Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
PROGRAMI
PEDESET UDARACA I POSLEDNJI RUČAK PEDESET UDARACA I POSLEDNJI RUČAK
petak, 7.jun 2013. − 8.jun 2013.
11:00, CZKD

 
Centar za kulturnu dekontaminaciju – Centar CZ
Friedrich Ebert Stiftung, Beograd

 
Pedeset udraca i Poslednji ručak

Beograd, 7. i 8. juni 2013.   


Prva konferencija pod nazivom Poslednji ručak: izazovi sekularizmu u Srbiji i regionu  počinje  7. juna 2013, u petak uveče u 20.30 časova odlaskom na predstavu  Ateljea 212 Pedeset udaraca u režiji Ane Grigorović. U subotu 8. juna u 11.00 časova je Seminar na temu Izazovi sekularizmu u Srbiji i regionu.   U 14.00 časova svi učesnici kao i slučajni namernici su pozvani na Posledni ručak sa apostolom Jovanom i svetim Marksom. 

Petak, 7. juni, 20.30h,
 
Atelje 2012,  
“Pedeset udaraca” Tamare Baračkov u režiji Ane Grigorović
Igraju:  Marko Janketić, Milan Marić, Tanja Petrović, Dejan Dedić i Jakov Jevtović
 
“Posle zločina povezanih sa Srpskom pravoslavnom crkvom sam se zapitala toliko, da sam imala potrebu da svoje pitanje postavim i drugima, da prodiskutujem o njemu. Odatle ova predstava. Iz nemogućnosti osude u sredini nemoćnoj da preduzme nešto iz straha i dogmi koje ne razume. Iz potrebe za verom, jer samo prava vera nas oslobađa od straha i dopušta nam da menjamo društvo kojem su promene neophodne.”(Ana Grigorović)
   
Karte vas čekaju na blagajni Ateljea 212.  
 
 
Subota, 8. juni, 11.00-16.00h
 
CZKD
Poslednji ručak: Izazovi sekularizmu u Srbiji i regionu
 
Program:
 
11.00-14.00

 

Pozdravna reč:

Dr Michael Ehrke (Mihael Erke), Direktor kancelarije Fondacije Friedrich Ebert za Srbiju

 
Epizode iz života države i crkve
Sekularna inicijativa -  Sanja Krstić(saradnica
  Sekularne inicijative)i Marin Gligo(osnivač i predsednik  Sekularne inicijative)  

Okrugli sto:   
Koliko su principi sekularizma ugrađeni u odnos između drţave i crkve u  
BiH, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji 

Govore:  
 
 Marko Oršolić (B&H),  Bosanski franjevac, politolog i teolog

Zoran Grozdanov, (Hrvatska),  predavač na Sveučilišnom studiju protestantske teologije u Zagrebu

Ramadan Ramadani (Makedonija),  Istraživač u oblasti Osmanske istorije i autor više publikacija o islamu.

Mirko Đorđević (Srbija), verski analitičar, književnik, prevodilac i publicista

Milan Vukomanović (Srbija), Redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Odeljenje za sociologiju)

Moderator i komentator je  Živica Tucić (Srbija), publicista i verski analitičar 
 

„Sekularna država nije samo najbolji mogući okvir za suţivot različitih pogleda na svet i različitih ţivotnih praksi nego se jedino u susretu sa drukčijim uverenjem moţe razvijati i usavršavati i ono od njega različito uverenje“. (Zlatko Paković) 

14.00 – 16.00
Poslednji ručak -  sa apostolom Jovanom i svetim Marksom  

Domaćini: Zlatko Paković i  Srđan Sretenović (violončelo)  

Jelovnik po receptu grupe ŠKART i Zlatka Pakovića.
Izbor tema za ručak:  “Na početku bejaše budućnost” (Milan Kangrga)  i  
                                        " Ako nema ljubavi, ništa nije dopušteno" 
(prema Žaku Lakanu)
 
 
Dizajn:
Grupa ŠKART

 

  Sekularno društvo je dostignuće moderne epohe, a bez sekularnih vrednosti i principa nema demokratije i poštovanja i ljudskih prava.  Samo u sekularnom društvu je moguć zajednički život vernika svake vere, agnostika i ateista.  Samo u takvoj državi svako može imati svoju crkvu, moliti se svome bogu, slaviti svoje verske praznike i držati se svojih verskih običaja.  Iako su konstituisane kao sekularne, sve države na Balkanu, poput mnogih evropskih država, imaju problem kada je reč o uvažavanju načela i vrednosti sekularnog društva.

Nije uvek i svima jasno šta je sekularna država, kako je moguće u društvu u kome je većina stanovništva religiozna, vladati bez religije. U demokratskom društvu, međutim, ovo nije nerešiv problem. Naime, država,  koja štiti ljudska prava svakog građanina i građanke bez obzira na nacionalnost, veru, rasu i rodno opredeljenje, omogućava svakom pojedincu da u potpunosti ispolji i ostvari sve svoje identitete.  Bitno je da država ne postane bilo čiji exponent, pa ni neke od religija.  U odnosu na svaku religiju  sekularna država je neutralna, tolerantna i pravedna.

Pa ipak etos većine, nacionalne odnosno religijske sve više dominira savremenim državama.  To dovodi do politizacije religije i sprege između većinske crkve i države.  Sve više je pitanja može li koncept sekularizma liberalne demokratije odgovoriti na epohalnu i globalnu politizaciju religije počevši od krupnih promena iz 1989/90 pa do danas. Govori se o potrebi promena koje će uvažiti činjenicu da je religija preživela prosvetiteljstvo, odnosno ideju da će sa razvojem društva opadati važnost vere.  Govori se o promeni mentaliteta sekularnih građana i građanki, o njihovoj svesti da sekularni pogled na svet ima imanentne granice i da je potrebno prilagođavati se postsekularnom stanju u kome živimo.  Cilj ovih rasparava je mirna, puna poštovanja koegzistencija sa religijama koje su odolele pritisku sekularizma tako što su se modernizovale i prilagodile demokratskim vrednostima i univerzalnim načelima ljudskih prava.

U Srbiji i ostalim zemljama regiona, nakon više od pola veka sekularizma,  počev od 90tih godina prošlog veka naglo je porastao uticaj većinskih  crkava na obrazovanje i druge državne poslove te i broj deklarisanih vernika, što znantno usporava razvoj demokratskih državnih institucija i modernizaciju ovih društava.  Među brojnim pitanjima odnosa države i crkve danas je i upit zašto se ni jedna od vodećih crkava u regionu nije reformisala i modernizovala u vreme jugoslovemskog sekularizma, kao i to da li će demokratizacijom i evropeizacijom ovih društava doći do promena unutar našin Crkava. Da li deklarisana sekularnost postkomunističkih balkanskih država nosi u sebi institucijalni potencijal za  koegzistenciju različitih religija i pogleda na svet, uključujuci i ateistički?  Ima li načina da građani i građanke, različitih vera i pogleda na svet sarađuju i nalaze polja zajedničkog delovanja?

U promišljanju ovih pitanja a u skladu sa interesovanjima javnosti, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Fridrih Ebert Stiftungpokreću seriju susreta, dijaloga i performansa, na kojima stručnjaci i umetnici, teolozi i laici, vernici i ateisti, mladi i stari,  propituju temelje sekularne države i mogućnost dijaloga i saradnje različitih religijskih, nacionalnih, rasnih, rodnih i drugih pogleda na život i društvo. Polazi se od toga da je „sekularna država najbolji i jedino mogući okvir za suživot različitih pogleda na svet i različitih životnih praksi, i da se jedino u susretu sa drukčijim uverenjem može razvijati i usavršavati i ono od njega različito uverenje“.

Jedan od ciljeva ovog projekta jeste i taj da se pokaže koliko je različitih uticaja u onome što se uobičajeno jednostrano naziva hrišćanskom evropskom kulturom. Na primer, ne bi bilo razvoja hrišćanske teologije u smeru aristotelizma (čiji je glavni predstavnik Toma Akvinski), bez islamske filozofije u koju je već bila inkorporirana Aristotelova logika. Takođe, ne bi bilo ni razvoja evropske medicine u renesansi bez uticaja arpske medicine. Nadalje, bez tradicije talmudskog tumačenja Tore, ne bi bila razvijena ni hrišćanska ni islamska egzegeza, a samim tim ni moderna hermeneutika dvadesetog veka, od Hansa Georga Gadamera do Enrikea Dusela. Nije, dakle, stvar u tome da različita mišljenja, verovanja i načini života potru jedni druge, nego da se jedni uz druge, u dijalogu, još bolje razviju, dajući prethodno nepredvidljive oblike od kojih zavisi i budućnost opstanka čovekovog društva.

BIOGRAFIJE UČESNIKA:

 

Mirko Đorđevic

Verski analitičar, književnik, prevodilac i publicista Mirko Đorđević smatra se jednim od najboljih poznavatelja crkvenih prilika u Srbiji. Zalaže se za modernizaciju društva i crkve, i napuštanje svetosavske ideologije, koju smatra uzrokom mnogih nedaća. Magistrirao je komparativnu književnost. Objavio je nekoliko knjiga i više tekstova u mnogim novinama i časopisima  Bio je član Društva književnika Srbije, koje je napustio u znak protesta posle razaranja Vukovara krajem 1991. godine i sa još nekoliko kolega osnovao Forum pisaca. Jedan je od urednika lista "Republika". Redovno sarađuje u listu Danas. Njegovi radovi socijalno-religijske problematike su prevedeni na nekoliko jezika, uključujući i danski jezik.. Dodeljene su mu nagrada "Konstatin Obradović"( 2007) i "Dušan Bogavac", (2008) koju Nezavisno udruženje novinara Srbije dodjeljuje za etiku i hrabrost.

Marin Gligo

Diplomirao na fakultetu Singidunum Univerziteta u Beogradu. Koosnivač je Ateista Srbije (2009) i osnivač magazina Veliki prasak (www.velikiprasak.com). Tokom popisa stanovnistva 2011.godine organizuje kampanju  kojom poziva ateiste da se prilikom popisa izjasne kao ateisti. Objavljuje brojne članke i učestvuje u emisijama o ateizmu i sekularizmu na radiju i televiziji. Godine 2012. napušta Ateiste Srbije i osniva Sekularnu inicijativu i postaje njen predsednik. 

Zoran Grozdanov,

Predavač na Sveučilišnom studiju protestantske teologije u Zagrebu Zoran Grozdanov je  diplomirao filozofiju, povijest i teologiju i doktorand je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Godine 2010/2011 je bio na istraživačkoj stipendiji na Sveučilištu u Tübingenu, gdje piše doktorat pod mentorstvom Jürgena Moltmanna. Osnivač je i urednik edicija Ecumenica, Judaica i Ars haeretica pri izdavačkoj kući Ex libris iz Rijeke te urednik hrvatskog izdanja Međunarodnog teološkog časopisa Concilium. Preveo brojne članke i knjige, od kojih je posljednja knjiga Miroslava Volfa, Javna vjera: kako bi Kristovi sljedbenici trebali služiti općemu dobru (u pripremi, 2013).

Sanja Krstić

Vaspitačica u međunarodnoj školi u Beogradu Sanja Krstić je objavila više radova iz oblasti obrazovanja mladih. Od 2012. učestvuje u radu Sekularne inicijative i redovno objavljuje tekstove na tu temu.

Marko Oršolić

Bosanski franjevac, politolog i teolog Marko Oršolić je osnovao 1991 godine Intenacionalni multireligijski i interkulturni centar (IMIC), a direktor je Beogradskog multireligijskog i interkulturnog centra (BEMIC) od 2012 godine. Objavio je knjige Zlodusima unatoč (2003) i Zlodusima nasuprot(dva izdanja 2006./08.) u novije vrijeme, a 1976. Kršćanin u službi revolucije. Dvije decenije je uredjivao filozofsko-teološku reviju Nova et vetera. Član  je Kruga 99.Dobitnik je Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva (1991) i Povelje slobode (2004),  te međunarodne nagrade za razvoj katoličko-pravoslanih odnosa (1996),bio je član Komisije OHR-a za državne simbole BiH.

Zlatko Paković

Pozorišni reditelj i publicista. Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Devedesetih godina prošlog veka režirao je u pozorištima u Bugarskoj i na Kipru, a zatim u Srbiji, uglavnom u nezavisnim produkcijama. “Ubiti Zorana Đinđića” njegova je najnovija predstava. Objavio je dva romana, "Soba za jedan krevet", 2002, i "Zajednički pepeo“, 2008. godine (nemačko izdanje, “Die gemeinsame Asche”, 2013), te knjigu “Anatomija nacionalističkog morala i druge kolumne”, 2012. Dobitnik je godišnje nagrade za publicistiku"Desimir Tošić" 2010. godine.  Stalni je kolumnista i pozorišni kritičar dnevnog lista Danas.

Ramadan Ramadani

Bivši propovednik u Isa begovoj džamiji u Skoplju u Makedoniji  Ramadan Ramadani je doktorant u oblasti Osmanske istorije i autor više publikacija o islamu u Makedoniji. Objavio je nekoliko eseja o međukonfesionalnim odnosima islama i pravoslavlja u Makedoniji. Redovno objavljuje kolumne u dnevnim novinama  “Fokus” i “Lajm”, koje se štampaju na makedonskom  na albanskom jeziku.

Živica Tucić

Publicista i verski analitičar  Živica Tucić je postao neprikosnoveni tumač događanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i u celom hrišćanskom svetu. Analitičar sa urođenom ironijom Banaćanina rođenog u Zrenjaninu, pun je hvale za dobre strane religije, ali i gorko radikalan kritičar prema praznovericama svake vrste. Radoznalog duha, izuzetno obrazovan, dobar poznavalac nemačkog i drugih jezika prikupio je biblioteku od oko 3o.ooo hiljada knjiga i u te svrhe  je kupio posebnu kuću na Karaburmi u Beogradu. Osnivač je i Zadužbine "Sveta Jelisaveta Fjodorovna" sa misijom da unapredi međuhrišćanski i međureligijski dijalog, doprinese uklanjanju, ili bar ublažavanju, neznanja, predrasuda, nepoznavanja i međusobnog nepoštovanja među vernicima različitih vera. Osnovao je i vodi i "Versku informativnu agenciju" VIA.

Srđan Sretenović

Rođen u Boru,  violončelista Srđan Sretenović je studirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Sandre Belić, gde je diplomirao 2000. magistrirao 2003. i doktorirao  2011. godine. Karijeru  je započeo sa orkestrom škole iz Ćuprije, svirajući na koncertima u Jugoslaviji, Belgiji, Francuskoj, Grčkoj, Austriji i Italiji. Kao solo čelista orkestra Gudači Sv. Đordja, nastupao je na preko 500 koncerata širom sveta. Učestvuje u radu raznih kamernih sastava, najčešće svirajući u duu sa pijanistkinjom Nedom Hofman. Srđan redovno nastupa na domaćim festivalima kao što su Čelo festBEMUSNOMUSNIMUSMokranjčevi dani i Međunarodna tribina kompozitora. Snimao je za radio i televiziju Beograd, kao i za CD produkciju Muzičkog informativnog centra i Muzikološko društvo Srbije. Zaposlen je kao docent na Katedri za gudačke instrumente na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Milan Vukomanović

Milan Vukomanović je magistrirao (1990) filozofiju na beogradskom Filozofskom fakultetu a doktorirao u SAD 1993. godine. Predavao je na Univerzitetu u Pitsburgu, SAD i Univerzitetu u Trondhajmu, Norveška. Redovni je profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Odeljenje za sociologiju), a povremeno je predavao i na Filološkom fakultetu, Fakultetu političkih nauka i Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ). Suosnivač je Centra za istraživanja religije BOŠ, član Kotor Network, međunarodne akademske razmene u oblasti religija Balkana, koju koordinira Univerzitet u Oslu, kao i međunarodnog foruma Islam in South East Europe Forum. Objavio je oko 200 naučnih i stručnih radova na srpskom i engleskom jeziku, medju kojima je iRano hrišćanstvo – od Isusa do Hrista, (1996). Oblast njegovog naučnog interesovanja kreće se od sociologije religije i međureligijskog dijaloga do studija ranog hrišćanstva i islama.

 
 

images
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019