Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
PROGRAMI
RADNICI U RUŠENJU MILOŠEVIĆEVE NACIOKRATSKE SOCIJALISTIČKO -KAPITALISTIČKE TVOREVINE

RADNICI U RUŠENJU MILOŠEVIĆEVE NACIOKRATSKE SOCIJALISTIČKO -KAPITALISTIČKE TVOREVINE
subota, 26.januar 2013.
16:00, CZKD

Imenovati TO Ratom

Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama

Radnici u rušenju Miloševićeve naciokratske socijalističko-kapitalističke tvorevineCentar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva da učestvujete u diskusiji Radnici u rušenju Miloševićeve naciokratske socijalističko-kapitalističke tvorevinekoja će se održati u subotu 26. januara 2013. godine u 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ova diskusija je deo serije diskusija „Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama“, koja se realizuje u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

Radnici u rušenju Miloševićeve naciokratske socijalističko-kapitalističke tvorevine

Predradnik u kolubarskim rudnicima Predrag Stepanović ovako pamti trenutak kada se Miloševićeva vojska i policija 4. okrobra 2000. godine pojavila na Tamnavi sa naređenjem da prekinu štrajk:

“Četvrtog oktobra je bio taj neki Dan D kad je došlo vreme da se razreši pitanje štrajka u Kolubari, odnosno Slobodan Milošević je poslao jake policijske i vojne snage. Po mojim saznanjima, 4. oktobra na ovom prostoru od nekoliko desetina kvadratnih kilometara bilo je oko 800 policajaca i 1200 vojnika. Oni su opkolili ceo ovaj prostor i zaprečili sve prilazne puteve. 250 policajaca predvođenih sada pokojnim generalom Boškom Buhom došli su iz pravca Topilane (...) Ja sam sa nekoliko svojih prijatelja i kolega izašao pred njih, pitali smo ih šta hoće, zašto su došli. I ja i mnogi moji drugari, kolege iz Kolubare bili smo u svim tim ratovima koje Srbija nije vodila, ali eto mi smo bili u Hrvatskoj, mi smo bili u Bosni, angažovani, mobilisani od strane vojske. Bilo je i mnogo dobrovoljaca na tom terenu, zajedno sa tim policajcima, čak su se neki ljudi i prepoznavali, i među policajcima poznavali ljude koji su zajedno bili sa njima tamo na ratištima. Mi smo prosto apelovali, ja sam im rekao: ‘Gospodo, pa mi smo zajedno ginuli u ratovima koje nismo vodili, Milošević je iskoristio i vas i nas. Od našeg rada ovde u Kolubari živi mnogo ljudi u Srbiji, između ostalog žive i vaše porodice, zar ćete da dozvolite da vas Milošević gurne na nas. Mi nemamo nameru da se sa vama sukobljavamo, želimo da se umešate među nas.” (iz dokumentarnog filma “Kolubara 2000. Šta se stvarno dogodilo?”, 2004; reditelj Vladimir Perović, proizvodnja RES PUBLICA)

Osećanje nepravde je u Srbiji naročito izraženo zato što su snažni društveno-ekonomski mehanizmi korišćeni da se krivica za (izgubljene) ratove prebaci na obične učesnike rata, a da se istovremeno krivice oslobode ratni profiteri koju su postali tajkuni – Miloševićevi ministri i drugi bliski saradnici koji i dan danas, sa blagoslovom i uz učešće i profitiranje svih političkih stranaka i ćutanje pretežnog dela civilnog društva, kroz privatizaciju legalizuju novac koji su devedesetih godina opljačkali i izneli na Kipar. Štaviše, prebacivanje krivice za rat na obične učesnike rata je efikasan mehanizam da se obezbedi društveni mir dok se nastavlja pljačka (privatizacija), jer većina veterana istivremeno čini i radničku klasu koja je u tom procesu opljačkana. Krivica je plasirana ne samo na kolektivnom nivou (svi učesnici rata/radnici/narod), već i kao lična odgovornost za rat, budući da je zvanična politika u Srbiji i dalje ta da ni kao država, ni kao društvo nismo učestvovali u ratu. Rezultat je potpuna atomizacija i raspad društva, kao i onemogućavanje samoorganizacije veterana i ostalih učesnika rata u bilo kom drugom pravcu, na primer kroz preduzetništvo, borbu protiv korupcije ili očuvanje postojećih radnih mesta.

U ukupnim nastojanjima da se veterani okrive za rat, a radnici za dolazak Miloševića na vlast, odnosno da se umanji njihova uloga u smeni Miloševića, posebno važno mesto zauzima pokušaj da se štrajk u Kolubari istrgne iz konteksta radničke podrške demokratskim promenama i predstavi kao izolovani incident, ili kao diverzija koju su instruirali političari DOSa. Ostaje, naravno, relevantno pitanje kakav je zaista bio odnos radnika prema političarima DOSa, pa u tom kontekstu i koja je uloga DOSa u kolubarskom štrajku, ali i kakav je bio odnos radnika prema širem antimiloševićevskom pokretu?Da li su radnici koji su radili u prosperitetnim i strateški bitnim privrednim granama manje strahovali od privatizacije koju je najavljivao DOS, i lakše nalazili interes u smeni režima koji je zemlju držao u izolaciji i neprijateljstvu sa zapadnim silama? Da li su se, sa druge strane, radnici u preduzećima razorenim sankcijama i pljačkom, za koje je privatizacija značila nesigurnost radnih mesta, našli pred dilemom da li više strahuju od novih ratova u kojima “neće učestvovati”, ili od nestanka Miloševićeve “socijalne države”?

Predrag Stepanović svedoči da je podrška građana koji su došli iz čitave Srbije bila razlog zbog kog je Miloševićeva policija odustala od batinanja radnika 4. oktobra 2000. godine:

“Ali srećom, probijena je bila blokada na Kolubari i jedan broj ljudi je prešao preko Kolubare. Trčećim korakom oni su tih dva ipo-tri kilometra prevalili i stigli, tako da je jedno trista ljudi u momentu došlo sa leđa onom krilu policije i onaj deo policije se našao u obruču. Jednostavno, policije je videla da je stvar van njihove kontrole.”

Ovi citati objašnjavaju trenutak u kom Miloševićev režim pokazuje svoju “socijalističku” ideologiju tako što šalje trupe protiv radnika, i to protiv svojih najvrednijih radnika u Kolubari, strateškom državnom preduzeću. Radnici-veterani se stavljaju u nemoguću situaciju, pred otuđujući izbor: rat ili privatizacija; ovim citatima obeleženo je njihovo (ne)postojeće mesto u novom građanskom režimu, koji dolazi da ih “spase” tako što preuzima Miloševićeve trupe.

Uvodna izlaganja:

Srećko Mihailović: Pregled predizbornih i izbornih opredeljenja građana Srbije - predsednički izbori 24. septembra 2000. godine sa stanovišta socio-klasne strukture društva, sa naglaskom na izbrona opredeljenja radnika i prethodnu dinamiku

Nada Novaković: Pregled štrajkova u Srbiji tokom 2000. godine, do 24. septembra

Jaćim Milunović: Prelazak radnika iz državnog sindikata u sindikat Nezavisnost tokom 2000. godine

Miodrag Ranković: Štrajk u Kolubari

Serija diskusija „Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama“

Malo je u Srbiji za proteklih dvadesetak godina rečeno o vezi izmađu rada i ratova u kojima je „nestala“ Jugoslavija, a i to malo se uglavnom vrti oko poznate doskičice: „Okupili se kao radnici, a razišli kao Srbi“, navodno izgovorene baš 4. oktobra 1989. godine, kada su se rakovički radnici okupili ispred Skupštine, a Milošević im održao zapaljiv kosovski govor i poslao ih „na radne zadatke“. Doskočica ne samo što je zadovoljila intelektualne, etičke i estetske potrebe srpske liberalne inteligencije, reprodukujući njene temeljne mantre (da je nacionalizam uzrok, a ne posledica rata, da su za rat odgovorne narodne mase koje su se odazvale Vođinim bojnim pokličima...), već je zaštitila i interese ratno-pljačkaških „privrednika“, koji nakon 5. oktobra nisu mogli da legalizuju svoje monopole a da prethodno ne isključe vlasnike društvene svojine, radnike, iz političkih procesa, pre svega iz privatizacije. Radnici su, budući „krivi za rat i Miloševića“, proglašeni nekompetentnim za politiku, nesposobnim da se staraju o sebi i svojim preduzećima.

Broj štrajkova širom Jugoslavije skočio je sa 247 zabeleženih 1980. godine na 851 1986. godine, dok je broj štrajkača u istom periodu porastao od 13 507 do 88 860 učesnika. Samo godinu dana kasnije broj štrajkova i učesnika udvostručio se na 1 685 slučajeva prekida rada i 288 686 radnika uključenih u štrajk. (Marko Marinković, (1995): Štrajkovi i društvena kriza, Beograd Institut za političke studije, str. 83. citirano u Goran Musić, JUGOSLOVENSKI RADNIČKI POKRET 1981-1991, u Urednici: Đorđe Tomić, Petar Atanacković DRUŠTVO U POKRETU, 2009). Ovi štrajkovi su bili reakcija na ekonomsku politiku Saveznog izvršnog veća, bili su multietnički i bavili su se pitanjima koja se danas smatraju „radničkim“, kao što su plate i uslovi života. „Političkim“ se danas nazivaju oni šrajkovi i protesti koji su se opredeljivali po etničkim pitanjima, i bili organizovani odozgo, ili su počinjali sa „radničkim“ zahtevima, a zatim bivali izmanipulisani da prihvate različite „nacionalne“ ciljeve, počev od kraja osamdesetih godina prošlog veka pa do današnjeg dana. Na osnovu ove klasifikacije se tadašnji radnici označavaju kao depolitizovani i bez subjektivacije, i okrivljuju da su brinuli samo za svoje plate, u vremenu kada su „njihove plate“, tzv. kapital rada, društveno vlašnistvo i samoupravljenje bili srž politike u Jugoslaviji.

Ova serija diskusija ima za cilj da objasni vezu između rata i rada, i mesto radničke klase u Jugoslaviji i njenom raspadu. Cilj nam je da bolje razumemo dve figure koje su izbrisane sa današnje intelektualne, društvene i političke scene u Srbiji – Borce i Radnike, i da kroz njihovo nestajanje razumemo ulugu koju su u raspadu Jugoslavije imale intelektualna i politička elita – kako ona koja je podržavala Miloševića, tako i ona koja je bila protiv njega. Kroz ove diskusije bi mogli da razumemo koja je društvena cena nestajanja figura Boraca i Radnika, i da konstruišemo koju bi ulogu te figure/identiteti mogli da igraju u društvu danas. Budući da je polazna tačka ovih diskusija današnja perspektiva, krenuli bismo unazad:

- Šta je bila radnicka klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?

- Uloga radnika u rušenju Miloševićeve naciokratske socijalističko-kapitalističke tvorevine.

- Radnici i nacionalizam – uloga radnika u širenju i praktikovanju nacionalizma s kraja osamdesetih i na pocetku devedesetih godina;

- Radnici i kapitalizam, uloga radnika u nastajanju kapitalizma: radnici i kapitalistička država;

- Radnici i socijalizam, uloga radnika u urušavanju socijalizma; radnici i socijalistička država.

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

Imenovati To Ratom
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019