Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
PROGRAMI
MACBETH POSLE ŠEKSPIRA (HEINER MULLER) U REŽIJI IVICE BULJANA MACBETH POSLE ŠEKSPIRA (HEINER MULLER) U REŽIJI IVICE BULJANA
petak, 2.mart 2012.
20:00, CZKD

MACBET POSLE ŠEKSPIRA  
Heiner Müller

Prevod: Milan Štefe
Režija: Ivica Buljan
Igraju: Marko Mandić, Milena Zupančič, Polona Vetrih / Miha Rodman, Jurij Drevenšek/Aljaž Jovanović, Jure Henigman, Jose, Stipe Kostanić, Domen Valič i Anže Zevnik
Kostimografija: Ana Savić Gecan
Scenografija: son:DA
Muzika: Mitja Vrhovnik Smrekar
Koreografija: Tanja Zgonc
Dramaturgija: Diana Koloini
Producent: Robert Waltl
Produkcija: Mini teater
Koprodukcija: Cankarjev dom i Novo kazalište Zagreb

NAGRADE:
Velika nagrada 44. Borštnikovih susreta, Maribor, oktobar 2009.
Nagrada za najboljeg glumca, Marko Mandić, 44. Borštnikovih susreta, Maribor, oktobar 2009.
Nagrada za mladog gluimca, Jure Henigman, 44. Borštnikovih susreta, Maribor, oktobar 2009

Premio Villenueva - Critica Cubana, nagrada kubanskih kritičara i pisaca za najbolju stranu predstavu prikazanu na Kubi godine 2009.

 

»Macbeth (…) se oslanja na mladalačku, mušku energiju glumaca, kojoj se pridružuje iskustvo  dve glumice. Smeštena je u gladiatorsku arenu, gde se odvija borba tela sa telom.«
Žiri Borštnikovih susreta 2009

Randy Gener, priznati njujorški kritičar, teatrolog i profesor, u reviji za umetnost i kulturu, »In the Theater of One World«, predstavu Mini teatra u koprodukciji sa Cankarevim domom i Novim kazalištem Zagreb  je uvrstio  kao “fenomenalno”i “otkriće” u sam vrh  od 10 najboljih pozorišnih predstava u svetu u 2011. godini.

»Snažno i bez rezerve preporučujem slovenačku predstavu Makbet posle Šekspira, Heinerja Müllerja, koja je pravo otkriće. Poželeo sam da naučim slovenački i da postanem  član trupe. Zadivljujući glumci i režiser Ivica Buljan kao provokator svetskog ranga. To je predstava koju morate videti....To je nedvosmisleno najveća i najeksplozivnija predstava o strašnom propadanju liočnosti koju je publika u Njujorku  videla od sjajnog nastupa glumca Marka Rylancea u predstavi Jeruzalem. ...izuezetno fizička, mišićna i glasna Buljanova minimalna produkcija postavlja Makbeta u golu, krvavu i amoralno opustošenu pokrajinu, u kojuj nasilje rađa nasilje bez konca i kraja. Müller dodaja ličnosti i scene – među kojima je najzapaženiji seljak koga ubijaju jer ne plaća porez, i njegovo truplo,  koje njegova udovica i sin pokušavaju da odvuku od pasa koji ga čereče. Smešteni smo u svet, u kome nasilje vladajuće elite prožima sve do običnog čoveka, u kome se okrutna i surova vojnička klasa predaja orgijama, piću i razuzdanosti, sa ispadima divlje i krvave pohote. Niko nije nedužan, niko netaknut...U izvođenju Buljanove produkcije Makbet (Marko Mandić) - opijen pred mogućnošću neograničene vlasti – menja se u despota željnog krvi isto kao Henigmanov Dankan pred njim. Miler je pronicao i ponirao kroz brojne i duge Makbetove monologe i skrušena razmišljanja, tako da bi se Makbetovo krvavo preuzimanje škotskog prestola lako moglo tumačiti kao još jedna banalna kritika preuzimanja vlasti. Ipak, Buljan ne poseže za prečicama. Mandićev Makbet se uzdiže do mitskih i potpuno hiper-realističnih visina...Crveno  bljeskajuća policijska svetla žmigaju kroz tamnu  scenu. Vazduh je gust od vonja po opasnosti i testosteronu, ubistvu i zlu. Sedam vitkih i krepkih mladih muškaraca, većinom tamnokosih, do pasa golih, zrači militantnom agresivnošću, tako sudbinski sede na stolicama razmeštenim u širokom polukrugu...Odeven u običnu sivo-zelenu uniformu Makbet, koga igra hipnotično očaravajući glumac Marko Mandić, čeka sa strane - kao mačka spremna na skok.« Randy Gener, www.theatreoftheworld.org
»... u času nesrećnog slavlja svog krunisanja, Makbet je doslovno svučen do gola od svojih vojničkih drugova, da bi se time što više razotkrila  neoprostiva moć zla koja se skriva ispod lika čoveka. Mandićeva izvedba izražava neizmernu epsku dimenziju.« Ron Cohen, www.backstage.com
»Gledati predstavu Makbet posle Šekspira je izuzetno zadovoljstvo . Povela me je na fantastično putovanje, iako me je istovremeno – kao kod Brehta - potsećala da sam u pozorištu i da   nasilje i pohota toliko slični i  da su isto toliko prisutni u mom životu kao u životu likova na  sceni. Miris mesa skoro da mi je izazvao glavobolju i osećao sam se isprljan kao i glumci. Čestitke Mini teatru!...Glumci se toliko pokretni i žustri, odlično i snažno glumeći.  Takođe sam posebno uživao u glumi Ledi Makbet (Milena Zupančič) i Banka (Polona Vetrih) – možda upravo zbog ženskosti usred tako muških uloga, koje kao i ostali glumci vrsno kombinuju silu i ranljivost i  neverovatno temeljno prikazuju ove protivurečnosti.« Carlos Caldart, profesor na Stella Adler Studio of Acting, New York
»Makbet, golgolcat prepušten milosti veštica… Dok sam gledao klanje i nasilje, koje se preplitalo s raspojasanom svetkovinom  krunisanja,   za koje su vreme  Makbet i Ledi Makbet  gledaocima nudili hranu i piće, ne bi li sve nas naveli da zajedno s njima uzviknemo: "Neka živi Makbet!" … dok se sva ta agonija odvijala pred mojim očima, po licu su mi  kliznule dve suze, po svakom obrazu po jedna. A ja ipak nisam osećao bol .« www.dramaticimpulse.wordpress.com

 

Među milerovskim varijacijama Shakespeareovih tekstova (Die Hamletmaschine, Anatomie Titus Fall of Rome Ein Shakespearekommentar ) Macbeth je poseban slučaj koji svjedoči o neortodoksnom umijeću prevođenja, i ostao je zabilježen kao slučaj u analima istočnonjemačke kazališne kritike. U reviji Sinn und Form filozof Wolfgang Harich optužio je Mullera da je Shakespeaeovu tragediju preplavio pesimizmom, povezujući to s valom nasilja i pornografije kojim je bila zapljusnuta kapitalistička umjetnost. Mullera brane.

 

Martin Linzer i Friedrich Dieckmann, držeći da nije riječ o adaptaciji ili prijevodu već o originalnom tekstu. Macbeth je lišen optimističke perspektive i teleološke dimenzije. U komentaru iz 1972, Muller precizira da je već od prvog prizora s vješticama, osjetio želju za modificiranjem teksta. Ukinuo mu je metafizički supstrat i ideju »sudbinske predodređenosti«. Njegov komad više ne započinje s vješticama, nadprirodne snage ne igraju važnu ulogu. Povijest nasilja nema kraja, krv vodi u nova ubojstva, a svaki novi krug je strašniji. Tragedija je kondenzirana, zločini slijede jedan dugog i ubrzano konstituiraju pakleni krug. Monolozi su radikalno kraćeni, eliminirani su trenutci refleksije i fine formulacije skrupula. Dok Shakespearov Macbeth ubija Macduffovu obitelj da ušutka glasine, njegov milerovski rođak se dotada već navikao na ubojstva. Nitko nije predstavljen u pozitivnom svjetlu. Čak i dobri Shakespeareov kralj Duncan na početku 3. prizora sjedi na gomili leševa u obliku trona. Macbeth je krvavi tiranin koji samo nastavlja djelo jednog ranijeg tiranina.

 

Ovom kazalištu okrutnosti dodana je subverzija ozbiljnog i demontaža »junaka«. Muller sociologizira Macbetha stavljajući akcent na seljake i vojnike koji su suprotstavljeni aristokratskoj eliti. Brojne didaskalije oslikavaju patnje naroda pod plemićkom čizmom. Nema tu komunističke utopije, ni vjere u revoluciju koja mijenja svijet. U 9. prizoru Macduff udarcem mača pribija vratara za vrata, odreže jezik slugi čiji mu odgovor ne godi. Jezik »velikih« nema plemenitosti.

 

U prvom prizoru Muller će Duncanovu formulaciju o Macbethu punu časnih epiteta promijeniti u jednostavnu »dobri Macbeth«. Junacima je oteta psihološka dubina, izokrenuti su u

ridikulozno i postaju marionete krvavoga Grand-Guignola, žrtve vlasti u kojoj uživaju i koja ih je okamenila.. Kad je 1982. s Ginkom Čolakovom režirao svog Macbetha u Volksbuhne, Muller je inzistirao na komičnim i trivijalnim aspektima: »Trivijalnost ima nešto oslobađajuće. Nismo izloženi stvarnom užasu, nego smo usmjereni da razmišljamo o njemu. Moja je namjera dosegnuti taj cilj.« U eseju »Shakespeare, razlika« iz 1988. naglašava povratak mitskoga i nasilje Povijesti kao neprekinutnu katastrofu. U Macbethu kombinira različita vremena, Škotska iz 11. stoljeća govori suvremenim jezikom.

 

Macbetha je moguće čitati i kao satiru sadašnjice, iako je autor odbijao pojednostavljene analogije. Tako će redatelju Hansu Hollmannu koji je komad režirao 1974. očitati ovisnost o aktualnim događajima, uplitanje priče o likvidacijama komunista u Iranu ili američkom ratu u Vijetnamu, a da nije predložio estetska rješenja za predstavljanje nasilja. Kritike su svejedno uočile kritiku elite na vlasti i mora obespravljenih seljaka. Situacija u Sovjetskom Savezu za izbijanja Revolucije je opsesivna Mullerova tema. Macbeth je napisan poslije Mausera a prije Cementa, uglavljen između dvaju tekstova koji se bave nastankom SSSR-a. Autor tako ne piše tekst o Staljinu niti o Sjedinjenim državama, ne dijeli minuse političkim sistemima, već pokušava osvijetliti njihove strukture: prakticira neku vrst arheološkog istraživanja apsolutne moći i njenu logičku analizu

 

Ivica Buljan

 

 

REZERVIŠITE NA VREME!

CENA KARTE: 500 din

images
videos

delegirani javni prostor
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019