S obzirom na istorijske aspekte umetnosti performansa i njenu poziciju u aktuelnim stvaralačkim trendovima i praksama na internacionalnoj umetničkoj sceni, nužno je reći da se prisustvo ove vrste produkcije u našoj sredini gotovo simptomatično tretiralo kao svojevrsna nestabilna, vaninstitucionalna i establišmentu preteća vrsta kreativne upotrebe van-umetničkih sredstava. U tom smislu, posebno je zanimljivo gotovo efemerizovano insistiranje na označavanju perfromansa kao novog i alternativnog umetničkog medija.

Zajednice sećanja

Zajednica sećanja je svojevrsna istraživačko-promotivna platforma koja nastavlja, okuplja i ujednijuje različite projekte, inicijative i pojedince čiji se zajednički ciljevi i ideje mogu prepoznati u bavljenju problemom neposredne i one, nešto dalje, prošlosti i našeg odnosa prema njoj. Zajednica sećanja, između ostalog, preispituje teorijske mehanizme proučavanja prošlosti, bavi se analizom svedočenja i govora o prošlosti, trudi se da postavi tipološke okvire spomeničke i memorijalne kulture na ovim prostorima. Projekat će biti realizovan kroz seriju javnih događaja na kojima će stručna, ali i najšira publika, istraživači, mediji, studenti, aktivisti i svi koji predstavljaju potencijalnu publiku za ovu temu biti u prilici da se upoznaju sa vrlo različitim projektima i inicijativama koje su u poslednjih nekoliko godina razvijaju, kako na prostoru bivše Jugoslavije, tako i širom Evrope.

Žene i uspeh

Cilj projekta je kritičko preispitivanje postojećih modela reprezentacije i promovisanje nestereotipskih i pozitivnih predstava uspešnih žena u javnom životu.Udosadašnjemmedijskom, paistručnom, predstavljanjufenomenaženakojesupostigledruštveniuspeh, preovlađujedekontekstualizovana, anegdotskaimistifikatorskanaracija. Mnogikulturniipolitičkiaspektijavnogradapoznatihženaostalisunerasvetljeni, avelikibrojzbivanjaostaojezabeležensamouprivatnimsećanjimaikolekcijama.  U poslednjim izveštajima Evropske komisije i Ujedinjenih nacija o Srbiji, konstatovana je slaba reprezentacija žena u javnom životu, kao i postojanje duboko ukorenjenih, tradicionalnih patrijarhalnih stereotipa o ulozi i odgovornosti žene i muškarca u porodici i široj zajednici, što se reflektuje u ženskom obrazovanju, mogućnostima na tržištu rada i niskom nivou učešća žena u političkom i javnom životu. Cilj predloženog projekta je da višestrukom i novom kontekstualizacijom fenomena «uspešnih žena» u našem društvu, kroz izložbe i javne diskusije u kojima će učestvovati stručnjaci, ali i javne ličnosti iz kulture, politike i medija, doprinese podizanjudruštvene svesti o neophodnosti bolje reprezentacije žena u javnom životu Beograda i Srbije.

Nove politike solidarnosti

Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja su dvogodišnji projekat kojim se podstiču i osmišljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu. Saradnja i razmena u oblasti istraživanja u kulturi i umetničkoj produkciji između stvaralaca u Prištini, Tuzli, Zagrebu i Beogradu je deo sveobuhvatnog istraživačkog poduhvata (2011-2012), na kome rade Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Multimedia Centar iz Prištine, Centar “Grad” iz Tuzle i Bacači sjenki iz Zagreba. Postavljajući pitanje solidarnosti i zajedništva na Balkanu, tražimo puteve za prevazilaženje provincijalizma, izolacionizma, jednoumlja i nacionalizma koji dominiraju u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije.Kontejneri slobode prizivaju danas marginaliziovane  ideje solidarnosti i zajedništva ponovnim čitanjima, raspravama i izvođenjima dela hrvatskog i jugoslovenskog pisca Miroslava Krleže. U kontekstu savremenog života povezujemo naučna sa umetničkim istraživanjima - istorije kulture, književnosti, društva. Putujući kroz rekontekstualizovane javne prostore Prištine, Zagreba i Beograda, učesnici i publika postaju akteri sećanja i stvaranja budućnosti u proizvodnji znanja i kulture.  Saradnjom partnera, brojnih, teoretičara, istraživača i umetnika, Kontejneri slobode  se uključuju u Nove politike solidarnosti kroz kulturu i proizvodnju znanja.

Delegirani javni prostor

Jedan od atributa Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), po kome se izdvaja u vremenu ograničene fleksibilnosti institucija usled političke partokratije i ograničenja nezavisne kulture u razvoju raznolikih programa koje nameće projektni model delovanja, jeste kapacitet da reaguje brzo na aktuelne društvene fenomene, da artikuliše odgovore na probleme i pitanja koji se dnevno pojavljuju, da ponudi mogućnost inicijativama, pojedincima i organizacijama da realizuju programe, projekte,  sastanke, akcije solidarnosti. Sa projektom “Delegirani javni prostor”, namera nam je da izvedemo model kulturne organizacije koja nudi “nepredvidivost”, otvorenost za nepredvidivi potencijal koja je nestala i iz zvanične i iz nezavisne kulture.Po jasnoj programskoj politici i potencijalu mobilizacije javnosti u odgovoru na društvene fenomene, posvećenim saradnicima i entuzijazmu koji je u osnovi kulturne produkcije, čine Centar primerom javnog prostora u procesu izumiranja javnog prostora i kontaminacije pojma javnog dobra.Projekat “Delegirani javni prostor” je u 2011. godini omogućio velikom broju radnika u kulturi, inicijativama, organizacijama, kolektivima da održekontinuitet svog rada uprkos sve težim uslovima. CZKD je na ovaj način pružio pomoć u infrastrukturi i realizaciji javnih programa, ugostio projekte i aktivnosti različitih formata, obaveštavao je mrežu saradnika o novostima i novim članovima ove zajednice solidarnosti. Projekat je 2011. podržala Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima, Uprava grada Beograda,

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Učitelj neznalica i njegovi komiteti je mesto samoobrazovanja i javna bibllioteka-arhiv tekstova, periodike i knjiga jugoslovenske humanistike. Potreba za skupljanjem, klasifikacijom i ponovnim kritičkim čitanjem ključnih tekstova i knjiga jugoslovenske humanistike urgentna je iz tri razloga:

- Oni sadrže socijalnu i političku alternativu postojećem sistemu u Srbiji ali i globalno. Tako, njihovo ponovno kritičko čitanje od suštinskog značaja za razvoj nedogmatičkih kritičkih političkih mislilaca koji reflektuju aktuelne procese i događaje u socio-političko-ekonomskom životu regiona;

- Jugoslovenska humanistika je izvan obrazovne i intelektualne pažnje u svim državama naslednicama bivše Jugoslavije, a bez nje je nemoguće razumeti čitav dvadeseti vek jugoslovenskih naroda;

- Humanistika kao disciplina potisnuta je na marginu aktuelnog univerzitetskog znanja.

Ambicija Učitelja neznalice i njegovih komiteta je da istovremeno skupi  kritički digitalni arhiv tekstova i knjiga jugoslovenske humantike i da u realnom prostoru biblioteke-arhiva promoviše i prikupi arhiv aktuelnih projekata u izdavštvu koji nastavljaju najbolju tradiciju jugoslovenske humanstike.

Imenovati TO ratom

 “Imenovati TO ratom” je projekat koji ima za cilj okupljanje ratnih veterana i antiratnih aktivista kao svedoka pojave rata, koji istražuju i diskutuju unutrašnju posleratnu podelu koja je uzrok društvene fragmentacije danas. Konflikt je skriven jer na zvaničnom nivou Srbija ne priznaje učešće u većini ratova u raspadu Jugoslavije. Reguslisanjem socijalnog i legalnog statusa učesnika rata, uključujući ih u zvanični istorijski narativ, Srbija će konačno regulisati i sopstveni odnos prema ratu. Aktivnosti: formiranje radne grupe koju čine ratni/e veterani/ke i antiratni/e aktivisti/kinje iz ratova '90-ih koji će uputiti zahtev Vladi da zvanično proglase „oružane sukobe“ iz '90-ih godina – Ratom. Serija javnih diskusija ratnih veterana, anti-ratnih aktivista, mirovnjaka, trauma eksperata, donosilaca odluka i javnosti na temu društvenih, političkih i ličnih posledica rata.

Društvena kohezija, studija slučaja: kultura kao simptom uključenja/ isključenja Roma u novim državama i društvima u regionu

Analizom i rekapitulacijom iskustva zajedničke produkcije CZKD sa aktivistima, kulturnim radnicima i inicijativama iz Beograda, Novog Sada, Niša i Prištine razmatra koje su mogućnosti uticaja kulture na jačanje društvene kohezije. Imajući u vidu da je tokom “Dekade Roma” još primetnija diskriminacija i pojačavanje rasističkih odnosa prema Romima, u poređenju sa prethodnim stanjem nevidljivosti, kulturu treba posmatrati kao polje koje ne treba da bude mesto amortizacije, već artikulacije društvenog odgovora na ovaj problem. Istorijat skandala i reakcija koje je romska kulturna proizvodnja i njena vidljivost doživela otvara pitanje latentnog, imanentnog i manifestnog rasizma u društvima Srbije i Kosova, i na zadatak kulture da učestvuje u procesu repolitizacije, čemu teži i projekat i platforma Nove politike solidarnosti. O uslovima i rezultatima rada kulturnih inicijativa Roma govore kulturni radnici i aktivisti, čime će se uspostaviti mogućnost za artikulisanje zajedničkih strategija u procesu društvene kohezije.

CZKD Bioskop čitavoj produkciji nekomercijalnog filma otvara se mogućnost samoartikulacije i prostor slobode od spektakularizovane izloženosti festivalskim stihijskim kontekstima i ograničene komunikacije sa publikom. Osvajanje prostora prikazivanja koji nije uslovljen tematski određenim projektom, i ne robuje imperativu samoodrživosti mašine kulturnih industrija, evocira i specifičnu tradiciju gledanja filma koju su uspostavljali beogradski kino klubovi i filmske škole, i koji su razvili ne samo diskurzivnu filmsku praksu, već dugoročno uticali na celokupnu filmsku produkciju upravo odnosom prema publici kao prema učesniku filmskog procesa. U saradnji sa “mesečnim urednicima” - filmskim autorima, kritičarima, teoretičarima filma, CZKD Bioskop koncipira programe kao fleksibilne otvorene cikluse u stalnom dosluhu sa aktuelnim pitanjima, problemima, temama i novim inicijativama u produkciji filma. Filmska traka je kao svojervrsna žrtva istovremene marginalizacije, zastarevanja prikazivačkog aparata i fetišizacije u zatvorenom krugu filmskih ljubitelja postala paradigma ambivalentnog odnosa kulturne politike prema filmskoj produkciji. U svetlu novih inicijativa u regionu, koje u radu na filmskoj traci vide mogućnost nastavka i razvoja istraživanja eksperimentalnog filma, ali i tematizacije filmskog nasleđa kao kulturalnog pamćenja, resursa za kritičko sagledavanje narativa istorije filma i društvene istorije, program Filmska laboratorija, kojeg CZKD realizuje u saradnji sa samoorganizovanom filmskom laboratorijom Kino Kuhinja iz Beograda, otvara mogućnost za radionice i javne programe koji afirmišu slobodan i aktivan odnos prema zatečenom filmskom materijalu, kao i ka proizvodnji filma.



 

Centar za kulturnu dekontaminaciju

 
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019