Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
PROGRAMI
Imenovati TO ratom

Diskusija: PRIZNANJE Imenovati TO ratom Diskusija: PRIZNANJE
subota, 7.septembar 2013.
16:00, CZKD

Imenovati TO Ratom

Priznanje

Poštovani,

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva na diskusiju „Priznanje“ koja će se održati u subotu 7. septembra 2013. godine u 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ova diskusija se realizuje u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

Priznanje

Kada se govori o sećanju na rat, reč „priznanje“ nije uobičajena. Obično se govori o spomen obeležjima, sećanju, komemoraciji, svedočanstvu... Ove reči ukazuju na događaj koji je već završen, a njegovi tragovi su još operativni u političkom i javnom prostoru. Za razliku od njih, priznanje je zahtev, nedovršena akcija koja otvara mnoga pitanja: Priznanje od koga? Priznanje čega i koga? Priznanje kome? To nisu apstraktna pitanja kojima se bave intelektualci, nego društveni rascepi. Umesto ovih pitanja, postavlja se samo pitanje kako spomen obeležja treba da izgledaju.

U Srbiji danas ne postoji jasan državni stav i prihvatanje odgovornosti za ratove iz devedesetih, niti postoji društveni dijalog, čak ni javni diskurs. Svaka grupa koja misli da ima odgovore forsira svoje viđenje na nivou svoje moći (privatnom, lokalnom, republičkom, regionalnom, međunarodnom), i nameće svoj odgovor kao opšte dobro.

Iskustva sa građenjem spomenika u Beogradu koji obeležavaju istorijske događaje iz ratova devedesetih, vrlo jasno pokazuju tenziju između reči: nacionalni, državni, narodni i društveni, pogotovo po pitanju ko traži priznanje, od koga, i kome se to priznanje obraća? Država Srbija, njeni organi i institucije na svim nivoima, odbija da odgovori na pitanja svojih građana.

Beogradske vlasti su 24. marta prošle godine na Savskom trgu otkrile spomenik „žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine“. Ideja je unapred izazvala brojne negativne reakcije, kako u bivšim jugoslovenskim republikama, tako i u anti-nacionalistički opredeljenoj javnosti Srbije. Tadašnji zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić bezuspešno je nastojao da smiri situaciju objašnjavajući da se ovakav spomenik podiže baš u Beogradu zato što je ovaj grad bio prestonica bivše države.

Na samom otkrivanju spomenika na Savskom trgu 24. marta, članovi porodica poginulih u ratovima od 1990. do 1999. godine sprečili su gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da položi venac. Na ovaj način izrazili su protest zbog toga što na spomeniku nisu ispisana imena poginulih. Gradonačelnik je pokušao da smiri situaciju objašnjavajući da je gradska vlast uizgradnju spomenika i platoa uložila šezdeset miliona dinara, te da se spomenik nalazi na mestu koje će za nekoliko godina, kada se izmeste kamioni i železnička stanica, biti jedna od najlepših ulica u Beogradu.

Ovaj događaj oslikava odnos koji sve vlasti u Srbiji za poslednjih dvadeset godina imaju prema ratovima devedesetih godina. Srbija je jedina zemlja na prostoru bivše Jugoslavije koja državno/zvanično „nije učestvovala“ u ratnim sukobima devedesetih, bez obzira što, na osnovu zvaničnih podataka, ima na stotine hiljada građana koji su ratni veterani, ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih boraca, izbegla i raseljena lica. Države poput Hrvatske ili BiH imaju zakonsko rešenje položaja svojih građana iz ove populacije, posebne državne praznike (Dan ratnih veterana) i spomen obeležja (spomenike, nazive ulica...), ekonomsko priznanje poput boračkog dodatka i ekonomskih podsticaja za reintegraciju veterana u društvo, medijsku zastupljenost (tematske TV emisije)...

Kakva je situacija u Srbiji? Šta predstavnici relevantnih političkih partija, kao nosioci vlasti, dosadašnje i sadašnje, na nacionalnom i lokalnom nivou, misle o ovom pitanju i da li u svojim programima i javnim kampanjama, kada govore o „sadašnjosti“ (pitanje Kosova, evropske integracije...) ili „budućnosti“ („kada se izmeste kamioni i železnička stanica...“), imaju u vidu i postojanje učesnika rata? Između pitanja Kosova kojim se političari u Srbiji bave (i dan) danas, i „prošlosti“ u kojoj je Beograd bio prestonica Jugoslavije, desio se rat koji vlasti i dalje zataškavaju aktima kao što je spomenik na Savskom trgu, i time negiraju postojanje nekoliko stotina hiljada svojih građana. Iz istog razloga kojim Zoran Alimpić pravda postavljanje spomenika na Savskom trgu – zato što je Beograd bio glavni grad Jugoslavije, za ovogodišnji Oktobarski salon, najvažniju umetničku manifestaciju Beograda, konkurisali smo sa koncepcijom Salona koja bi bila definisana temom ratova devedesetih godina. Smatrali smo da su mesto i uloga Beograda u istoriji i raspadu SFRJ razlog da se baš u ovom gradu pokrene komplaksna debata o uzrocima rata, koja bi se vodila i u drugim gradovima Srbije i Balkana. Format Oktobarskog salona koji smo predložili, a koji je baziran na iskustvima i dosadašnjim dometima projekta Imenovati TO ratom, predviđao je traganje za odgovorima kroz radionice i društvenu diskusiju, umesto gotovih umetničkih radova koji predstavljaju ovaj ili onaj pojedinačni odgovor. Ovakav predlog koncepcije Oktobarskog salona je odbijen.

Zašto su izgradnju spomenika palim borcima devedesetih, a takvih spomen obeležja je više od 400 širom Srbije, najčešće inicirala i realizovala lokalna udruženja veterana i porodica palih boraca, a nisu podignuti na inicijativu nadležnih državnih stuktura sredstvima iz budžeta? Da li je u ideološkim promenama naziva ulica širom Srbije, koje datiraju od devedesetih, bilo inicijative da neke od ulica dobiju ime po poginulim učesnicima ratova, ili po civilnim žrtvama ratova devedesetih? Spor oko isplate duga borcima rata 1999. godine politički je manipulisan i morao je otići do suda u Strazburu da bi došao na dnevni red Vlade Srbije.

Objašnjenje i predstavljanje rata je još jedno važno pitanje za koje država izbegava odgovornost i prebacuje je na civilni sektor. Pojedine mirovne NVO pokušale su da naprave dijalog između veterana i mladih. Uprkos tome što veliki broj mladih dolazi iz porodica u kojima su jedno od, ili oboje roditelja učesnici rata i nose posledice rata (pored direktnih učesnika rata iz Srbije, govorimo i o izbeglim i interno raseljenim licima), u školskim udžbenicima nema jasnog objašnjenja niti diskusije o ratovima devedesetih. Koju poruku deca dobijaju od države? Kakav odnos na osnovu te poruke imaju prema svojim roditeljima?

U čemu bi sve trebalo se ogleda državno, a u čemu nacionalno i narodno priznanje učesnicima ratova, razmatrano iz pozicije predstavnika veteranskih organizacija i drugih organizacija civilnog drustva, ali i iz pozicije samih veterana ratova devedesetih.

O ovim i drugim pitanjima u vezi teme govoriće se na okruglom stolu, a svi prisutni su pozvani da se nakon izlaganja uvodničara uključe u diskusiju.

Moderator: Branimir Stojanović

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

images
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2019