Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
PROGRAMI
RIZIK #3: GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom

RIZIK #3: GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom
petak, 7.maj 2010.
20:00, CZKD

 
GOSPOĐA OLGA, u potrazi za konačnom verzijom
Milutin Bojić
dramaturška rekonstrukcija i režija Zlatko Paković
 
Bojićeva „Gospođa Olga“ je nestala u Narodnom pozorištu u Beogradu tokom Prvog svetskog rata . Oblik u kojem nam je poznata ova građanska komedija, radna je verzija.
 
kompozitor Božidar Obradinović
kostimografkinja Maja Atanasijević
izbor i prerada stihova Zlatko Paković
 
Uloge
 
Advokat Novaković -  Bojan Dimitrijević
Novakovićka, njegova žena - Vladislava Đorđević
Gidra, njihov sin - Igor Filipović
Marija, služavka - Milena Moravčević
Olga Ristićka - Marija Opsenica
Vuka, njena kćerka - Snežana Milojević

manekenke, nepoznata devojka, sveštenik, konobari

Gosti

Corax
Vojin Dimitrijević
Branimir Stojanović
Milica Tomić
 
Muzičari

Božidar Obradinović, klavir
Vladimir Pejković, bas gitara
Nikola Dragović, violina
Relja Svilar, perkusije

Cena ulaznice: 500 RSD



Jovan Hristić: O BOJIĆU I GOSPOĐI OLGI
odlomci
 
Milutin Bojić
 
Rođen je 7. maja 1892. u Beogradu. Počeo je da piše još kao učenik realnog odseka Druge beogradske gimnazije i, zatim, beogradske Realke. Literarna družina realke osnovana je 1907. godine, kada je Bojić bio u šestom razredu, i na njenim sastancima on je čitao svoj spev Probuđena raja i dramu Despot Lazar koja će, pod naslovom Pakao, postati prvi deo njegove dramske trilogije Despotova kruna.
Istovremeno, Bojić je član literarnog odbora Đačkog amaterskog pozorišta koje je davalo svoje predstave u “Građanskoj kasini” na uglu ulice Kneza Mihaila i Kralja Petra. U tom pozorištu igrali su, između ostalih, Bojićev školski drug Radoslav Vesnić i Vladeta Dragutinović. Obojica će kasnije postati glumci i reditelji Narodnog pozorišta.
Odmah posle Despota Lazara, Bojić je napisao još jednu dramu, Slepi despot, koju je radoslav Vesnić odneo Risti Odaviću, dramaturgu Narodnog pozorišta. Po Vesnićevom svedočenju, Odavić se oduševio dramom, pa je čak i govorio mladom piscu o tome kako će biti igrana. Iz razloga o kojima danas možemo samo nagađati, to se nije dogodilo.
Tih godina, Bojić je počeo da objavljuje svoje pesme u beogradskim listovima i časopisima, i nije trebalo mnogo da postane zapažen i cenjen mlad pesnik. Njegova prva knjiga pesama, Pesme, izaći će 1914. Za ovu priliku je važno istaći da je držao predavanja pred predstave u Omladinskom akademskom pozorištu “Otadžbina” i da je 1910. održao jedno predavanje o srpskoj drami u sali “Građanske kasine”, koje je sledeće godine objavljeno u bečkoj Zori. To predavanje je i danas zanimljivo, i mora se uzeti u obzir u svakom raspravljanju o našoj drami s početka dvadesetog veka.
Bojić se 1910. upisao na “metafizičko-pedagošku grupu” Filozofskog fakulteta (gde mu je profesor bio i Branislav Petronijević), a iste godine njegova drama Lanci nije bila primljena na konkursu Narodnog pozorišta.
Dve godine kasnije, 1912. Bojić učestvuje u osnivanju “Slobodnog pozorišta” (među mladim beogradskim umetnicima i piscima Andre Antoan i Oto Bram očigledno nisu bili nepoznata imena). To pozorište dalo je svega tri predstave koje nikoga nisu oduševile, a Bojić je u njemu predsednik, zamenik blagajnika i reditelj.
Razume se, on je i redovni posetilac Narodnog pozorišta. On piše pozorišne kritike, što bez potpisa, što potpisane samo inicijalima, što pod raznim pseudonimima (jedan od njih “87” u stvari je broj fotelje u parteru u kojoj je sedeo mladi kritičar Dnevnog lista, a zatim Pijemonta).
Bojićeva drama Kraljeva jesen objavljena je 1912. u Srpskom književnom glasniku, a sledeće godine izvedena je u Narodnom pozorištu u režiji Milana Čekića, mladog reditelja školovanog u Nemačkoj (pohađao je, između ostalog, i seminar Maksa Rajnharta). Premijera je doživela bučan uspeh. Publika je pozivala pisca da se pojavi, i mladi pisac je dobio buket jesenjih ruža, lovorovih grančica i zimzelena.
Bojić je umro u Solunu 8. novembra 1917, i stigao je još da napiše Uroševu ženidbu koju je 1916. čitao na Krfu oduševljenim slušaocima.
 
Gospođa Olga
 
Od Gospođe Olge, na žalost, imamo samo koncept, konačna verzija nestala je u narodnom pozorištu za vreme Prvog svetskog rata. Ali i u takvom obliku, to je odlična drama i– treba odmah reći – jedna od naših najboljih građanskih drama, ako ne i najbolja. Rukopis drame Bojić je poslao Narodnom pozorištu, verovatno početkom 1914. Sedmog marta iste godine, Aleksandar Arnautović, bibliotekar Narodnog pozorišta, odgovorio je Bojiću i obavestio ga o primedbama koje je referent imao na tekst drame, i o tome da bi se, ukoliko autor postupi po njima, delo moglo izvesti već te iste sezone.
Bojić je postupio po primedbama koje mu je referent stavio. Jedna od njih je presudna po komad. “Referent”, kaže Arnautović u svome pismu Bojiću, “predlaže da se bekstvo Gidre u trećem činu pretvori u blef, jer bi to bilo u stilu paradoksa i mistifikacije koje provejavaju kroz ceo karakter. Na kraju bi došao očajan kompromis svih.”
Kako se u prvobitnoj verziji Gospođe Olge završavalo ovo bekstvo – najverovatnije melodramskom katastrofom – ne znamo, ali mi se daleko zanimljivijim čini pitanje ko je predložio da ono bude samo “blef”? U to vreme, u Narodnom pozorištu upravnik je bio Milan Grol, a dramaturg Milan Predić.
Rekao bih da izmenjeni kraj dugujemo Prediću. Tim pre što je on sam, u jednom članku u Srpskom književnog glasniku 1913. pisao: “Naši savremeni gledaoci vole da im se pruži nešto što liči na studiju, malo psihologije i društvene slike, ali hoće i da se smeju. Treba pogoditi sredinu: ne dati potpuno labiša, ali ne biti kao Anri Bek.” Predić je odlično opisao “horizont očekivanja” naše publike – koji se ni do danas nije mnogo izmenio – a Bojić je sredinu, o kojoj se u članku govori, isto tako odlično pogodio. Njegova drama je daleko manje patetična od Pučine, Golgote ili Jesenje kiše i, za razliku od ostalih naših društvenih drama (sa izuzetkom drama Vojislava M. Jovanovića), Gospođa Olga ne svodi se na melodramu u kojoj se ličnosti razbacuju velikim osećanjima i uzvišenim idealima, da završe svoje živote malo uverljivim samoubistvima. To je cinična komedija u kojoj daleko bolje vidimo naše društvene naravi i običaje nego u Nušićevim ili Predićevim dramama, i koja nam sigurno otkriva mehanizme ponašanja iza kojih možemo da nazremo neke od osnovnih vrednosti građanskog društva.
Spretna mešavina ozbiljnog i komičnog, uz apsolutno autentični beogradski govor kojim junaci govore, jedna je od osnovnih vrednosti Gospođe Olge. Drama je, treba još jednom istaći, savršeno lišena emotivne, i one, još gore, etičke patetike koju nalazimo u našoj građanskoj drami, i Gidra više nije mladi heroj, već cinik koji prihvata konvencije jednog društva i okreće ih u svoju korist. Bojić ne raspoređuje unapred naše simpatije, on samo zapliće odnose u jedan ni sasvim ozbiljan, ni sasvim komičan balet, i to čini majstorski.
Da je doživela premijeru, odnosno da je Prvi svetski rat počeo godinu dana kasnije, Gospođa Olga bi bez sumnje značila prekretnicu u istoriji naše društvene drame, sa kojom dramski pisci kod nas nikada nisu imali sreće.
 
 
 
Zlatko Paković (1968) diplomirao pozorišnu i radio režiju na FDU predstavom Ćelava pevačica Ežena Joneska (SNP, 1996). U pozorištu režira od 1990. (Večeras repriziramo, Studentski teatar “Lero”, Dubrovnik).
 
Izbor režija:
 
Profesionalac Dušana Kovačevića (Theatro Praxis, Limasol, Kipar 1997)
Mein Kampf Georga Taborija (Mali gradski teatar “Zad kanala”, Sofija, 1998),
I can’t remember anything Artura Milera (Teatar 199, Sofija, 1999)
Druga sreda Margarita Minkova (Dramski teatar Montana, Bugarska, 1999)
Odelo čini leš Helmuta Bergera (Dom kulture Valjevo, 2001)
Večeras slušate Dušana Ristića (Zvezdara teatar, 2002)
Šest lica traži pisca Luiđija Pirandela (Malo pozorište “Duško Radović“, 2009)
Zatvor podunavske regije, prema dramama Biljane Jovanović (CZKD, 2009)
 
Objavio je dva romana: Soba za jedan krevet (Otkrovenje, Beograd, 2002) i Zajednički pepeo (Geopoetika, Beograd, 2008)
Stalni je filmski kritičar nedeljnika „Ekonomist magazin“; u Kulturnom dodatku lista „Politika“ piše kolumnu Intelektualac u tranziciji.
images
rizik
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019