Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
PROGRAMI
DISKUSIJA:ŽENE I EKONOMIJA – ČESTITKA ZA 8. MART DISKUSIJA:ŽENE I EKONOMIJA – ČESTITKA ZA 8. MART
petak, 8.mart 2013.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju Žene i ekonomija – čestitka za 8. mart

 

“Antifašistički front žena Jugoslavije je bila masovna, frontovska organizacija nastala 1942, tokom II svetskog rata sa ciljem da okupi i organizuje žene za borbu protiv okupatorskih vojski i njihovih saveznika.” Period rata i posleratni period bili su vreme borbe, učenja, rada i kreativnosti, jer su situacije koje je život nametnuo bile nepredvidive, i politička struktura je bila dovoljno labava da omogući i prihvati inventivnost na lokalnom nivou u načinu odgovora na teške uslove.
 
U borbi za jednakost žene su imale znatno nepovoljniju obrazovnu, ekonomsku, političkui i socijalnu polaznu osnovu od većine muškaraca. “Socijalistička ideologija emancipaciju žena nije posmatrala van sistema radništva (radničke klase) i zato se mera ženske emancipacije, pre svega, određivala u odnosu na prava iz oblasti rada. Ekonomska samostalnost jednog broja žena je velika tekovina socijalističke Jugoslavije. Ona nije lako izborena – bio je to, u novijoj istoriji, proces najmasovnijeg okupljanja žena na izvršenju projekta obnove i izgradnje zemlje tokom kojeg je ideološki, zakonski i finansijski podržan projekat obrazovanja žena i njihovog uključenja u sve segmente života i rada.” (svi citati iz Gordana Stojaković, Skica za portret: antifašistički front žena vojvodine 1942–1953., Partizanke – Žene u Narodno oslobodilačkoj borbi, 2010).
 
Samo postojanje razlike predstavljalo je izazov socijalističkoj ideologiji. Pitanje da li i na koji način treba da postoji organizacija koja se obraća pojedinačnoj društvenoj grupi, u ovom slučaju ženama, pratila je AFŽ tokom čitavog njegovog postojanja.
 
Tokom rata, borba i uslovi života omogućili su strukturne promene u socio-ekonomsko-političkim odnosima od najbližih porodičnih i rodbinskih odnosa do društva u celini, naročito usled teškoća u komunikaciji između različitih delova zemlje, to jest usled decentralizacije. Ova postignuta sloboda teško se reprodukovala i učvršćivala u nove socijalne odnose u uslovima mira, naročito u vreme konsolidacije partije kao nove hijerarhijske strukture. Sa mirom se vratio i “poredak stvari”. Tradicionalni odnosi polova se vraćaju pod izgovorom ekonomske efikasnosti i tehnološke progresivnosti. Umesto emancipacije, ženama su ponuđene socijalne olakšice.
 
“Uvođenjem samoupravljanja (1950) i rentabilne proizvodnje došlo je do smanjenja državnih subvencija za dečje ustanove i ustanove društvenog standarda i do gašenja dela ovih institucija. Time je jedan broj zaposlenih žena izgubio mogućnost da njihova deca budu jeftino i bezbedno zbrinuta. Uvođenje relativno visokog dečjeg dodatka 1951. uticalo da veliki broj žena napusti posao.”
 
“Radilo se i o „malograđanštini i preživelom odnosu prema ženama preživelog kapitalističkog društva, odnos iz društva sa dvojnim moralom, sa prostitucijom, visokim pričama o ženi, o svetosti materinstva, o kraljici kuće i domaćinstva i sa beskrajnom bedom radnih žena, visokom smrtnošću porodilja, male dece, sa besposlicom...” (Tomšič, 1952:1). Vida Tomšič je zabrinuto zaključila kako se zaboravilo da pitanje položaja žena nije samo pitanje zakonodavstva već i društvenog konsenzusa da se zakoni sprovode na svim nivoima. Pri tome se, sem u referatima liderki AFŽ-a, nije više pominjala teza da je ekonomska samostalnost žena preduslov za njenu ravnopravnost.”
 
“Da rad u domaćinstvu predstavlja „neracionalno trošenje rada” žena (Žena danas br. 103,1953:1) naročito zaposlenih i društveno angažovanih žena. Cilj je raditi na stvaranju uslova za rasterećenje žena podizanjem praktičnih i udobnih stanova, izgradnjom komunalne infrastrukture, uslužnih delatnosti, restorana, zdravstvenih i vaspitnih institucija, izgradnji industrije za proizvodnju robe široke potrošnje...” zaklucak od VI plenum Centralnog odbora AFŽ, 26. i 27. decembra 1952.
 
Ekonomska efikasnost sa horizontom ravnopravnosti može da se razvije samo u meri razvitka društva u celini, to jest razvitak ekonomske efikastosti je za nekog drugog uvek forma represije i ekspoltacije. Razvijanje ekonomske udobnosti (prava žena, trudnica i dece, na primer), bez ekonomske sposobnosti i odgovornosti je način da se obezbedi socijalni mir bez ravnopravnosti.
Oscilacije u poziciji žena u uslovima rata i mira ponovile su se u ratovima devedesetih godina, kada su žene imale istaknutu ulogu u antiratnom pokrenu, podjednako kao i mnogo manje poznatu ulogu u ratnim naporima na lokalnom nivou.
 
Skoro da se uopšte ne razgovara o tome da se poslednjih dvadeset godina paralelno vodi još jedan rat, koji ubrzano eskalira poslednjih meseci i prema kom će svako pojedinačno morati da zauzme stav. To je rat koji je započeo ukidanjem AFŽ i SKOJ-a, sa odvajanjem socio-ekonomskog od građansko-političkog, i koji se nastavlja kroz privatizaciju. Na antifašističkoj strani ove borbe, žene u muškarci ponovo su jednaki.
 
“U Budimpešti je bio održan jedan okrugli sto. Šteta što nije održan i ovde. Tema je bila - kad je počela neravnopravnost žena. I jedna žena je rekla da je počelo od Biblije. […] a najveća neravnopravnost je počela sa privatnom svojinom. Kad je gospodar hteo da ima sigurnog naslednika.” (Ida, Partizanke - Žene u Narodno oslobodilačkoj borbi, 2010)
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019