Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
PROGRAMI
Radnici i kapitalizam, uloga radnika u nastajanju kapitalizma: radnici i kapitalistička država
subota, 9.mart 2013.
16:00, CZKD

 

Imenovati TO Ratom

Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama

Radnici i kapitalizam, uloga radnika u nastajanju kapitalizma: radnici i kapitalistička država

09. mart 2013. godine u 16h

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Birčaninova 21, Beograd

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva da učestvujete u diskusiji Radnici i kapitalizam, uloga radnika u nastajanju kapitalizma: radnici i kapitalistička država koja će se održati u subotu 09. marta 2013. godine u 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ova diskusija je deo serije diskusija „Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama“, koja se realizuje u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

Kada je krajem 1989. godine usvojen prvi zakon SFRJ koji je omogućio pretvaranje društvene imovine u privatnu, radnici nisu pružili nikakav otpor, a 33,17% od ukupnog broja preduzeća na koja se zakon odnosio ušla su u transformaciju po njegovim odredbama. Radilo se o privatizaciji po takozvanom “insajderskom” modelu. Jedna generacija jugoslovenskih radnika prihvatila je ponudu vlasti da privatizuje ono što je do tog trenutka pripadalo čitavom jugoslovenskom društvu, da pored plate stekne pravo i na dividendu, da smeni samovoljne šefove i direktore i preuzme stvarnu kontrolu nad menadžmentom. Raspad jugoslovenskog socijalizma je mogao da počne.

Fabrika nameštaja Šipad, koja je imala preko dvadeset hiljada radnika i proizvodne i prodajne objekte širom Jugoslavije, “insajderski” je privatizovana 1990. godine. Sledeće godine, Šipad se raspao. U Beogradu je formirano novo preduzeće Šipad komerc, u čiji sastav su ušli imovina i radnici Šipada sa teritorije Srbije. Radnik Šipada Tomislav Đorđević ovako pamti to vreme: “Iz mog OUR-a je mobilisano petnaestak radnika. Pošto kod nas većinom rade žene, to je otprilike svaki treći. Niko od naših šefova i rukovodilaca nije mobilisan. Ili nisu pozvani, ili su nekako sredili da izbegnu pozive koje su dobili. U rat su išli radnici i seljaci. Mene su poslali u Hrvatsku, gde sam proveo skoro dva meseca, kao vozač na vojnoj vežbi. Otišao sam tamo sa 96 kila, jak, zdrav i prav. Pre odlaska na ratište nisam bio svestan šta najjačim i najzdravijim ljudima može da uradi jedan komadić olova. Nisam nikad ni razmišljao o tome. A onda sam po razrušenom Vukovaru gledao desetine ljudskih leševa kako leže jedni preko drugih. Vratio sam se kući sa 76 kila. Mesecima sam imao košmare i povraćao svake noći od zadaha mrtvih ljudi i životinja koji me je proganjao.” (Tomislav Đorđević, “Visok pritisak”, Bilten za samoobrazovanje i društvena pitanja, no 8/1.10.2012.)

U Srbiji je “insajderska” privatizacija poništena 1994. godine. Narodna skupština je zaključila da nije fer da radnicima pripadnu akcije koje su otplaćivali budzašto u vreme hiperinflacije. Bio je to jedini zakon koji su devedesetih godina izglasali Miloševićev SPS i Đinđićev DS, a 1997. godine je pokrenuta nova privatizacija, u kojoj su jednako pravo na upis akcija pored “insajdera” dobili i drugi građani i investitori. Za ministra privatizacionog imenovan je Milan Beko.

Tomislav Đorđević: “Nastavili smo da sarađujemo sa delovima proizvodnje koji su ostali u Republici Srpskoj i polako nalazili nove dobavljače u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Nekako smo se oporavili i 1995. godine bili šezdeseta firma u Srbiji po poslovanju, sa skoro 400 radnika, ali mir nije dugo trajao. Počeli smo da pravimo gubitke, a 1999. je izbio novi rat. Mene su ponovo pozvali. Došli su i po mog sina, ali supruga se pobunila da nas ne vode. Srećom, uspela je da spreči da nam mobilišu sina, što je velika stvar. Mnogi ni to nisu uspeli. Veliki broj članova našeg udruženja Srpski ratni veterani su očevi i sinovi, rođena braća... Skoro do kraja rata sam vozio širom Srbije. Pred sam kraj, kod Raške sam jedva izvukao živu glavu od bombardovanja. Prebacili su me na VMA 17. juna, jer mi je pritisak bio 180 sa 220. Sledećeg dana, posle terapije mi je pritisak bio 100 sa 150. Pustili su me i prepisali mi šaku lekova, a rat je ubrzo završen.”

Kada je 2001. godine usvajan važeći Zakon o privatizaciji, kojim se sa “insajderske” privatizacije prešlo na prodaju većinskog vlasništva investitorima, tadašnji predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milenko Smiljanić je ovim rečima branio model privatizacije iz devedesetih godina: “Ja sam sindikalac, supruga mi je profesor, ćerka profesor, sin student. Znači, vrlo nam je neizvesna socijalna situacija ali ja dobro živim. Ja živim od dividendi, 28.000 maraka prava koja smo upisali pravilno u odgovarajuće firme, po starom zakonu (misli se na zakon iz 1997. godine) koji se toliko stavlja na stub srama. To je taj čuveni insajderski model koji sada, kao, nije dobar. Mi smo prošle godine inkasirali u porodični budžet 102.000 dividende. Znači, zaigrali smo biznis igru.” (Peščanik, 62. emisija, 27.06.2001.)

Većina radnika devedesetih godina nije imala privilegovane informacije u koje “odgovarajuće firme” treba “pravilno” upisati akcije. Od “insajderskog” modela najmanje koristi imali su sami “insajderi”. Tek po neki od njih su dobili priliku da za trenutak “zaigraju biznis igru” kada su nakon 2000. godine akcije izašle na berzu. Akcionari Knjaz Miloša, C-marketa, Luke Beograd i Novosti, akcije su prodali Milanu Beku i koliko-toliko izvukli korist iz pljačke svoje imovine. Većina ostalih se borila da preživi i nije imala ni znanja ni informacija potrebnih za „biznis igru“. Završili su u bankrotstvu, i bez akcija, i bez posla.

Po uspostavljanju mira i demokratije, vlasti država naslednica SFRJ potpisale su sukcesione sporazume. Kao što se nekadašnji jugoslovenski radnici, sada ratni veterani i građani novih država, nisu ništa pitali kada su vlasti u vreme rata nacionalizovale i privatizovale društvenu imovinu, sada se ponovo nisu pitali da li žele da bivša društvena preduzeća nastave sa radom kao jedinstvene multinacionalne kompanije, već su vlade novih država potvrdile ratne podele preduzeća. Raspad jugoslovenskog socijalizma je završen.

Radnici Šipad komerca su prodali svoje akcije u bosanskom Šipadu, a bosanski Šipad je preuzeo i rasprodao njihove objekte u Srbiji.

Šipad komerc je prošle godine otišao pod stečaj. Nešto više od sto preostalih radnika su na ulici, firma je ostala praktično bez imovine. Deo objekata pripada Liliju, drugi deo je pod sporom. Ako se spor ikada pravosnažno okonča, i ako to bude u korist stečajne mase, radnici se mogu nadati da će možda biti novca da im se isplate zaostale zarade i poveže staž. Ukoliko se to desi, neki od njih moći će da odu u penziju.

Serija diskusija „Radnici i politička proizvodnja ratova na Balkanu u 90. godinama“

Malo je u Srbiji za proteklih dvadesetak godina rečeno o vezi izmađu rada i ratova u kojima je „nestala“ Jugoslavija, a i to malo se uglavnom vrti oko poznate doskičice: „Okupili se kao radnici, a razišli kao Srbi“, navodno izgovorene baš 4. oktobra 1989. godine, kada su se rakovički radnici okupili ispred Skupštine, a Milošević im održao zapaljiv kosovski govor i poslao ih „na radne zadatke“. Doskočica ne samo što je zadovoljila intelektualne, etičke i estetske potrebe srpske liberalne inteligencije, reprodukujući njene temeljne mantre (da je nacionalizam uzrok, a ne posledica rata, da su za rat odgovorne narodne mase koje su se odazvale Vođinim bojnim pokličima...), već je zaštitila i interese ratno-pljačkaških „privrednika“, koji nakon 5. oktobra nisu mogli da legalizuju svoje monopole a da prethodno ne isključe vlasnike društvene svojine, radnike, iz političkih procesa, pre svega iz privatizacije. Radnici su, budući „krivi za rat i Miloševića“, proglašeni nekompetentnim za politiku, nesposobnim da se staraju o sebi i svojim preduzećima.

Broj štrajkova širom Jugoslavije skočio je sa 247 zabeleženih 1980. godine na 851 1986. godine, dok je broj štrajkača u istom periodu porastao od 13 507 do 88 860 učesnika. Samo godinu dana kasnije broj štrajkova i učesnika udvostručio se na 1 685 slučajeva prekida rada i 288 686 radnika uključenih u štrajk. (Marko Marinković, (1995): Štrajkovi i društvena kriza, Beograd Institut za političke studije, str. 83. citirano u Goran Musić, JUGOSLOVENSKI RADNIČKI POKRET 1981-1991, u Urednici: Đorđe Tomić, Petar Atanacković DRUŠTVO U POKRETU, 2009). Ovi štrajkovi su bili reakcija na ekonomsku politiku Saveznog izvršnog veća, bili su multietnički i bavili su se pitanjima koja se danas smatraju „radničkim“, kao što su plate i uslovi života. „Političkim“ se danas nazivaju oni šrajkovi i protesti koji su se opredeljivali po etničkim pitanjima, i bili organizovani odozgo, ili su počinjali sa „radničkim“ zahtevima, a zatim bivali izmanipulisani da prihvate različite „nacionalne“ ciljeve, počev od kraja osamdesetih godina prošlog veka pa do današnjeg dana. Na osnovu ove klasifikacije se tadašnji radnici označavaju kao depolitizovani i bez subjektivacije, i okrivljuju da su brinuli samo za svoje plate, u vremenu kada su „njihove plate“, tzv. kapital rada, društveno vlašnistvo i samoupravljenje bili srž politike u Jugoslaviji.

Ova serija diskusija ima za cilj da objasni vezu između rata i rada, i mesto radničke klase u Jugoslaviji i njenom raspadu. Cilj nam je da bolje razumemo dve figure koje su izbrisane sa današnje intelektualne, društvene i političke scene u Srbiji – Borce i Radnike, i da kroz njihovo nestajanje razumemo ulugu koju su u raspadu Jugoslavije imale intelektualna i politička elita – kako ona koja je podržavala Miloševića, tako i ona koja je bila protiv njega. Kroz ove diskusije bi mogli da razumemo koja je društvena cena nestajanja figura Boraca i Radnika, i da konstruišemo koju bi ulogu te figure/identiteti mogli da igraju u društvu danas. Budući da je polazna tačka ovih diskusija današnja perspektiva, krenuli bismo unazad:

- Šta je bila radnicka klasa sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, šta nakon 2000. godine, a šta je danas?

- Uloga radnika u rušenju Miloševićeve naciokratske socijalističko-kapitalističke tvorevine.

- Radnici i nacionalizam – uloga radnika u širenju i praktikovanju nacionalizma s kraja osamdesetih i na pocetku devedesetih godina;

- Radnici i kapitalizam, uloga radnika u nastajanju kapitalizma: radnici i kapitalistička država;

- Radnici i socijalizam, uloga radnika u urušavanju socijalizma; radnici i socijalistička država.

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

file attachments:
JPG  
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019