Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
PROGRAMI
IMENOVATI TO RATOM:PTSP i porodica:PROMOCIJA KNJIGE IMENOVATI TO RATOM:PTSP i porodica:PROMOCIJA KNJIGE "Priča o hrabrom vitezu i diskusija o temi"
subota, 16.februar 2013.
16:00, CZKD

Imenovati TO ratom
PTSP i porodica
Promocija knjige Priča o hrabrom vitezu i diskusija o temi

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva da učestvujete u diskusiji

PTSP i porodica


PTSP je osetljiva tema veterana svuda, i pogotovo u Srbiji, i još više za različite državne institucije. Različite pozicije prema PTSP pokazuju različite pozicije prema veteranima. Za ovu najavu smo zamolili različite učesnike projekta, veterane kao i one koji sa njima rade, da daju svoj pogled na ovu temu, kao osnovu za diskusiju:

Boris Đurović, autor knjige Priča o hrabrom vitezu:
PRIČA O HRABROM VITEZU je kratka priča sa ilustracijama. Napisana je u jesen 2005. godine za jedan dan. Inspiracija se pojavila i naterala me da u narednih par dana uradim i ilustracije. U to vreme sam radio individualnu i grupnu psihopterapiju sa ratnim veteranima u Centru za ratnu traumu u Novom Sadu. Slušajući njihove potresne priče, bio sam duboko dirnut i shvatio sam da sam i sam osoba sa iskustvom rata.
Prvo ratno iskustvo sam imao kao dete 1992. godine kada sam u izbegličkoj koloni napustio rodno mesto u BiH. A drugi put kada sam 1999. godine dočekao NATO bombardovanje kao profesionalno vojno lice u Ratnoj mornarici Vojske Jugoslavije. Iako nikada nisam bio u direktnoj borbi, ta iskustva su me verovatno učinila posebno osetljivim na priče koje sam slušao od mojih klijenata.
U razgovoru sa ratnim veteranima sam shvatio da za njih rat, iako je primirje davno potpisano, uglavnom još uvek traje. S tim da posledice njihovog učešća u ratu sada najviše osećaju članovi njihovih porodica. Odatle i podnaslov pripovetke O JEDNOM RATU KOJI JE TRAJAO JOŠ DUGO NAKON ŠTO SE ZAVRŠIO. Cilj ove priče je bio da ratnim veteranima na razumljiv način ukaže da upravo najbliži mogu biti ti koji imaju ključeve rešenja za njihove emocionalne patnje.

Ivan Kralj, psiholog, programski koordinator na projekatu Imenovati TO ratom
U vreme kada su otpočinjale pripreme za vatreno finale političke krize u SFRJ, oni koji su u ime viših nacionalnih interesa kreirali predstojeće krvoproliće, teško da su uopšte razmišljali o sudbinama onih koji će neposredno učestvovati u oružanim sukobima. Da stvar bude gora, još manje su razmišljali o civilnom delu stanovništva. Pripadnici republičkih teritorijalnih odbrana, Jugoslovenske narodne armije, raznih zborova, gardi i preko noći formiranih armija bili su u kombinacijama svojih političara nedoraslih situaciji, samo efikasno sredstvo kojim će se preseći isuviše zamršeno klupko političkih pregovora. O njima, neposrednim akterima, tada se razmišljalo kao o apstraktnoj i neočekivanoj sili koja će se iznenada pojaviti i rešiti stvar. Nekome ko će završiti posao i vratiti se mirno odakle je i došao.
Danas vidimo da je tada malo šta srećno rešeno, barem ne za većinu građana nekadašnje SFRJ.
Što se tiče neposrednih učesnika oružanih sukoba koji danas žive u Srbiji puno toga je ostalo nerešeno. Po povratku iz rata većina njih se suočila sa gubitkom posla usled sankcija i privatizacije fabrika. Ni oni koji su živeli od poljoprivrede nisu bolje prošli; inflacija, propast prehrambene industrije i otkupne cene koje obezvređuju njihov rad naveli su mnoge od njih da prodaju zemlju kako bi obezbedili sredstva za egzistenciju.
Dobar broj ratnih veterana ni dan danas nema rešen status, pa se zvanično i ne smatraju učesnicima rata iako su u zoni neposrednih vatrenih dejstava proveli više meseci ili godina. Samim tim oni ne mogu da ostvare brojna prava iz oblasti penzionog i zdravstvenog osiguranja koja bi trebala da im pripadaju.
Situacija da su ljudi poslati u rat od strane Ministarstva odbrane, a po povratku iz rata (ne)brigu o njima preuzima Ministarstvo za socijalnu politiku je u najkraćem opis trenutne pozicije učesnika ratova koji danas žive u Srbiji. Zato i nije čudno što su u očima javnosti ovi ljudi prepoznati kao socijalna kategorija, teret i onako opterećenoj državi.
S jedne strane suočeni sa odbacivanjem društva i političkih elita koje im, zavisno od svog opredeljenja, pripisuju krivicu za otpočinjanje, ili pak za neuspeh ratova koje su vodili, a s druge strane primorani da se svakodnevo snalaze kako bi obezbedili golu egzistenciju, učesnici ratova su potisnuli svoje iskustvo, nerado govore o njemu, a jos teže se odlučuju da organizovano istupe u političkoj borbi za svoja prava.
O njima se u javnim glasilima s vremena na vreme provuče po neka vest, gde su predstavljeni ili kao žrtve neodgovorne države, ili još češće kao počinioci različitih krivičnih i prekršajnih dela uglavnom vezanih za nasilje u porodici.
To je retka prilika kada se u široj javnosti povede priča o nečemu što psihijatri i psiholozi nazivaju Posttraumatski stresni sindrom, a popularno se još naziva i Vijetnamski sindrom.
Potpuno neadekvatan kontekst za priču o ozbiljnom medicinskom i društvenom problemu sa kojim se suočava ne samo pojedinac i njegova najuža porodica, nego i šira društvena zajednica.

Branka Vajagić, psihološkinja - Centar za ratnu trumu, partner na projekatu Imenovati TO ratom
Posttraumatski stresni poremećaj direktno utiče na mnoge aspekte ličnog i porodičnog života. Simptomi kao što su: uznemirujuća sećanja, zastrašujući snovi, flešbekovi, doživljaji uznemirenosti, izbegavanje svega što podseća na traumatsko iskustvo, osećanje obamrlosti i izolovanosti, bes i razdražljivost, napetost i “kratak fitilj”, veoma utiču na narušavanje kvaliteta života pojedinca.
Osobe koje su preživele traumatski događaj usled depresivnostog raspoloženja i poremećaja u spavanju, vrlo često su umorne ili razdražljive. Hronični nedostatak sna smanjuje količinu energije, pa i one koja bi mogla biti usmerena na zajedničke aktivnosti sa članovima porodice. U takvom stanju hroničnog umora, osoba može izgovoriti teške reči, bez razmišljanja da li će pri tome nekoga povrediti. Zbog netolerancije na frustraciju i problema u komunikaciji sa drugima, članovi porodice ili prijatelji veoma često se osete zanemarenim ili odbačenim, što dodatno pogoršava fizičko i psihičko zdravlje osobe koja pati od PTSP-a. S obzirom na to, da su osobe koje su traumatizovane sklone da se osećaju otuđenima od ostalih, manje se uključuju i u socijalne aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo. Njihovo odsustvo iz porodičnih dešavanja njihov, i ovako komlikovan život čini još težim.
Jedna od karakteristika osoba koje pate od PTSP-a je i povećano ispoljavanje besa u potencijalno (ne)pretećim situacijama. Na taj način, osobe koje su traumatizovane pokušavaju da nadomeste osećanja straha i ranjivosti. Dobro primer za ovakvu situaciju su reči jednog veterana: „Najbolja odbrana je napad“. Zbog svih tih činjenica, osobe koje pate od PTSP-a veoma lako izgube posao zbog učestalih sukoba i nemogućnosti prevazilaženja konflikata na jedan konstruktivan način.
Ukoliko vremenski dugo traju, ovakvi problemi u funkcionisanju sa porodicom i prijateljima ozbiljno narušavaju poverenje i bliskost među članovima porodice. Usled nemogućnosti uspostavljanja kvalitetnih odnosa i relacija u porodici, istraživanja pokazuju da se nakon proživljene traume broj raskida i razvoda značajno povećava.
Pružanje prilike osobama koje su proživele traumatsko iskustvo da pričaju o tome nakon što se događaj desio može umanjiti neke od ovih simptoma. Neka istraživanja pokazuju da oni koji su imali priliku da dobiju intervenciju u stanju krize, ili, priliku da odmah ispričaju to što im se dogodilo, dakle, odmah nakon što se traumatski događaj desio – pokazuju mnogo bolje opšte stanje dve godine kasnije od onih koji nisu imali priliku za to.

Olivera Marković, antropolog, konsultant na projektu
Stepen podrške i razumevanja od strane najbližeg okruženja u velikoj meri utiče na stav prema problemima sa kojima se suočava povratnik iz rata. Sa traumatizovanim veteranom se najpre suočavaju članovi porodice. U istraživanjima porodičnih odnosa u kojima je jedan član traumatizovan, došlo se do zaključka da je porodica najsnažnija jedinica društva koja traumatizovanom može pružiti sve aspekte potrebne podrške. Međutim da bi takva podrška bila delotvorna ona mora imati karakter otvorene komunikacije praćen osećajem razumevanja. Upravo suprotno, u iskustvu rada sa ratnim veteranima uočen je nedostatak komunikacije u porodici o ratnom iskustvu i problemima sa kojima se suočava veteran. Iako je zabeleženo da u nekim slučajevima problem patnje zbog ratne traume i invaliditeta pokreće kapacitete za porodičnom solidarnošću, češće se mogu konstatovati razorne posledice. Mnoge porodice raspale su se pošto se veteran vratio iz rata, a situacija je bila još teža u porodicama u koje se vratio veteran sa zadobijenim trajnim invaliditetom.
Reakciju drugih primarnih grupa veterani karakterišu kao odbačenost i nerazumevanje. Ovo se u kontaktu sa prijateljima i rođacima manifestuje u devalviranju njihove žrtve. Učešće u ratu se proglašava avanturizmom zbog kojeg sada snose posledice, premda je iskustvo pri odlasku u rat bilo sasvim suprotno (podrška i ohrabrivanje od istih osoba). Stoga veterani svoje socijalne kontakte uglavnom usmeravaju prema ljudima istog ratnog iskustva govoreći da jedino kod njih nailaze na razumevanje i podršku.
Na stigmatizaciju njihovog ratnog učešća se nadovezuje stigmatizacija okoline zbog fizičkog ili psihičkog hendikepa, kod onih veterana kod kojih je došlo do oštećenja organizma. I dok fizički invaliditet nije moguće sakriti, psihičke probleme nastale traumatizacijom u ratnom okruženju veterani uglavnom prikrivaju, ponovo iz straha od reakcije socijalnog okruženja koje stigmatizuje osobe kojima je potrebna psihološka pomoć. Ovo je dodatno otežavajući faktor kod aktivnih pripadnika vojske i policije koji zbog obraćanja za pomoć institucijama koje brinu o mentalnom zdravlju, mogu izgubiti službene funkcije, što za sobom povlači snižavanje primanja, a time i narušavanje materijalnog standarda porodice. Pored društvene stigmatizacije osoba koje zatraže psihološku pomoć, postoje i objektivne institucionalne prepreke da se do ovakve pomoći dođe. Ovo se, najpre, ogleda u nedostatku institucija za pomoć i prihvatanje povratnika iz rata i pomoć u adaptaciji na mirnodobske uslove, tj. institucija koje bi se specijalizovale za tretman ratne traume. Pored navedenog, ustanovljen je nedostatak institucionalne pomoći porodicama koje imaju problema sa prihvatanjem traumatizovanog veterana. Institucije koje se bave problemom nasilja u porodici nisu prepoznale veteranske porodice kao poseban slučaj i tzv. sekundarnu traumatizaciju sa kojom se ove porodice suočavaju.

Projekat finansira Evropska unija kroy evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

images
Imenovati To Ratom
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019